AMD AM1 Platforma (Gigabyte AM1M-S2H i Athlon 5350)

Nebojša Todorović
Kako i ne bi bilo zanimljivo, kada je domaće tržište mahom orijentisano na jeftinije komponente i generalno povoljnije računare. Pritom, cena od 100 evra važi za praktično najskuplju kombinaciju sa Athlon 5350 APU-om, dok u najjeftinijem scenariju možete da prođete sa barem 20-ak evra manje. Ideja AM1 platforme je zadovoljavanje potreba manje zahtevnih korisnika, ali na taj način da im se omogući mnogo više od onoga na šta su do sada navikli. Jeftin računar po pravilu podrazumeva praktično nikakve gejming performanse i isto tako često ograničenje po pitanju multimedije. Glavna prednost APU-a u principu rešava upravo ove probleme, zahvaljujući grafičkoj jedinici koja osim tradicionalne primene u optimizovanim aplikacijama pomaže klasičnom procesoru i vrši dodatnu akceleraciju. GPU ne može da radi sve, ali je za ono što radi daleko bolje optimizovan od klasičnog x64 procesora.
 
Uostalom, mnogo toga smo videli upravo sa Kaverijem koji je doneo jako dobre gejming performanse u iGPU-u i to na nivou od diskretnih grafičkih karti srednje klase od pre nekoliko godina, uz maksimalnu podršku za sve nove tehnologije (DX11, SM 5.0, OpenGL 4.1 itd.). Zamislite AM1 kao produženu verziju FM2 platforme, koja se obraća korisnicima sa još manjim zahtevima. Ovi, manji, zahtevi mogu proisteći iz više razloga, od onog osnovnog da korisniku primarni PC ne služi za mnogo toga, ali i kao želje da se napravi HTPC svestranije namene ili jednostavno ograničenja u vidu sredstava i/ili fizičkog prostora. Naravno, tu je i stvar minimalnog TDP-a, koji iznosi svega 25 W. Kada gledamo na ovaj TDP iz ugla desktopa, jasno je zašto je isporučeni kuler minijaturan. S obzirom na to da će se vrlo slični APU-i naći i u prenosnim uređajima, AMD će ipak morati da izvrši dodatne intervencije kako bi smanjio TDP.  
 
Dakle, šta se krije iza FM1? U pitanju je novo podnožje, sa redukovanim brojem pinova za koje se nude odgovarajući Athlon i Sempron procesori nove generacije. Još jedan soket? Opet? Iako dodatno komplikovanje sa različitim podnožjima nikada nije pozitivna novina, posebno ne kada nas je AMD navikao na originalni AM2 i AM3 koji su jako dugo kompatibilni sa procesorima, ovog puta je to učinjenio iz nužde kako bi se smanjili troškovi. Jednostavno, stvar je odgovarajuće segmentacije proizvoda i redukcija u dimenzijama koje je AMD video kao jedino pametno rešenje.  
 
AMD je uveo ukupno četiri modela na samom početku i to po dva Athlona i isto toliko Semprona. U pitnaju su Athlon 5350 i 5150, odnosno Sempron 3850 i 2650. Prva tri modela poseduju po četiri Jaguar jezgra koji su unapređena verzija dosadašnje Bobcat arhitekture (E2 serija APU-a), a izrađena je u 28-nanometarskoj litografiji. Tipično za AMD, ova x64 jezgra poseduju ukupno četiri Integer i dve Floating point jedinice.
 
Dok je bilo pokušaja da u mobilnim uređajima ARM pokuša da se progura, x64 jezgra nude daleko više fleksibilnosti i tu je APU u prednosti. U zavisnosti od modela, CPU sekcija radi na taktu između 1300 i 2050 MHz. Kod Athlona 5350 koji se našao kod nas na testu frekvencija iznosi 2050 MHz, a APU raspolaže i sa 4 MB drugostepenog keša (L2). GPU segment je zasnovan na GCN arhitektrui, istoj onoj koju možete pronaći kod Kaverija, kao i kod diskretnih Radeona nove generacije (osim Hawaii čipa koji karakteriše GCN 2.0), a svi do jednog raspolažu sa 128 Stream procesora.
 
Segmentacija se vrši preko takta na kom GPU radi, a kod Athlona je to 600 MHz, naspram Sempronovih 450 MHz. GPU je izuzetno bitan, jer je potpuno kompatibilan sa svim novim tehnologijama i pritom zbog svoje arhitekture i organizacije nudi mogućnost akceleracije brojnog softvera čiji će spisak rasti u narednim godinama što ga čini jako dobrim zalogom za budućnost. Upravo se na tome bazira glavna prednost Kabinija u odnosu na konkurentski Baytrail-D odnosno Celerone J serije. Ukoliko se, kao i mnogi, pitate da li postoji kompatibilnost sa Dual-Graphics tehnologijom moraćemo da vas razočaramo. Smanjeni memorijski protok i ograničen broj Stream procesora po standardima diskretnih GPU-ova čini upotrebu ove tehnologije izlišnom prema rečima AMD-a. Dobici bi bili marginalni, a implementiranjem ove tehnologije bi se otvorili neki drugi problemi koji bi povećali troškove što nije bila želja kompanije.  
 
Da stvar bude bolja za sve, AMD je u Kabini implementirao, pored northbridge-a i kontroler za dva USB 3.0 porta, osam USB 2.0, dva SATA 6 Gbps, pa čak i dva video izlaza po izboru (HDMI, DisplayPort, DVI i D-Sub). Ovo je jako bitno, jer partnerima koji proizvode matične ploče troškovi bivaju svedeni na apsolutni minimum i matična ploča gubi nekadašnju funkciju. Nema čipseta, nema southbridge-a, već samo “kostur” u kom APU nosi glavnu ulogu. Razlike će i dalje postojati, ali u formi audio kodeka, mrežnog kontrolera, naponske jedinice, izbora konektora, ali će raznolikost ponude svakako biti dosta manja. Doduše to znači da će vendori morati ozbiljno da se potrude da bi ugrabili pažnju kupaca.
 
Sva ova integracija je ipak uzela određeni “danak”, a reč je memorijskom kontroleru. Kabini raspolaže samo sa jednim, a razlog za to je očigledan. Kao što je L3 keš “preglomazan” u smislu broja tranzistora za Kaveri, tako je to ovde slučaj za Kabini. Jednostavno, na smanjenoj površini je nešto moralo da ispadne, a AMD je zaključio da to treba da bude upravo jedan memorijski kontroler. Ovo će svakako imati uticaja na performanse, jer je iGP “osetljiv” na memorijski protok kada su igre u pitanju. Ipak, verujemo da je AMD to imao u vidu i da AM1 upravo zbog toga i jeste namenjen demografiji koja želi da se provuče “ispod cene” jedne FM2(+) bazirane mašine. Uostalom, da je AMD napravio odličan potez govori i činjenica da je Intel povukao određene procesore niže klase zbog inferiornosti u odnosu na konkurenciju kada su APU-i u pitanju.
 
 Verovatno ste već i sami shvatili iz onoga što smo do sada naveli, ali AM1 ploče neće biti posebno zanimljive za opisivanje kao što je to slučaj sa klasičnim modelima. Jednostavno, mnogo toga će biti potpuno predividivo imajući u vidu koliko toga je već integrisano u Kabini APU-e. Pritom, ne verujemo da će biti optimističnih proizvođača koji će pokušati da ugrade “high-end” komponente u klasičnom smislu te reči, jer je namena platforme takva da neće biti previše interesenata. U našem slučaju to je bila Gigabyte AM1M-S2H ploča. Iako je stigla u “retail” pakovanju, propratna oprema je legendarno skroma i podrazumeva dva SATA kabla zajedno sa drajverima i kratkim uputstvom.
 

 
Sama ploča deluje dosta jednostavno, zar ne? Nema nikakvih kulera, niti bilo kakvog rashladnog sistema. Jedino što se može primetiti je mali rashladni profil ispod kog se nalazi ITE IT8620E kontroler za senzore napona i temperature. Podnožje je primetno manje od FM2+, a pritom su prisutna i samo dva otvora za montažu kulera. Ovo će biti otežavajuća okolnost za proizvođače kulera, jer će morati da osmisle kompletno novi sistem montaže. Ipak, ne verujemo da će biti velikih potreba, jer se Kabini jednostavno ne greje. Male energetske potrebe su jasne i jednim pogledom na naponsku jedinicu koja možda deluje mršavo sa svoje dve faze filtracije napona, ali Kabini zaista ne zahteva više. Naponski modulator je Intersil ISL62771 koji predstavlja relativno jednostavno i ekonično rešenje adekvatno za ovakvu upotrebu.  


 
Ploča poseduje solidan broj opcija za proširenje iako će biti i bogatije opremljenih modela. Tu su dva PCI-Express x1 slota, kao i jedan pune veličine ograničen na x4 protok. Prisutna su dva SATA 6 Gbps konektora i isto toliko DIMM slotova za RAM memoriju. “Layout” je teško komentarisati, jer je ploča vrlo mala i kako god da okrenete sve će vam biti na dohvat ruke.  
 
Treba spomenuti Realtekov LAN i audio kontroler. Za mrežu je zadužen RTL8111, koji predstavlja standardni izbor Gigabyte-a. Audio kodek je ALC887 koji predstavlja jeftiniji izbor u ponudi Realteka, ali nudi dovoljno dobar kvalitet isporučenog zvuka. Uostalom, sumnjamo da bilo ko očekuje išta više od ploče koja nosi cenu od oko 40 evra. Prosto sve je na nivou očekivanog.  

 
Gigabyte je rešio da ne iskoristi maksimum u pogledu konekcija koje Athlon 8350 nudi već se ograničio na po dva USB 2.0, USB 3.0 i PS/2 konektora. Ostale možete iskoristiti putem internih priključaka na samoj matičnoj ploči. Tu su i tri audio džeka od 3.5 mm, kao i jedan gigabitni LAN iza kog stoji RT8111L kontroler.Na kraju, iskorišćena su dva video izlaza, a proizvođač se odlučio na HDMI i D-Sub, što može, ali ne mora i nužno da vam odgovara. To bi bilo sve, a sada se bacimo na testiranje i poređenje sa glavnim konkurentom Intel Celeronom J1900.  

 
 
 AMD je pažljivo optimizovao Athlon 5350 tako da u momentima kada GPU ne igra nikakvu ulogu i dalje može da se nosi sa konkurentskim Celeronom. Obe komponente raspolažu sa jednokanalnim memorijskim kontrolerom i u slučaju upotrebe memorije na istim taktovima daju prilično ujednačene rezultate. Athlon je ispred, taman u tolikoj meri da uzme prvo mesto. Zapravo, to važi samo za 7Zip gde je razlika između 5 i 7%, dok je Winrar ipak primetnije nagradio Athlon 5350 dajući mu oko 20 procenata prednosti. AIDA64 je u svom memorijskom testu dala vrlo ujednačene rezultate, s tim što je Athlon podbacio na “Copy” testu, gde je Celeron zadržao daleko bolje performanse.
 



 
 Cinebench R15 nam je prikazao performanse u zahtevnoj situaciji za CPU, ali i pri OpenGL renderingu. Cinebench R15 je ujedno i prva aplikacija gde jasno mogu da se vide sličnosti CPU-a, ali i ogromna prednost koju nosi Radeon R3 GPU. Dok su perfromanse oba procesora vrlo slične u domenu procesora, pa je Athlon 5350 u prednosti oko 10%, Radeon R3 je deklasirao Intel HD Graphics sa više od dvostruko boljim rezultatom.
 
TrueCrypt 7.1a je otkrio još jednu bitnu prednost Athlona, a to je implementacija AES podrške u nativnom obliku. Dok u ostalim vidovima enkripcije oba takmičara imaju vrlo slične rezultate, AES je u slučaju Athlona prošao drastično bolje i to četvorostruko da budemo precizni. Kod Intelovih modela AES podrška se može sresti tek kod skupljih modela, dok je u potpunosti izostavljena kod Baytraila.  
 

Dolazimo i do BasemarkCL aplikacije koja se zasniva na implementaciji OpenCL-a i u velikoj meri koristi GPU akceleraciju. U svakom scenariju se jasno vidi postojanje ogromne prednosti Radeona R3 zbog njegovih 128 Stream procesora i GCN arhitekture. Ovakav test može jasno dati naznake o kakvoj prednosti se radi kada je aplikacija optimizovana. Od raznih video plejera, preko aplikacija za obradu slika, pa čak i u tabelama kada se koristi Libre Office AMD će imati prednost. Ipak, imajte u vidu da i tu postoje ograničenja i da to i dalje nije uporedivo sa FM2+ APU-ima ili snažnim procesorima obe kompanije. Ipak, najbitnije je da konzumiranje raznih sadržaja postaje komotno za razliku od dosadašnjih rešenja.
AIDA64 u okviru svojih testova nudi odličan GPGPU test koji poredi performanse x64 jezgra sa GPU-om u okviru istog PC-a. Tu se mogu videti dve stvari. Razlika između Athlona i Celerona, ali možda još bitnije, koliko je zapravo GPU sposobniji od klasičnog x64 procesora u određenim situacijama i koliko zapravo može da znači to što hardverski potencijal GPU-a nije više ograničen isključivo na 3D. U slučaju Celerona to nije primenjivo, jer arhitektura i hardverska snaga HD Graphicsa nisu na nivou Celeronovih x64 jedinica. Sa druge strane, Radeon R3 briljira u većini testova, osim u onim gde je CPU ipak bolje prilagođen. Testove smo razdvojili u dva grafikona, ali ne iz razloga jer predstavljaju logičke celine, već zbog preglednosti rezultata.
 


Futuremarkov najnoviji PCMark poseduje mogućnost korišćenja GPU akceleracije u određenim testovima. Kako je AM1 platforma zamišljena mahom kao idealna za ograničene kućne uslove, koristili smo Home set testova. Rezultat je očekivan i ide u korist AMD-a koji zahvaljujući snažnijoj grafici jednostavno predstavlja primetno upotrebljivije i svestranije rešenje.
Testiranje nije moglo da prođe bez popularnog 3DMarka, a mi smo koristili dve poslednje verzije. Rezultate smo mogli da pogađamo, posebno kada je 3DMark 11 u pitanju. Dok su u testovima samog procesora (Physics) rezultati uporedivi uz prednost Athlona u velikoj meri samo u 3DMark Ice Storm testu, Radeon R3 kao “pravi” GPU odnosi “epsku” pobedu nad Intelovim iGP-om. Nije bilo mnogo dileme ko će uzeti pobedu na ovom polju, ali je vrlo interesantno što je ona gotovo trostruko veća 3DMarku 11.
 



Obe platforme nisu namenjene za neki zahtevniji gejming i zato nismo hteli da merimo koji od njih ima brži “slideshow” u najnovijim naslovima, već smo se odlučili za simbole “laganog”, a opet pravog gejminga. Uostalom Street Fighter 4 je jako popularan i dalje, a RE5 je odličan za igranje na HTPC-u putem kontrolera, s obzirom na to da je reč o konzolaškoj igri. Dakle, obe igre su AAA naslovi, ali ujedno predstavljaju i realan scenario za obe platforme. Rezultati su odlični, barem za Athlon. U 720p rezoluciji je dao u oba slučaja potpuno igrive rezultae, a posebno u SF IV koji zahteva što veći FPS, a gde je cifra od 62 sasvim upotrebljiva i tečna. U ovom aspektu, Baytrail ne može uopšte da se poredi, razlika će sa vremenom sve više rasti, jer će novije igre zahtevati podršku za nove tehnologije.  

Nebojša Todorović
Kako i ne bi bilo zanimljivo, kada je domaće tržište mahom orijentisano na jeftinije komponente i generalno povoljnije računare. Pritom, cena od 100 evra važi za praktično najskuplju kombinaciju sa Athlon 5350 APU-om, dok u najjeftinijem scenariju možete da prođete sa barem 20-ak evra manje. Ideja AM1 platforme je zadovoljavanje potreba manje zahtevnih korisnika, ali na taj način da im se omogući mnogo više od onoga na šta su do sada navikli. Jeftin računar po pravilu podrazumeva praktično nikakve gejming performanse i isto tako često ograničenje po pitanju multimedije. Glavna prednost APU-a u principu rešava upravo ove probleme, zahvaljujući grafičkoj jedinici koja osim tradicionalne primene u optimizovanim aplikacijama pomaže klasičnom procesoru i vrši dodatnu akceleraciju. GPU ne može da radi sve, ali je za ono što radi daleko bolje optimizovan od klasičnog x64 procesora.
 
Uostalom, mnogo toga smo videli upravo sa Kaverijem koji je doneo jako dobre gejming performanse u iGPU-u i to na nivou od diskretnih grafičkih karti srednje klase od pre nekoliko godina, uz maksimalnu podršku za sve nove tehnologije (DX11, SM 5.0, OpenGL 4.1 itd.). Zamislite AM1 kao produženu verziju FM2 platforme, koja se obraća korisnicima sa još manjim zahtevima. Ovi, manji, zahtevi mogu proisteći iz više razloga, od onog osnovnog da korisniku primarni PC ne služi za mnogo toga, ali i kao želje da se napravi HTPC svestranije namene ili jednostavno ograničenja u vidu sredstava i/ili fizičkog prostora. Naravno, tu je i stvar minimalnog TDP-a, koji iznosi svega 25 W. Kada gledamo na ovaj TDP iz ugla desktopa, jasno je zašto je isporučeni kuler minijaturan. S obzirom na to da će se vrlo slični APU-i naći i u prenosnim uređajima, AMD će ipak morati da izvrši dodatne intervencije kako bi smanjio TDP.  
 
Dakle, šta se krije iza FM1? U pitanju je novo podnožje, sa redukovanim brojem pinova za koje se nude odgovarajući Athlon i Sempron procesori nove generacije. Još jedan soket? Opet? Iako dodatno komplikovanje sa različitim podnožjima nikada nije pozitivna novina, posebno ne kada nas je AMD navikao na originalni AM2 i AM3 koji su jako dugo kompatibilni sa procesorima, ovog puta je to učinjenio iz nužde kako bi se smanjili troškovi. Jednostavno, stvar je odgovarajuće segmentacije proizvoda i redukcija u dimenzijama koje je AMD video kao jedino pametno rešenje.  
 
AMD je uveo ukupno četiri modela na samom početku i to po dva Athlona i isto toliko Semprona. U pitnaju su Athlon 5350 i 5150, odnosno Sempron 3850 i 2650. Prva tri modela poseduju po četiri Jaguar jezgra koji su unapređena verzija dosadašnje Bobcat arhitekture (E2 serija APU-a), a izrađena je u 28-nanometarskoj litografiji. Tipično za AMD, ova x64 jezgra poseduju ukupno četiri Integer i dve Floating point jedinice.
 
Dok je bilo pokušaja da u mobilnim uređajima ARM pokuša da se progura, x64 jezgra nude daleko više fleksibilnosti i tu je APU u prednosti. U zavisnosti od modela, CPU sekcija radi na taktu između 1300 i 2050 MHz. Kod Athlona 5350 koji se našao kod nas na testu frekvencija iznosi 2050 MHz, a APU raspolaže i sa 4 MB drugostepenog keša (L2). GPU segment je zasnovan na GCN arhitektrui, istoj onoj koju možete pronaći kod Kaverija, kao i kod diskretnih Radeona nove generacije (osim Hawaii čipa koji karakteriše GCN 2.0), a svi do jednog raspolažu sa 128 Stream procesora.
 
Segmentacija se vrši preko takta na kom GPU radi, a kod Athlona je to 600 MHz, naspram Sempronovih 450 MHz. GPU je izuzetno bitan, jer je potpuno kompatibilan sa svim novim tehnologijama i pritom zbog svoje arhitekture i organizacije nudi mogućnost akceleracije brojnog softvera čiji će spisak rasti u narednim godinama što ga čini jako dobrim zalogom za budućnost. Upravo se na tome bazira glavna prednost Kabinija u odnosu na konkurentski Baytrail-D odnosno Celerone J serije. Ukoliko se, kao i mnogi, pitate da li postoji kompatibilnost sa Dual-Graphics tehnologijom moraćemo da vas razočaramo. Smanjeni memorijski protok i ograničen broj Stream procesora po standardima diskretnih GPU-ova čini upotrebu ove tehnologije izlišnom prema rečima AMD-a. Dobici bi bili marginalni, a implementiranjem ove tehnologije bi se otvorili neki drugi problemi koji bi povećali troškove što nije bila želja kompanije.  
 
Da stvar bude bolja za sve, AMD je u Kabini implementirao, pored northbridge-a i kontroler za dva USB 3.0 porta, osam USB 2.0, dva SATA 6 Gbps, pa čak i dva video izlaza po izboru (HDMI, DisplayPort, DVI i D-Sub). Ovo je jako bitno, jer partnerima koji proizvode matične ploče troškovi bivaju svedeni na apsolutni minimum i matična ploča gubi nekadašnju funkciju. Nema čipseta, nema southbridge-a, već samo “kostur” u kom APU nosi glavnu ulogu. Razlike će i dalje postojati, ali u formi audio kodeka, mrežnog kontrolera, naponske jedinice, izbora konektora, ali će raznolikost ponude svakako biti dosta manja. Doduše to znači da će vendori morati ozbiljno da se potrude da bi ugrabili pažnju kupaca.
 
Sva ova integracija je ipak uzela određeni “danak”, a reč je memorijskom kontroleru. Kabini raspolaže samo sa jednim, a razlog za to je očigledan. Kao što je L3 keš “preglomazan” u smislu broja tranzistora za Kaveri, tako je to ovde slučaj za Kabini. Jednostavno, na smanjenoj površini je nešto moralo da ispadne, a AMD je zaključio da to treba da bude upravo jedan memorijski kontroler. Ovo će svakako imati uticaja na performanse, jer je iGP “osetljiv” na memorijski protok kada su igre u pitanju. Ipak, verujemo da je AMD to imao u vidu i da AM1 upravo zbog toga i jeste namenjen demografiji koja želi da se provuče “ispod cene” jedne FM2(+) bazirane mašine. Uostalom, da je AMD napravio odličan potez govori i činjenica da je Intel povukao određene procesore niže klase zbog inferiornosti u odnosu na konkurenciju kada su APU-i u pitanju.