Benchmark Redakcija
Trendovi: Q2, 2009.
Recesija je na izdisaju i najgore je prošlo, smatraju neki. Nakon što smo se svi ponadali da najgore zaista jeste prošlo, ohrabreni izjavama pomenutog tipa, između ostalih i Pola Otelinija, CEO-a kompanije Intel, kao i podacima o rastu proizvodnje iz TSMC-a, jednog od najvećih proizvođača čipova, nove informacije o dramatičnom smanjivanju prihoda su nas ponovo osvestile i naterale da se vratimo u brutalnu sadašnjost. Do oporavka ima još dugo, a neke procene govore da će se industrija tek tokom 2012. ili 2013. godine vratiti na nivo iz 2008. Industrija čipova je u ogromnim problemima, a to govore podaci da oni koji i uspevaju da ostvare profit njega ostvaruju u višestruko manjim iznosima nego nekada. Tako imamo situaciju da je profit kompanije Texas Instruments pao za čak 99 procenata! Nije mnogo bolje ni kod drugih, pošto je u prošlom kvartalu profit kompanije Intel pao desetak puta. Samsung, drugi po veličini proizvođač čipova, beleži pad profita od 72 odsto, a da stvar bude još gora, sektor za proizvodnju čipova je u teškim gubicima, pogođen pre svega stanjem na tržištu memorija. Stvar donekle izvlači telekomunikaciono odeljenje. Micron, takođe proizvođač čipova, koji se fokusira na tržište memorija, stoji katastrofalno. Sa oko 30% manjim prihodima u odnosu na prethodni kvartal, obim gubitaka je dostigao zapanjujuću cifru od 751 milion dolara. Prihodi od DRAM proizvoda su sniženi za oko 30%, najviše zahvaljujući padu prodajne cene, dok su NAND flash memorije i CMOS senzori takođe pali za 20% i 54%, respektivno. Slična priča i kod onih koji se ne bave direktnom proizvodnjom hardvera, pa tako Yahoo beleži profit niži za čak 78 odsto – ne možemo a da ne saosećamo, tim pre što i mi živimo od reklamiranja. Možete misliti kako je tek ovde, kada samo iz centrale stigne direktiva da se prvo seku – sredtstva za marketing…? Za sada opstajemo, do kada – ne znamo! Slična situacija se može zateći u celoj industriji, uz par časnih izuzetaka koji uspevaju da uvećaju prihode, katkad i profit, održavajući poslovanje vrlo efikasnim. Nažalost, takvih je primera veoma malo. Tu ubrajamo Apple, WD, donekle i HP. Blaga pomeranja nadole beleži čak i Microsoft, koji je po prvi put u poslednje 23 godine zabeležio pad prihoda od (naizgled podnošljivih) 6 odsto, ali je to praćeno smanjivanjem profita za čak 32%. Nokia je zabeležila gubitke od 90% i povukla sve narudžbine od eksternih dobavljača. Prema nekim navodima, koji nažalost ne mogu biti potpuno provereni, povučene su narudžbine u vrednosti od 5 milijardi dolara i sada Nokia u potpunosti sama proizvodi komponente za svoje mobilne telefone.
AMD je zabeležio gubitke od 416 miliona dolara, iako je priveo kraju proces razdvajanja. Od nekadašnjeg odeljenja za proizvodnju ove kompanije je nastao novi proizvođač čipova, GlobalFoundries. Dokle ide kriza najbolje ilustruje podatak da je grafičko odeljenje ove kompanije, bivši ATI, iako naizgled dominira u skoro svim tržišnim segmentima, zabeležio ozbiljniji pad prodaje. Istina, gubici su manji u odnosu na isti period prošle godine, ali zabrinjava što prihodi takođe beleže pad. Sa druge strane, Sony je bio prinuđen na veliku reorganizaciju svojih poslovnih odeljenja, kao i promene čelnih ljudi. Kompanija je u januaru saopštila da je po prvi put u proteklih 14 godina zabeležila gubitak u jednom kvartalu. I to kakav – čak 2,9 milijardi dolara! Odeljenja za video igre, računare, mobilnu elektroniku i softversko odeljenje su integrisana u jednu veliku poslovnu jedinicu, a u kompaniji se ubrzano oslobađaju neprofitabilnih sektora. Ni Playstation 3 ne pomaže, a Blu-ray standard očito ne ide tempom koji su u japanskoj kompaniji priželjkivali. Kada već pominjemo Blu-ray, čitaoce će verovatno zanimati da su odgovorni u Blu-ray asocijaciji najavili da će tokom predstojeće praznične sezone (krajem 2009. godine) tržište konačno dobiti Blu-ray plejere po magičnoj ceni od 99 dolara. Verovatno će se raditi o modelima koji će u prodaji biti skuplji, ali će tom prilikom biti nuđeni sa ozbiljnijim popustima, tako da će im cena po prvi put doći u nivo one koja se smatra magičnom granicom za prelazak u mainstream u ovom tržišnom segmentu, te da bi to moglo dodatno da pogura standard. No, zlobniji od nas bi mogli konstatovati da je i HD-DVD tako isto, pred sam kraj svog života…
Kad već pričamo o japanskim korporacijama, po skorašnjim istraživanjima onima za koje važi percepcija da su najpouzdaniji u elektronskoj industriji i da su nosioci razvoja, situacija je alarmantna. NEC će otpustiti čak 20 hiljada radnika kako bi donekle nadoknadio gubitke. Navodi se da su u to brojku ubrojani i zaposleni i honorarci, te da učestvuju otprilike sa po 50%. Nippon Electric Company trenutno zapošljava oko 150 hiljada radnika na globalnom nivou. Navodi se da će kompletan ciklus otpuštanja biti okončan do marta 2010. godine. Kompanija je u poslednjem kvartalu izgubila 1,46 milijardi dolara, a za celu prošlu godinu 5,2 milijarde dolara. No, kako očito među japanskim proizvođačima postoji zdrava poslovna klima, oni ne izbegavaju poteze koji bi se na drugim tržištima mogli smatrati tektonskim poremećajima. Oformljivanje joint venture kompanija ili čak spajanje im nisu strani, pa čak i korekcije u letu nisu isključene – kao, na primer, kada posle nekoliko godina Toshiba odluči da preuzme joint venture za proizvodnju LCD panela koju je do tada držala zajedno sa Panasonic-om. Tako imamo situaciju da bismo uskoro mogli dobiti kompaniju koja će u startu postati treći po veličini proizvođač čipova na globalnom nivou. Prva dva mesta su rezervisana za Intel i Samsung, a treće bi trebao zauzeti novi gigant, koji bi nastao spajanjem kompanija NEC Electronics i Renesas Technology. Ta dva giganta su objavili planove o spajanju u najvećeg japanskog proizvođača čipova, tražeći izlaz iz teške ekonomske situacije. Dve firme su saopštile da će integrisati svoje operacije do aprila 2010. godine. U zajedničkoj izjavi je saopšteno da je odluka doneta u svetlu trenutne izuzetno teške situacije na poluprovodničkom tržištu. Potražnja za čipovima koji se koriste u elektronskim napravama, kolima i drugim proizvodima je drastično smanjena. Obe firme su saopštile da će pokušati da poprave svoje finansijsko stanje pre spajanja, tako da nova firma ima što manje opterećenja prilikom nastanka. Zvanično potpisivanje sporazuma će biti održano u julu. Renesas, drugi najveći japanski proizvođač čipova, je zajednička firma kompanija Hitachi Ltd. i Mitsubishi Electric Corp. NEC, Hitachi i Mitsubishi skupa – zvuči zanimljivo, zar ne?
Toshiba je takođe u velikim nevoljama, što ne čudi imajući u vidu da veliki deo svog poslovanja zasniva na proizvodnji čipova, odnosno flash memorija. Samo u poslednjem kvartalu, ova firma je izgubila oko 3,5 milijardi dolara. Poređenja radi, u istom periodu prošle godine je zabeležen profit od oko 1,25 milijardi dolara. Šta mislite da čeka veliki broj radnika kompanije Toshiba? Pogodili ste. Oko 4000 radnika će ubrzo morati da potraži novi posao…No, Toshiba očito ima ambiciju da agresivno nastupi na jednom drugom tržišnom segmentu. Naime, Toshiba i Fujitsu su okončali pregovore o preuzimanju odeljenja kompanije Fujitsu koje se bavi hard diskovima. Kompletan dil je najavljen još u februaru, ali su Toshiba i Fujitsu sada utanačili detalje i objavili delove sporazuma. Sam sporazum i transakcija bi trebali biti potpisani i obavljeni 1. jula. Po njemu je predviđeno da kompletno odeljenje kompanije Fujitsu koje se bavi hard diskovima pređe u vlasništvo kompanije Toshiba. Na taj način će od odeljenja kompanije Fujitsu i njegovim pridruživanjem odeljenju kompanije Toshiba koje se bavi hard diskovima biti kreirana nova firma – Toshiba Storage Device Corporation (TSDC). Toshiba će imati 80.1% udela u TSDC-u, za šta će platiti 24 milijarde jena (245.8 miliona dolara), dok će Fujitsu zadržati 19.9% kompanije. Fujitsu će, ipak, svoj udeo predati kompaniji Toshiba do decembra 2010. godine. Na ovaj način će Toshiba ojačati pozicije na tržištu hard diskova, a naročito u domenu tzv. small form factor hard diskova. Pored toga, ući će na enterprise tržište, gde će dobiti pristup velikom broju korporativnih klijenata kojima treba skladišnog prostora za njihove servere. Konačno, baza klijenata će otvoriti nova tržišta ne samo za hard diskove, već i za solid state drajvove. U kompaniji se nadaju da bi ovaj potez, kao i povećana profitabilnost odeljenja koje se bavi LCD televizorima mogli biti zamajac oporavku kompanije u narednim periodima. Vreme će pokazati da li su ove nade osnovane.
Vedrije teme
Sada, kada smo vas dovoljno naplašili i izbombardovali ne toliko prijatnim informacijama, prosto osećamo obavezu da ukažemo i na onu lepu stranu IT tržišta, koja se i u ovim teškim vremenima može jasno uočiti. Svašta se dešava na raznim poljima kada se radi o novim tehnologijama i dobro je što je tako. Nešto što autora ovih redova dosta privlači jeste OLED tehnologija. Organic Light Emitting Diode je tehnologija displeja budućnosti. Ona donosi sve što se poželeti može – bolju sliku, bolji kontrast, prirodnije i živahnije boje, manju potrošnju, efikasnije osvetljenje, manju debljinu i tako dalje. Međutim, potrebno je prebroditi mnoge prepreke kako bi se proizvodnja učinila efikasnijom i isplativijom, ali i kako bi se životni vek televizora produžio, a ruku na srce, treba i ubediti ljude u smisao novih investicija u segmentu koji je već sada preplavljen uslovno rečeno pristupačnim LCD i plazma televizorima velikih dijagonala. Mnogi se pitaju šta je sa OLED displejima većih dimenzija.
Ekonomski problemi su svakako uzrokovali određena pomeranja i preraspodelu fondova za investiranje u nove tehnologije, tako da do sada nismo imali priliku da vidimo ovakve ekrane u akciji. Razvoj nose – ko drugi – do japanski Sony i južnokorejski Samsung. Dok se potonji isključivo fokusirao na displeje većih dimenzija, koje obećava tokom ove ili početkom sledeće godine, Sony već skoro godinu dana tržištu nudi XEL-1, mali jedanaestoinčni televizor sa panelom tankim svega tri milimetra. Sa druge strane, još u januaru 2007. godine je na CES sajmu u Las Vegasu demonstriran 27-inčni OLED TV sa 1080p rezolucijom od strane Sony-ja. Od tada su Sony i Samsung održali nekoliko prezentacija, ali od većih modela koji bi u dogledno vreme mogli stići u prodaju nije bilo ni traga ni glasa. Sada, po prvi put, imamo najavu da će se jedan ovakav televizor sa podrškom za HD rezoluciju pojaviti u prodaji. Radi se o novom, 21-inčnom modelu koji podržava 720p rezoluciju. Tokom nedavno završene Flat Panel Display izložbe koja se održavala u Japanu Sony je predstavio televizor koji nudi kontrast od 1,000,000:1, te radnu rezoluciju od 1366 x 768 piksela, sa integrisanim tjunerom (manji model to nije imao) koji je tanji od jednog centimetra. Maloprodajna cena ovog televizora, koji će nositi oznaku XEI-1 će iznositi čak 3500 dolara. Ipak, datum početka prodaje nije preciziran, pa još ne možemo precizirati kada bismo mogli da očekujemo ovu napravu na tržištu.
Nisu samo Samsung i Sony ti koji razvijaju tehnologiju. Veliki proboj u domenu aktuelnih LCD televizora je načinila i Toshiba. Toshiba je zvanično predstavila novu generaciju REGZA LCD televizora sa LED pozadinskim osvetljenjem. Iako su se prvi put pojavili još na CES-u ove godine u januaru, novi televizori se tek sada pojavljuju. Tu su energetski efikasni C8000 REGZA modeli, te ZX8000 modeli sa kontrastom od 2,000,000:1 i “local dimming LED” pozadinskim osvetjenjem. Ovi televizori podržavaju Super Resolution+ upscale, ClearScan 240Hz motion tehnologiju, kao i petu generaciju Pixel Pure image procesiranja. Tu su i InstaPort HDMI za momentalno prebacivanje između laza i AutoView kalibracija u odnosu na uslove osvetljenja u sobi. ZX8000 modeli se očekuju krajem juna i početkom jula u 46-inčnim i 55-inčnim dimenzijama, po cenama do 6000 dolara. Za korisnike kojima ne trebaju LED pozadinsko osvetljenje, 240 Hz i slične napredne tehnologije, tu su ZH8000, Z8000 i H8000 modeli sa daleko pristupačnijim cenama. Kod Toshiba televizora svakako najviše pažnje privlači podrška za upscale sadržaja u višu rezoluciju, koja je omogućena zahvaljujući optimizovanim Cell čipovima koji se ugrađuju u ove televizore. Nažalost, za sada nemamo priliku da se uverimo kako to izgleda u praksi, ali kolege sa inostranih sajtova javljaju da su utisci u samom korišćenju – izvanredni.
Akvizicije, merdžeri, džojnt venčri…
U poslednjih mesec dana smo bili svedoci i sage oko kompanije Sun Microsystems. Ovog poznatog proizvođača i kreatora raznovrsnih softverskih i hardverskih rešenja je na kraju balade kupio Oracle. No, nije sve naginjalo ka tome. Neko vreme se pričalo da je IBM bio zainteresovan i da je razgovarano o velikom broju ponuda. Navodno je nuđena suma od oko 5 milijardi dolara, koja je naknadno povećana na 6 milijardi. Međutim, predstavnici kompanije Sun su bili nezadovoljni tom ponudom i tražili su više od 7 milijardi dolara. Veliki Plavi je tada digao ruke, ne želevši da plati toliko novca za Sun. Međutim, uskoro se pokazalo zašto je Sun insistirao na toj cifri. Oracle je očito tiho i bez mnogo pompe radio na kupovini kompanije Sun. Oracle je zvanično saopštio da će kupiti Sun za 9,5 dolara po akciji kompanije u kešu. Drugim rečima, ukupna vrednost akvizicije će dostići čitavih 7,4 milijarde dolara. Oracle se nada da će mu ovaj potez dugoročno obezbediti stratešku prednost nad konkurencijom, a istovremeno je stekao kontrolu nad dva strateški važna proizvoda kompanije Sun, a to su Java i Solaris. Java je osnova Oracle Fusion Middleware-a, dok je Sun Solaris operativni sistem vodeća platforma za Oracle baze podataka, te stoga naizgled deluje da je ovo logičan potez za Oracle. Dil je već odobren od strane borda direktora kompanije Sun, a kompletan posao bi se trebao okončati tokom leta.
Čips…
Tržište čipova je takođe poprište zanimljivih okršaja. I u domenu procesora i u domenu grafičkih čipova imamo interesantna dešavanja. Istina, na procesorskom polju, uz izbacivanje novih Phenom II procesora, o čemu ste – ne sumnjamo – već dovoljno upoznati, najviše dešavanja se odvija u kategoriji serverskih procesora. Intel je predstavio Xeon 3500 i 5500 serverske procesore bazirane na Nehalem mikroarhitekturi, istoj onoj na kojoj se zasnivaju Core i7 procesori. Međutim, ono što je privuklo pažnju šire javnosti jeste diskutabilna reklamna kampanja kojoj je Intel pribegao, sa poznatim ličnostima iz sfera javnog i medijskog života, koje su preporučivale baš ove procesore. Zamislite Britni Spirs kako hvali i preporučuje Xeon 5500 CPU zbog njegovih superiornih performansi, kojima je ona izuzetno zadovoljna! Ovo nije nikakva novost, pošto su i ranije poznate ličnosti viđane u Intel reklamama, poput Maraje Keri u reklami za Centrino notebook računare. Ali kada se “ozbiljni” procesori reklamiraju od strane Britni Spirs ili Suzan Bojl, to je već nešto drugo. Ipak, ono što svakako nije sporno jesu performanse nove serije procesora, zahvaljujući kojima je Intel preuzeo primat po pitanju performansama u domenima jednoprocesorskih i dvoprocesorskih mašina, koje pokrivaju serije 3500 i 5500, respektivno. Svaka serija nudi nekoliko modela radnih taktova do 3,2 GHz, sa podrškom za turbo boost, hyper-threading, power control i virtualizacione tehnologije. Cene novih procesora iznose od 188 do 1600 dolara za 5500 seriju, odnosno od 264 do 1000 dolara za 3500 seriju. Intel kaže da se več nudi preko 230 odgovarajućih sistema od strane njegovih partnera, odnosno kompanija kao što su Cisco, Fujitsu, Dell, Lenovo, HP i IBM. Kod nas je već održana i prezentacija HP ProLiant G6 servera.
Sa druge strane, AMD ne miruje. Predstavio je dvanaest novih serverskih procesora. Radi se o 45-nanometarskim procesorima koji su kompatibilni sa Socket F platformom. Radni taktovi idu od 2.1 do 3.1 GHz, a potrošnje su deklarisane na 105 W, 75 W, 55 W i 40 W po ACP (Average CPU Power) sistemu. Idući prevashodno na energetsku efikasnost, AMD potencira dva procesora sa ACP-om od 40 W – Opteron 2377 EE i 2373 EE, koji po navodima kompanije nude 62% bolje performanse po vatu utrošene snage, “što ga čini idealnim za cloud computing okruženja”, po navodima kompanije. Nažalost, cene novih EE procesora još uvek nisu poznate. Pored izbacivanja novih modela, AMD se priprema i za budućnost. Planira da požuri sa izbacivanjem novih serverskih procesora. U kompaniji najavljuju da će Istanbul procesori stići daleko pre očekivanja. Mislilo se da će se ovi šestojezgarni procesori pojaviti tokom druge polovine ove godine, ali je CEO AMD-a Dirk Mejer najavio da će isporuke krenuti već tokom maja meseca, pri čemu se očekuje da će kompletni sistemi sa ovim procesorima postati dostupni tokom juna. Istanbul procesori će biti šestojezgarni, izrađivaće se u 45-nanometarskoj proizvodnoj tehnologiji, biće kompatibilni sa Socket F sistemima, podržavaće DDR2 memorijske kontrolere, HyperTransport 3.0 i 6 MB L3 keš memorije.
No, tu nije kraj. AMD je najavio dvanaestojezgarne Opteron procesore za narednu godinu, a obećao šesnaestojezgarne modele za 2011. godinu. Ovo su najznačajniji dodaci AMD roadmapa. Opteron 6000 serija će debitovati naredne godine zajedno sa G34 podnožjem (1974 pina). U njenom sklopu će se pojaviti 45-nanometarski osmojezgarni i dvanaestojezgarni Magny-Cours procesori, a tokom 2011. godine će ova serija procesora biti osvežena novim Interlagos modelima. Interlagos linija će debitovati u dvanaestojezgarnom izdanju, ali će ubrzo nakon toga izaći i šesnaestojezgarni procesori. Sve to će biti deo Maranello platforme. Pojavljivanje prvih Magny-Cours procesora bi moglo da se dogodi već do kraja ove godine, ali u AMD-u za sada nisu želeli da potvrde tu mogućnost. Trenutno svi serverski procesori kompanije AMD rade na istoj platformi – Socket F. Krajem ove i početkom sledeće godine to će se promeniti kroz predstavljanje dva nova procesorska podnožja u ovom segmentu. G34 će biti namenjen dvoprocesorskim i četvoroprocesorskim, sistemima i biće deo Maranello platforme zajedno sa Opteron 6000 procesorima (Magny-Cours i Interlagos) i to se već neko vreme znalo. Ipak, sada se po prvi put sreću informacije o C32 podnožju, namenjenom jednoprocesorskim i dvoprocesorskim sistemima. C32 će ciljati mašine kojima će najviši kriterijumi biti energetska efikasnost i visok stepen isplativosti. Debitovaće početkom naredne godine kao deo San Marino platforme, zajedno sa Opteron 4000 procesorima. Prvi procesori koji će podržavati C32 će biti Lisbon četvorojezgarni i šestojezgarni procesori, koji će biti izrađivani u 45-nanometarskom proizvodnom procesu. Tokom 2011. godine će C32 sistemi biti osveženi 32-nanometarskim šestojezgarnim i osmojezgarnim Valencia Opteron modelima.
Konačno, tu su informacije i o novim notebook platformama. AMD Sabine notebook platforma sa podrškom za DirectX 11 bi trebala da se pojavi tokom 2011. godine. Ovo je najbitnija stavka u procurelom roadmapu kompanije AMD za tržište mobilnih računara. U međuvremenu, videćemo Danube platformu, baziranu na RS880M+SB8xxM čipsetu sa četvorojezgarnim procesorima i podrškom za DDR3-1066MHz memorije. Sa druge strane, Sabine platforma će se oslanjati na Llano APU (Accelerated Processing Unit), kako će se nazivati ovaj procesor. Tu će biti i DDR3-1600MHz memorija. Očekuje se da će Llano objediniti CPU i GPU u jednom, 32-nanometarskom čipu. Osnovu Sabine platforme će činiti i AMD SB9xxM čipset, koji će podržavati USB 3.0, 16 USB portova, 6 SATA portova i tako dalje. Kao što je već pomenuto, Sabine platforma će podržavati DirectX 11, kao i UVD 3 tehnologije. Očekuje se da će DirectX 11 “sazreti” na desktop platformi do 2011. godine, kada će je AMD preneti na mobilno tržište. Karakteristike Tigris, Danube i Sabine AMD platformi možete videti u priloženim tabelama.
Veći FPS za manje USD
Zahuktalo se i na tržištu grafičkih čipova, pre svega zahvaljujući kompaniji AMD. Na tržištu su sada nova dva Radeon modela, koji ubiraju lovorike sa svih strana. Najpre se pojavio Radeon HD 4890, čiji detaljan prikaz možete pronaći na našem sajtu. Radi se o najsnažnijoj karti sa jednim grafičkim procesorom u AMD ponudi. Bazira se na 55-nanometarskom RV790 GPU-u, nudi 1.36 teraflopsa i podržava DirectX 10.1, OpenGL 3.0 i CrossFireX tehnologije, kao i ATI Stream Technology i Unified Video Decoder 2. Nova karta raspolaže sa 800 stream procesora. Radni takt jezgra iznosi 850 MHz, a tu je i 1 GB GDDR5 memorije, koja radi na 3900 MHz. Ove brojke treba shvatiti uslovno, pošto će veliki broj partnera kompanije AMD izraditi nereferentne karte sa drugačijim radnim taktovima. Nova karta koristi dvoslotni kuler i dva šestopinska PCIe konektora. Stiže po preporučenoj ceni od 250 dolara. Radeon HD 4890 nude partneri kompanije AMD, među kojima su Asus, Club 3D, Diamond Multimedia, Force3D, Gecube, Gigabyte, HIS, Jetway, MSI, Palit Multimedia, PowerColor, Sapphire, VisionTek i XFX. Ova karta više srednje klase, pokazuje se, ima lep potencijal i za overklok, čime joj se dodatno podižu performanse. Veliki broj modela se bez problema overklokuje na 1 GHz za jezgro, a memorija dobrano preko 4 GHz. Nvidia je pokušala da odgovori sa GeForce GTX 275 kartama, ali one nisu dostupne u odgovarajućoj meri u ovom trenutku.
Sa druge strane, pre samo koju nedelju je izašao i model niže srednje klase, Radeon HD 4770, koji takođe možete “ošacovati” na Benchmarku. Radi se o karti baziranoj na prvom 40-nanometarskom GPU-u na svetu, RV740. Karta nudi 640 stream procesora, 512 MB GDDR5 memorije, 128-bitni memorijski interfejs, podržavajući pri tome CrossFireX, Unified Video Decoder (UVD 2.0), dva DVI izlaza, DirectX 10.1 i dvoslotni kuler. Što se tiče radnih taktova, GPU radi na 750 MHz, a memorija na 3200 MHz. Ipak, treba imati u vidu da će se pojaviti veliki broj raznovrsnih modela, sa modifikovanim PCB-ovima, nereferentnim kulerima i tako dalje. U suštini, karta će biti pozicionirana između Radeon HD 4670 i 4850 modela, pri čemu performanse naginju drugoj. Preporučena cena ove grafičke karte iznosi 99 dolara. Šta u praksi reći o ovom modelu, a ne ostati oduševljen, kao što je i naš Branko Maksimović bio? Jednostavno, radi se o karti koja u svojoj cenovnoj klasi nema dostojnog konkurenta, minimalno se greje, stiže sa performansama koje se opasno bliže Radeon HD 4850 modelu. Kao što smo u zaključku testa konstatovali: “Nije samo brži i tehnološki superiorniji od direktnog konkurenta (GeForce 9800 GT), već po performansama dostiže i dosta skupljeg takmaca – GeForce GTS250, koji poseduje dva puta širu memorijsku magistralu i troši više struje tokom rada. Ovo je prva zaista brza kartica koja košta manje od 100 evra. Konačno! Upravo zato od nas dobija nagradu Benchmark Innovative Technology Award.” Ne sumnjamo da će Radeon HD 4770 biti pravi hit na našem tržištu.
Šta Nvidia planira? Već duže vreme je poznato da kompanija radi na novom GT300 čipu, o kome su se nedavno pojavile prve konkretnije informacije. Nakon brojnih rebrandiranja i kreiranja rešenja baziranim na onima koja su nam odavno poznata, Nvidia želi da u dogledno vreme izbaci novi top model. GT300 je čip visoke klase naredne generacije, koji će podržavati DirectX 11, OpenGL 3.1 i OpenCL. Takođe, ono što se smatra manje-više pouzdanom informacijom jeste da će karta imati 512 procesivnih jezgara (šejder procesora) raspoređenih u 16 klastera sa po 32 jezgra. Nova mikroarhitektura neće puno podsećati na onu viđenu u GT200, pošto novi šejder procesori nisu SIMD (Single-Instruction, Multiple Data) jedinice, već MIMD (Multiple-Instruction, Multiple Data) jedinice, sposobne da procesiraju jednostavne i/ili komplikovane funckije, u zavisnosti od potreba. Ovakav dizajn bi trebao da omogući novi nivo performansi i realizma prikaza, ali ostaje da se vidi kakva će karta biti po pitanju sirove snage i potrošnje. Čip još uvek nije “gotov”, tako da nema informacija o njegovim sposobnostima, niti o radnim taktovima. Šta će u praksi ispasti – ostaje da se vidi.
Ne zaboravite Intel! Iako ova konstatacija može delovati čudno u sekciji u kojoj pričamo o dešavanjima na grafičkom tržištu, nikako ne treba smesti s'uma da Intel planira veliki povratak u sektor diskretne grafike za PC računare. Iako se do sada ograničavao samo na “integruše”, Intel uveliko sprema Larrabee čip, o kome ste takođe već mogli čitati na stranicama našeg sajta. Istina, mnogo toga je još uvek pod velom tajne, ali neke stvari se znaju ili se mogu naslutiti. Intel je iskoristio IDF (Intel Developer Forum) Spring 2009 u Pekingu da pokaže vafer Larrabee grafičkog čipa. Pat Gelsinger, stariji potpredsednik i generalni menadžer Intel Digital Enterprise Group odeljenja, je pričao o Nehalem arhitekturi i desktop i server platformama, novim Xeon 5500 procesorima, dolazećim 32-nanometarskim Westmere čipovima, ali je puno pažnje svakako privukao i famozni Larrabee. Prvi grafički čip baziran na “mnogojezgarnoj” arhitekturi, kako navode u kompaniji Intel, će se boriti na tržištu diskretnih grafičkih karti protiv rešenja koja nude na tom polju već etablirani AMD i Nvidia. Gelsinger nije otkrio informacije o radnim taktovima, podržanim memorijama i drugim tehnikalijama. No, naveo je da će prve Larrabee grafičke karte postati dostupne krajem ove godine ili početkom 2010. godine. Takođe, rekao je da Intel testira Larrabee čipove u fazi proizvodnje i pokazao je 300-milimetarski vafer sa Larrabee čipovima. Sa slike se vidi da višejezgarni pristup zahteva mnoštvo tranzistora, te da je površina čipova prilično velika. Očekuje se da će Intel koristiti 45-nanometarski proizvodni proces za prve grafičke čipove, ali se ne isključuje ni “upošljavanje” 32-nm procesa, koji bi takođe trebao da startuje krajem ove i početkom naredne godine. Ostaje nam da sačekamo brojke koje se tiču performansi…
I za kraj…
Za kraj smo ostavili još tri zanimljiva dešavanja. Svi ste verovatno čuli za Skype i znate o kakvom se softveru radi. Osnivači Skype-a žele da ga vrate u svoje vlasništvo, odnosno da ga kupe. Niklas Zennstrom i Janus Friis žele da otkupe svoju nekadašnju firmu koja se specijalizuje za internet komunikacije od aukcijskog sajta eBay, u čijem je vlasništvu trenutno. Zennstrom i Friis su osnovali Skype 2003. godine, a dve godine kasnije ga prodali eBay-u za 2,6 milijardi dolara. Iako se kompanija uvećala i njen servis proširio, njena trenutna vrednost se procenjuje na dosta nižih 1,7 milijardi dolara. Osnivači Skype-a trenutno pregovaraju o prikupljanju sredstava za otkup kompanije, a eBay je spreman na razgovore o prodaji, tako da je lako moguće da će se firma uskoro ponovo naći u vlasništvu svojih osnivača. Zanimljiv, ali i veoma isplativ potez – ako ništa drugo, “dobri” su skoro milijardu dolara, a doći će do svih tehnologija koje je Skype razvijao u međuvremenu.
Održano je suđenje i zaposlenima na sajtu The Pirate Bay, odnosno njegovim administratorima i vlasnicma. Ovaj sajt predstavlja oazu torenata, preko kojih korisnici masovno dele muziku, filmove, igre i druge sadržaje koji su nečije intelektualno vlasništvo. Četvorka koja stoji iza popularnog švedskog torent sajta, Fredrik Neij, Gottfrid Svartholm Warg, Peter Sunde Kolmisoppi i Carl Lundström je optužena da je svesno pomagala milionima internet korisnika da dođu do nelegalnog sadržaja. Njima je pretila kazna od dve godine zatvora i kazna od 143,529 dolara. Na spisku tužilaca su se nalazili Warner Bros. Entertainment, MGM Pictures, Columbia Pictures Industries, 20th Century Fox Films, Sony BMG, Universal i EMI. Pomenute kompanije su tražile14,3 miliona dolara na ime odštete. Sunde je na konferenciji za novinare rekao da sajt ne zarađuje novac, odnosno da nije profitabilnog karaktera, te da ukoliko sud presudi u korist velikih studija oni neće dobiti ni centa. Švedski sud je doneo odluku u slučaju optužene četvorke koja je stajala iza poznatog sajta The Pirate Bay. Oni su bili optuženi da su kršili pravila o zaštiti autorskih prava omogućavajući korisnicima sajta neovlašćeno skidanje filmova, muzike i drugih sadržaja. Presuda je glasila – krivi su. Peter Sunde, Gottfrid Svartholm, Fredrik Neij i Carl Lundstrom su osuđeni na godinu dana zatvora, a moraće da velikim kompanijama nadoknade štetu zbog zloupotreba koje su vršene preko njihovog sajta, odnosno da plate novčanu sumu od oko 2,7 miliona evra. Pomenuta četvorka ima tri nedelje za žalbu, i već su najavili da će to pravo iskoristiti. Kako stvari stoje u ovom trenutku, sajt nastavlja sa radom. Odluka o osudi aministratora The Pirate Bay sajta je izazvala puno reakcija. Jedno se sasvim sigurno moglo očekivati – da će se četvorka žaliti na odluku po kojoj je osuđena na godinu dana zatvora i ogromnu novčanu kaznu. U prilog ponovnom suđenju ide i najnovije otkriće o sukobu interesa sudije koji je vodio suđenje. Peter Althin, advokat The Pirate Bay administratora je rekao da je sudija Norstrom tokom proteklih godina bio član raznih organizacija koje su lobirale za striktnije zakone o autorskim pravima, te da je prilično povezan sa medijskim kućama, od kojih su neke upravo one koje su tužile The Pirate Bay. Advokati navode da je svaki konflikt interesa od krucijalne važnosti prilikom sudskog procesa, te da bi sudije trebale da obezbede fer atmosferu i da nipošto ne smeju imati svoj interes u presuđivanju jednoj od strana u sporu. Sudija Norstrom je saopštio da, po njegovom viđenju, konflikt interesa ne postoji.
Predsednik kompanije Intel je bio u Beogradu! Stvar dovoljna da izazove ogromno interesovanje sama po sebi i stoga smo je namerno ostavili za kraj teksta. Predsednik Intel Korporacije, Kreg Baret je posetio Srbiju i rekao da će njegova kompanija nastaviti i uvećati napore koje ulaže zajedno sa Vladom Republike Srbije kako bi se podstakao ekonomski razvoj kroz unapređenje obrazovanja i kompjuterske pismenosti u zemlji. „Obrazovanje je bezgranično važno za decu u Srbiji, kao i za mlade ljude širom sveta”, rekao je Baret. „Projekti e-učenja kakve vidimo ovde menjaju izgled budućnosti Srbije pomažući zasnivanje ekonomskog sistema na osnovama znanja i obrazovanja.” Baret je lično, tokom posete školi „Jovan Miodragović” u Beogradu, stekao uvid u prve rezultate napora kompanije Intel da uveća stepen korišćenja računara u učionicama. Zajedno sa predstavnicima lokalne vlasti, Baret je bio u prilici da čuje đake kako prepričavaju svoja veoma pozitivna iskustva stečena ovim jedan-na-jedan projektom e-učenja.
Intel je donirao 30 „classmate“ računara. Ovo je Baretova prva poseta Srbiji u dvostrukoj ulozi, kao predsednika kompanije Intel ali i predsednika Globalne Alijanse za Informacione i Komunikacione Tehnologije i Razvoj. Baret je ponovio da je kompanija Intel podržava vladine projekata u Srbiji kroz razmenu rešenja i know-how informacija koje su se pokazale efikasnim u drugim zemljama. On se takođe sastao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i drugim zvaničnicima. Razgovori su bili usmereni na pitanja korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju stvaranja razvijene i uspešne ekonomije, posebno tokom nepovoljnih ekonomskih perioda. Baret dosledno zagovora primenu programa kompjuterskog opismenjavanja i IT tehnologija u obrazovanju kao efikasnog načina prevazilaženja problema tzv. „digitalne podele”, odnosno fenomena rastuće razlike između onih koji imaju efektivan pristup informacionim tehnologijama i onih koji imaju vrlo ograničen ili nikakav pristup. Baret je održao uvodni govor na sastanku u Privrednoj Komori, čiji su članovi menadžeri najvećih kompanija u Srbiji. On je ponovio da je investicija u obrazovanje i „digitalno zdravlje” pravi metod za sve vlade, naglašavajući da uvećanje IT pismenosti može pomoći oporavk ukupnih ekonomskih prilika u zemlji. Ovo će biti posebno relevantno za napore koje Srbija ulaže na putu ka pridruživanju Evropskoj Uniji. Srbija je poslednja zemlja koju je g. Baret nameravao da poseti kao ambasador za Intelov program „World Ahead”. On je u januaru objavio da namerava da se povuče sa mesta predsednika kompanije Intel u maju tekuće godine.
