Benchmark Redakcija
Delimir Tasić
AMD Athlon 64 5000+ (Brisbane)
Iako se većini naših čitalaca, ako je suditi po komentarima na našem forumu, čini da je AMD u veoma velikom zaostatku u odnosu na Intel, stvari možda i nisu baš tako crne kao što izgledaju. AMD ima dosta mogućnosti za konkurisanje Intel-u, a jedna od njih je svakako cenovna borba. Ipak, ”zeleni konkurent” do sada i nije imao neko jako oružje u toj borbi, jer je sve bilo na strani kompanije kompanije iz Santa Klare. Monstruozno veliki proizvodni kapaciteti, nekoliko fabova koji uveliko ”štancuju” 65nm procesore i odličan, zreo i uhodan, 65 nm proizvodni proces, garantuju Intel-u najniže moguće troškove. Sa druge strane, AMD je pokušavao da parira novo-nastaloj ”core” situaciji sniženjem cena, iako su i dalje Athloni i Sempron-i bili proizvođeni upotrebom 90nm postupka. Na papiru to je izgledalo ovako: Athlon 64 X2 procesor imao je površinu jezgra od 183 mm2 uz 154 miliona tranzistora. Intel je manje jezgro imao u vreme Presler-a, jer su tadašnji Pentium D 9xx procesori i pored velikog L2 keša (2 MB) imali površinu jezgra od ”svega” 162 mm2 uz respektabilnih 230 miliona tranzistora. Očigledno je da Intel-ov proizvodni proces, bolje reći arhitektura jezgra, više profitira od novijeg proizvodnog postupka, što nije nezamislivo, ako se ima u vidu da se svi delovi jezgra ne smanjuju u istoj proporciji kako se vrši smanjenje jezgra. Conroe jezgro je došlo sa još manjom površinom u odnosu na Presler i ona iznosi svega 155 mm2, a Intel uveliko planira da predstavi i Core 2 Duo E4xxx seriju procesora koji su bazirani na ”pravom” Allendale jezgru koje ima ”svega” 2 MB L2 keš memorije i još manju površinu jezgra, dakle ne radi se o jezgrima kod kojih je 2 MB L2 nefunkcionalnog keša koji isključeno…
Kako bi ostao koliko-toliko konkurentan AMD je morao da preduzme neke krajnje racionalne poteze, pa je tako iz proizvodnog portfolija izbačena u potpunosti linija Athlon 64 procesora sa 1 MB L2 keš memorije, što znači da su npr. modeli X2 4800+, X2 4400+ i X2 4000+ postati u penziju. Naravno, bilo bi previše za očekivati da AMD pri 90nm proizvodnom postupku prodaje po nižim cenama od Intel-a procesore koji su po površini jezgra veći od Core 2 čipova. Kako kod AMD Athlon 64 X2 procesora veličina L2 keša, kao uostalom i kod Core 2 čipova, ne igra veliku ulogu, mišljenja smo da i nije velika tragedija što je AMD odlučio sa procesore sa 1 MB L2 keša prodaje samo u ”prestižnoj” FX seriji.
Sa druge strane, novi 65nm čipovi, koje vam ovom prilikom predstavljamo, vraćaju u igru modele sa ratingom koji je bio napušten ”eliminisanjem” modela koji su imali 1 MB L2 keš memorije. Dakle, ponovo će se na tržištu naći Athlon 64 X2 4800+, 4400+ i 4000+, ali uz izmenjene specifikacije. Naime, novi modeli će i dalje imati 512K L2 keš memorije, ali će im radni takt biti 2.5 GHz (200x 12.5), 2.3 GHz (200x 11.5) i 2.1 GHz (200x 10.5). Umesto, dodatnih 512K L2 keša AMD je uveo polovične množioce što je rezultovalo time da novi 65nm procesori model ratinga, koji su povučeni u prvom talasu ”cenovnog rata” sa Intel-om, imaju 100 MHz viši radni tak u odnosu na svoje prethodnike.
To i nije tako loša situacija, ako se ima u vidu da je AMD-u sada u borbi sa Core 2 procesorima preko potreban viši radni takt, jer je jako teško kompenzovati mnogo viši IPC broj koji karakteriše Conroe jezgra.
Sa druge strane, stari problem koji je promovisan sa AM2 platformom ostaje i dalje na snazi kada su polovični množioci u pitanju: DDR2-800 memorijski režim rezultuje radnim taktom memorije koji je mimo DDR2-800 specifikacije, odnosno memorija kod ovih procesora radi na nižem radnom taktu nego što bi trebalo. Nadamo se da će u budućnosti AMD obratiti pažnju na ovaj problem i da će neki budući stepping Athlon 64 X2 procesora doneti pravilan rad sa DDR2-800 memorijom i u slučaju procesora koji imaju famozni polovični množilac.
Nova 65nm jezgra, pored toga što bi trebalo da AMD-u omoguće da značajno snizi troškove produkcije, što je i glavni razlog zašto je AMD najavio da će već u prvoj polovini sledeće godine udeo 65nm čipova u AMD-ovom portfoliju biti veći u odnosu na 90nm čipove, trebalo bi da donese i bolje termalne karakteristike. AMD je za sada odlučio da uhodava 65nm proizvodni proces, jer su najbrži modeli i dalje zasnovani (npr. FX-62 i X2 5200+) na zrelom i do maksimuma ”tweakovanom” 90nm proizvodnom poatupku. AMD karakteriše to da, iako ne uspeva da prati Intel kada je proizvodni proces u pitanju, ipak uspeva da iz postojećeg proizvodnog procesa ”iscedi” apsolutni maksimum što se dobro moglo videti na primeru 90nm litografije. Pogledajmo šta karakteriše Athlon 64 X2 5000+ i koji mu je glavni konkurent iz ”plavog tabora”…
Athlon 64 X2 5000+ (Brisbane)
Kodno ime novog jezgra je Brisbane i spolja posmatrano jako je teško uočiti razliku između starog Athlon 64 X2 5000+ procesora, zasnovanog na Windsor jezgru i novog modela čiji su tranzistori odštampani 65nm litografskim alatima. Brisbane procesor ćete najlakše prepoznati, ako ispod prva dva reda oznaka nađete (u novom, trećem, redu) oznaku S3 i, ako su poslednja dva slova OPN oznake u prvom redu ”DD”. Napomenućemo i to da je svaki novi Athlon 64 X2 procesor sa Brisbane jezgrom ustvari iz Energy Efficient serije, jer mu TDP broj ne prelazi vrednost od 65W. AMD računa TDP na nešto drugačiji način nego što to čini Intel. Naime, kod Intel-a TDP označava prosečnu disipaciju u seriji testova u kombinaciji sa ”idle” stanjem, dok je kod AMD-a TDP ustvari maksimalna moguća potrošnja. To konkretno znači da se može desiti da Core 2 Duo procesor u ”pikovima” disipira i više nego što iznosi njegov TDP, dok kod Athlon 64 X2 procesora to ne bi trebalo da bude slučaj.
Athlon 64 X2 5000+ Windsor & Athlon 64 X2 5000+ Brisbane
Potrošnja novih AMD 65nm čipova, u poređenju sa svojim 90nm prethodnicima, jeste niža, ali ne radi se o spektakularnim unapređenjima. Naime, kao još jedna potvrda da je AMD-ov 90nm proizvodni proces zaista izuzetan, može se uzeti i to da su se tokom našeg testa oba 5000+ procesora (90nm i 65nm) praktično identično zagrevala. Još jedan dokaz koji govori o dobro savladanom 90nm procesoru, jeste i to da je AMD nudio (i nudi) 90nm procesore sa TDP brojem identičnim novim 65nm čipovima, ali i tzv. SFF čipove (predviđene za Small Form Factor PC računare) koji imaju još niži TDP. To naravno ne znači da nećemo u bliskoj budućnosti imati 65nm čipove iz AMD-a koji još manje disipiraju, ali trenutno je situacija takva. Sa druge strane i Intel je učinio dosta na smanjenju potrošnje svojih Core 2 čipova. U vreme B0 stepinga disipacija Core 2 jezgara i nije bila tako niska, ali je nakon toga stigla B1, pa nakon nje i B2 revizija koje su drastično snizile zagrevanje. Novi primerci Core 2 Duo E4300 procesora zasnovanih na pravom ”Allendale” jezgru, čiji ćete review uskoro biti u prilici da čitate na našem sajtu, dolaze sa L steppingom i u pitanju su do sada najhladniji Core 2 procesori koje smo imali prilike da testiramo. Dakle: proizvodni proces se neprekidno usavršava i 65nm procesor danas nije isti kao i 65nm procesor koji će biti proizveden kroz četiri meseca. AMD je svestan toga, pa zato i dalje najbrže modele Athlon 64 X2 procesora proizvodi u 90nm procesu kod koga je, po našem mišljenju još uvek veći yield. Novi 65nm procesori proizvode se u Drezdenskim fabrikama, koje smo i sami imali prilike da posetimo početkom godine, na 300mm vaferima. Sitniji proces i tu dolazi do izražaja, jer omogućava da se sa jednog vafera dobije još više procesora, a jedno jezgro proizvede za kraće vreme. Inače, vreme koje je potrebno da se proizvede jedno jezgro dobro je čuvana tajna svih proizvođača mikroprocesora. U svakom slučaju, prelazak na 65nm uz 300mm vafere omogućiće AMD-u skraćenje ovog vremena i veću konkurentnost.
Athlon 64 X2 5000+ zasnovan na Brisbane jezgru ima, kao što smo već naveli, 2x 512K L2 keš memorije. Promene u odnosu na Windsor nisu velike, ali ipak postoje i Brisbane nije prosti ”die shrink” kao što smo očekivali. Količina L1 keša je takođe neizmenjena i iznosi 64K (data) + 64K (instruction). Nikakve nove instrukcije nisu promovisane ovom prilikom, a dragoceni CPU-Z otkriva bolje nego iko većinu tajni novog AMD-ovog jezgra…
Brisbane jezgro
Windsor jezgro
Ipak, da bi se otkrile SVE tajne novog jezgra, pokrenuli smo i Science Mark 2 koji je zabeležio određene razlike po pitanju brzine (latencije) L2 keš memorije. Naime, kako L2 keš u oba slučaja radi na punoj brzini procesora, a brzina je ista kod oba Athlon 64 X2 5000+ procesora koja smo poredili, ostaje samo, što je i zvanično potvrđeno, da je latencija L2 keša kod Brisbane jezgra povećana. AMD planira da u budućnosti poveća količinu L2 keš memorije, kako se bude uhodavao 65nm proizvodni proces, a ovo je priprema za takav potez. Za sada, ovakav potez samo dovodi do smanjenja IPC broja što pokazuje i mini-set testova koje smo sproveli na oba jezgra (Windsor i Brisbane…)…
Dakle, sasvim je izvesno da razlike između dva jezgra po pitanju brzine L2 keš memorije postoje, a one se reflektuju i na transfer koji ostvaruje integrisani memorijski kontroler, jer je L2 keš ”hranilica” preko koje podaci dolaze iz sistemske memorije u procesorsko jezgro. Ipak, ne smatramo da je ovo veliki nedostatak, jer se nadamo da će do promocije K8L jezgara (Barcelona) AMD biti u prilici da predstavi Athlon 64 X2 procesore višeg radnog takta, ali i sa ponovo većom količinom L2 keš memorije. Takođe, mišljenja smo i da će 65nm Brisbane jezgra dobro poslužiti za uhodavanje 65nm proizvodnog procesa u Drezdenu kako bi Fab36 bio u potpunosti spreman za K8L 65nm čipove od kojih AMD dosta očekuje.
Napomena: Izvinjavamo se zbog greške u tabelama; umesto Winsdor treba, naravno, da stoji: Windsor 🙂
Overklok
Ako vam se čini da do sada i nismo iskazali preveliko oduševljenje novim AMD procesorima, onda ćete još jači utisak takve vrste steći nakon čitanja sledećih redova. Iako nismo očekivali prevelike domete novih 65nm procesora, poučeni iskustvom sa Winchester jezgrima i promocijom usavršene verzije (poznatije kao Venice) koja je donela DSL tehnologiju pored SOI procesa, ipak smo pomalo razočarani overklok performansama AMD-ovog 65nm procesa. Naime, da ne postoje Core 2 čipovi koji se odlično overklokuju, možda bismo i bili zadovoljni Athlon 64 X2 5000+ procesorom koji smo testirali. Koristili smo AMD BOX i ASUS Silent Square kulere, a razlike su zanemarljive. Default napon kod novih AMD Athlon 64 X2 procesora se kreće u intervalu od 1.25 V do 1.35 V, što je slično kao i u slučaju Windsor jezgra. Mi smo napon podigli na 1.45 V na ASUS M2N32-WS Professional ploči i dostigli 2990 MHz.
Preračunato u procente to je ne baš sjajnih 15% dobitka. Vratimo se na Core 2 test koji smo objavili pre izvesnog vremena i setićemo se da su, prve serije, Core 2 procesora, izrađeni takođe u 65nm proizvodnom procesu imale znatno veću oveklok marginu. Opet se moramo osvrnuti na najnovije Allendale jezgro sa kojim smo postigli skoro 100% overkloka, a naš referentni Core 2 Duo E6600 procesor bez dizanja napona postiže radni takt od 3000 MHz (25%), a zaustavlja se, uz dizanje napona, sa BOX kulerom na taktu od 3400 MHz (41% dobitka). Naravno, možda nije umesno porediti noviju arhitekturu kao što je Core 2, sa starim K8, ali je to ono što se trenutno nudi kupcima… Slede rezultati overklokovanog Athlon 64 X2 5000+ procesora suprotstavljeni istom tom procesoru koji radi na default radnom taktu…
Test sistem
Pre nego što vam izložimo kompletne rezultate testova novog Athlon 64 X2 5000+ procesora, navešćemo i to da smo kao referentni procesor odabrali ovom prilikom Core 2 Duo E6600 koji radi pri taktu od 2400 MHz i tek je neznatno skuplji. Dakle, reč je o procesorima koji na svetskom tržištu u e-tailu koštaju znatno ispod 350 USD…
Procesori
AMD Athlon 64 X2 5000+ (Brisbane, 2600 MHz, 2x 512K L2, 1000 MHz HT, socket AM2)
AMD Athlon 64 X2 5000+ (Winsdor, 2600 MHz, 2x 512K L2, 1000 MHz HT, socket AM2)
Intel Core 2 Duo E6600 (Conroe, 2400 MHz, 4 MB Shared L2, 1066 MHz FSB, LGA775)
Kuler
ASUS Silent Square
AMD BOX kuler
Intel BOX kuler
Matične ploče
ASUS M2N32-WS Pro (nForce 590 SLi čipset)
Intel D975XBX2 (i975X+ICH7R čipset)
Memorije
2x 1 GB DDR2-800 (CAS5-5-5-15, 2T)
Grafička kartica
ATI Radeon X1950 Pro (Built by ATI) – Catalyst 6.12
Hard disk
Western Digital WD800JD (SATA, 7200 RPM, 8 MB)
Monitor
Benq FP93GX TFT-LCD (ustupio Kimtec)
Sintetički testovi
3D i gaming testovi
Testovi realnih aplikacija
AMD nije dizao previše buke oko 65nm čipova. Očigledno su i sami svesni da ipak nema ničega specijalnog u novim čipovima. Naime, i pored nešto nižih performansi, ako se gledaju jezgra koja rade na istom taktu, viši overklok potencijal uz nižu potrošnju obećavaju da će AMD biti i u budućnosti konkurentan na ovaj ili onaj način. Do promocije K8L jezgara ne treba očekivati ugrožavanje Intel-ove dominacije na bilo koji način, ali će nakon predstavljanja Altair FX procesora u kombinaciji sa Quad FX platformom AMD imati šta da ponudi i u high-end segmentu. Do tada, teksaškoj kompaniji ne ostaje ništa drugo nego da se bori za pozicije u mid-range i low-end segmentu. Za sada, to im polazi za rukom, kroz nižu cenu i koliko toliko uporedive performanse. Na našim testovima, Core 2 Duo E6600 i pored 200 MHz nižeg radnog takta uspeo je da nadmaši u skoro svim testovima Athlon 64 X2 5000+. Razlike su posebno velike u gaming testovima, mada ni testovi koji se oslanjaju na sirovu procesorsku snagu nisu ostali imuni na moćnu 128-bitnu SSE FPU jedinicu Core 2 jezgra. Tako je Super Pi, iako nije neki pokazatelj performansi u realnoj upotrebi, dao ogromnu prednost Core 2 jezgru. Ipak, ako Super Pi nije pokazatelj iz ”realnog života”, onda Photoshop CS2 svakako jeste, a naš test je pokazao da Adobe-ov paket radi čak 20% brže na Intel-ovom Core 2 procesoru. Slična situacija je i sa enkodiranjem video materijala, pa je prednost očigledna i u Windows Media Encoder 9 softveru u kome kompresujemo MPEG2 fajl upotrebom tzv. Advanced Profile codeca koji smo kroz registry bazu podesili da se izvršava u četiri threda. Prednost na strani Core 2 Duo E6600 procesora je u ovom slučaju solidnih 14%, a DivX 6.4, koji takođe podržava multi-threading, doneo je fantastičnih 29% ubrzanja u slučaju Core 2 jezgra. Izgleda da svega 200 MHz razlike koliko deli Athlon 64 X2 5000+ od Core 2 Duo E6600 procesora i par desetina dolara kada je cena u pitanju ipak ne mogu biti dovoljni razlozi da bi se AMD-ova ponuda u ovoj, ipak višoj, klasi okarakterisala kao konkurentna. To i ne treba da čudi, jer je u novo-nastaloj situaciji najteže održati konkurentnost upravo u ovom high-end segmentu i po pravili kada neka kompanija izgubi tehnološku bitku sa svojim konkurentom to se najpre oslikava u high-end segmentu. To se nebrojeno puta do sada dešavalo u areni GPU-ova, gde su se na sličan način smenjivali nVidia i ATI.
Za sada, Athlon 64 X2 5000+ je još jedan dokaz da AMD i dalje, i pored prelaska na noviji proizvodni proces, neće biti u stanju da parira Intel-ovim Core 2 procesorima. Iako se od 65nm proizvodnog postupka očekuje veća overklok margina, čak i overklokovan Athlon 64 X2 5000+, pri taktu od 2990 MHz, teško bi se nosio sa Core 2 Duo E6600 čipovima koji rade na fabrički propisanih 2400 MHz. Ako bismo tome dodali i oveklok faktor koji je veoma jak u slučaju Core 2 Duo procesora – priču bolje i da ne nastavljamo, jer bi Core 2 Duo E6600 izašao opet kao pobednik, ali sa još većom razlikom.
U svakom slučaju, AMD je kroz nova jezgra ipak uspeo da donekle poboljša tzv. ”performance per watt” racio u odnosu na Athlon 64 X2 procesore izrađene 90nm postupkom i odnese prevagu kada je potrošnja u pitanju u poređenju sa konkuretnom i pored nižih performansi. To se posebno odnosi kada je aktivan menadžment potrošnje kod ova procesora. Naime, AMD Cool'n'Quiet obara radni takt na svega 1000 MHz uz niži napon nego u slučaju Core 2 Duo E6600 procesora koji uz aktivan EIST i C1E Halt State radi najniže na 1600 MHz. Dakle, AMD-u polazi za rukom da po pitanju potrošnje osvaja prevagu u poređenju sa svojim konkurentom, ali kada su performanse u pitanju, a za neku ravnopravniju borbu između dva večita rivala moraćemo da sačekamo leto i K8L.
AMD Athlon 64 X2 5000+ procesore za potrebe testa ustupio Pakom Distibution System.
