Benchmark Redakcija
Delimir Tasić Predstavljanje prvih socket 939 procesora zasnovanih na NewCastle jezgru
(CG steping) nije imalo previše efekta na smenu generacija tj. traznciju sa socket
754 na 939 platformu. Naime, u tom trenutku AMD-u očigledno nije bio ni cilj da
svoju ponudu zasniva na, zbog primene 130nm proizvodnog postupka, skupim procesorima.
Tako je dugo u ponudi najjeftiniji socket 939 procesor bio onaj model ratinga
3500+, a ako se ima u vidu da Intel još uvek nema masovno procesore brže od 3.5
GHz sasvim je jasno zašto 3500-tka još uvek drži cenu od preko 300 eura. Da bi
se omasovili socket 939 procesori i Athlon 64 platforma uopšte, bilo je potrebno
sačekati tranziciju AMD-ovog proizvodnog postupka na 90nm zahvaljujući kome je
kompanija bila u stanju da proizvede dovoljno jeftinih jezgara. Samim tim, procesori
sa D0 stepingom tj. oni nama najzanimljiviji zasnovani na Winchester jezgru, uveli
su Athlon 64 predviđen za socket 939 u cenovni nivo značajno ispod 200 eura. Tome
su zaslužni pre svega modeli sa oznakama 3000+ (1.8 GHz) i 3200+ (2 GHz).
Kako je AMD još ranije predvideo da termalna disipacija njihovih procesora
ne sme, za sada, da prelazi 89W nije bilo realno očekivati dalje povećanje takta
procesora zasnovanih na Winchester jezgru, pa je samim tim D0 steping poslužio
samo kako bi se povećala produkcija, a ne i brzina Athlon 64 procesora. I pored
svih svojih prednosti, sasvim je izvesno da je D0 bio samo prelazna faza ka pravom
poboljšanju u 90nm postupku tj. pojavi E stepinga odnosno Venice (E3) i San Diego
(E4) jezgara. Ako ste redovno čitali vesti na sajtu Benchmark, sećate se svakako saopštenja
za javnost iz kompanija IBM i AMD o tome kako su dva partnera u saradnji sa Toshiba-om
i Sony-jem (setite se i Cell procesora!) privele kraju rad na tzv. Dual Stress
Liner tehnologiji koja je glavni “krivac” za pojavu novih E3/E4 stepinga
ove godine. Ako se pogleda sastav ove američko-japanske ekipe biće itekako još
puno iznenađenja iz ove kuhinje! DSL, nalik Intel-ovoj tehnologiji napregnutog
silicijuma (strained silicone) ima za cilj da, uz SOI, omogući povećanje radnog
takta manipulacijom atomima silicijuma kako bi se povećala brzina kojom se struja
provodi kroz tranzistore uz istovremeno umanjenje toplotne emisije što je osnovni
cilj usitnjavanja proizvodnog postupka i u krajnjoj liniji omogućava dalje “pumpanje
megaherca”.
Prednosti DSL tehnologije nad Strained Silicone tehnologijom koju je pre više
godina razvio Intel, prema tvrdnjama IBM-a su u tome što napregnuti silicijum
omogućava “povećanje brzine” tranzistora za “svega” 15% dok
je DSL u stanju da iz 90nm SOI proizvodnog postupka iscedi dodatnih 24% performansi.
Zahvaljujući SOI tehnologiji smanjuje se curenje, a DSL omogućava dalje povećanje
brzine. Pored toga Dual Stress Liner tehnologija je fleksibilnija, jer ju je moguće
primeniti bez dramatičnih promena proizvodnog postupka što ima značaja za AMD
koji nema kapacitete kao što ih ima Intel. Naime, primena napregnutog silicijuma
je skuplja za implementaciju i pored svoje efikasnosti i afektuje samo NMOS tip
traznistora, dok je DSL okrenut i ka PMOS i ka NMOS tranzistorima odakle i potiče
skoro duplo veće povećanje efikasnosti procesora proizvedenih upotrebom DSL tehnologije,
napram onih koji su proizvedeni upotrebom napregnutog silicijuma. Još jedna prednost
DSL-a je što ga je, za razliku od napregnutog silicijuma, moguće ukombinovati
sa SOI postupkom, a AMD je potvrdio da će se DSL i SOI tehnologije naći u svim
budućim 90nm i 65nm jezgrima.
E stepping Pored DSL tehnologije i SOI postupka, AMD je pribegao “svom starom
triku” kako bi povećao domete po pitanju radnog takta kod novih E revizija.
Tako je ukupan broj metalnih slojeva unutar jezgra povećan sa 9 na čak 11. Slično
rešenje smo imali prilike već da vidimo kod Thoroughbred procesora i njihove B
revizije koja je takođe donela dva nova lejera odnosno sloja. Uprošćeno govoreći,
reč je o povećanju broja nivoa unutar kojih se nalaze vodovi slično kod projektovanja
PCB-a za grafičke kartice i matične ploče. Veći broj slojeva podrazumeva “manju
gužvu” po sloju i samim tim omogućava veći radni takt. Sve to je omogućilo
da maksimalna termalna disipacija postojećih 90nm procesora E stepinga (E3 i E4)
ne prelazi 69W, pa će se vrlo lako, zahvaljujući novom proizvodnom postupku, FX
serija odlepiti od trenutnih 2.6 GHz i dostići verovatno čak i 3 GHz uz očuvanje
maksimalne potrošnje u “bezbednim” okvirima. Naravno, nije realno očekivati
da se kod najbržih procesora potrošnja limitira na 89W, ali verovatno potrošnja
budućih, još bržih FX procesora neće prevazići potrošnju postojećih. Ono što
je od značaja kada je reč o implikacijama DSL-a na potrošnju jeste da će smanjenje
potrošnje imati velikog značaja kada se pojave AMD dual core procesori, jer se
ne sme dozvoliti da potrošnja dvojezgarnih procesora bude prost zbir potrošnje
pojedinačnih jezgara izrađenih postojećom tehnologijom.
AMD-ova Fab30 u Drezdenu
Pored poboljšanja u proizvodnom postupku koja su evidentna, tu je i 11 novih
SIMD instrukcija koje su licencirane od strane Intel-a i poznate kao SSE3. SSE3
je logičan nastavak MMX, SSE i SSE2 seta instrukcija i prvi put su predstavljene
kod Prescott jezgra. Tu su instrukcije koje poboljšavaju rad postojećih SSE2
instrukcija, one koje omogućavaju bolji rad sa 3D grafikom, povećavaju efiasnost
vektorskih proračuna, ali i takve stvari kao što je brža video kompresija i
sl.
AMD Fab30, Cleanroom
Integracija memorijskog konotrolera unutar proceosra je mač sa dve oštrice.
Naime, ukoliko se pokaže da memorijski kontroler nije dovoljno optimizovan za
rad sa postojećim memorijama potrebno je sačekati novu reviziju procesora kako
bi se stvari ispravile. Tako npr. ClawHammer jezgro nije bilo u stanju da radi
sa 2T parametrom što je u startu eliminisalo veliki broj jeftinijih memorijskih
modula. NewCastle je omogućio rad sa 2T parametrom, ali je bio veoma osetljiv
po pitanju izbora memorije i 1T parametra, a postizanje visokih memorijskih
radnih taktova nije mu bila jača strana. Moduli koji nam na NewCastle procesoru
nisu radili pri 1T command rate-u su na Winchester jezgru radili besprekorno
i ne samo to. Tek je sa Winchester-om postao sasvim uobičajen radni takt memorije
od 300 i više MHz. Ograničenje koje je bilo primenjeno kod Winchester jezgra
ticalo se rada sa četiri memorijska modula usled nemogućnosti da procesor pravilno
adresira veliki broj memorijskih banki. Tako bi u slučaju upotrebe četiri jednostrana
modula upotreba 1T parametra bila neizvodljiva, a u slučaju četiri dvostrana
memorijska modula nije bilo moguće aktivirati ni DDR400 režim, već je memorija
radila u DDR333 modu! Kod novih Venice i San Diego jezgara je to delimično otklonjeno,
pa je sada moguće raditi pri 1T parametru sa četiri jednostrana DDR400 modula,
a ukoliko imate četiri dvostrana DDR400 modula sistem će raditi pri taktu memorije
na 400 MHz, ali samo sa 2T parametrom.
Model
Frekvenca
Napon
Potrosnja
Max.temp. C
Jezgro
L2 cache
FX-55
2600 MHz
1.5V
104W
65C
ClawHammer CG
1024 KB
4000+
2400 MHz
1.5V
89W
70C
ClawHammer CG
1024 KB
2400
MHz
1.35V
89W
71C
San
Diego E4
1024
KB
3800+
2400
MHz
1.35V
89W
71C
Venice
E3
512
KB
2400 MHz
1.5V
89W
70C
NewCastle CG
512 KB
3700+
2200
MHz
1.35V
89W
71C
SanDiego
E4
1024
KB
3500+
2200 MHz
1.5V
89W
70C
NewCastle CG
512 KB
2200 MHz
1.4V
67W
65C
Winchester D0
512 KB
2200
MHz
1.35V
67W
71C
Venice
E3
512
KB
3200+
2000 MHz
1.4V
67W
65C
Winchester D0
512 KB
2000
MHz
1.35V
67W
71C
Venice
E3
512
KB
3000+
1800 MHz
1.4V
67W
65C
Winchester D0
512 KB
1800
MHz
1.35V
67W
71C
Venice
E3
512
KB
Dodatne optimizacije memorijskog kontrolera, kao što je to bio slučaj kod Winchester-a
u odnosu na NewCastle, dovele su do toga da je novi E steping brži od starog
90nm D0 stepinga – baš kao što je i D0 bio brži od CG stepinga…
Athlon 64 3700+ Pomalo zbunjujuće AMD ne navodi nikakve sufikse pored model ratinga, pa je tako
veoma lako pomešati npr. AMD Athlon 64 3700+ SanDiego sa starijim socket 754
Athlon 64 procesorom koji je radio na radnom taktu od 2.4 GHz uz 512 KB L2 keša.
Novi socket 939 model ima 1 MB L2 keša i radi pri taktu od 2200 MHz.
Najbitnije osobine novog AMD Athlon 64 3700+ procesora zasnovanog na SanDiego
jezgru su sledeće… Radni takt: 2200 MHz Radni napon: 1.35V-1.4V Veličina L1 keša: 128K Veličina L2 keša: 1024k Max. potrošnja: 89W Maksimalna temperatura pakovanja: 71C Broj tranzistora: 114 miliona
Po osnovu oznake koja je ispisana na jezgru, a koja se lako vidi i dok je procesor
u BOX pakovanju može se pre kupovine utvrditi o kom je jezgru reč. Naime, Winchester
se identifikovao slovima BI (gledaju se zadnja dva slova u prvom redu oznake na
procesoru), 90nm E3 steping (Venice) identifikuje kao BP, a 90nm E4 steping kao
BN (San Diego).
Kako bi San Diego jezgro proradilo kako treba na određenoj socket 939 matičnoj
ploči, sasvim izvesno, biće joj potreban apdejt BIOS-a. Tako npr. i pored toga
što na sajtu kompanije DFI stoji apdejt BIOS-a koji podržava Venice E3 procesore,
sa San Diego E4 procesorom smo uz upotrebu Lan Party nF4 Ultra-D ploče imali prilično
problema. Tako sa zvaničnim BIOS-om, ali i sa najnovijom BETA verzijom koja nosi
oznaku 414-3 nismo uspeli skoro uopšte da overklokujemo procesor, a sistem se
gasio veoma brzo, jer je iz neobljašnjivog razloga temperatura dostizala kritičnih
80-tak stepeni koliko je potrebno da bi DFI aktivirao termalnu zaštitu. Najbolje
rezultate ćete sa San Diegom i DFI nF4 LP Ultra-D pločom postići, ako koristite
Oskar Wuov 414-1 BIOS koji je nešto stariji, ali ipak radi zadovoljavajuće.
Sa druge strane Abit Fatal1ty AN8 je besprekorno radio, bilo da je reč o default
taktu ili o zavidnom overkloku o kome će nešto kasnije biti više reči. Kolege
iz časopisa Digital! prenele su nam da procesor besprekorno radi na EPoX 9NPA+
Ultra ploči, a ni MSI K8N Neo4 na kome smo takođe probali procesor nije odbio
poslušnost, naprotiv!
Overklok Kada je overklok u pitanju očekivali smo dosta i očekivano se uglavnom ispunilo.
Tako smo, posle peha sa DFI pločom, prešli na Abit Fatal1ty AN8 na kome smo
sa upotrebnom box kulera izvukli odličnih 2859 MHz, a 100% stabilnosti postigli
pri naponu od 1.45V i taktu procesora od 2800 MHz (280×10). Da ne bude zabune,
CPU-Z nije bio u stanju da pravilno očita napon sa procesora već je sve vreme
na Abit Fatal1ty AN8 ploči ispisivao 1.35V. Memorija, Corsair XMS4400 C25 i
Enermax napajanje iz CoolerGiant serijala snage čitavih 600W ostali su na visini
zadatka. Tako je memorija radila pri 1T parametru, a napajanje je besprekorno
napajalo tako overklokovani sistem.
Na tome se nismo zadržali, pa je kolega Uroš Radulović uz upotrebu vodenog
hlađenja uspeo da potera isti primerak procesora na fenomenalnih 3050 MHz (!),
a stabilan rad ostvari na 2959 MHz!
CPU-Z validation ID: 14445
Dakle kada je overklok u pitanju teško da se može očekivati više od ovoga.
I dok je Winchester radio uglavnom u granicama od 2.6 GHz, Venice odnosno San
Diego tu granicu podižu na još viši nivo povećavajući radni takt za nekih 10-15%
što nije zanemarljivo.
Test sistem
Procesori
AMD Athlon 64 3700+, 1000 MHz HT,
1024k L2, 2.2 GHz, Socket 939 AMD Athlon 64 3000+, 1000 MHz HT, 512K L2, 1.8 GHz, Socket 939 Intel Pentium 4 630, 800 MHz FSB, 2 MB L2, 3.0 GHz, LGA775
Matične ploče
Abit Fatal1ty AN8 MSI P4N Diamond (nForce4 SLI Intel Edition)
Memorija
2x 512MB – TakeMS DDR2 533 C4 2x 512MB Corsair XMS4400C25
Grafika
Sapphire X800XL Ultimate Edition
Hard disk
Western Digital 80Gb, SATA, 8MB
Operativni sistemi
Windows XP SP1 Windows XP x64 (Final release)
Drajveri
nForce 6.39, ATi Catalyst 5.4, DirecX
9.0c
Athlon 64 3700+ procesoru suprostavili smo najnoviji Pentium 4 630 procesor
koji je od skoro dostupan i na našem tržištu. Kako bi poređenje bilo zanimljivije,
a vi dragi čitaoci što bolje stekli sliku o odnosu performansi priložili smo
rezultate overklokovanog Pentium 4 630 procesora koga smo podesili da radi na
3750 MHz (250×15) što je ravno taktu najbržih Pentium 4 procesora koji se mogu
naći na tržištu. U posebnom delu teksta osvrnućemo se i na performanse overklokovanog
Athlon 64 3700+ procesora koji je redukovani set testova kompletirao radeći
na taktu od 2800 MHz (280×10). Sasvim logično, tako brzom Athlon 64 procesoru
vredi suprostaviti samo najbrži Pentium 4 procesor. Ostatak test platforme je
u skladu sa specifikacijama testiranih procesora. Athlon 64 procesore smo testirali
na nForce4 Ultra baziranoj Abit Fatal1ty AN8 ploči. Neosporno je da, kada su
čipsetovi za K8 platformu u pitanju, nForce4 predstavlja najbolje rešenje. U
domenu Pentium 4 kontrolerske logike izbor je pao na najnoviji nForce4 SLI Intel
Edition koji se pokazao kao rešenje ravnopravno i955 čipsetu.
512k L2 vs 1024k L2 Već smo se pozabavili odnosom performansi Palermo jezgra sa 256k, 128k i Winchester-a
koji raspolaže sa 512k L2 keša. Ovog puta uporedili smo performanse koje donosi
1024KB L2 keša naspram 512k. Za tu priliku smo radni takt San Diego procesora
izjednačili sa radnim taktom testiranog Athlon 64 3000+ procesora. Treba imati
takođe u vidu da je korist od povećanja L2 keša veća sa porastom radnog takta,
pa i to treba uzeti u obzir prilikom tumačenja rezultata koji slede…
Zanimljivo je osvrnuti se na pitanje potrošnje. Naime, veći L2 keš uslovio je
da u merenjima potrošnje sistem baziran na San Diego procesoru povuče u pikovima
20-tak W više struje nego u slučaju D0 jezgra, pa možda u tome leži objašnjenje
zašto na DFI ploči nismo mogli pravilno da koristimo San Diego procesor i pored
toga što postoji podrška za E3 jezgra (Venice). Ipak, sve tehnike smanjenja
zagrevanja uslovile su da toplotna disipacija ostane niža nego kod Winchestera.
To navodi na zaključak da bi potrošnja nekog Winchester procesora za dodatnih
512k L2 keša bila veća nego što je to slučaj sa San Diegom, pa eto i relane
potvrde zašto na tržištu nije bilo do sada 90nm FX procesora koji podrazumevaju
1 Mb L2 keša – potrošnja takvih procesora bi opasno prevazišla propisanu, što
AMD-u u ovoj konstelaciji tržišnih odnosa nije neophodno, jer Intel po pitanju
performansi odavno kaska kada su najjači modeli u pitanju.
Sintetički testovi Ono što je zanimljivo, kada je SiSoft Sandra u pitanju, svakako su testovi memorijskog
protoka. Naime, iako u oba slučaja, dakle kod Athlon 64 3000+ i Athlon 64 3700+
procesora, memorija radi na 200 MHz (400 MHz efektivno) memorijski protok se dosta
razlikuje. Objašnjenje ovoj pojavi leži u samoj integraciji memorijskog kontrolera
unutar procesora. Samim tim u situaciji kada memorijski kontroler radi na taktu
procesora i FSB (u pravmom smislu te reči) radi na taktu koji je jednak taktu
procesora, pa se otuda javljaju razlike. Velika latencija DDR2 memorije je veoma
lepo došla do izražaja u memorijskim testovima u kojima su oba Athlon procesora
dobro ostavila iza sebe sistem baziran na nForce4 SLI IE ploči i P4 630 procesoru.
Ipak, ostatak sintetičkih testova potvrdio je dominaciju P4 procesora u ovom segmentu,
pre svega zahvaljujući implementaciji HyperThreading tehnologije.
Rezultati 3D Mark 03 testa su zanimljivi pošto je on više oslanja na snagu procesora,
pa je razlika između Athlon 64 3700+ procesora i P4 630 modela jako mala i pored
toga što je reč o procesorima različitog koji nisu predviđeni za direktno poređenje
(ekvivlanent A64 3700+ bio bio P4 na 3.7 GHz). Ipak, overklokovani P4 koga smo
za potrebe testiranja podesili na 3.75 GHz ostavio je iza sebe u sva tri testa
Athlon 64 3700+. Očigledno je, kao što smo naveli u prethodnom testu Pentium
4 630 procesora da je Intel sa Prescott 2M jezgrom napravio evidentno poboljšanje.
uostalom glavna boljka P4 procesora i jeste visoka latencija memorije, a to
se najbolje otklanja povećavanjem keš memorije. Sećate se, svakako, da je prva
revizija Pentium 4 EE procesora, kako bi parirala Athon 64 FX modelima, imala
čak i L3 keš!
Ipak, kada su igrački testovi u pitanju ni 2MB L2 keša ni zaista viskoki radni
takt od čak 3.75 GHz (čak 1550 MHz razlike!) nisu pomogli Pentium-u da nadmaši
Athlon 64 3700+ procesor na farbičkom radnom taktu (dakle, 2200 MHz). Pri tome
razlika je više nego primetna kada se posmatra FarCry u kome je i Athlon 64
3000+ brži od Pentium 4 630 procesora. Ipak, Quake III igračka mašina nije ostala
imuna na veliki L2 keš kod Pentium 4 procesora. Da je L2 keš presudan faktor
i kod Quake III enginea svedoči i poređenje koje smo prethodno izveli u kome
su jedine razlike među procesorima bile u veličini L2 keša. DoomIII je u ovom
slučaju totalno deplasiran, jer je u potpunosti limitiran X800XL karticom, pa
se neki valjani zaključci na osnovu ove igre ne mogu izvući. Skor je bez obzira
na upotrebu najnovijih Catalyst 5.4 drajvera sumnjivo nizak (6600GT ima značajno
bolje rezultate). Izgleda da je Doom III školski primer “The Way nVidia
Meant to be played” kampanje: radi “očajno” na Radeon kartama,
a besprekorno na realno sporijim GeForce karticama niže klase.
Business Winstone 2004 i Content Creation Winstone 2004 veoma lepo detektuju
bolji rad nForce4 Ultra ploče sa IDE podsistemom. Zašto je to tako? Naime, kako
je nForce4 Ultra single chip rešenje komunikacija IDE kontrolera sa ostatkom
sistema je mnogo brža nego što je to slučaj kod nForce4 SLI Intel Edition čipseta
koji predstavlja klasično rešenje koje se sastoji od severnog i južnog mosta.
Dakle, latencija je mnogo niža što je sličan efekat kao kod integracije memorijskog
kontrolera unutar procesora, naspram rešenja kod koga je memorijski kontroler
unutar severnog mosta tj. čipseta. Sve ostalo je sasvim u skladu sa očekivanjima:
P4 briljira na testu DivX kompresije, mada kao što ćemo to kasnije videti Athlon
64 3700+ tek ima šta da kaže i u ovom domenu kada se overklokuje, nakon čega
mu nijedan od referentnih procesora nije ni do kolena! Ipak rendering test je
mnogo bolje izveden na P4 procesorima, pa je tako Athlon 64 3700+ bio sporiji
od Pentium 4 630 procesora i kada isti nije bio overklokovan…
Po pitanju potrošnje vodi se mrtva trka između testiranog Athlon 64 3700+ procesora
i Pentium 4 630 modela. Ipak, sveukupno gledano, Athlon 64 3700+ je brži procesor
u odnosu na Pentium 4 630, tako da je po pitanju potrošnje efikasniji. Dakle,
da bi postigao bolje performanse Athlon 64 3700+ utroši manje energije u odnosu
na Pentium 4 630 procesor…
Overklok rezultati Kao što smo već i naveli Athlon 64 3700+ je veoma raspoložen za overklok, tako
da očekujemo vrlo brzo serijske modele iz FX serijala koji prevazilaze dosadašnju
barijeru od 2.6 GHz. Na Abit Fatal1ty AN8 ploči smo procesor uz upotrebu običnog
BOX kulera koji se isporučuje uz stariji Athlon 64 3800+ (razlikuje se od običnih
box kulera po osnovi izrađenoj u celosti od bakra) podesili na 2800 MHz podizanjem
takta klok generatora na 280 MHz uz odabir memorijskog takta od 200 MHz što je
rezultovalo radom memorije na 280 MHz. Odlična Corsair XMS4400C25 memorija sa
Samsung TCCD čipovima je pri tom taktu radila sa 1T tajmingom i pri latencijama
CAS 2.5 3-3-8. Zanimljivo je da sa San Diego jezgrom nismo mogli da izvučemo toliko
visoke “sinhrone” taktove kao što je to slučaj sa Winchester-om. Ipak,
da je 2800 MHz za Athlon 64 veoma visok radni takt najbolje ćete se uveriti iz
priloženih rezultata u kojima Athlon 64 na 2800 MHz ostavlja iza sebe sve konkurente,
pa i one na 3.75 GHz 😉 …
Neosporno je da AMD, uz pomoć IBM-a, napreduje krupnim koracima i smanjuje
tehnološki gep u odnosu na Intel. Najave da će 65 nm proizvodni proces AMD osvojiti
sa minimalnim zaostatkom u odnosu na Intel ohrabrujuće deluju, ako se ima u
vidu da će isplativa proizvodnja dual-core procesora (Athlon 64 x2) biti moguća
tek uz “sitniji” proizvodni proces u odnosu na trenutno dominantni
90nm. Ipak, realno posmatrano, za obične korisnike koji nisu vični overkloku,
E steping ne donosi neke opipljive koristi, pa je možda zbog toga i implementiran
SSE3 set instrukcija koji je, praksa je pokazala, dobar marketinški magnet za
manje informisane kupce. Sa druge strane entuzijasti će pojavu novih, pre svega
Venice procesora, a u manjoj meri i San Diego modela, slaviti kao drugu slavu,
jer AMD K8 familija procesora je dugo bila “zaglavljena” na radnim
taktovima koji nisu prelazili 2.6 GHz. Srećna okolonost u takvoj situaciji za
AMD je što je Intel odavno sa svojom politikom “pumpanja megaherca”
udario u zid. Ipak, velika moć koja stoji iza AMD-a, a koja se ogleda u IBM-ovoj
tehnologiji kojoj su pripomogli dalekoistočni giganti kao što su Toshiba i Sony
uveravaju nas da će AMD još dugo biti veoma konkurentan naspram Intel-a. Ostaje
priča o monstruozno velikim proizvodnim kapacitetima Intel-a zahvaljujući kojima
on suvereno vlada na OEM tržištu kroz dugoročne ugovore sa inostranim asemblerima
PC računara. Ipak, AMD-ove jake pozicije na retail tržištu iz gore navedenih
razloga neće još dugo biti poljuljane.
Iako ne predstavljaju neki veliki tehnološki prodor, 90nm procesori E stepinga
su logičan evolutivni napredak. Možda deluje da je Intel, kroz Prescott 2M jezgro,
implementirao mnogo više novotarija (EM64T, dodatni L2 keš, EIST i sl.), sve
te “novine” su tu kako bi se uhvatio priključak, jer je AMD K8 procesorima
ta tehnologija imanentna još od njihovog inicijalnog predstavljanja. Ipak ni Venice, a ni San Diego bazirani procesori neće predstavljati dugoročniju
investiciju ukoliko vam je namera da imate vrhunski sistem. Već kroz dva meseca
svetlo dana će ugledati Athlon 64 X2 procesori koji će, kao što im naziv sugeriše,
predstavljati dual core varijantu postojećih Athlon 64 procesora. Ipak, iz AMD-a
su stigle najave da će najniži model rating budućih AMD dual core procesora
biti 4200+ što podrazumeva i visoku cenu za takvu novotariju. To sa svoje strane
znači da iako će tehnološku krunu od 90nm E steping procesor preuzeti Toledo
jezgra (Athlon 64 X2) to ne znači da će Toledo tako brzo oteti tržišne pozicije
od single-core AMD rešenja. Tu se opet vraćamo na priču o proizvodnom postupku,
jer tek kada AMD u potpunosti ovlada 65nm proizvodnim postupkom moći ćemo očekivati
jeftinije Athlon 64 X2 procesore.
Ostaje pitanje, šta izabrati? Neosporno je da Intel Pentium 4 630 nudi više nego
pristojne performanse, a da je Athlon 64 3700+ značajno skuplji. Overklokovan
Pentium 4 630 je lako ukrotio Athlon 64 3700+, ali nije imao šta da traži pored
Athlon 64 procesora na 2800 MHz. Baš zbog toga zeljno iščekujemo jeftinije Venice
procesore (npr. 3200+) koji će za “sitne novce” omogućiti dostizanje
viskoih radnih taktova, a samim tim i pružiti korisnicima najbolje performanse.
Sasvim izvesno, to će pomoći AMD-u da u svom posedu očuva titulu procesora koji
nudi najbolji odnos performanse-cena još dugo vremena…
AMD Athlon 64 3700+ procesor za potrebe testa ustupio Pakom,
zvanični zastupnik AMD proizvoda za tržište SCG.
