Benchmark Redakcija
Dušan Kovačević
AMD Phenom II X6 1055T
AMD je veoma dugo kaskao za kompanijom Intel kada su performanse njihovih procesora u pitanju, iako se situacija značajno popravila u prethodne dve godine, kada su procesori iz Phenom II generacije pokazali da AMD i dalje zna da projektuje i napravi procesor. Ovo se naravno ne odnosi na najvišu klasu, gde Intel i dalje dominira, kako zbog odlične Nehalem arhitekture, tako i zbog izuzetno brze i uspešne implementacije novih proizvodnih procesa, koji obično svake druge godine donose i dodatno produbljivanje jaza u odnosu na AMD. Šestojezgarni procesori iz Opteron serije prisutni su na tržištu već više od godinu dana, budući da su inicijalno predstavljeni početkom juna 2009. godine. Ipak, do pojave desktop verzije šestojezgarnog procesora kompanije AMD prošlo je više od 10 meseci, što je svakako više nego što smo očekivali. Razloga za to je mnogo, ali je verovatno najvažniji taj da velika većina desktop korisnika uopšte nema potrebu za tolikom procesorskom snagom, jer je većina softvera koji je danas u širokoj upotrebi ionako nedovoljno optimizovan za multithreading izvršavanje. AMD je tokom procesa izrade Thuban procesora primenio osnove i iskoristio iskustva pribavljena tokom izrade Istanbul čipa koje se nalazi u Opteronima, iako je konačni proizvod ipak znatno drugačiji, što je posledica drugačijih potreba serverskog okruženja i onoga za radne stanice ili kućne računare. Novi čip stoga ima i novo kodno ime – Pharaoh Hound.
AMD Thuban po drugi put među nama
Kako smo u prvom tekstu detaljno pisali o svim novitetima koje je Thuban doneo, ovoga puta se nećemo zadržavati na njima i pobrojaćemo samo one najvažnije. Jedna od tehnologija koja je Nehalemu (i svim arhitekturama izvedenim iz nje) donosila prednost, posebno u klasičnim desktop zadacima, je TurboBoost – dinamički overklok jezgra u slučaju kada sva nisu opterećena, kako bi se obezbedile što bolje single-thread performanse. Od Phenom II X6 procesora i AMD poseduje sličnu tehnologiju, koja nije elegantna i efikasna kao Intelovo rešenje (odvojeni deo čipa koji kontroliše sve parametre rada procesora i po potrebi gasi pojedine delove), ali obavlja posao za koji je i osmišljena. AMD Turbo Core se oslanja na već dugo vremena prisutnu Cool&Quiet tehnologiju, koja je na ranijim generacijama procesora obarala radnu frekvenciju u situacijama kada procesor nije opterećen, a sada ima sposobnost da radi i u drugom pravcu, tj. da „ubrza“ polovinu jezgara, a ostalima obori radnu frekvenciju na, za Phenom II generaciju standardnih, 800MHz. Naravno, usporenim jezgrima se obara i radni napon, a ubrzanim povećava, kako bi se do maksimuma iskoristio TDP koji je na raspolaganju. Kada smo već kod potrošnje, AMD je uspeo da na identičnom proizvodnom procesu doda dva dodatna jezgra (ukupno oko 150 miliona tranzistora), zadrži slične radne frekvencije, a opet očuva isti TDP, što je bilo veoma važno zbog kompatibilnosti sa velikim brojem na tržištu već prisutnih matičnih ploča. Tako će Phenom II X6 bez problema raditi na svim pločama na kojima radi i Phenom II X4, iako ćete zarad potpune kompatibilnosti verovatno morati da osvežite verziju BIOS-a.
radni takt
Turbo
L2 Cache
L3 Cache
TDP
AMD Phenom II X6 1090T
3.2GHz
3.6GHz
3MB
6MB
125W
AMD Phenom II X6 1055T
2.8GHz
3.3GHz
3MB
6MB
125W
AMD Phenom II X4 965 BE
3.4GHz
nema
2MB
6MB
125W/140W
AMD Phenom II X4 955 BE
3.2GHz
nema
2MB
6MB
125W
Prethodnom prilikom smo testirali najjači hexacore model kompanije AMD, Phenom II X6 1090T, ali smo pominjali i slabije, od kojih je jedan istovremeno i predstavljen. U pitanju je model sa oznakom Phenom II X6 1055T, osnovne radne frekvencije 2.8GHz, koja u nekim situacijama, zahvaljujući Turbo Core tehnologiji može iznositi i 3.3GHz. Interesantna je činjenica da je ubrzanje procentualno veće kod slabijeg modela, jer Turbo Core režim rada donosi 500MHz (odnosno oko 17%), dok kod ranije testiranog Phenom II X6 1090T procesora ono iznosi oko 12%.
Kao i ostali noviji procesori kompanije AMD, i ovaj koristi AM3 podnožje i DDR3 memorijske module, iako će bez ikakvih problema raditi i na pločama starije generacije sa DDR2 memorijom, ukoliko podržavaju Phenom II. Struktura keš memorije je identična kao i na četvorojezgarnim procesorima, iako je zbog dva jezgra više količina L2 keša veća kod Thuban čipova – ukupno 3MB keša drugog, kao i ukupno 6MB keša trećeg stepena, što je identična količina kao kod ranije predstavljenih procesora i može donekle predstavljati usko grlo za dva jezgra više. Verujemo da se AMD nije odlučio na povećanje količine ove keš memorije jer bi to znatno povećalo broj tranzistora i dimenzije čipa, što prilikom korišćenja 45nm proizvodnog procesa svakako nije najbolje rešenje. Podsećamo, Intel Gulftown izrađuje u 32nm litografiji, čime značajno štedi na prostoru.
Test sistem
Procesori
AMD Phenom II X6 1055T
AMD Phenom II X6 1090T
Intel Core i5-750
Intel Core i7-875K
Cooler
CoolerMaster V8
Matične ploče
Asus Croshair IV Formula
Gigabyte P55A-UD6
Memorija
TakeMS DDR3 1333 2x2GB
Grafička karta
Gigabyte GeForce GTX260 SOC
Monitor
Prestigio P7240W
Napajanje
ThermalTake ToughPower 850W
HDD
Seagate SATA2 500GB
OS
Windows 7 Ultimate 64bit
Drajveri
Forceware 197.45
Procesor Core i7-875K je testiran uz uključenu HT opciju, što znači da je korišćeno osam jezgara (od kojih su četiri naravno virtuelna).
Rezultati – SiSoft Sandra 2008 Pro
Rezultati – FutureMark PCMark Vantage
Rezultati – sintetičke benchmark aplikacije
Rezultati – realne benchmark aplikacije
Rezultati – 3D testovi i igre
Overklok i softver
AMD se dugo mučio da omogući stabilan rad na 4GHz pod vazdušnim kulerima za svoje procesore, iako je većina radila na 3.7 ili 3.8GHz bez većih problema. Poslednje serije četvorojezgarnih, ali i nedavno testirani šestojezgarni X6 1090T su bili to u mogućnosti, što potvrđuje i veliki broj uspešno overklokovanih procesora širom sveta. AMD za ove procesore preporučuje napon do 1.4V, iako iz iskustva znamo da je ovo veoma konzervativna vrednost, od koje i oni sam odstupaju – Turbo Core režim rada dodaje aktivnim jezgrima 0.15V, što u praksi u većini situacija znači da će napon biti između 1.4 i 1.425 volti. Prema tome, ukoliko posedujete iole kvalitetnije vazdušno hlađenje, sve do 1.45V ne bi trebalo da predstavlja veći problem, iako naravno nema pravila – obavezno vodite računa o radnim temperaturama procesora.
Za razliku od 1090T, koji kao najjači model spada u prestižnu Black Edition seriju procesora koji stižu sa otključanim množiocem, i čije se overklokovanje često svodi na izmenu samo jednog paramtera u BIOS-u, sa slabijim i jeftinijim 1055T to nije slučaj. Tako je veoma važna stvar prilikom overkloka Phenom II X6 1055T procesora izbor matične ploče. Svedoci smo da mnoge novije ploče sa AMD-ovim čipsetovima nisu u mogućnosti da dosegnu stabilne vrednosti FSB-a kao nekoliko godina stari modeli (neretko 350MHz, ali i više), i za mnoge je već 260MHz krajnji domet. Zato smo overkloku pristupili polako, i postepenim podizanjem vrednosti magistrale stigli do apsolutno stabilnog rada na 3.8GHz (14*271). Procesor je bio apsolutno stabilan, i moramo reći da smo bili veoma zadovoljni overklokom od okruglo 1GHz. Ipak, nismo tu stali, i uspeli da prebacimo i 4GHz. Iako je procesor bio stabilan tokom inicijalnih testova, prilično visoke temperature u ovom slučaju opredelile da ne pokušavamo sa ovakvom egzibicijom. Ipak, ovo je još jedan dokaz da je overklok potencijal svih čipova sličan, i da ćete i sa jeftinijim šestojezgarnim procesorom moći do 3.9, 4, a možda i nešto više gigaherca.
Još jedna stvar na kojoj su u AMD-u u poslednje vreme veoma ozbiljno radili je i OverDrive aplikacija. U svojoj najnovijoj verziji, koja je predstavljena istovremeno sa Thuban procesorima i 890FX platformom, implementiran je niz interesantnih, ali i veoma korisnih opcija. Svakako najvažnija (a nama se najviše i dopala) je sekcija pod imenom Smart Profiles. Naime, podešavanjem opcija u ovoj sekciji možete „naučiti“ (iako se slažemo da je prava reč isprogramirati) vaš procesor da se u svim situacijama ponaša prema vašim željama, kako bi do maksimuma iskoristili sav dostupni potencijal. Tako ćete za svaki proces moći da odaberete jezgro (ili više njih) na kome će se izvršavati, frekvenciju, radni napon i da li će se i tada koristiti Turbo režim rada. Šta ovo u principu znači? Ukoliko koristite neki stari program, pisan u vreme kada su postojali samo jednojezgarni procesori, aplikaciju ćete dodeliti samo jednom jezgru, kome ćete uz to povećati i frekvenciju kako bi maksimizovali performanse. Neki drugi programi će bolje raditi sa dva ili četiri jezgra, pa možete i to programirati. U zavisnosti od toga koliko često koristite zahtevan multitasking, pomoću ovih profila možete na izuzetno jednostavan i intuitivan način toliko optimizovati izvršavanje ovih aplikacija da se ne takmiče za prioritet u izvršavanju na prvom jezgru, dok ostala zvrje prazna. Ovako nešto je i do sada bilo moguće uraditi, ali korišćenjem Windows task menadžera, a podešavanja su trajala samo do restarta računara. Pomoću AMD OverDrive-a sve možete isplanirati i optimizovati, a potom podesiti da se učitava uz sam operativni sistem. Jednostavno, opcija nam se izuzetno dopala, i svakako preporučujemo da je probate – potencijali su ogromni. Naravno, za korišćenje najvećeg dela ove aplikacije nisu neophodni šestojezgarni procesor i matična ploča najnovije generacije, budući da su kompatibilne i one iz prethodne, izuzimajući AMD 780V, 760G i 740G čipsetove. Ipak, neke opcije jesu rezervisane za prestižne Black Edition modele procesora, pre svega AMD Black Edition Memory Profile.
Zaključak
Iako ovom prilikom nismo ponovo testirali i hexacore procesor kompanije Intel, nema nikakve sumnje da je Gulftown Core i7-980X daleko brži procesor u odnosu na Thuban. Ipak, mislimo da se u AMD-u ne uzbuđuju previše zbog toga, iako im svakako nije drago – Gulftown je demonstracija moći, i iako je bez ikakve dileme daleko najbrži procesor današnjice, njegova cena koja iznosi kotovo 1000 evra automatski znači i da je njegov tržišni udeo veoma mali. Ukupno gledano, Celokupna Core i7 serija procesora teško da zauzima više od 5% tržišta. Sa svim ostalim aktuelnim modelima kompanije Intel AMD-ovi šestojezgarni procesori mogu da se „nose“, sa više ili manje uspeha. I to rade po veoma povoljnoj ceni, što im je i najveći adut.
U aplikacijama koje su tradicionalno optimizovane za izvršavanje na više jezgara, poput 3D renderinga, Thuban postiže odlične rezultate – Phenom II X6 1055T ima priličnu prednost u odnosu na direktnog cenovnog konkurenta u vidu Core i5-750, dok je 1090T sasvim sposoban da izađe na crtu procesorima iz Core i7 serije, kako onima iz serije 800, tako i najjeftinijim predstavnicima serije 900. Jedno od tradicionalnih uporišta za procesore kompanije Intel ostaje polje multimedijalne primene, odnosno audio/video kompresije – i Core i5-750 i Core i7-875 su brži od konkurencije, iako je razlika nešto manja nego ranije, jer AMD ipak poseduje dva jezgra više, a Turbo Core režim rada donekle nadoknađuje niži IPC.
Kada je igranje u pitanju, Intelovi modeli ipak poseduju nešto veću sirovu snagu, što je lako zaključiti iz testova sa nezahtevnim podešavanjima. Naravno, prelaskom na real-life scenario, i pokretanjem igre u rezoluciji u kojima se i igra većina korisnika, razlike nestaju. Jednostavno, situacija u kojoj bi igre moge da iskoriste veću sirovu snagu Intelovih procesora je prilično daleko, i sva je prilika da ćete do situacije u kojoj bi vam šestojezgarni procesor bio usko grlo za igranje morati prilično da se načekate. Još jednom ćemo se vratiti i na AMD OverDrive aplikaciju – iako se veliki broj naprednih korisnika „gnuša“ ovakvih all-in-one programa, nove mogućnosti koje je AMD implementirao mogu biti više nego korisne, i ukoliko posedujete odgovarajuću kombinaciju matične ploče i procesora, svakako treba i da ih probate.
Iako je sasvim jasno da AMD Thuban svojom pojavom neće situaciju na tržištu preokrenuti naglavačke i obezbediti značajniji skok tržišnog udela kompaniji AMD, razlog njegovog postojanja je sasvim logičan – pokušaj da se podigne ASP (Average Sale Price) cele Phenom II serije, kako bi se podigli i prihodi. Intel, pored značajne prednosti u tržišnom udelu, ima i opipljivu tehnološku prednost, pa njegovi procesori u principu koštaju manje u proizvodnji, a koštaju više u odnosu na konkurente iz AMD-a. Stoga je matematika jasna – Intel zarađuje više po svakom prodatom procesoru, a odlično poslovanje kompanije potrvđuju i dostupni finansijski izveštaji, po kojima Intel beleži rekordnu finansijsku dobit. AMD je, sa druge strane, nakon dvocifrenog broja uzastopnih kvartala u minusu, konačno ušao u zonu pozitivnog poslovanja. Naravno, uzrok minusa nije bio isključivo lošije poslovanje kompanije, već pre svega značajni krediti koji su uzeti za kupovinu kompanije ATI, a koje je trebalo vratiti. Grafičkoj diviziji trenutno ide veoma dobro, i trenutno ima i tehnološku, i tržišnu, i marketinšku prednost. Ipak, glavni segment biznisa kompanije AMD jesu procesori, i iako prema procenama analitičara tržišni udeo kompanije na desktop tržištu blago raste, zaostatak za Intelom je i dalje ogroman.
Već smo pomenuli da je glavni adut kompanije AMD odličan odnos uloženog i dobijenog. Jednostavno, danas testirani Phenom II X6 1055T se u domaćim maloprodajama računarskih komponenti može kupiti za gotovo neverovatnih 190 evra, što je nešto više od 30 evra po jezgru. Ukoliko već posedujete odgovarajuću ploču sa AM2+/AM3 procesorskim podnožjima, i razmišljate o kupovini novog procesora, ne postoji ama baš ni jedan razlog da ne idete na Thuban ukoliko vam treba velika procesorska snaga – performanse u single-thread aplikacijama su sasvim konkurentne Phenom II X4 procesorima i pored nižeg radnog takta (zahvaljujući Turbo Core režimu rada), dok u optimizovanim programima Phenom II X6 ima sasvim očiglednu i lako merljivu prednost. Prema dostupnim informacijama, Thuban procesori će bez ikakvih problema raditi i na pločama sa AM2 podnožjem, iako sa nešto nižim performansama, ukoliko je naponska jedinica dovoljno jaka da ga izdrži – primetili smo da je kompanija Gigabyte nekim modelima starim i više od tri godine obezbedila kompatibilnost sa Thuban procesorima novom verzijom BIOS-a, a očekujemo da to urade i Asus, MSI i ostali, makar kada su pojedini modeli u pitanju. Prelazak na Intel platformu, u slučaju da već posedujete odgovarajuću ploču jednostavno nije finansijski opravdan, a i ukoliko „od nule“ sastavljate nov računar, i dalje ćete sa AMD-om proći bolje kada su finansije u pitanju. Naravno, u mnogim situacijama ni to nije dovoljno, i značajan broj korisnika će se i dalje odlučiti za Intel, pa je to nešto na čemu će AMD morati mnogo da radi u budućnosti.
U AMD-u se nadaju da bi situacija na tržištu centralnih procesora mogla da se preokrene (makar delimično) u njihovu korist početkom naredne godine, predstavljanjem dugo najavljivane i sa nestrpljenjem očekivane Fusion arhitekture, koja bi u jedan čip trebala da objedini CPU i GPU. Iako u ovom trenutku nismo sigurni šta možemo očekivati od prve generacije ovakvih procesora kada su performanse u pitanju, jasno je da je to trend koji će se nastaviti i u budućnosti, i to bi mogla biti šansa za AMD da ozbiljnije pripreti Intelu, verujemo na zadovoljstvo velikog broja korisnika, jer i njima ide u prilog postojanje ozbiljne konkurencije. Do tada, iako Phenom II generacija može da ponudi mnogo i sa stanovišta performansi, a posebno sa stanovišta odnosa cene i performansi, AMD će morati da se zadovolji sporednom ulogom.
AMD procesore na test ustupio AMD.
