Benchmark Redakcija
Branko Mitić
iRiver PMP-120 & iStation PMP-1000
PMP je skraćenica koja će se ubuduće sve češće susretati po medijima koji se bave tematikom savremenih tehnologija. PMP predstavlja skraćenicu od “Portable Media Player”, a verovatno ne bi bilo nepravilno ni kada bi se reklo “Personal Media Player” (jer reč Personal takođe opisuje male dimenzije). Najbolji dokaz da proizvođači ovih uređaja žele da “PMP” plasiraju kao neku novo kulturu, jeste činjenica da u svom punom imenu gotovo svi ovi uređaji imaju “PMP”. Kao što smo nekada kupovali vokmene, diskmene, mp3 plejere, sada je došlo vreme za PMP uređaje – ili makar tako smatraju razni proizvođači ovih savremenih gedžeta. Ono što ovi uređaji donose, a što do sada nije bilo viđeno ni na jednim plejerima jesu ekrani. Tačnije, ekrani na muzičkim plejerima nisu novost, ali je ovo definitivno prva generacija uređaja koja na sebi ima dovoljno velike i jasne ekrane, putem kojih je moguć pregled filmova, fotografija i ostalog materijala gde se pored ušiju koriste i oči. Naravno, jasno je da nije samo bilo dovoljno da se na neke Creative ili Apple muzičke plejere ugradi veći (i kolor) ekran kako bi oni postali “džepni bioskopi”, već su ovi uređaji trebali da pretrpe i određene softversko-hardverske zahvate, ali je bez dileme ekran i dalje ključan u celoj priči i zaslužan za razdvajanje ovakvih uređaja od “običnih” muzičkih plejera. Inače, koncept portabl TFT ekrana je dovoljno apsolviran na “fakultetu” PDA uređaja i sigurni smo da je ta činjenica dovoljna da ohrabri sve skeptike u realnu funkcionalnost ovakvih uređaja
Hard disk, ugrađen u PMP plejerima, nije novost, ali predstavlja drugu osobinu bitnu po kojoj se ovi plejeri odvajaju od brda drugih uređaja. Jasno je da jedan punokrvni Apple iPod ima isto ili više skladišnog prostora od (do danas još uvek) malobrojnih PMP plejera, ali je tih 20 ili 30GB tu pre da zapuši usta svima onima koji su hteli da kažu da i njihov PDA uređaj jednako dobro(?) pušta filmove. 20GB fleš kartica za PDA uređaje košta daleko više i od najskupljeg PMP plejera (koji inače nikako nisu jeftini, sve kao danak činjenici da je ovo prva generacija uređaja – ekskluziva), ali je to, verovali ili ne, manji problem PDA protiv PMP uređaja, o čemu ćemo govoriti kasnije tokom testa.
Ono što na prvi pogled možemo reći jeste da je dobro, štaviše sjajno to što koncept ovakvih uređaja polako zaživljava, ali da u startu moramo očekivati pomalo nerealne cene, jer je ipak uvek bilo potrebno platiti harač ukoliko prvi želite imati ono što još uvek niko nema :). Drugi bi opet rekli kako pravi kvalitet nema cenu, te da ako ovi uređaj opravdavaju najave i, iznad svega, vrhunski obavljaju svoje zadatke, cena ne bi trebala da bude problem. Iriver i Digital Cube su nam zakuvali nešto na PMP način. Šta je od svega ispalo i da li već možemo da počnemo da bijemo glavnom o tastaturu i smišljamo gde i kako da nađemo novac za kupovinu ove nove igračke ili pak treba sačekati sledeću generaciju ovakvih uređaja, možete pročitati u testu koji sledi.
Specifikacije
model
iriver PMP-120
Digital Cube i-Station PMP1000
memorija
20 GB
20 GB
veza
USB 2.0, 480Mbps
2.0 high speed, 18MB/sec
dimenzije
139 x 84 x 31.7mm
123.0mm X 76.8mm X 21.5mm
težina
280g
246g
ekran
3.5″ TFT LCD, 320×240, Transflective, 260K boja
3.5″ TFT LCD, 320×240, Transflective, 260K boja
ekran osetljiv na dodir
ne
da
filmovi – tipovi fajlova
AVI, ASF, MPG
?
filmovi – video kompresija
Compatible XviD, MPEG-4 Video Compliant SP, MPEG1
DivX( V3.XX – V5.XX ), Xvid all versions
MPEG1 (VCD) / MPEG2 (DVD)/ MPEG4.
ASF, WMV can be supported via transcoding
filmovi – audio kompresija
MPEG 1/2/2.5 Layer 3
?
filmovi – max video bitrate
1.5 Mbps
8 Mbps
filmovi – max audio bitrate
8 kbps ~ 192 kbps
?
filmovi – max rezolucija
640 x 480
720 x 480
filmovi – max frejmrejt
30 fps
30 fps
audio – tipovi fajlova
MPEG 1/2/2.5 Layer3, WMA, WAV, ASF(Audio)
MP3, WMA, OGG, AC3, AAC
audio – bitrate
MP3: 8kbps ~ 320Kbps
?
čitanje tagova
ID3 V1 Tag, ID3 V2 2.0, ID3 V2 3.0
?
ekvilajzer
Normal, Rock, Jazz, Classic, Ultra Bass + 1 User EQ
Grunge, Metal, Dance, Techno, Country, Jazz, Acoustic, Classic, Blues, Oldies, Reggae, Opera, Swing, Normal, Rock, Rap
audio – frekventni opseg
20Hz ~ 20kHz
20Hz ~ 20KHz
jačina izlaza sa slušalice
50mW (20mW + 20mW)
50mW (25mW + 25mW)
S/N odnos
90dB
> 85dB
broj kanala
Stereo (L+R)
Stereo (L+R)
FM – frekventni opseg
87.5 ~ 108MHz
76 ~ 108 MHz
FM – S/N odnos
60dB
?
FM – antena
Headphone/Earphone-Cord Antenna
Headphone/Earphone-Cord Antenna
FM – snimanje – format
?
MP3
slike – tip fajlova
Baseline (Non-progressive) JPG
BMP (Mono, 4, 8, 24 bit)
JPEG
slike – rezolucija
JPG : 3100 x 2100
BMP : 800 x 600
oko 12 miliona tačaka (< 4000X3000)
snimanje zvuka
da
da, MP3
TV izlaz
NTSC / PAL
NTSC / PAL
punjenje baterije
?
4 sata
trajanje baterije
Video: 4 sata – 640×480@24fps,
5 sati – 320×240@24fps
Audio: 10 sati
Video : 6.5 sati – 320×240@30fps,
6 sati – 640×480@30fps
Audio : 10 sati (ekran isključen)
Specifikacije ova dva uređaja se na papiru dosta razlikuju, ali se u principu razlike svode samo na par stavki – zato što svaki proizvođač piše specifikacije na svoj način, a mi možemo samo da ih prepisujemo. Prva i svakako veoma bitna razlika je u dimenzijama. Ekran osetljiv na dodir kod iStation modela iz korena menja upravljanje uređajem. Takođe, jasno se može videti (makar na papiru) da iStation omogućava i reprodukciju videa izuzetno visokog bitrate-a, dok je gornja granica bitrate-a za iRiver dovoljna “samo” za divx zapise veoma visokog kvaliteta. Precizniji da budemo, par puta veći “max bitrate” iStation ima zato što pušta i DVD format, koji, što je logično, ima par puta veći bitrate od divx/xvid zapisa. Za kraj treba još izdvojiti desetak procenata bolju autonomiju rada iStation media plejera. Međutim, ovakvi uređaji su nešto zaista novo – takođe, njihova cena nikako nije mala, pa je tako bolje ne oslanjati se na specifikacije i ostaviti ih po strani i videti kako se u praksi ponašaju ove dve nove zanimljive igračke.
Iriver PMP-120
Iriver je kao marka dobro poznata na našem tržištu. To previše ne čudi jer uređaji ove kuće neretko pružaju odličan odnos cene i kvaliteta. Naravno, kada se priča o ovakvim, za mnoge dragocenim, uređajima ne može se reći da su svojom cenom dostupnim svima, ali ruku na srce mobilni uređaji bilo koje vrste gotovo nikada nisu bili jeftina zabava. Sa svojom cenom od (orijentaciono) preko 350 evra PMP120 predstavlja jeftinijeg predstavnika novih multimedijalnih plejera u ovom našem testu.
Pakovanje u kojem dolazi PMP120 je standardno, ali ipak dovoljno “napunjeno” svim potrebnim papirima, kablovima i medijima za uspešno višefunkcionalno korišćenje ovog uređaja. Pored uptustva u štampanoj formi i diskova sa drajverima (za neke starije Windows-e) i programom, uz ovaj plejer se dobijaju USB kabal, AV kabal, Line In/Out kabal (3.5mm “bananica” sa obe strane). Uz ove stavke bitne za povezivanje ovog Irivera sa drugim uređajima, u pakovanju se može naći i torbica solidnog kvaliteta (pomalo većih dimenzija, ali ništa manjih nije ni sam uređaj). Baterija i punjač su svakako neizbežni delovi jednog mobilnog uređaja ovog tipa, dok je lepa vest u celoj priči to da je punjač u isto vreme i ispravljač za struju (logično) koji omogućava napajanje i korišćenje Irivera putem struje sa mreže. Da li je na kraju potrebno reći da se uz PMP120 dobijaju i slušalice, glupo bi bilo bez njih :).
Ovaj Iriver ima crno-sivo kućište sa srebrnim aplikacijama, što bi se moglo okarakterisati kao standardno “odelo” jednog tehno uređaja sredinom prve decenije 21. veka. Oblikom i položajem tastera ovaj plejer podseća na neke džepne konzole, jer u stvari najbolje leži u ruci i najbrže se kontroliše kada se aktivno koriste obe ruke. Štaviše, za brzu kontrolu ovog uređaja neophodne su dve ruke. Tasteri su grupisani sa dve strane – na levoj se nalaze kursorski tasteri, a između kojih se nalazi OK/Enter taster. Ispod kursorskih, nalazi se taster za uključivanje uređaja i “record” taster. Sa desne strane možemo naći četiri oblikom identična tastera, koji zavisno od toga koja se operacija odvija imaju različite funkcije. Sa zadnje strane uređaja vidimo bateriju kao i polugu za skidanje baterije.
Sa gornje strane ovog Irivera nalazimo 3.5mm audio izlaz na koji se priključuju slušalice. Levo možemo videti priključak za ispravljač za struju. Posmatrano odozdo vidimo Line In/Out, priključak koji može da služi za povezivanje ovog plejera i nekog drugog uređaja. Sa donje strane još možemo videti taster koji je moguće postaviti u tri položaja: LCD, Hold, TV. LCD položaj označava standardno korišćenje uređaja, Hold znači da uređaj neće reagovati na komande (koje se slučajno mogu uputiti – kao zaključavanje tastature kod mobilnih telefona) i TV položaj na koji treba pomeriti ovaj “slajder” ukoliko se prikaz ovog plejera želi gledati putem TV izlaza (na televizoru ili nekom sličnom uređaju). Sa donje strane uređaja još vidimo i reset taster u veoma uskoj rupici, pa je tako slučajno pritiskanje ovog tastera u potpunosti izbegnuto.
Sa leve strane uređaja nalazimo USB priključke koji su sakriveni iza vratanaca, dok sa desne strane Irivera PMP120 ne možemo naći ništa zanimljivo.
Slušalice koje se dobijaju uz ovaj multimedijalni plejer nose Sennheiser ime koje je na našim prostorima, ali i u svetu više nego poznato. Kabal od desne slušalice je duži i ide iza glave oko vrata.
Na levom ispupčenju s donje strane je vešto sakrivena “nožica” koja, kada je izvučena, omogućava ovom plejeru da stoji uspravno, odnosno malo iskrivljeno po X osi, što isključuje potrebu držanja plejera u ruci prilikom gledanja filmova, ukoliko vam je u blizini neka ravna i stabilna podloga (sto recimo).
Kontrola Iriver PMP120 u startu je veoma teška, tačnije zbunjujuća. Način na koji se ide kroz menije i izvršavaju komande ne bi se mogao okarakterisati kao čudan, jer do sada i nije bilo uređaja ovakvog tipa, ali da prvih 15 minuta nećete znati kako da se vratite u neki meni ili kako da pustite pesmu ili film. Ipak, nakon solidnog perioda učenja interfejsa i navikavanja na tastere, možemo reći da je brzina kontrole ovog plejera dosta velika, što i nismo mogli očekivati nakon prvog utiska.
Povećanju osećaja zbunjenosti prilikom prvog susreta sa ovim plejerom dodatno doprinosi i pomalo čudan odabir onoga što želite da slušate/gledate. Međutim, kako uređaja ovog tipa nije bilo do sada, te kako opet ne treba očekivati neki šareni i 100% “user friendly” operativni sistem, moramo priznati da ni sami ne bi znali kako bi napravili jednostavnije pravljenje playlist-a i slično. Međutim, ključna stvar je navikavanje, i daleko od toga da bilo koga treba da plaši to da će upotreba ovog uređaja biti teška. Pre svega prvih i kritičnih 15 minuta navikavanja, a potom i dan-dva uhodavanja i sve će doći na svoje.
Nekih bitnih napomena u vezi sa reprodukcijom muzičkih fajlova ili filmova nema. Glavna stvar u celoj priči je ono što se sluša i gleda, zar ne? Sve što je “oko” toga je manje bitno i manje-više je viđeno na svim što hardverskim, što softverskim plejerima. Tu su informacije o fajlu koji se reprodukuje, promena ekvilajzera, premotavanje, repete, shuffle itd. To je što se tehničkog dela tiče, dok će reči o praktičnom, odnosno upotrebnoj vrednosti ovog plejera (pre svega kao video plejera), biti u delu testa sa poređenjem dva plejera koja su se našla u ovom testu.
Ova dva plejera takođe poseduju i FM radio, što je svakako za pohvalu. Upravljanje radiom je takođe polje na kome je potrebno navikavanje. To pre svega što je vidan pokušaj da se iz običnog “radio aparata” izvuče još više i da se sama upotreba ubrza. To još više na primer znači da je moguće na 20GB raspoložive memorije snimati radio program. Jedino što se može zameriti je samo 20 mesta za memorisanje radio stanica, što će otprilike značiti da ukoliko pokrenete automatsko memorisanje FM stanica, pretraga će krenuti od 87.5MHz i memorisati prvih 20 stanica na koje naiđe – u principu, totalno beskorisna mogućnost. Međutim, posle ručnog memorisanja stanica, zaista prija što u jednom ovakvom uređaju imate FM radio solidnih mogućnosti, pogotovo ukoliko se na tom radiju nađe i neka radio stanica koja nije tematski orjentisana ka muzičkom ukusu vozača kamiona sa prikolicom.
U “setup” delu uređaja se nalaze neke osnovne opcije, koje su pre svega dovoljne za jedan ovakav uređaj, jer ako sve radi (a radi), nema potrebe bilo šta “čačkati”. Dve opcije koje bi trebale da budu “interesantne” jesu podešavanje osvetljenosti ekrana i “power managment”, odnosno par podešavanja uvek pogodnih za produžavanje autonomije rada baterije. U setup delu se nalazi i opcija za firmware update.
Digital Cube i-STATION PMP1000
Digital Cube je definitivno ime daleko manje poznato od Irivera i to ne samo kod nas, nego i u svetu inače. Međutim, u eri prebrzog razvoja tehnologija, pomalo je glupo vezivati se za neka “tradicionalna” imena, najviše zato što je ono što je danas savremeno, već sutra zna da bude zastarelo. Portabl media plejeri, koliko god bili novina, realno nisu neki veliki poduhvat, pa tako ne treba “uzimati za zlo” nekoj nepoznatoj kompaniji to što pravi iste. Štaviše, Digital Cube iStation PMP1000 je daleko ozbiljniji igrač, ne samo u poređenju sa Iriverom, već inače na sceni PMP plejera. Svoju cenu od (orijentaciono) nešto ispod 600 evra će na prvi pogled, teško uspeti da opravda, ali se mora reći da iStation već na prvi pogled deluje kao daleko bolji uređaj od Irivera. U prilog tome govore osetno manje dimenzije, ali i ekran osetljiv na dodir.
Pakovanje u kojem stiže iStation je takođe pravi pokazatelj da je ovo pre svega skuplji, ali vrlo verovatno i osetno bolji uređaj. Pored standardnih uputstava, diskova i kablova u ovom pakovanju se može naći veoma zgodna i dosta kvalitetna torbica, kao i daljinski upravljač, koji može dodatno da poveća upotrebnu vrednost ovog uređaja.
iStation je u potpunosti obojen u srebrno-sivu nijansu. Do sada smo u određenim testovima bili skloni kritikovanju odabira srebrne nijanse kao primarne, ali je to bio slučaj kod digitalnih fotoaparata i PDA uređaja, koji su ipak malo ozbiljniji uređaji od jednog ovakvog plejera. Srebrna boja, ma koliko bila “izvikana”, može se reći da dobro stoji ovom uređaju, jer, tako da kažemo, određena nota neozbiljnosti ne smeta, pogotovo što nije tajna da je ovakav uređaj namenjen mahom mladim ljudima.
Sa prednje strane iStation PMP1000 je siromašniji od Irivera, u smislu manjeg broja tastera, ali to ni trenutak ne treba da čudi, jer ovaj plejer, nalik PDA uređajima, ima ekran osetljiv na dodir, pa se tako glavne komande izvršavaju putem olovčice. Pored dva tastera, na prednjoj strani iStation se još nalazi džojski koji služi za kretanje u 4 smera, dok pritisak na džojstik predstavlja OK/Enter akciju. Gotovo sve operacije je moguće vršiti i bez olovčice, ali je takav način kontrolisanja uređaja spor, daleko sporiji od Irivera recimo. Sa zadnje strane uređaja, očekivano, nalazimo samo bateriju.
Sa gornje strane vidimo “slajder” kojim se pomeranjem u jednu stranu uključuje ili isključuje uređaj, dok se pomeranjem u suprotnu stranu aktivira “Hold” opcija, koja ima istu funkciju kao zaključavanje tastature na mobilnim telefonima. Sa donje strane u ćošku se može videti olovčica, odnosno njen vrh.
Sa leve strane, nalazimo 3.5mm izlaz (za slušalice) i ulaz, dok se ispod gumene zaštite nalaze S-Video i TV Out. Sa desne strane uređaja vidimo odvojene tastere za kontrolu jačine zvuka i takođe gumenu zaštitu, ispod koje se nalaze USB priključak i priključak za ispravljač za struju. Kao i u slučaju Irivera, moguće je koristiti uređaj dok se napaja sa mreže.
Uz iStation PMP1000 se dobijaju slušalice slabo poznatog proizvođača Cresyn. Kabal od desne slušalice je duži i ide iza glave oko vrata.
iStation, za razliku od Irivera, nema nožicu sa zadnje strane, ali se sa zadnje strane uređaja nalazi rupa u koju je moguće smestiti olovčicu, pa se tako praktično dobija isti efekat kao i kod Irivera.
Posle uključivanja ovog plejera, nailazimo na veoma dopadljiv i simpatično animiran meni. Ponuđene stavke se rotiraju ukoliko se koristi džojstik za navigaciju, a pošto PMP1000 ima i ekran osetljiv na dodir, direktnim klikom olovčicom na ikonu je moguće brzo stići do svega što ovaj plejer pruža. Kretanje od jedne tačke do druge, kao i odabir opcija je moguć pomoću džojstika i dva tastera, ali nema sumnje da je taj način manevrisanja kroz ovaj plejer ostavljen ipak kao alternativa. Ekran osetljiv na dodir, omogućava olovčici da bude superiornija čak i od strelice i miša, pa je tako softver ovog plejera na prvi (ali i na drugi) pogled jednostavniji od onog viđenog na Iriveru, što praktično omogućava trenutno navikavanje na interfejs. Sve mnogo više podseća na običan računar – nemalo “klikova” i relativno brzo se pokrene željeni fajl ili fajlovi.
Opet zahvaljujući ekranu i olovčici, i samo baratanje fajlovima je olakšano i pre svega prepoznatljivo, u odnosu na Iriver.
Audio plejer je nalik Winamp-u (i njegovim manje poznatim “drugarima”). Na gornjoj polovini ekrana su informacije o pesmi, kontrola reprodukcije, dodatne opcije i podešavanja, dok se na donjoj polovini ekrana nalazi lista. Da li zahvaljujući ekranu osetljivom na dodir ili uopšte boljim programerima, iStation PMP1000 sigurno dobija (sa par dužina prednosti) trku protiv Iriver modela što se audio plejera tiče.
Video plejer je takođe u dobro poznatom i inače logičnom maniru, kao i audio plejer. Na levoj slici iznad se vidi prikaz titlova ovog plejera. Što se samih titlova tiče, mora se reći da ih iStation prikazuje, ali da je potrebno pošteno se namučiti i da opet rezultati neće biti 100% prihvatljivi. iStation prikazuje, relativno nepoznat, .SMI format titilova. To je u svakom slučaju problem, jer 99% divx filmova imaju ili MicroDVD (.sub) ili SubRip (.srt) format titlova. U principu, pomoću nekog programa koji služi za “operacije” sa titlovima, mogu se MicroDVD i SubRip titlovi veoma lako konvertovati u SAMI Captioning (.smi) format, ali onda nastaje problem lošeg prikaza naših, odnosno č, ć, š, đ, ž slova. Generalno gledano, dobro je što ovaj plejer uopšte prikazuje titlove, pa i sama činjenica da naša slova neće biti lepo iscrtana nije toliko bolna, ali nam ipak nije jasno zašto je toliko bilo teško napraviti malo bolju podršku za poznatije formate titlova. Uglavnom, bitna stvar u celoj priči je da ovaj plejer (kao i Iriver, koji uopšte ne pušta titlove) ima mogućnost lake zamene firmware-a novim (pa tako ostaje nada za .srt i .sub titlove), ali mu usled astronomske cene ne možemo oprostiti ovu manu.
FM radio opcija ovog plejera je takođe zanimljiva i dopadljiva, ali i pored svega tek za nijansu bolja od one viđene na Iriver modelu, što i ne raduje puno jer se pokazalo da je prijem radio signala ipak malo bolji kod Irivera. Međutim, bitno je da radio postoji i da radi :), a ne vidimo da bi neko posebno “filozofiranje” bilo kako moglo da unapredi obično slušanje radia. Snimanje radio programa je prisutno i to je zaista fina opcija.
U turi kroz iStation nailazimo i na kalkulator…
U settings delu ovog plejera ima manje opcija nego kod Irivera, ali to pre svega zato što se ovde nalaze uopštene opcije, dok audio ili video plejer imaju svoje zasebne opcije. U principu, ne vidimo bilo kakvu potrebu za nekim posebnim konfigurisanjem ovakvih uređaja, a sve potrebne opcije su prisutne i kod Irivera i iStation-a.
Poređenje dva plejera i njihova praktična upotreba
Oba plejera imaju 20 gigabajta za skladištenje audio ili video sadržaja. Pored fajlova koji će se reprodukovati na samom uređaju, na memoriju oba uređaja je moguće snimiti bilo koje fajlove, pa se tako ovi plejeri mogu koristiti i kao prenosni diskovi. Drajveri za Windows XP i 2000 nisu potrebni, a konektor za USB kabal je standardizovan (širi), što bi u prevodu značilo, da je vrlo verovatno da će poslužiti i neki USB kabal od fotoaparta, mobilnog telefona i sl., ukoliko ste zaboravili da ponesete USB kabal koji se dobija uz uređaj. Memorija ovih plejera je 2.5″ hard disk najčešće viđen na notebook računarima. Ovakvi hard diskovi su vidno sporiji od fleš memorije (koja se koristi kod plejera memorijskog kapaciteta do 4-5GB), pa tako ne treba da čudi ukoliko nekada prelaz sa jedne na drugu pesmu zna da potraje i 2-3 sekunde. Brzina snimanja materijala sa plejera na računar zna da ide i do sjajnih 18MB/s, dok je brzina snimanja na plejer otprilike prepolovljena. U principu, i jednom i drugom plejeru se da zameriti što nemaju ipak malo više memorije, pogotovo iStation-u sa svojom vrtoglavom cenom.
Fizički, oba plejera deluju sasvim OK, stim što treba znati da su mogli da budu izrađeni od boljih materijala i malo čvršće u svakom slučaju. Ipak, čak ni na jeftinijem Iriver plejeru ništa ne škripi, ne klima ili ima tendenciju da se polomi, što je svakako za pohvalu. Ono što kod Irivera smeta su svakako dimenzije. Ni iStation nije dovoljno mali da se udobno smesti u džep od pantalona, ali Iriver deluje nekako nezgrapno i predebelo – jednostavno se vidi da je niža klasa. Slika ipak govori bolje od reči – na slici ispod se vide dva plejera, pored kojih se nalazi Tungsten T3 (jedan omanji PDA uređaj) i SonyEricsson T630 (mobilni telefon normalnih dimenzija za današnje pojmove).
Oba plejera imaju ekran dijagonale 3.5″ i rezolucije 320×240. Dijagonala i rezolucija ovih ekrana nas tera da budemo uvereni da su oni “pozajmljeni” sa PDA uređaja, odnosno ekran na iStation-u u svakom slučaju, jer je osetljiv na dodir, a ne bi bilo čudo i da je ekran na Iriver plejeru takođe sa nekog PDA uređaja, bez obzira što nije osetljiv na dodir (u izvedbi na ovom plejeru). U principu, oba ekrana su dobrog kvaliteta, stim što je onaj na iStation-u klasa više i to pre svega što se prikaza tiče, neračunajući touchscreen. Osvetljenost ekrana kod Iriver PMP120 plejera je jača nego skupljeg “drugara”, ali se mora reći da se u toj prevelikoj osvetljenosti izgubio potreban kontrast. Pored kontrasta, vernost prikaza boja kod iStation PMP1000 modela je takođe na višem nivou, stim što su boje možda za nijansu malo toplije (manje K), ali ne smeta. Kada na to dodamo i bolji ugao gledanja, jednoglasno možemo reći da iStation ima bolji ekran od jeftinijeg takmaca (neko bi rekao da iStation malo po malo opravdava svoju debelu cenu?).
Poređenje ekrana: levo – iStation, desno – Iriver.
60% osvetljenja
0% – najniže osvetljenje ekrana
100% osvetljenja
0 stepeni
90 stepeni
180 stepeni
270 (-90) stepeni
Kako ovo nisu samo video plejeri, jasno je da treba reći koju reč i o reprodukciji zvuka (muzičkih fajlova). Sve se odvija bez ikakvih problema, stim što treba imati na umu da je ponekad potrebno sačekati koju sekundu dok se pesma ne startuje, što donekle i čudi, jer hard diskovi ugrađeni u ovim plejerima nisu toliko spori, ali je očigledno da negde postoji usko grlo. Ukoliko očekujete da vam nešto epohalno kažemo o kvalitetu reprodukcije zvuka, moraćemo da vas razočaramo (smatramo, ne našom greškom). Neke uočljive razlike u kvalitetu zvuka koji sviraju ovi plejeri nismo našli, osim što iStation ima vidno jači izlaz, koji na otprilike 80% jačine jednak Iriveru na 100%.
Programi koji se dobijaju uz oba plejera su tužnog kvaliteta, veoma beskorisni i nestabilni i ne zaslužuju bilo kakvo spominjanje, a kamoli screenshot.
I pre nego što pređemo na ponašanje plejera prilikom reprodukcije video fajlova (jasno je da kod muzike nema šta da ne “štima”), potrebno je reći i koju reč o nekim “extra” mogućnostima koje imaju ovi plejeri. U extra mogućnosti ćemo smestiti i pregled fotografija, jer smatramo da nije dovoljno uloženo truda ni na jednom od ova da plejera, kako bi pregled fotografija bio zanimljiv i koristan. Sve se u principu svodi na puko gledanje slika, dok je prelazak sa jedne na drugu uglavnom “bolan” ukoliko su fotografije malo veće rezolucije, a ništa pogodnije nije ni zumiranje istih – šteta. Takođe, (makar za sada) nije moguće recimo ove plejere koristiti za povezivanje sa fotoaparatima i prebacivanje fotografija sa kartica na memoriju ovih plejera. Pored ovoga (i kalkulator opcije kod iStation-a) oba plejera imaju programče za pregled tekstualnih fajlova i realno se moramo zapitati koja je upotrebljivost te opcije, a sve bi se iz korena promenilo da ovi plejeri čitaju PDF fajlove, mada je to očigledno za njih “viša matematika”. Isto tako, ni traga ni glasa od nekih igara (kome bi škodili tetris ili pasijans?), ali kako nada poslednja umire, mi ćemo se opet pozvati na činjenicu da su ovi plejeri “raspoloženi” za lagani upgrade firmware-a, što može neke stvari da promeni.
Reprodukcija video fajlova je možda pravo polje za kulminaciju ovog, ipak uporednog, testa, bez obzira što ova dva plejera cenovno ne spadaju u istu klasu. I ako se Iriverov pulen do sada možda čak i ravnopravno držao, došlo je vreme da “popije” nokaut i to težak. Štaviše, Iriver se katastrofalno pokazao što se tiče reprodukcije divx/xvid filmova i od otprilike 15 filmova je uspeo da pokrene 5, od kojih je 4 loše prikazivao (nemoguće za gledanje). Sve te filmove je iStation puštao perfektno! Zaboravite na specifikacije, Iriver ima neki težak problem sa reprodukcijom filmova. Sve je bolje išlo sa trejlerima i inače kratkim video klipovima, ali sa divx/xvid filmovima nikako – pokušali smo i firmware update i opet ništa. Jedina nada u sadašnjosti Iriver plejera je automatizovani program za rekompresiju videa, koji se dobija uz plejer, a koji je film od oko 100 minuta rekompresovao 40-ak minuta na Duron [email protected] i 2x256MB @ 200MHz (DDR400) mašini. Takav video se naravno uspešno reprodukuje kasnije na plejeru. Nada u budućnosti predstavlja neki firmware koji će ispraviti probleme. Za sve to vreme, iStation je “bez diskusije” puštao sve što smo snimili na njega, ali, obzirom na cenu, opet moramo da podsetimo na problem sa titlovima – ponovićemo, za te pare, mora da postoji bolja podrška za titlove.
I za kraj, obećali smo i “koju reč” o poređenju reprodukcije videa (filmova) na ovim plejerima i PDA uređajima. PDA uređaji zaista nemaju šta da traže pored ovakvih media plejera koji su samo za to namenjeni. Poenta cele priče je da ovi plejeri puštaju filmove takvi kakvi su, dok je za PDA uređaje potrebno rekompresovati video snimak – smanjiti rezoluciju na 320*xxx (usput i smanjiti bitrate videa) i uglavnom oboriti kvalitet zvuka. Situacija u korist PDA uređaja se neće mnogo popraviti ni u slučaju najbržih predstavnika tih računara. Treba li i spominjati cenu fleš memorije koja, koliko god danas bila pristupačna, ni u kom slučaju nije jeftina. Povrh svega, bagovanje PDA uređaja prilikom pregleda filmova nije redak slučaj, dok se na ovim plejerima sve odvija glatko, skoro pa perfektno. Jasni da budemo, PDA može uspešno da pušta filmove, a ali ne tako jednostavno i bezbolno, kao što to mogu PMP plejeri.
Utisci
Najlepša strana testiranja hardvera je u svakom slučaju susret sa nekim novim i do sada neviđenim stvarima. Ma koliko ova dva plejera na sebi nosila poznat hardver, celina dobijena spajanjem tog hardvera je svakako nova za sve nas. Trend minijaturizacije bez sumnje “potresa” većinu tipova tehničkih uređaja. Nema ništa loše u tome, osim činjenice da je lista raznih uređaja koje poseduje jedan prosečan čovek mnogo duža nego pre 5 ili 10 godina. Najtužnije u svemu je što je lista želja najduža od svih lista. 20 kilograma težak računar kod kuće ja danas malo kome dovoljan da bi bio u korak sa tehnološkim razvitkom – najrazličiji, mahom mobilni, uređaji “napadaju” sa svih strana.
Da li su PMP plejeri nešto što će zaživeti ili su u pitanju samo neki pokušaji koji su kratkog daha? Ukoliko neko poseduje notebook računar da bi samo gledao filmove i slušao muziku na putovanjima, onda je sigurno da su PMP uređaji već našli svoju prvu pristalicu. Isto tako, koji vlasnik nekog muzičkog plejera sa hard diskom nije poželeo na svom ljubimcu ekran dovoljno dobar za gledanje filmova. Povrh svega, koncept ovakvih uređaja je dovoljno jasan sam po sebi i da osvoji one koji do sada u džepu ili torbi, nisu imali ni jedan sličan uređaj.
Spomenute cene ova dva uređaja su ipak glavni problem. Naše je mišljenje da ni jedan ni drugi uređaj ne opravdavaju svoje cene, odnosno, da je to spajanje ekrana, hard diska i još po kojeg tranzistora ipak previše naplaćeno. Pre svega, jasno ćemo reći da bi Iriver PMP120 u osnovi teško trebalo sebi da nađe kupca. Veoma nizak procenat uspešno puštenih filmova je dobar razlog da se kupi samo muzički plejer, koji će biti i manji i jeftiniji. Naravno, uvek postoji mogućnost rekompresije videa ili možda jednog dana firmware-a koji rešava probleme, ali nije tajna da ovaj Iriver deluje kao nedovršen proizvod. iStation PMP1000 je sa druge strane pravi pokazatelj kako uređaj, bez obzira što je pionir među ovakvim plejerima, može skoro pa savršeno da funkcioniše. Problem sa titlovima nažalost ostaje kao nezgodan žulj koji se uz samo još malo truda mogao izbeći.
Neke skrivene mane ovih uređaja, koje bi trebali da otkrijemo u zaključku, u stvari ne postoje. Sve je otvoreno i jasno. Iriver PMP120 je dosta jeftiniji, osetno veći i u teškoj svađi sa većinom divx/xvid filmova. iStation PMP1000 je sigurno plejer kakav se samo poželeti može – maksimalno smanjenih dimenzija, bogatog pakovanja, finog dizajna, sjajnih potencijala za puštanje divx/xvid filmova, ali i cene koju je bolje saslušati sedeći. Što se Irivera tiče, bolje je u svakom slučaju da sačekate izlazak firmware-a koji će možda rešiti probleme, dok iStation možemo najtoplije da preporučimo.
Uređaje na test ustupio “Computer Land”
