Benchmark Redakcija
Uroš Radulović Ovaj period će definitivno ostati upamćen po pojavi prvih dual core procesora
na tržištu. Zapravo, dvojezgarnih procesora još uvek nema u prodaji, a na prstima
jedne ruke se mogu nabrojati primerci koji su prosleđeni medijima. Zahvaljujući
našim dobrim kontaktima sa AMD-om, imali smo prilike da se dočepamo
jednog 4800+ primerka, koji je stigao u našu redakciju. Suvišno je reći da je ovaj
procesor ostavio odličan utisak na nas, te da predstavlja rodonačelnika neke
buduće ere, koju će definitivno obeležiti SMP. Međutim, treba biti izuzetno pažljiv
i iskren prema sebi i drugima, i priznati da su ovi procesori od vašeg kućišta
udaljeni nekoliko svetlosnih godina. Namerno smo sa strane ostavili ekonomski
aspekt ove priče, pošto taj aspekt na isfrustiranim tržištima kao što je ovo
naše ima i najveću ulogu, a da li treba spominjati da najjeftiniji primerci
ovih procesora koštaju preko 500$? Dual core rešenja prosečnom korisniku deluju
zanimljivo, ali dok god se njihova cena bude kretala iznad 350~400$ i dok god
se na tržištu ne bude pojavilo dovoljno optimizovanog softvera, dvojezgarni
procesori će korisnicima predstavljati samo jednu zanimljivost: pročitaćete
neki review na internetu, na sekund ćete poželeti da jednu takvu zverku vidite
i u svojoj mašini (pitanje koje se postavlja danas je šta biste sa njom uopšte
radili), a zatim ćete se vratiti u realnost.
AMD je pre promocije svojih dual core rešenja, predstavio i svoje najnovije
Venice jezgro, koje je kod domaće javnosti izazvalo ogromno interesovanje.
Novi AMD-ovi procesori su se posle promocije, u rekordnom roku pojavili na
našem tržištu, a ulje na vatru su dodali primerci, koji su bili iz određenih
serija, koje su se kasnije pokazale i kao najbolje za klokovanje. To je verovatno
i jedino logično objašnjenje za toliko interesovanje, pošto Venice jezgro (E3
revizija), u svojoj suštini, predstavlja samo unapređenu verziju Winchester
jezgra: pored nešto naprednijeg procesa proizvodnje, SSE3 instrukcija i poboljšanog
rada sa memorijom, ovo jezgro nije donelo ništa novo. Ipak, činjenica da se
Venice jezgro koristi za izradu Athlon
64, Sempron, pa čak i dual core Athlon
64 X2 procesora, te da u svojoj oznaci nosi broj 3 (San Diego 4, dual core
6), govori dosta toga, pa je sasvim logično i da ovom jezgru posvetimo dosta
pažnje, iako
smo već imali prilike da vam na našem sajtu predstavimo San Diego, pa čak
i Toledo
jezgro. Tranziciju sa 130nm na 90nm proces proizvodnje, AMD je započeo
pre sedam meseci. Tranzicija je bila uspešna, pošto je za veoma kratko vreme
tržište bilo preplavljeno sa 90nm procesorima. Naravno, iz ove priče treba
izostaviti s754 i s940 platformu, za koju se još uvek mogu pronaći ClawHammer
i NewCastle procesori, ali sada je samo pitanje vremena, kada će AMD, iz isključivo
finansijskih razloga, obustaviti proizvodnju procesora za s754. Usput bi AMD
mogao konačno da reši pitanje i FX modela, za čiju se proizvodnju uglavnom
koristilo 130nm NewCastle, pa čak i Clawhammer jezgro, što je za AMD do skora
bilo apsolutno neisplatljivo. Takav potez je bio primoran – nemojmo zaboraviti
da su procesori sa Winchester jezgrom radili na taktovima do 2.2 Ghz (3500+),
što je daleko manje od frekvencija od 2.4 i 2.6 Ghz, na kojima inače i rade
udarni FX modeli. Da, tu i tamo je mogao da se pronađe neki primerak koji je
radio na 2.6 Ghz, ali jedna lasta ne čini proleće: za proizvodnju procesora,
koji stabilno (podvukli bi reč stabilno, koja u ovom slučaju ne podrazumeva
24 časovno testiranje u prime95 i S&M aplikacijama) rade na frekvencijama
od 2.6 Ghz je potrebno mnogo više od prostog povećanja radnog napona. AMD je
uložio ogromne napore u rešavanju ovih problema, a rezultat višemesečnih radova
i istraživanja je Venice jezgro.
Venice detaljno Novo Venice jezgro ne samo da će u mainstream
segmentu zameniti Winchester-a, već će predstavljati i odličnu osnovu za procesore
iz donjeg i gornjeg dela AMD-ove ponude. Da li treba spominjati da novo Palermo
jezgro, koje se koristi za izradu najnovijih Semprona, predstavlja derivata
Venice jezgra? Ista priča važi i za San Diego procesore, koji sa svojih 1 MB
L2 cache-a predstavljaju nešto između FX i običnih AMD64 procesora. Na kraju,
ne treba zaboraviti ni Toledo i Manchester jezgro, koja se koriste za AMD-ovu
x2 liniju (dual core) procesora. Sasvim slučajno, ovih dana je predstavljen
i najnoviji AMD64 FX-57 procesor, koji radi na taktu od čak 2.8 Ghz i koji
je baziran baš na San Diego jezgru. Ono što FX-57 procesor čini posebnim i
drugačijim u odnosu na regularne primerke San Diego, jesu otključani svi CPU
multiplikatori i njegova visoka frekvencija. Cena FX-57 modela će se kretati
oko 1000$, pa vi prosudite da li jedan otkuljučani San Diego na 2.8 Ghz vredi
toliko novca. No, vratimo se na Venice.
Kao što smo u prethodnim tekstovima već napomenuli, razlike u odnosu na
Winchester jezgro se svode na napredniji 90nm proces proizvodnje. Naravno,
odnosimo se na Dual Stress Liner tehnologiju, koja je razvijena u saradnji
sa IBM-om, Sony-jem i Toshibom u jednom od mnogobrojnih IBM-ovih razvojnih
centara u SAD-u. DSL je veoma sličan Intelovom napregnutom silicijumu, sa
naznakom da se u ovom slučaju, pored naprezanja, u drugoh fazi ovog procesa
vrši i «sabijanje» atoma silicijuma. Atomska rešetka silicijuma se prilagođava
specijalnim supstraktima, koji se u slojevima nanose na ceo vafer (odavde
i potiču dodatna dva sloja metala u jezgru). Sabijanje ili naprezanje atoma
silicijuma će eletronima omogućiti manji (ili veći) optor, što će pospešiti
njihov protok. Dakle, u teoriji, DSL ne samo da obezbeđuje bolji rad
NMOS, već i PMOS traznistora, što se ne može reći i za napregnuti silicijum,
koji poboljšava rad samo NMOS tranzistora. Ako je verovati rečima AMD-ovih
zvaničnika, DSL će obezbediti tranzistore koji će biti za 24% efikasniji
od onih običnih, pošto će njihova provodnost narasti za 35%, što označava
do 35% veću brzinu signala na kapiji. Veća brzina signala na kapiji je jedan
od prvih preduslova za dostizanje većeg procesorskog takta, a ovom metodom,
taj porast frekvencije će biti oko 16%. Najbolje od svega je da se DSL može
ukombinovati sa SOI tehnologijom, što bi novim procesorima iz AMD-ove (ali
i IBM-ove, a možda i Sony-jeve) kuhinje, trebalo da obezbedi znatno više
radne frekvencije. Da ne pominjemo činjenicu da DSL tehnologija ne zahteva
upotrebu egzotični supstrakta, što nije slučaj sa napregnutim silicijumom,
koji podrazumeva upotrebu silicijum-germanijuma, koji košta i koji na kraju
krajeva može da ošteti yield .
Sa svakom novijom revizijom Athlon64 procesora, AMD je predstavljao i novi memorijski
kontroler, čija su se poboljšanja ogledala pre svega u kompatibilnosti. Danas
je većina AMD64 procesora u stanju da komunicira sa modulima najslabijeg kvaliteta,
i to sa 1T paramterom za memorijski kontroler. I ovoga puta je nešto urađeno
po tom pitanju. Ukoliko imate procesor sa Winchester (ili nekim starijim) jezgrom
i koristite četiri jednostrana DDR400 modula, onda ste verovatno svesni njegovih
ograničenja, barem kada je u pitanju komunikacija sa memorijom. Primetili ste
da u tom slučaju, memorijski kontroler nije u stanju da menja signalne vrednosti
u jednom, već u dva ciklusa. Ukoliko se koriste četiri dvostrana DDR400 modula,
kontroler uopšte neće biti u stanju da komunicira sa njima na toj brzini, pa
ćete frekvenciju memorije morati da spuštate na 333 Mhz. Sa Venice (i derivatima)
ovaj problem je konačno otklonjen, pošto će počev od ovog jezgra, svi AMD64 procesori
biti u stanju da komuniciraju sa četiri jednostrana DDR400 modula, pri 1T setovanju,
dok će u slučaju da se radi o četiri dvostrana modula, rad biti moguć na brzinama
od 400 Mhz, ali pri 2T parametru za memorijski kontroler. AMD tvrdi da je novi
memorijski kontroler znatno brži, pošto je opremljen sa naprednijum prefetch
mehanizmima i dodatna dva write bafera (sad ih je 4 umesto 2). Ono što bi želeli
da naglasimo je da smo tokom testiranja različitih primeraka Venice procesora
utvrdili kako su frekvencije od 300 Mhz za memoriju nama bile nedostižne. Tu
frekvenciju smo probali da dostignemo sa najrazličitijim modulima i čipovima,
počev od ultra-popularnih TCCD rešenja. Maksimum koji smo uspeli da izbučemo
iz TCCD memorije se kretao oko 280~285 Mhz. Tada smo međutim, kako bi dobili
na stabilnosti, morali da smanjujemo CPU frekvenciju (i to značajno!), pošto
memorijski kontroler (koji radi na istoj frekvenciji kao CPU) na visokim frekvencijama
(reda veličine 2.6~2.7 Ghz) nije bio u stanju da komunicira sa memorijom koja
radi na frekvenciji većoj od 278 Mhz.
Na kraju, ne treba zaboraviti ni SSE3 instrukcije, koje je još pre godinu dana
Intel uveo sa Prescott procesorima. SSE3 instrukcije zapravo ne predstavljaju
kompletan novi set intstrukcija, što je svojevremeno sugerisala i njihova PNI
(Prescott New Instruction) oznaka. Reč je zapravo o 13 instrukcija, koje su,
iz nama nepoznatih razloga, izostale iz SSE2 kompleta. Radi se uglavnom o instrukcijama
koje se tiču «horizontalnih» operacija sa SSE2 registrima, rada sa kompleksnim
brojevima itd. Naravno, izostale su MONITOR i MWAIT instrukcije, koje se tiču
HyperThreading tehnologije, ali je sa druge strane prisututna LDDQU, koja zna
da značajno ubrza rad sa video-materijalom (pogotovo divX kompresiju), u šta
smo i sami imali prilike da se uverimo. Dakle, svi AMD64 procesori će od sada
podržavati gotovo sve dostupne SIMD instrukcije, a to znači 3Dnow!, SSE2 i SSE3.
AMD-ova ponuda Athlno64 procesora sada podrazumeva čak 15 različitih modela.
U ponudi se još uvek mogu pronaći modeli koji koriste ClawHammer jezgro, ali
takva situacija neće potrajati još dugo, pošto je AMD, još sredinom aprila krenuo
sa isporukom procesora sa San Diego jezgrom. Kao i Intel, AMD je odlučio da pribegne
nekim nepopularnim trikovima, pa tako svi Venice procesori, na svom pakovanju,
odnosno heat spread -erima neće imati nikakvu oznaku, koja bi mogla
da ukaže na kojoj voltaži procesor zapravo radi. Procesori iz jedne te iste serije
mogu imati totalno drugačije radne napone: 1.35V ili 1.4V. Sa druge strane, veliki
pomak je napravljen po pitanju potrošnje, pošto će Venice procesori emitovati
do 89W toplote. Kažemo do, pošto većina današnjih modela disipira samo 69W. Maksimalnih
89W su predviđeni za modele koji se još uvek nisu pojavili na tržištu i koji
će verovatno raditi na frekvencijama od 2.6 ili 2.8 Ghz. Uprkos svim ovim unapređenjima
i poboljšanjima, E3 revizije imaju jezgro iste površine kao i Winchester, a broj
tranzistora je takođe ostao nepromenjen.
Nama je na test stigao jedan 3500+ model, koji, barem kada je u pitanju fizički
izgled kućišta, izgleda kao svaki drugi AMD64 procesor. Ono što ga izdvaja od
svoje braće je BP sufiks u oznaci (prvi red), koja označava Venice jezgro. Iako
AMD tvrdi da vam za novi Venice neće biti potreban update BIOS-a, mi vam toplo
preporučujemo da dotični skinete sa interneta. Kada instalirate svoj novi procesor
u neku s939 ploču, sva je verovatnoća da će ga ploča prepoznati i da će sve
raditi kako treba. Tako je bilo sa našom MSI K8N SLI Platinum pločom, koja ga
je bez problema detektovala, a isto se može reći za DFI, koji je doduše, nešto
kasnije ispoljavao manje ili veće probleme u radu sa ovim procesorom. U najgorem
slučaju vam se može desiti ono što se nama desilo: DFI ploča je procesoru isporučivala
preveliki napon, što je rezultiralo u čestim resetovanjima i gašenjima, koje
je prouzrokovala visoka CPU temperatura. Sa Asus A8N-SLI modelom nismo uspeli
da memorijski kontroler poteramo sa 1T setovanjem, a na nekim Gigabyte-ovim
modelima, CoolnQuiet nije radio kako treba. Do sada su već svi potrebni update-i
BIOS-a izašli, tako da o tom aspektu priče ne morate uopšte da brinete – ako
procesor ne bude radio kako treba, jednostavan update BIOS-a će rešiti vaše
probleme.
Overclocking AMD za sada u svojoj ponudi nema ni jedan Venice procesor koji radi na većem
taktu od 2.4 Ghz. Kažemo za sada, pošto je velika verovatnoća da će AMD, po potrebi,
na tržište izbacivati procesore koji rade na frekvencijama od 2.6, pa možda čak
i 2.8 Ghz. Posle promocije FX-57 procesora na 2.8 Ghz, ništa nas više ne može
iznenaditi. Ono što je sigurno je da su prvi kontigenti Venice procesora, koji
su stigli u našu zemlju, bili razgrabljeni. Razlog bi verovatno trebalo potražiti
u njihovim solidnim OC mogućnostima. Povučeni iskustvom drugih, od našeg primerka
procesora smo očekivali dosta, međutim, desilo se suprotno: procesor se na naše
zaprepašćenje izuzetno loše klokovao. Staro pravilo da se procesori sa većim
PR rejtingom bolje klokuju, u ovom slučaju nije važilo. Da ironija bude veća,
nakon završenih testova i testiranja ovog primerka, u ruke nam je dospeo i jedan
3000+ primerak, koji je, na default voltaži, dostizao frekvenciju od 2.7 Ghz.
Sve bi bilo u redu da taj procesor, na toj frekvenciji i default voltaži nije
bio 100% stabilan.
Model
Core
Stepping
Max.MHz
Napon
3800+
Venice
CBBLE 0504 EPMW
3400
1.632
3800+
Venice
CBBLE 0513 CPBW
2900
1.616
3800+
Venice
CBBLE 0513 CPDW
2860
1.680
3800+
Venice
CBBLE 0507 DPAW
2800
1.500
3800+
Venice
LBBLE 0515 APMW
2800
1.550
3500+
Venice
LBBLE 0516 CPAW
2700
1.568
3200+
Venice
LBBLE 0517 BPEW
2950
1.568
3200+
Venice
LBBLE 0517 BPEW
2900
1.600
3200+
Venice
LBBLE 0517 BPDW
2900
1.648
3200+
Venice
LBBLE 0517 BPEW
2850
1.552
3200+
Venice
LBBLE 0517 BPEW
2850
1.580
3200+
Venice
LBBLE 0517 BPEW
2700
1.456
3200+
Venice
LBBLE 0516 EPGW
2700
1.536
3200+
Venice
LBBLE 0517 BPEW
2700
1.536
3200+
Venice
LBBLE 0516 EPGW
2600
1.488
3200+
Venice
LBBLE 0516 EPGW
2600
1.550
3000+
Venice
LBBLE 0516 GPCW
2900
1.616
3000+
Venice
LBBLE 0520 APBW
2880
1.550
3000+
Venice
LBBLE 0520 APBW
2850
1.520
3000+
Venice
LBBLE 0517 DPMW
2800
1.408
3000+
Venice
CBBLE 0512 DPAW
2800
1.584
3000+
Venice
LBBLE 0519 EPEW
2800
1.600
3000+
Venice
LBBLE 0522 VPMW
2800
1.616
3000+
Venice
LBBLE 0517 BPCW
2800
1.648
3000+
Venice
LBBLE 0516 CPCW
2800
1.648
3000+
Venice
LBBLE 0517 BPEW
2750
1.488
3000+
Venice
LBBLE 0517 BPCW
2750
1.552
3000+
Venice
LBBLE 0516 CPCW
2700
1.500
3000+
Venice
LBBLE 0516 CPCW
2700
1.520
3000+
Venice
LBBLE 0519 DPIW
2600
1.536
3000+
Venice
LBBLE 0519 DPIW
2600
1.568
3000+
Venice
LBBLE 0516 CPCW
2600
1.570
3000+
Venice
LBBLE 0517 GPIW
2600
1.664
Kasnije smo opet naleteli na nekoliko različitih primerka, koja nisu bila u stanju
da rade na frekvencijama većim od 2.6 Ghz. Dakle, pravila nema. Ako ste u mogućnosti,
pokušajte da pre kupovine konsultujete tabelu u prilogu, okušate sreću i probate
da pronađete primerak iz baš one serije. Samo pazite da ne završite kao jedan
naš kolega, koji je podlegao pritisku i iskušenju, i prodao svoj Winchester procesor
(koji je radio na 2.8), da bi na kraju balade, kupio jedan Venice procesor iz
18. nedelje, koji se, pogađate, izuzetno slabo klokovao.
Test platforma i rezultati testova
Procesori
AMD Athlon 64 3500+ (Venice) AMD Athlon 64 3700+ (SanDiego) Intel Pentium 4 630 (Prescott 2M)
Matične ploče
ABit Fatal1ty AN8 (NF4 Ultra) MSI P4N Diamond (NF4 SLi IE)
Memorija
Corsair TCCD 2×512 MB
Grafička kartica
Sapphire X800XL Ultimate Edition
HDD
WesternDigital SATA 80GB, 8 MB cache
Napajanje
Hiper TyperR 480W
Softver
Windows XP SP1, nForce 6.39, ATI
Catalyst 5.4
Ovom prilikom, odlučili smo se da testirani procesor uporedimo sa P4 procesorom
iz 6xx serije, ali i sa San Diego-m, koji inače radi na istom taktu kao i testirani
Venice – 2.2 Ghz. Nešto veća PR oznaka je posledica većeg L2 cache-a, koji je
kod SD procesora veličine od 1 MB.
Rezultati testova 1
Rezultati testova 2
Overklok rezultati
Zaključak
Činjenica da praktično svi procesori iz AMD-ove trenutne ponude, na
neki način predstavljaju derivate Venice jezgra, dosta govori o ovom proizvodu.
Ovaj procesor, za razliku od svoje mladje braće iz X2 serije, ne predstavlja
nikav revolucinarni pomak u mikro-procesorskoj arhitekturi, ali sa druge strane,
korisnicima nudi ono što njima zapravo danas i treba: odlične performanse, po
prisupačnoj ceni. Ništa manje i ništa više.
Kada su se još u prvom naletu pojavili na našem tržištu, cena Venice procesora
je bila praktično izjednačena sa cenom Winchester-a, a takav (pozitivan) trend
će biti nastavljen i u budućnosti. Ako planirate da u neko skorije vreme sebe
obradujete novim AMD64 procesorom, ne postoji ni jedan jedini razlog na ovome
svetu zbog kojeg biste se odlučili za Winchester-a. Venice jezgro, tehnološki
gledano, predstavlja nešto naprednije rešenje, a tu su i neke «opipljive» prednosti,
kao što je npr. podrška za SSE3 instrukcije. Mnogi su implementaciju SSE3 instrukcija
okarakterisali kao šarenu lažu – možda i jeste tako, ali ne treba zaboraviti
da je Intel, te iste instrukcije, uveo na zahtev igračke industrije. Da li će
ta industrija, pod naletom novih AMD-ovih procesora, dobiti na motivaciji i konačno
krenuti aktivnije da ih eksplatiše, ostaje da se vidi.
AMD Athlon 64 – Venice, Benchmark Best Buy
Kada već pričamo
o, za korisnike, opipljivim prednostima ovog jezgra, da li treba napomenuti i
odličan OC potencijal? Uz malo truda i sreće, vaš Venice će raditi na frekvencijama
od 2.6~2.8 Ghz i tada će većini procesora biti nedostižan. Sa E3 revizijom Athlon64
procesora, AMD je uspeo da sačuva svoju reputaciju i zadrži u svom posedu laskavu
titulu procesora, koji nudi najbolji odnos performanse-cena. Takvi proizvodi
su na našem tržištu oduvek imali dobru prođu i zbog toga ovaj procesor zasluženo
dobija našu prestižnu Best buy nagradu. AMD Athlon 64 3500+ procesor zasnovan na Venice E3 jezgru na test ustupio Comtrade
Computers, Beograd.
