Benchmark Redakcija
Bojan Dančuo
Popcorn Hour A-110
Potraga za idealnim samostalnim media plejerom je do skoro bila vrlo trnovita i prečesto se događalo da uređaj ima određeni broj sjajnih karakteristika, dok u nekoj potpuno zakaže. Na kraju se ipak sve svodilo na to da ako već niste spremni da prepustite tu ulogu vašem računaru, odredite sebi prioritete i vodite se njima. Da li vam je potreban plejer sa svojom integrisanom memorijom, da li vam treba plejer koji pušta multimediju preko kućne mreže, direktno sa USB uređaja… ili vam je možda presudan faktor broj podržanih formata? Jedan od prvih uređaja koji je pretendovao na skoro potpuno zaokruženo rešenje je došao sa interesantnim „Popcorn Hour“ imenom, suptilno sugerišući da uz njega ne morate mnogo da se trudite i razmišljate, već je vaše samo da se zavalite u fotelju sa neizbežnom kesom kokica i uživate u omiljenom filmu ili seriji.
Na testu nam se našao sada već poznati „kokičar“ u svojoj novijoj inkarnaciji sa oznakom A-110. U pitanju je direktan naslednik prilično uspešnog A-100 modela i vrlo mu je sličan i po pitanju koncepcije i po pitanju spoljašnjeg izgleda, tako da smo u startu od njega očekivali pre evoluciju nego revoluciju, što u ovom slučaju uopšte ne mora da bude loša stvar. Pa da vidimo kako pokazao u praksi…
Hardver
Popcorn Hour A-110 dolazi sa impresivnim spiskom mogućnosti i izuzetno obimnom listom podržanih formata, ali o tome malo kasnije. Ako vam je izgled jako bitna stavka, Popcorn Hour vas neće baš oduševiti. Oblikom pre podseća na malo veće kućište eksternog hard diska, nego na komponentu koja bi bila na domaćem terenu ispod modernog TV-a. Ipak, dizajn je čist i funkcionalan, tako da ne postoji ni nešto specijalno što bismo mu zamerili. Sa prednje strane se zaista nalazi malo toga. Jedan USB slot, mali reset taster, nekoliko statusnih LED-ova i naziv uređaja uz pomalo pompezni „networked media tank“ tekst. LED-ovi služe da signaliziraju stand by mod, power i aktivnost USB-a, tako da tu baš i nećete dobiti mnogo informacija. Za početak pogledajmo kako sam uređaj izgleda.
Sa zadnje strane već nalazimo mnogo više interesantnih stvari. S leva na desno, tu su on/off prekidač, komponentni, S-Video i kompozitni video izlazi, zatim stereo analogni i digitalni audio izlazi, HDMI, USB konektor B tipa za vezu sa računarom, USB konektor A tipa i Ethernet port. U odnosu na stariji A-100 model, sada imamo optički digitalni audio izlaz, umesto koaksijalnog, HDMI je unapređen na verziju 1.3 i donosi podršku za Dolby TrueHD i DTS-HD, dok sam A-110 sada ume da dekodira DTS audio.
Unutrašnjost A-110 je prilično neimpresivna i veći deo prostora je rezervisan za hard disk, dok je jedini drugi uočljiv deo hladnjak na glavnom procesoru koji je zadužen za funkcionalnost dekodiranja i svega ostalog za šta je A-110 sposoban. Hladnjak je tako montiran da kada je A-110 zatvoren ostvaruje preko termalne podloške kontakt sa gornjom metalnom stranom i prenosi toplotu na celokupnu konstrukciju kako bi povećao rashladnu površinu. U slučaju da imate hard disk unutra, očekujte da kućište može postati prilično toplo, iako to iz našeg iskustva ni na koji način ne utiče na funkcionisanje uređaja. Samo otvaranje uređaja se svodi na odšrafljivanje četiri zavrtnja na uglovima i skidanje poklopca dok je montiranje diska isto vrlo jednostavno. SATA konektori za podatke i napajanje su fiksirani na matičnoj ploči, pa se diskovi prosto ubadaju i njih i nema kablova koji bi pravili gužvu u kućištu i ometali protok vazduha. Sa donje strane su predviđene rupe za šrafove koje služe da fiksiraju disk i nalaze se na mestima koja odgovaraju i diskovima od 3.5“ i diskovima od 2.5“.
Što se tiče modela hard diskova, podržana je većina iako postoje problemi sa određenim brendovima (prednjači Hitachi), a trenutno validnu listu kompatibilnih diskova koju popunjavaju korisnici možete naći na sledećem linku.
Daljinski upravljač je vrlo solidno urađen i odlično leži u ruci. Dopao nam se finiš sa donje strane koji je pomalo gumiran i prosto vas vuče da ga ne ispuštate iz ruku. Veliki broj tastera može u prvom trenutku da deluje zbunjujuće, ali svi oni imaju svoju funkciju, dok su oni najčešće potrebni lako pristupačni. Jedino se treba u početku navići na raspored play/pause/stop kombinacije koja se uglavnom koristi, jer stop prekida potpuno reprodukciju i vraća u osnovni meni, što može da iznervira ako ste zapravo hteli samo da pauzirate film i pogodili u mraku umesto pauze stop taster.
Softver
Popcorn Hour pokreće custom verzija Linux-a, što znači da postoji ozbiljan operativni sistem ispod haube koji je potrebno podići da bi profunkcionisao. Kada ga povežete sa TV-om ili monitorom i uključite, butovanje ume da potraje, mada je u slučaju povratka iz standby moda vrlo brzo. Prvi ekran koji se pojavi će vam prikazati raspoložive izvore za multimediju, što može biti hard disk, lokalna mreža ili eksterni disk priključen na USB. Ako izaberete lokalnu mrežu imaćete dodatne opcije gde možete izabrati neki NAS uređaj ili deljeni folder na računaru u mreži. Kada izaberete izvor, sledeći ekran će vam ponuditi izbor vrste fajla koji želite da otvorite, video, muzički, slike ili prosto „fajl“, što se odnosi na sve ostale vrste fajlova koje Popcorn Hour podržava, a koji ne spadaju u prve tri kategorije. To može biti npr. izvršni fajl programa koji želite da instalirate u njegov sistem ili neki od tekstualnih formata dokumenata koje PH može da pročita.
Iako sasvim razumljiv sistem izbora vrste fajla, sama implementacija je pomalo čudna jer iako filtrira fajlove koje prikazuje, browser će vam i dalje prikazivati sve foldere čak iako u njima nema te vrste fajla koju ste izabrali. Ne postoji ni nikakav sistem skeniranja diska i prikazivanja i sortiranja svih multimedijalnih fajlova u neku listu, niti bilo kakva mala sličica koja bi vam dala do znanja šta se nalazi u fajlu ili folderu osim onoga što možete da zaključite iz imena. Ipak, ako smisleno rasporedite fajlove na disku i držite ih u odgovarajućim folderima, snalaženje je lako, a kretanje kroz foldere vrlo brzo. Uopšte, sam uređaj je vrlo živahan u menijima, što je jako pohvalno. Podešavanje nekih naprednijih opcija kao što su FTP, torrent ili usenet klijent zahteva ipak određeni nivo znanja, ali nije ništa komplikovanije nego na bilo kom drugom sistemu. Doduše, tu postoji jedna začkoljica. Da biste dobili sve te dodatne funkcionalnosti, uključujući i funkcionisanje PH kao mrežnog diska, neophodno je da formatirate disk kao EXT2 ili EXT3 particiju i instalirate Linux programe koji će vam to omogućiti (ovo se doduše odvija automatski preko wizard-a). To pak znači da u slučaju da želite da koristite disk u PH-u direktno preko USB-a kao bilo koji drugi USB drajv, nećete moći da mu pristupite direktno iz Windows-a ili iz Mac OS-a. Naravno, postoji mogućnost pristupa, ali ćete za to morati da pribegnete dodatnom softveru koji nije uvek lak za konfigurisanje početnicima (npr. Ext2Fsd za Windows). Ako vam te dodatne funkcionalnosti ne trebaju, možete ubaciti disk sa NTFS particijom koji će raditi bez ikakavih problema. Koristiti disk u PH-u kao NAS (Network-attached storage) je u svakom slučaju jako primamljiva opcija, ali tu dolazimo do prve i jedine zaista ozbiljne zamerke Popcorn Hour-u. Kopiranje preko mreže je vrlo sporo. Na stranu to što ne postoji gigabitni mrežni adapter, već je u pitanju klasičan 10/100 Mbit, ali čak ni 100 Mbit mreža uopšte nije iskorišćena ni 50%. Dok smo ga testirali, izmerena brzina kopiranja je bila između 3 i 4 MB/s.
Jedna od vrlo zanimljivih dodatnih opcija koje PH nudi je i Web Services opcija koja omogućava pristup zaista impresivnom spisku servisa na Internetu uz mogućnost dodavanja novih. Youtube, Photobucket, CNN, Internet radio… svi su par pritisaka tastera na daljinskom upravljaču daleko. Nekome će možda biti jako interesantna i opcija torrent klijenta, koji može da pretvori Popcorn Hour u download mašinu. Sam klijent se može konfigurisati iz PH OS-a ili sa računara u mreži pristupanjem iz browser-a IP adresi PH-a na za to određenom portu.
Podržani formati
Dolazimo konačno i do glavne stvari, a to je reprodukcija multimedije. Spisak podržanih tipova video i audio fajlova je zaista impresivan!
Video kontejneri:
Video kodeci:
– MPEG1/2/4 Elementary (M1V, M2V, M4V)
– XVID SD/HD
– MPEG1/2 PS (M2P, MPG)
– MPEG-1
– MPEG2 Transport Stream (TS, TP, TRP, M2T, M2TS, MTS)
– MPEG-2
– VOB
– MP@HL
– AVI, ASF, WMV
– MPEG-4.2
– Matroska (MKV)
– ASP@L5, 720p, 1-point GMC
– MOV (H.264), MP4, RMP4
– WMV9
– MP@HL
– H.264
– VC-1
Audio kontejneri:
Audio kodeci:
– AAC, M4A
– Dolby Digital
– MPEG audio (MP1, MP2, MP3, MPA)
– DTS
– WAV
– WMA, WMA Pro
– WMA
– AAC
– FLAC
– MP1, MP2, MP3
– OGG
– LPCM
– FLAC
– Vorbis
Formati slika:
Drugi formati:
– JPEG
ISO, IFO
– BMP
– PNG
Formati titlova :
– GIF
SRT, SMI, SUB, SSA
U praksi
Naravno, svi ti formati na papiru deluju lepo, ali odmah smo se zapitali kako to zapravo radi u praksi? Kratak odgovor bi bio: RADI! Gotovo sve što smo mu podmetnuli, prikazao je ili odsvirao bez problema, sa par razumljivih izuzetaka koje ćemo pomenuti kasnije.Za početak, audio smo testirali sa mp3 i flac fajlovima i reprodukovani su bez greške. Onda smo rešili da probamo klasičan DivX (naravno u pitanju je AVI sa videom ekodiranim XviD kodekom) sa eksternim srt titlom na srpskom. Sam film je pušten bez problema sa iznenađujuće dobrim upscale-om koji daje vrlo kvalitetnu sliku. Titlove je moguće podešavati po veličini, poziciji, a postoji i određeni broj preseta za boju. Naleteli smo na mali problem sa prikazom naših slova Č i Ć, ali kada se u opcijama titl prebaci na poljski (ne postoji srpski), sve dolazi na svoje mesto.
Naravno, najbitnije pitanje je bilo kako se PH snalazi sa izuzetno popularnim MKV kontejner fajlovima i njihovim HD sadržajem enkodiranim H.264 kodekom (ili x264 derivatom istog). Ni ovog puta nismo ostali razočarani i sve što smo mu dali da pusti prošlo je bez problema. Testirali smo 720p i 1080p materijale sve do 25 Mbps i reprodukcija je uvek bila glatka, sa odličnom slikom i dobrom brzinom seeking-a u okviru filma. Jedino što smo primetili je nemogućnost softvera da prikaže SSA titlove integrisane u MKV sa custom fontovima, već ih je prikazivao u svom default fontu. Izbor između više audio traka i više titlova integrisanih u MKV je funkcionisao bez problema. Čak i sa ograničenom brzinom LAN konekcije, reprodukcija skoro svih HD filmova je radila i preko mreže bez ikakavih zastoja, samo je protok postajao problem za one koji su imali bitrate preko 20 Mbps.
Popcorn Hour poseduje interesantnu mogućnost da reprodukuje materijal sa priključenog eksternog DVD uređaja (čak i BluRay, pod uslovom da sadržaj nije enkriptovan), pa iako to nismo imali prilike da probamo, testirali smo reprodukciju DVD-a sa internog hard diska. Softver je bez problema otvorio IFO fajl grebovanog DVD-a i svi meniji su radili bez problema, dok je slika sa DVD-a bila odlično uspcale-ovana i čista. Iako PH navodno podržava otvaranje ISO fajlova, kada smo probali da iz njega otvorimo ISO tog istog DVD-a, softver je blokirao i morali smo da ga resetujemo. Ovo je možda pre izuzetak nego pravilo, ali nismo dalje testirali.
Od stvari koje smo pronašli da ne funkcionišu tu su još i Real Video fajlovi (koji nisu ni navedeni kao podržani), kao i IDX/SUB bitmap kombinacija titlova ripovanih direktno sa DVD-a koje softver nije umeo da prikaže uz prateći video fajl. Ako i imate takvih DivX rip-ova, uvek lako možete naći i dodatne tekstualne (SRT, SUB…) titlove na internetu. Sve ostalo je prosto… radilo. Brzo, glatko, sa dobrom slikom, bez ikakvih problema.
Zaključak
Popcorn Hour A-110 možda nije najlepši plejer na tržištu, a postoje i jeftinije alternative. Ipak, ogroman broj opcija i podržanih formata, podrška za mrežu, interni hard disk i malo egzotičnije stvari kao što su FTP, Torrent i Usenet klijenti, čine A-110 model ultimativnim rešenjem za „all-in-one“ plejer i uopšte jedan uređaj ovog tipa. Uz LAN opciju ili čak mogućnost korišćenja USB wireless adaptera i pristup lokalnom wireless access point-u, Popcorn Hour može da postane sasvim ravnopravan član kućne multimedijalne mreže. Lakoća korišćenja i činjenica da je pustio sve što smo mu podmetnuli ostavila je jako dobar utisak na nas, pa ako malo viša cena ne predstavlja problem, ovo je možda pravo rešenje za vas.
Prednosti:
– Ogroman broj podržanih formata
– Brz softver
– Kvalitetna reprodukcija
– Veliki broj konekcija i mogućnosti za pristup
– Torrent, FTP, Usenet klijenti
Mane:
– Spora ethernet konekcija
Uređaj na test ustupio NT Company
