Benchmark Redakcija
Petar Gredelj Nekada je dolazak novih Intel čipsetova donosio ogromnu dozu uzbuđenja a razlozi
za tako nešto su bili vrlo razumljivi. Njihov tempo izlazaka na tržište sa novim
proizvodima ni izbliza nije bio ovako čest kao danas a Intel je bio neprikosnoveni
vladar tržišta core komponenti. Međutim, situacija je danas znatno izmenjena
u odnosu na to vremensko razdoblje: Intel više nije sve i svja; mada, bilo bi
suludo osporiti mu dominantnu ulogu u stalnom razvoju procesorske tehnologije
a samim tim i ogromnom udelu na tržištu. Iako ne više interesantan mainstream
tržištu kao nekad, što moramo dobrim delom pripisati AMD-ovom uspehu sa Athlon
procesorima ali i nekim kardinalnim greškama Intelove strateške politike u minulom
periodu, Intel je i dan danas onaj pravi, neprikosnoveni lider.
Razlog za ovakav uvod jeste značajan, mada i dalje verujem da će ga dobar
deo čitalaca koji srcem i dušom pripadaju AMD taboru jednostavno ignorisati
jer mislima su duboko okrenuti Opteron iliti Hammer procesorima koji su zakucali
na naša vrata: Intel je predstavio novi čipset! Pa šta, reći će verovatno potonji:
kao da prethodnih godinu-dve dana nismo bili svedoci nebrojeno mnogo varijanti
novih čipsetova čuvenog proizvođača? Ovo im se mora priznati, samo “čuvena“
845 serija matičnih ploča je doživela nebrojeno mnogo svojih verzija: D, G,
E, GE, PE, a gde su tu još (ne)uspešne RDRAM varijante ili (da li?) promašeni
Granite Bay na primer? I ne zaboravimo, u ovom nabrajanju navedeni su samo
Performance/Mainstream čipsetovi, gde su još tu oni namenjeni serverskim mašinama
a koji “troše“ Xeon i Itanium procesore? Ukoliko ste vlasnik Intel based sistema
a sebe smatrate dobrim poznavaocem hardvera, budite iskreni pa recite: znate
li da “iz glave“ navedete sve Intel čipsetove u ovom momentu? Ne znate, ubeđeni
smo u to…
Ako je verovati najavama koje su kao po običaju vrlo bombastične, nova
generacija čipsetova iz Intela će Vas naterati da ih znate u pola noći da Vas
zapitaju. Nazovi revolucija je stigla: naši čitaoci su bili u prilici
da to od prošlog meseca saznaju u mnogobrojnim vestima i testovima širom interneta.
Stigao je Canterwood, Intel 875P čipset!
Još pre nekih godinu dana, čelni ljudi su najavljivali a to se kasnije
i u najavama roadmapova potvrdilo, skori izlazak novih čipsetova koji su nazivani
kodnim imenima Canterwood i Springdale. Pomenuti Granite Bay se pojavio jesenas,
nekako u nameri da popuni rupu između tada aktuelnog PE čipseta i najavljenih
Canterwood i Springdale čipsetova, ali svi znamo da GB nije zabeležio iole
značajnije uspehe. Tačnije rečeno, ploče sa Granite Bay čipsetom su tržištu
ponudili samo najveći svetski proizvođači poput Microstara, Gigabyte-a i ASUS-a.
Verovatno da je to bio deo dobre saradnje koje ovi proizvođači imaju sa Intelom,
ostali su Granite Bay jednostavno preskočili. Potpisnik ovih redova je potvrdu
ove tvrdnje dobio još u novembru mesecu na prezentaciji Chaintech Zenith ploča
u Amsterdamu; tada se još moglo saznati da je GB proizvod koji neće dugo trajati
te da većina proizvođača željno iščekuje i875P i i865 čipsetove – Canterwood
i Springdale.
Eto, matične ploče sa ovim čipsetovima su konačno stigle i do nas, u narednom
delu testa upoznaćemo Vas sa njihovim mogućnostima i naravno, karakteristikama
Canterwood čipseta. Iako se i865 Springdale ploča našla u našim rukama još
pre više od dve nedelje, ovaj test će ipak sačekati do 21. maja kada će ovaj
čipset zvanično biti i promovisan od strane Intela. Razlike između ova dva
čipseta nisu velike ali nećemo ih pominjati, reči čemo samo da je Springdale
namenjen mainstream segmentu tržišta i da će ploče sa ovim čipsetom predstavljati
mnogo povoljniju kupovinu za veliki broj kupaca. No sačekajmo, nije 21. maj
tako daleko, pravila se poštovati moraju…interesantno je pomenuti da se pomenute
ploče i na našem tržištu već uveliko prodaju a mi pisati o njima ne smemo.
Pomalo kontradiktorno, zar ne?
ABIT IC7
U poslednje vreme nismo bili u prilici da dočekamo nove ABIT ploče odmah
po pojavljivanju novog čipseta. ABIT-ovi modeli su kao po nekom nepisanom pravilu
do nas stizali skoro uvek kao poslednji ali evo, sada je i to ispravljeno ažurnošću
domaćeg distributera. Ovaj kontraverzni proizvođač ima svoju stalnu publiku,
a to naročito važi za posetioce našeg sajta, power usere koji od matične ploče
uvek očekuju i nešto više…
Model ABIT-a sa 875P čipsetom dolazi nam pod imenom IC7. Postoji i snažnija
varijanta ove ploče pod imenom IC7-G i ona sobom donosi dodatni Silicon Image-ov
ATA kontroler odnosno gigabitni LAN kontroler – naravno, uz višu cenu.
Od stereotipnog proizvođača makar kada su pakovanja matičnih ploča u pitanju,
ABIT je dogurao do apsolutnog vrha. Od ranije nam je poznata ABIT-ova MAX serija
matičnih ploča koja se slobodno može definisati kao primer atraktivnog pakovanja
i pratećih sadržaja. ABIT međutim ume i više od toga što modelom IC7 na najbolji
način potvrđuje. IC7 je samo nova epizoda u seriji bogatih i atraktivnih pakovanja:
osim višejezičnih uputstava, tu su rounded kablovi, serial ATA kablovi, kao
i odgovarajući adapteri za napajanje Serial ATA hard-diskova. Naravno, tu je
i standardna “kartica” sa dodatnim USB I IEE1394 konektorima ali i flopi sa
RAID drajverima koji će Vam biti neophodan tokom eventualne instalacije Windowsa…
Kada je ABIT u pitanju, uvek očekujemo nešto više a ovaj proizvođač se
potrudio da nam opet tako nešto omogući. Na ploči izrađenoj na tamno braon
pertinaksu dve stvari odmah upadaju u oči: procesorsko podnožje je okrenuto
za 90 stepeni a matičnom pločom dominira izvanredno kvalitetni, tamno zeleni
gumirani kuler na notbridge-u. Standardno kvalitetno, četvorofazno napajanje uz
upotrebu odličnih Rubycon elektrolita, uostalom, ABIT je bio taj koji je u
ovu kategoriju uneo određene standarde, stoga s pravom od njega očekujemo najviše.
Dva para memorijskih slotova, pravilno nijansiranih različitim bojama
jasno govore korisniku gde i kako treba postaviti memorijske module kako bi
se zadovoljili uslovi za aktiviranje dvokanalnog režima. Ono što na ovoj ploči
posebno impresionira jesu položaji IDE kao i konektora napajanja. Pomalo neuobičajeno
okrenuti pod uglom od 90 stepeni, IDE konektori su postavljeni tako da kablovi
u kućištu zauzimaju najmanju gužvu i to je ono za šta proizvođača treba maksimalno
pohvaliti.
BIOS Ako treba napraviti nekakvu idelanu postavku stvari, sasvim sigurno da
bi kod modela svih proizvođača voleli da vidimo opcije u BIOS-u kao na matičnim
pločama ABIT-a. Jednostavno najbolji, sa svim onim što nam treba ili bi u perspektivi
moglo zatrebati prilikom konfigurisanja sistema. To se naravno, u prvom redu
odnosi na mogućnosti podešavanja magistrale procesora i memorije, podešavanja
visine napona…i
ovoga puta ABIT je zablistao sa svim svojim standardnim BIOS mogućnostima.
Prosto fasciniraju sve omogućene opcije za podešavanje odnosa FSB/AGP/PCI a i
memoriju možete setovati skoro bukvalno kako Vam drago. Na raspolaganju su Vam
neki predefinisani odnosi ili ćete jednostavno ručno setovati odnos FSB-a i brzine
memorije onoliko koliko su Vaši memorijski moduli u stanju da izdrže.
I podešavanje napona na ovoj ploči može se izvesti u onim granicama koliko se
to može smatrati bezbednim po vaše komponente, pod uslovom da koristite neko
od standardnih vazdušnih hlađenja. Nekome će se možda 2.8 V za memoriju učiniti
nedovoljnim za ozbiljnije overklokerske poduhvate, ali takvima je lemilica uvek
na raspolaganju…
🙂
Tokom testiranja ploče na ABIT-ovom sajtu se pojavila nova revizija BIOS-a koja
je donela, čini se, nikada dužu listu izmena. S njom smo dobili i neke nove mogućnosti
za podešavanje memorijskih parametara. To se u prvom redu odnosi na takozvani
Performance mode koji se u našem slučaju pokazao praktično neupotrebljivim. Na
raspolaganju su opcije Fast, Turbo i Ultra ali ni na default taktu procesora
i memorije nismo uspeli da uspešno boot-ujemo sistem sa pomenutim Turbo i Ultra
podešavanjima. Verujemo da će neki od narednih BIOS-a za ovu ploču i to dovesti
na svoje mesto… Overclocking, utisci… Od ove ploče smo s pravom očekivali da svojim OC mogućnostima zameni šampiona
u ovoj oblasti kada je Intel platforma u pitanju, takođe ABIT-ov model BH7. Pa
ipak, nismo došli u situaciju da tako nešto konstatujemo
na modelu IC7.
Iako su OC mogućnosti u odnosu na konkurenciju još uvek ispred svih, nismo uspeli
da dosegnemo limte čuvene BH “sedmice”. Sa standardnim vazdušnim hlađenjem, maksimum
na kojem smo uspeli da provrtimo testove poput 3DMarka je bio 180 MHz, podizanje
Windowsa sa 182 Mhz, sve
to
sa setovanjem memorija : FSB u odnosu 1 : 1. Sa BH7 smo pak dostigli vrednosti
182 – 185
MHz a memorija je radila u odnosu 4 : 5. Sve to nam govori da je IC7 nešto rigorozniji
kada su podešavanja memorije u pitanju, čak i na frekvencijama na kojima Corsair
XMS3500 “gura” bez problema, odnos je morao biti spuštan na 1 : 1. Verujemo da mnoge zanima kakvi su rezultati memorijskog transfera kada odnos
FSB : memorija postavimo u takav odnos, 1 : 1. Za divno čudo, rezultati su tek
neznatno lošiji, i tu na delu možemo upravo uvideti prednosti dvokanalnog režima. Za kraj prikaza ove matične ploče, ostalo nam je još da kao i uvek prikažemo
na koliko stvarno radi procesor na ovoj matičnoj ploči – naš poznati “test istine”.
Što se instalacije i ponašanja u realnom radu tiče, možemo samo konstatovati
jedno – ploča za primer i svaku preporuku.
MSI 875P Neo
Ako smo rekli da je ABIT retko među prvima pristizao na naše testove,
onda za MSI možemo reći samo jedno – gde je novi čipset tu je i Microstar.
Opet smo se našli u situaciji da se na primeru MSI matične ploče upoznajemo
sa mogućnostima novog čipseta što je za svaku pohvalu.
Model 875P matične ploče iz Microstara nam dolazi pod imenom 875P Neo,
odmah možete primetiti novo ime pod kojim dolaze modeli odličnog proizvođača.
Isto ime nosi i ploča sa 865 Springdale čipsetom koju ćemo Vam predstaviti
narednih dana. Po običaju, atraktivno pakovanje u kojem osim same matične ploče
zatičemo još i par serial ATA kablova kao i adapter za napajanje hard diskova
koji koriste ovaj interfejs, dva rounded kabla (za flopi i jedan paralel ATA)
koji umesto gumenog izolatora imaju mrežasti; nešto slično materijalu kojim
su izolovani kablovi kvalitetnijih napajanja. Tu je još i standardni bracket
sa USB portovima i standardnom MSI led dijagnostikom, prateći CD i uputstvo…
Već prvi pogled na ploču nam daje do znanja da se kao i u slučaju ABIT-ovog
modela sa ovog testa, i ovde radi o nešto oslabljenoj verziji – bez dodatnog
Promise-ovog Serial ATA/Parallel PDC20378 kontrolera. Ne mari, u ovom momentu
takva full varijanta ploče nema nikakvog benefita a košta mnogo više – hard
diskove sa Serial ATA interfejsom možemo samo na slici da gledamo još uvek.
I na ovoj ploči zatičemo standardno dobro rešeno trofazno napajanje uz
upotrebu MOSFET tranzistora poslednje generacije i znatno manjih gabarita.
Masivni aluminijumski hladnjaci obezbeđuju dobru disipaciju toplote u šta tkom
testa nismo imali prilike da se uverimo. Iako na raspolaganju stoji širok dijapazon
vrednosti napona kojim bi procesor podvrgli “torturi”, zbog nekih drugih faktora
nismo imali prilike da se više pozabavimo napojnom jedinicom i njenim funkcionisanjem.
Cooler na northbridge-u vrlo masivan i kvalitetan uz takođe poseban ”specijalitet”.
Oni koji su se nekada bavili elektronikom sigurno su pravili uređaj sa LE diodama
poznatiji kao ”trčeće svetlo”. I MSI je na svoj kuler na ovoj ploči postavio
nešto slično; nekome će se dopasti a nekom ličiti na običan kič. Tri para LE
dioda (plava, zelena, crvena) nalaze se unutar samog kulera i vrlo se razdragano
ponašaju 🙂 tokom rada. Za one koji imaju kućišta sa providnom stranicom vrlo
lepa prilika da razvesele i sebe i svoje mlade ukućane svetlima koja ”trče”…:)))
– prave male kućne čarolije.
Izuzmemo li specijalitet koji ostavljamo za kraj prikaza ove matične ploče,
ostalo bi se moglo svrstati pod već viđeno kada su u pitanju modeli ovog proizvođača.
“Siđemo” li obodom ploče nadole, redom zatičemo Intelov 100 Mbitni LAN čip,
standardni Winbond za ”kontrolu zdravlja” same matične ploče i Avance Logic
zvučni čip.
Drugom stranom južnog dela ploče dominira ICH5 čip sa dva Serial ATA konektora,
pomalo neuobičajene, narandžaste boje. Vredni pomena jesu takođe višebojni
konektori koji bi trebalo da omoguće lakše snalaženje pri konekciji LE dioda,
te tastera napajanja i reseta. IDE konektori su izvedeni nešto više iznad southbridga,
a tik iznad njih zatičemo specijalitet MSI-ja, specijalno promovisan na ovoj
seriji matičnih ploča.
Ovaj sistem Microstar naziva Core Cell i takvu oznaku
zatičemo na samom već pomenutom čipu. O čemu se radi? Reč je o sistemu koji
je u mogućnosti da
softverski upravlja svim parametrima za rad vašeg sistema. Naravno, korisnik
je u mogućnosti da uz pomoć aplikacije nazvane Core Center, direktno iz operativnog
sistema menja različite parametre sistema: željenu frekvenciju procesora,
adekvatne promene napona na procesoru, memoriji i AGP-u kako bi overclocking
mogućnosti
sistema bile omogućene. Mogu se definisati takođe i nivoi vrednosti upozorenja
ukoliko neke od definisanih vrednosti izađu van zadatih okvira…
Uz pomoć Core Cell-a sada je moguće povećati brzinu sistema a da ne morate
uopšte restartovati Vaš sistem, tj. to možete učiniti direktno iz operativnog
sistema. Kada definišete neke vrednosti i sistem pokrenete na vrednostima višim
od standardne,
jedino
o čemu morate voditi računa jeste da u samom BIOS-u prethodno niste podesili
neke malo rigoroznije parametre kada su u pitanju memorijska setovanja jer
je ova ploča po tom pitanju prilično osetljiva. Po restartovanju sistema, isti
se vraća na svoje default vrednosti ukoliko to niste drugačije definisali. Na našem konkretnom primeru tokom ovog testa, podesili smo brzinu našeg procesora
sa standardnih 2.4 GHz na 3 GHz povećanjem FSB-a sa 133 MHz na 166. Takva setovanja
smo save-ovali u samoj aplikaciji i uključili dugme AUTO. Po restartu, sistem
se podigao na regularnih 2.4 GHz da bi po ulasku u BIOS, Core Center koji se
inače smešta u start-up automatski ponovo podigao brzinu sistema na 3 GHz,
vrednost koju smo definisali u prošloj sesiji. Sve u svemu, MSI je ovime približio
overclocking i onima koji zaziru od ”čeprkanja” po BIOS-u – oni iskusniji će
se ipak pre opredeliti za ”tradicionalni način”…
BIOS Nastavi li sa upotrebom AMI BIOS-a, sva je prilika da će se MSI ozbiljno
zameriti overclockerima: Soft BIOS sekcija odaje utisak (ne)moći. Tek pošto
sa oduševljenjem primetite da su vrednosti podešavanja napona mnogo više nego
kod konkurenata, shvatićete da ćete čak i sa njima vrlo teško napraviti nešto
više. Primera radi, MSI je na 875P Neo ploči omogučio podizanje napona na procesoru
do sjajnih 1.90 V, na memoriji čak do 3.3V a na AGP-u do 2.1 V!
Sve to pada u vodu kada primetite da od podešavanja vrednosti AGP ili
PCI magistrale nema ništa! Jednostavno, koliko povećavate FSB, srazmerno će
se uvećavati i frekvencija PCI/AGP magistrale što po pravilu rezultuje nemogućnošću
boot-ovanja sistema ili njegovim krahom pri podizanju Windowsa. Prava je šteta
što MSI ne omogućava ovakve opcije na svojim pločama namenjenim Intel platformi:
radi se o odličnim, stabilnim i konkurentno brzim modelima koji samo iz ovih
razloga neće pronaći svoje mesto među ljubiteljima OC-a.
Za one koji vole nešto više od običnog boot screena, MSI je pripremio i takvu
mogućnost…
Overclocking, utisci… Maksimalne vrednosti dosegnute sa P4 2.4B procesorom na ovoj ploči bile
su za FSB oko 172 MHz što je prava šteta. Inicijalno, ova ploča je sasvim
sigurno sposobna za mnogo više domete od tog rezultata…Što
se tiše preciznosti clock generatora, on je nešto netačniji u odnosu na ABIT-ov
IC7 model, a procesor je na testu radio sa 10 MHz “viška” u odnosu na inicijalnu
vrednost.
U radu, konfigurisanju u pri instalaciji. MSI 875P Neo se ponašao besprekorno,
onako kako smo uostalom i navikli od ploča ovog proizvođača. Neki će odustvo
OC funkcija možda i uzeti za zlo ovom proizvođaču ali najbolje ste se iz našeg
intevjua sa gospodinom Draganom Milanovićem, sales managerom MSI-ja za naše tržište,
mogli upoznati sa njihovom poslovnom i proizvodnom filozofijom. Stabilnost i
pouzdanost na prvom mestu, ne igramo se svi na ovome svetu OC-a. Tržišni rezultati
MSI-ja u proteklih nekoliko godina najbolje govore njihovoj poslovnoj logici
u prilog…
Test setup
Dolazimo polako i do rezultata testiranja. Pločama sa i875P čipsetom koje
su se našle na ovom testu suprotstavili smo jednu od najpopularnijih, poslednje
izašlih 845PE ploča na tržištu, ABIT-ov BH7 model. “Provrteli” smo standardnu
bateriju testova i u nastavku Vam prikazujemo rezultate koji će Vam na najbolji
način predstaviti mogućnosti nove Intelove uzdanice na polju P4 čipsetova… Testirali smo, logično sa procesorom na default vrednostima – 133 MHz FSB odnosno
166 MHz na kojem taktu je tokom testa radila memorija…
CPU
– Intel Pentium 4 2.4B
Matične
ploče
– Abit IC7 – Microstar 875P Neo
Memorija
– 2 x 256 MB Corsair XMS3500
Video-karta
– ATi Radeon 9600 TX
Hard-disk
– Maxtor Diamond Max 8+
Hlađenje
–
Speeze “Cool Cat”
Operativni
sistem
– Windows XP Professional
(SP1, DirectX 9)
Krećemo od testova memorijskog protoka kako bi se uverili u stvarne benefite
dvokanalnog režima. I zaista, kako se i očekivalo uostalom, 875P ostvaruje
značajno bolje rezultate od čipseta prethodne generacije. Šteta je samo što
ti memorijski rezultati nisu na odgovarajući način rezultatima ispraćeni i u
ostalim testovima koji tek slede…
Ziff Davisovi rezultati realnih aplikacija se mogu dvojako okarakterisati: dok
je Content Creation jasno pokazao brzinske prednosti novog čipseta, Business
Winstone je “debelo” podbacio.
Razlog ovome je dobro poznat, Intel
još uvek nije rešio pitanje nove verzije Intel Application Acceleratora
koji je “glavni i odgovorni” kada je u pitanju komunikacija sa IDE
podsistemom, odnosno za keširanje podataka. Još tokom samog testa je
to jasno bilo primetno, u pojedinim momentima tokom izvršavanja Business
Winstone-a moglo se golim okom videti da postoje zastoji pri učitavanju nove količine podataka što
je i rezultovalo jako lošim rezultatima na testu. Ovakva situacija sasvim
sigurno neće dugo trajati, čeka se naime da Intel izbaci odgovarajuću verziju
novih upravljačkih programa a to bi se moglo desiti već koliko sutra. Sasvim
je sigurno da će nakon toga i ovi rezultati biti znatno bolji od sadašnjih.
Serija rezultata dobijenih testiranjem u popularnom benchmark programu Specviewperf
takođe jasno pokazuju da je 875P značajno brži od svog prethodnika…
Stižemo i do 3D testova od kojih smo mora se priznati, makar malo više
očekivali. To naročito važi za Quake 3 koji u velikoj meri zavisi od količine
memorijskog protoka. Možda smo se ipak previše poneli fascinantnom
razlikom dobijenom u testovima memorijskog protoka, no ipak nikako ne treba smetnuti
sa uma da smo koristili testove u realnim rezolucijama u kojoj ipak dolazi do
faze “zasićenja”, odnosno do situacije kada rezultati mnogo više
zavise od same video-karte. Da smo koristili fastest režime, situacija bi
sasvim sigurno bila mnogo značajnija u korist novajlije…
3D Studio Max nije pokazao apsolutnno nikakvu korist od dvokanalnog memorijskog
režima, dok je s druge strane resize test u Adobe Photoshopu u punoj meri iskoristio
njegove prednosti. Razlika u korist 875P baziranih matičnih ploča je evidentna
a sigurno bi bila i veća da je Intel na vreme rešio već pomenuti problem sa drajverima
za novi čipset: poznato je naime da Photoshop intenzivno troši memorijske resurse
te da pri keširanju podataka iste privremeno smešta na hard-disk. Bude li ova
komunikacija uskoro dovedena na viši nivo, u ovakvim testovima uskoro možemo
očekivati i značajno bolje rezultate…
Ko’ekude Intel… Stižemo i do samog kraja testa, do momenta sabiranja utisaka: da li je Intel
napravio
ono
što
se
od
njega i očekivalo? Da,
jeste! Dobar čipset savremene arhitekture i svih naprednih mogućnosti koje tržište
iziskuje. 875P Canterwood uz svog ispisnika 865 Springdale koji već koliko
za dva dana takođe treba da zvanično bude predstavljen na tržištu, označavaju
definitivni
beg od ideje koja (Rambus) se uz sve svoje dobre strane, ipak pokazala pomalo utopijskom.Ova dva čipseta sobom nose, da ih tako nazovemo, probrane tehnologije, ali i
podršku
za sve danas poznate standarde i tu zbora nema. Neko će nakon svega viđenog u prikazu novog čipseta biti oduševljen
novim mogućnostima, drugi će pak možda ostati razočarani što rezultati koji jesu bolji od prethodnika,
ipak nisu i fascinantno bolji. Ovu drugu grupu možemo razumeti, osim neospornih inovacija koje jesu primetne,
performanse koje su u proseku više za svega par procenata neće naterati veći broj kupaca da svoju matičnu ploču sa nekim od čipsetova
prošlih generacija zamene novijom. Međutim, bojimo se da su takva vremena iza
nas i da se više neće vratiti. Prošlo je vreme značajnih skokova peeformansi,
tržištu se vrlo pažljivo doziraju konkretne promene, ako ni zbog čega drugog,
onda radi samog opstanka brojnih IT kompanija. Sasvim je realno očekivati da 875P u najvišoj odnosno 865 u mainstream klasi već
koliko sutra postanu izbor mnogih korisnika. Cenom koja se kreće u rasponu
od 150-200 eura, 875P će se pozicionirati na samom vrhu, kao izbor zahtevnih
usera koji uvek očekuju maksimum mogućnosti odnosno top performanse. 865 Springdale
bi međutim ubrzo mogao postati topseler, cena koja jedva da prelazi stotinak
evropskih novčanica tek je neznatno viša od proizvoda prethodne generacije, 845PE za koga će ubrzo postati rezervisano mesto
u dnu Intelove ponude čipsetova.
ABIT IC7
MSI 875P Neo
Matične ploče koje su se našle na ovom testu, pokazale su se u sasvim dobrom
svetlu: svaki novi model poznatijih proizvođača i bukvalno postaje priča za
sebe.Performanse u testovima postaju sve manje bitan parametar prilikom ocenjivanja,
osim u slučajevima kada treba porediti proizvode različite koncepcije. Rapidno
bržih modela više nema i čini se da su svi napredovali sasvim dovoljno kako
bi iz čipsetova izvukli svoj maksimum. To
nam govori da nije tako daleko vreme u kome ćemo pri uporednim testovima same
performance testove ostaviti po strani a više se usredsrediti na ono što proizvođači
nude u vidu bogatijeg bundle-a, dobre podrške i garancije, eventualnih overclocking
mogućnosti… Matičnu ploču ABIT IC7 na test ustupio “Bell
Computers” Matičnu ploču MSI 875P Neo za potrebe testa ustupio “Pakom“
