AMD Radeon HD4890 - Gigabyte, MSI i XFX

Branko Maksimović

AMD Radeon HD4890 – Gigabyte, MSI i XFX

Da li zbog ekonomske recesije ili zbog toga što su užurbano pripremali nove proizvode, tek, u poslednjih nekoliko meseci, AMD i NVIDIA su bili jako tihi. Tek poneka vest o novom Radeon HD4890 ili GeForce GTX275 procesoru, na kašičicu, bili su tu da bi znali kako ove dve firme još uvek postoje. Ali, pre nešto samo više od jednog dana, AMD je predstavio novajliju u Radeon HD4800 familiji – novi najjači single-GPU model. Kao i u slučaju prethodnika, radi se pre o blagoj evoluciji, nego o nečemu što će zahtevati da se naš test rastegne na 25 stranica, ali, ako pogledamo šta je sve AMD učinio od kako je predstavljen RV670, možemo zaista biti zadovoljni. Performanse po uloženom dinaru i potrošenom vatu nikad nisu bile bolje i to je uvek tako u IT industriji, ali od kako se pojavio RV670, ostvaren je vrtoglav napredak baš u ovim kategorijama. Međutim, priča o RV790 GPU-u, koji i jeste centralni deo današnjeg testa, nikako ne može da se ispriča bez osvrta na njegova dva znamenita prethodnika. A, kako je već ovom prilikom, AMD najavio i prvi 40-nm GPU, sa kim će udarni model koštati sjajnih 99 dolara (oko 75 evra na našem tržištu), a koji će, bar prema onome što pokazuje nuditi performanse bliske modelu Radeon HD4850 – jasno je da ni RV870 nije daleko. Čim Radeon HD4770 “položi ispit”, a AMD osvoji 40-nm litografiju, RV870 će biti spreman da konkurentu zada treći udarac, direktnim aperkatom u svaku od cenovnih kategorija.
 

Dosta pre nego što smo i u vestima pominjali model HD4890, na testu smo imali Radeon HD4830: jeftiniju i ne toliko sporiju verziju modela Radeon HD4850. Brat blizanac je, takoreći, imao samo malo manje mišića, ali istu dovitljivost bliskog rođaka koji se proslavio pre njega. Doduše, čitaoci sa dobrim pamćenjem će se setiti da je naš inicijalni primerak RV770LE kartice propustio još dodatnih termina u teretani, jer nam je AMD greškom, poslao karticu sa 560, umesto 640 aktivnih shader jedinica, koliko bi Radeon HD4830 trebalo da ima. No, to nije bilo ništa što (par dana nakon objavljivanja testa) bios update nije mogao da reši. Naš prvi test Radeon HD4830 kartice je pokazao niže rezultate od onih koje bi pružila retail verzija HD4830 modela. Ubrzo zatim smo na testu imali novi, overklokovani model ove kartice, koji nam je stigao iz kompanije MSI, a koju smo testirali sa još boljim drajverima i uporedili performanse sa regularno klokovanim HD4850 i HD4870 modelima. Sa starom ATI poslovnom politikom, AMD je raskrstio brzo nakon što je doveo bivšu kanadsku kompaniju u svoje redove. Radeon HD2900XT je bio poslednji veliki, vrući i skupi ATI-jev grafički procesor. Sledeća familija Radeon kartica – HD3800 bila je uvod u novu strategiju ove kompanije, bar kada je discrete grafika na desktop računarima u pitanju. Čak je i dvoglavi Radeon HD3870X2 postigao bolje rezultate nego što su mnogi očekivali, ali je ovim modelom, tek završena početna faza priče. RV770 je učinio da u potpunosti shvatimo novu koncepciju i dugoročnu strategiju kompanije AMD, ali je i to samo jedan korak dalje, dok se genijalnost ovog plana sve bolje nazire i poprima skoro genijalan smisao. Iako je ranije, čuvena kompanija ATI Technologies dugi niz generacija imala problem da ponudi konkretno rešenje u najvišim cenovnim segmentima sve do pojave modela Radeon HD3870X2, a znamo da je performance kruna jako bitan za imidž (Radeon i GeForce) brenda, to se sada može reći za kompaniju NVIDIA. Za razliku od Radeona HD2900, poslednjeg ne-ekonomičnog ATI grafičkog procesora čija je arhitektura možda bila i previše “ispred svog vremenaTM”, RV670, a pogotovo novi RV770 bili su dizajnirani na potpuno drugačije. Tako je jedna, sada realno ne toliko velika i moćna kompanija, samo pametnom strategijom i pogotcima pravo u metu, uspela da tri puta za redom bude apsolutni tehnološki lider. Prvi DirectX 10.1 GPU, prvi 55-nm GPU, prvi GDDR5 odnsono Quad Data Rate GPU, prvi 40-nm GPU… To su zaista velika ostvarenja i znaci da vaš R&D tim na najbolji način u delo sprovodi zadatke kreativnog tima.

AMD-ov Sweet Spot

Nakon što je osvojena sitnija litografija, sa kojom je NVIDIA imala dosta problema (i još uvek ih ima, kad je 40-nm proces u pitanju), došao je pravi trenutak da se kreiraju relativno moćni, ali u manufakturi i prilično ekonomični grafički procesori. Tržišna potreba jedne kompanije da kreira i ponudi najbrži 3D akcelerator, dovela je do pojave ne-ekonomičnih, mega velikih GPU-ova, za koje se novac uložen u R&D obično isplaćuje tek nakon što se kreiraju derivati za performance i mainstream segment. Tako je još pre nekoliko godina, kreiran prvi GPU koji po kompleksnosti i sirovoj teorijskoj snazi prevazilazi najjače centralne procesore namenjene istom desktop PC tržištu. Kao što smo već pisali, AMD je strategiju podelio na korake, brižljivo planirao i svaki put 100% ispunio cilj. Nakon što su kreirali moćan i ne preterano glomazan GPU namenjen performance tržištu, kreirali su i konfiguracije za modele za više i niže klase. Za više je namenjeno dual-GPU, odnosno Single-board-Crossfire rešenje, a za nižu derivati – RV730 i RV710, odnosno Radeon HD4600, HD4500 i HD4300 serije. Kada i rešenje srednje klase dobije naslednika (trenutno, to mesto zauzimaju jači Radeon HD4600 modeli), AMD će i najjači GPU prebaciti u sitniji proizvodni proces, ali će ga podariti sa još više “mišića”. RV870 (Radeon HD5850 i 5870)će sasvim sigurno imati preko 1000 streaming shader jedinica, a najverovatnije i 384-bitnu memorijsku magistralu, pa će tako i performanse Radeona HD4870X2 biti nadmašene sa Single GPU karticom koja će koštati oko 250 dolara.
 

Takođe, uz dosta manja R&D ulaganja, RV790 može biti shrinkovan na 40-nm proces, što će biti odlična rešenja za nekakvu Radeon HD5600 seriju. Radeon HD4870 zauzima cenovni rang od 180 do 210 evra, dok jeftiniji, GDDR3 rođak, Radeon HD4850 košta od 110 do 140 evra, sa skupljim, 1GB verzijama koje su se pozicionirale u prostoru između 140 i 170 evra. Ako znamo da je Radeon HD4670 baziran na dosta manjem RV730 grafičkom čipu i da njegova cena ne prelazi 80 evra, ostaje dosta prostora za psihološki popularni segment od sto evra, koji je krajem prošle i početkom 2009. godine popunio model Radeon HD4830, koji smo više puta testirali.
 

Kada je popunio sve “rupe” u donjem delu ponude, AMD je prešao na gornji deo širokog srednjeg segmenta. Između cene Radeona HD4870 1GB i dvogigabajtnog X2 modela sa istom oznakom, postoji veliki gap, a samim tim i korisnici koji mogu da daju 250, ali ne i 350 evra za grafički akcelerator. Isto tako, dok je Radeon HD4870 1GB postao instant hit (uzevši u obzir klasu u kojoj se nalazi), zahvaljujući poboljšanju performansi koje postiže u odnosu na 512MB verziju, Radeon HD4870X2 i nije postao toliko tražen (opet uzimamo u obzir i klasu u kojoj se nalazi) – AIB partneri na njemu ne zarađuju dovoljno, a većina korisnika koji daju ovu količinu novca se pre odlučuju za GeForce GTX285, kojim je NVIDIA donekle uspela da popravi inicijalno loše startovanu GT200 priču. Upravo tim korisnicima, AMD je ponudio karticu koju će i partneri, odnosno vendori, ali i kupci voleti. Radeon HD4890, koji nam premijerno prestavlja i RV790 GPU bi trebalo da se prodaje po ceni koja će se na našem tržištu kretati od 220 do 250 evra za modele sa 1GB GDDR5 memorije, po kojoj još uvek ne može da se nabavi GeForce GTX285, dok GeForce GTX260 košta od 200 do 260 evra. AMD je ciljao upravo na ovaj model (tj. na noviju, Core 216 reviziju), a planove možda može da mu poremeti GeForce GTX275, koji je “slučajno” papirno lansiran baš kada i Radeon HD4890 (lansiran je drugog aprila, a prve kartice će biti dostupne tek od 14.04.2009.).Odmah ćemo reći da smatramo da će cena Radeona HD4870 biti korigovana, kako bi ovaj cenovni rang ustupili modelu HD4890, upravo zbog toga što i GeForce GTX275 “cilja” na ovu adresu (od 220 do 240 evra), a sudeći po specifikaciji (ova karta je zapravo polovina GTX295 “sendviča”), trebalo bi da nudi performanse koje su bliže modelu GTX285, nego GTX260 Core 216. S druge strane, teško da NVIDIA može da isprati rat cena u koji AMD lakše može da uđe. GeForce GTX275 i dalje koristi skuplji i veći GT200b čip, kompleksniji board i naponsku jedinicu, kao i veće hlađenje. AMD sa cenom Radeona HD4890 može da ide i ispod one koja trenutno važi za najjeftinije HD4870 1GB modele i tek onda da bude na prodajnim marginama koje će NVIDIA imati za GTX275 kartice.

RV770+20…

Pogledaćemo, prvo, specifikaciju novog RV790 GPU-a:
 

Bez dublje analize i tehničke specifikacije iz AMD-a, rekli bi smo da je RV790 samo „probrani primerak“  RV770 GPU-a, koji može da radi na višim frekvencijama. Međutim, tajna je upravo u tome kako su iskorištena dodatna tri miliona tranzistora unutar novog, 22 kvadratna milimetra većeg grafičkog čipa. Prvo, sa novim GPU-om su postigli dve stvari – omogućili su mu da stabilno radi na frekvencijama od 850 – 900 MHz, a istovremeno su mu smanjili potrošnju u odnosu na prethodnika, kada radi u idle režimu. Naime, čitava arhitektura je manje ili više revidirana i tu najpre mislimo na interne tajminge, kao i dodatne mikro-optimizacije. Nekoliko novih trikova, implementiranih na manjim, novijim GPU-ovima (RV730, npr.) su dodate i kod RV790 (poboljšani burst read kod memorijskog kontrolera, npr.). Najbitnija novina je, ipak Decap Ring (ono „cap“ je od capacitor) koji je dodat oko samog GPU-a, tj. na njegovim rubovima. Zadatak ovog dodatka je poboljšanje kvaliteta, odnosno čistine signala. Ovo se postiže smanjenjem šuma, koji se bitno povećava sa povećanjem radne frekvencije čipa. Iako je prvi put dokumentovano unutar zvanične marketinške dokumentacije, dodavanje ovakvih „tranzistorskih slojeva“ ili „niti“ je poznat trik i primenjuje se već duži niz godina kod centralnih i grafičkih procesora. RV790, dakle, poseduje 959 miliona tranzistora, a poseduje 800 stream jedinica organizovanih u okviru 10 SIMD klastera, te 40 teksturnih jedinica, 16 render back-end unit-a itd. Čitaoci kojima RV770 arhitektura nije poznata, neka pogledaju neki od narednih testova na ovoj ili ovoj lokaciji. Ipak, RV790 ima nešto više snage od prethodnika i trenutno je najjači Radeon akcelerator sa jednim grafičkim čipom i nudi čak 160 GigaFLOPS-a sirove snage više u odnosu na HD4870 kartice (1.36 prema 1.2 TeraFLOPS-a).
 

Kao što ćemo kasnije videti, PCB koji koristi Radeon HD4890 ipak nije identičan onom kod HD4890 kartica, najviše u domenu naponske jedinice, a i sam kuler je pretrpeo blage izmene. Decap Ring zaista radi posao kao što je “reklamirano”, jer su i najbolji primerci Radeona HD4870, bez hardverskih modifikacija, najčešće stajali na 830-850 MHz, što su “default” frekvencije za referentne Radeone HD4890. Štaviše, AMD je zvanično lansirao overklokovanu verziju Radeona HD4890 i AIB partnerima nudi probrane primerke RV790 čipa, koji rade na bar 900 MHz. Prema prvim informacijama, neki strani forumaši koji su se ranije dočepali brže verzije, već su uz malo sreće dostigli i prestigli magičnih 1000 MHz za GPU i gotovo 5 GHz za memoriju (efektivno). Ovo su vrlo impresivne radne frekvencije i jedva čekamo operativni sistem i veću količinu softvera koji će moći da ravnopravno koriste resurse centralnog i grafičkog procesora.

Ako je RV770LE bio HD4870 sa jednim shader klasterom manje, novi GPU koji je nastao daljom revizijom RV770 ima punu funkcionalnost ovog čipa, uz isti broj operativnih jedinica i više radne učestanosti. Osim dva gore preporučena testa, predlažemo da pogledate i naše prethodne testove Radeon HD4800 familije (dodatni link – 1, 2, 3), a posebno Radeon HD4870X2 akceleratora, u kome je cela priča o RV770 dopunjena i osvežena.

Kartica na testu – XFX Radeon HD4890

Naš najveći problem pri testiranju prve tri Radeon HD4890 kartice leži u nedostatku izazova – sva tri modela su identična i razlikuju se po, pogađate, nalepnicama. To su referentne kartice, identične po serijama ugrađene memorije, kulerima, verzijama bios-a. Međutim, do nas je prvi stigao kompletna retail verzija XFX Radeona HD4890, koji je kod domaćeg distributera izlistan po ceni koja se kreće oko 19500 dinara. Pred sam kraj testiranja ove kartice, do nas su stigla još dva sempla – bez prateće ambalaže i dodataka, a sa potpisima kompanija MSI i Gigabyte. Kako se radi o identičnom hardveru, dodatne dve kartice smo istestirali samo da bi utvrdili koliko se bolje ili lošije “klokuju” od XFX primerka koji smo prvi i testirali. Ispod možete pogledati kako će izgledati kutije nekoliko AIB partnera kompanije AMD.

Prva Radeon HD4890 kartica koju smo testirali, stigla nam je od kompanije XFX i identična je referentnom modelu, baš kao i druga i treća koje smo testirali ubrzo nakon nje. Fizički, sve tri se nimalo ne razlikuju, a Gigabyte i MSI kartice su čak stigle i bez dodatne ambalaže, tj. kao klasični sample –ovi. Sve tri karte su podešene na standardne radne učestanosti. To znači da se razlikuju samo po nalepnici, a da je rashladni sistem koji ćemo i sada opisati, isti kao i na većini ovih kartica. Naravno, za nedelju dana ili nešto malo više, na tržište će stići čitava plejada ne-referentnih RV790 kartica, ali o njima više informacija, kada ih budemo detaljno istestirali. Propratni paket kompanije XFX je prilično luksuzan, počev od same kutije, pa do velikog broja dodataka. Unutar odlično napravljene kompaktne kutije, smešteno je još kutija, lepo dizajniranih uputstava za brzu instalaciju, klasičnu detaljnu instalaciju softvera i dodatnih programa, a u posebne kesice su spakovani DVI -> D-Sub adapter, DVI -> HDMI adapter, dva Molex -> PCI-E naponski adapter-kabl, S-video -> Composite konvertor (mali) i naravno – CrossFire bridge. Međutim, najviše nas je obradovalo prisustvo pune verzije nove igre Tom Clancy H.A.W.X., koja poseduje ugrađeni benchmark, a koju smo već dodali u naš regularni test setup.
 

XFX Radeon HD4890 kartice spolja gledano jako liči na standardne RV770XT (HD4870) akceleratore sa referentnim dual-slot hladnjakom. Kao što znamo, kartica koristi novi RV790 grafički čip, ali nešto malo izmenjen PCB u odnosu na najjače RV770 modele. PCB je identične crvene boje i po rasporedu komponenti, tj. layout-u, deluje jako jako slično prethodnom modelu. Mala razlika, pored malo moćnije naponske jedinicu i brže DDR5 memoriju, je i kod kulera, koji je kod nove kartice malo masivniji, jer je bakarni deo centralnog dela (koji dodiruje GPU, veći i masivniji), a umesto dva para toplotnih cevi, do aluminijumskih rebara, disipovana energija se odvodi sa tri heat-pipe-a, što je i logično za model koji radi na višim učestanostima, ali i nešto višim radnim naponima. Pošto je kuler prilično masivan, a sam PCB nije previše debeo (kao kod high-end NVIDIA kartica), oko rashladnog sistema se nalazi metalni zid koji osigurava i pričvršćuje osetljivu višeslojnu štampanu ploču od izvijanja koje bi moglo da nastane usled visokih temperatura i velikog pritiska samog kulera. Naime, štampana ploča se stalno zagreva i hladi i to neravnomerno, jer su najtopliji delovi najbliži grafičkom procesoru i memorijskim čipovima, pa bi tako mikro aberacije dimenzija pojedinih delova (slojeva) štampe mogle, nakon određenog vremena, da dovedu do oštećenja vodova u samom PCB-u.

Mesto na kome kuler dodiruje GPU, na njegovim ivicama, posebno je ojačano i precizno obrađeno kako bi bakarni umetak na donjoj strani na najbolji način legao na površinu jezgra. Sam rashladni sistem se ne razlikuje mnogo, bar ne po konceptu, od onog kod Radeon HD4870 kartica, koji je, opet, dorađena verzija kulera sa modela HD3870. Bakarna baza koja dodiruje jezgro i memoriju je malo masivnija i duža, a takođe je jako dobro ispolirana. Kuler je načinjen od kombinacije metala: baza je od bakra, dok je glavni radijator sa listićima načinjen od aluminijuma. Za bolju distribuciju toplotne energije, u sistem su sada dodate tri, umesto dve bakarne heat-pipe cevčice različitih dimenzija. Stručnjaci za hlađenje su izračunali da će bolji posao uraditi kombinacija dve heat-pipe cevi promera 6 mm i jedna od 8 mm, negoli dve toplotne cevi od 8 mm (kao kod Radeona HD4870). Princip funkcionisanja se nije promenio – ventilator (NTK Technologies, 12V, 1.0A) uvlači hladniji vazduh u tunel u kome se nalaze zagrejani listići koji su preuzeli toplotnu energiju sa baze kulera. Toplotna energija se predaje vazduhu koji velikom brzinom prolazi kroz tunel i izlazi van kućišta, što je vrlo bitan detalj i što je jedna od osnovnih razlika u odnosu na single-slot kulere koji umeju da zagreju unutrašnjost sistema (temperaturu matične ploče, pa čak i samog procesora). Takođe, dual slot kuleri su često i tiši od onih užih, „jednoslotnih“. Čak i naponska jedinica ima posvećeni hladnjak koji je spojen sa ostatkom kulera. Pomenuta naponska jedinica se, između ostalog, sastoji i od niza VRMS elemenata od kojih su neki i pasivno hlađeni. Među naponskim regulatorima zatičemo Vitec Multi-phase induktor čipove sa dvopulsnim VRM elementima.

XFX Radeon HD4890 ima dva dual-link DVI porta i jedan S-Video izlaz. HDMI konekcija se ostvaruje putem posebnog adaptera, kroz koji „prolazi“ i 7.1 zvuk. Takođe, na kartici uočavamo dva Crossfire konektora za Crossfire X sisteme, a pomenućemo i da kartica ima dva šestopinska PCI Express konektora za eksterno napajanje. Kao što smo i napomenuli, HD4890 koristi napedniju verziju RV770 procesora, koja je zapravo dobila i novu oznaku (RV790). XFX Radeon HD4890, kao i sve ostale referentne kartice ovog tipa, imaju maksimalnu potrošnju od 190W, što je za 30W više u odnosu na HD4870 modele. Kako PCI-E slot može da obezbedi 75W struje, dodatnih 2 x 75W je obezbeđeno putem dva šestopinska PCI-E konektora.

Na referentnom RV790XT modelu, kakve su sve testirane Radeon HD4890 kartice, gigabajt GDDR5 memorije je podešen na 975 (3900) MHz. GPU je setovan na 850 MHz. Većina partnera će imati i overklokovane modele, a ovo po prvi put zvanično podržava i sam AMD. Overklokovane verzije će raditi na bar 900 MHz za GPU i efektivnih 4000 MHz za memoriju. Neki patneri će se verovatno odlučiti i za jeftinije verzije Radeon HD4890 akceleratora, na koje će postaviti 512MB GDDR5 memorije, ali će isto tako biti i modela sa 2GB (sigurni smo da će među njima biti MSI). Qimonda GDDR5 4 Gbit/pin čipovi rade na 975 MHz. Kao što znamo GDDR5 nudi dvostruko veći data-rate po kloku u odnosu na standardni GDDR3, što daje i veći memorijski bandwidth i kompenzuje užu 256-bit magistralu, te u tom smislu, Radeon HD4870 i HD4890 možete posmatrati i kao karticu koja ima GDDR3 memoriju na taktu od 900 ili 1000 MHz, ali sa 512-bitnom memorijskom magistralom. AMD je ovoga puta povukao pravi potez – GDDR5 na taktu od 1000 MHz sa 256-bitnom magistralom, pruža isti bandwidth kao i GDDR3 na 1000 MHz, ali na 512-bitnoj magistrali, a svi znamo koliko PCB poskupljuje kada GPU ima 512-bitnu magistralu. Naravno, najbolje bi bilo da GPU poseduje 512-bitnu magistralu i koristi GDDR5 memoriju, što će se ubrzo verovatno i desiti. Konkurentski GeForce GTX260 poseduje 448-bitnu magistralu na kojoj je GDDR3 memorija na taktu od 1000 MHz, koja obezbeđuje propusnu moć od 112 GB/s. U poređenju sa njom, Radeon HD4870 sa 256-bitnom GDDR5 memorijom, na taktu od 900 MHz nudi 115 GB/s, a HD4890, čija memorija radi na 975 MHz, nudi 124.8 GB/s, što se bitno povećava kako se povećava takt memorije (pojedini primerci mogu da se klokuju na efektivnih 5000 MHz, što povećava propusnu moć za 50% iznad one koju nudi GeForce GTX260!

Standardni Radeon HD4890 poseduje 2 x DVI-I konektora i jedan sedmopinski video izlaz. Prvi DVI-I priključak je predviđen i za konverziju na HDMI, a odgovarajući adapteri se nalaze u samim pakovanjima. Kartica radi prilično tiho kada je u idle tj. 2D režimu, ali je nešto bučnija kada počnete da je opterećujete. Prilikom overkloking-a, ventilator će (osim ako njegovu brzinu sami ne iskontrolišete putem overcloking panela u CCC-u) ubrzo raditi na 100%, što je izuzetno bučno. Sve tri testirane kartice radile su stabilno i nisu ispoljile nikakve probleme, sve do stabilne overklok granice. Očekivano, nešto se više zagrevaju, pa kada rade, ne se preporučuje da ih dodirujete po metalnim delovima ili sa zadnje strane, jer bi mogli da se opečete.

Kartica na testu – MSI i Gigabyte Radeon HD4890

Pred samo objavljivanje testa, dobili smo i sempl verzije MSI i Gigabyte Radeon HD4890 kartice, koje su potpuno identične referentnom XFX modelu, te nema nikakvog smisla da ih opet opisujemo (pogledaćemo samo slike). Nemamo čak ni informaciju o tome kakav će bundle imati ove dve kartice, ali smo ih isprobali, da bi videli koja se od tri kartice najbolje overklokuje. Više detalja o tome, naćićete naravno, u overkloking segmentu. Radeon HD4890 kartice smo testirali sa Catalyst 8.592 drajverima koji su izašli 19.marta.

Test Setup

PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

Intel Core 2 Quad Q6600 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB

Matična ploča

ASUS P5K Premium Black Pearl 18th Anniversary Edition

Memorija

2 x 1Gb Geil PC2-8500 1066GHz @1200MHz 2.25V

Hard Disk

Samsung SpinPoint SATA II, 320 GB, 16MB
Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB

Video Karte

MSI N9800GTX (512MB GDDR3) – Forceware 178.13
MSI N260GTX (869MB GDDR3) – Forceware 178.13
ATI Radeon HD3870X2 (1024 MB GDDR3)- Catalyst 8.1b
ATI Radeon HD4870X2 (1024 MB GDDR5)- Catalyst 8.10b
MSI R4870 (512 MB GDDR5) – Catalyst 8.8b
XFX GeForce GTX 285 (1024 MB GDDR3) – ForceWare 185.20 beta
XFX GeForce GTX 295 (1762 MB GDDR3) – ForceWare 185.20 beta
XFX Radeon HD4890 (1024MB GDDR5) – Catalyst 9.4b 8.592

Monitor

Samsung SyncMaster 244T / 245T

Cooling, Case, PSU

CoolerMaster GeminII*
CoolerMaster WaveMaster
CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 900W*
* – ustupio Cooler Master

DVD uređaj

Pioneer DVR-112L

DVD uređaj

Pioneer DVR-108D

Operativni sistem

Windows XP Service Pack 2 (optimized for performance)
Windows Vista SP1 (default)
DirectX 9.0c
DirectX 10

Igre/Bench programi

3D Mark Vantage

3D Mark 06

SPECORG SpecVIEW Perf 8.1

Enemy Territory: Quake Wars

Prey

Company of Heroes 1.3

Battlefield 2142

Unreal Tournament 3

Lost Planet: Extreme Conditions

Call of Duty 4: Modern Warfare

Left 4 Dead

Assassin's Creed DX10.0
Far Cry 2

Crysis 1.3

Fallout 3

Race Driver: GRID

Need For Speed: ProStreet

Tom Clancy's H.A.W.X

X3: Terran Conflict Demo Benchmark

World in Conflict

S.T.A.L.K.E.R

F.E.A.R 1.08

Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen. S obzirom na to da se NVIDIA kartice testiraju sa teksturnim filterom podešenim na High Quality (default je Quality), dobijeni rezultati su možda niži u odnosu na rezultate koje bi neko drugi mogao da dobije na sličnom test sistemu.

FutureMark 3DMark 06 Pro
 

Pretposlednje izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz verzije “05” koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije. Sva tri game demoa su izuzetno zahtevna, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
 

FutureMark 3DMark Vantage
 

Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
 

SpecORG SpecVIEW Perf 8.1

Koristili smo nešto stariju, ali stabilnu verziju koji se sastoji od čak osam celina. SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je baziran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.
 

Lost Planet: Extreme Condition

Lost Planet: Extreme Condition je za Xbox360 izašao početkom 2007 godine, a nešto više od godinu dana kasnije, pojavio se i u verziji za Windows XP i Vista platformu sa podrškom za rad kroz DirectX 9 i DirectX 10 API-je. Kao i u verziji za Xbox360, poseduje veliki broj “next-gen” efekata, uključujući i filmske efekte poput full-frame motion blur-a, depth of field-a, a posebno se ističu napredni particle efekti koji verno oslikavaju žestoke zimske uslove, vatru, paljbu iz futurističkog oružja i sl. Na Microsoft konzoli radi u 720p rezoluciji sa oko 30-35 fps, ali kako podržava više radne rezolucije na Windows platformi (rezolucije tekstura, poligoni i sl. su identični Xbox360 verziji), predstavlja dosta dobar alat za testiranje novih grafičkih kartica. Iako gotovo tri godine nakon što je završena, igra po današnjim standardima ne izgleda impresivno, ume da bude prilično zahtevna. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju pa pogledajmo rezultate:

Call of Duty 4: Modern Warfare

Za razliku od prethodnika, Call of Duty 4: Modern Warfare igrača postavlja u okršaje novijih datuma. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzije iz trećeg dela, koji se pojavio isključivo u verziji za Xbox360 konzolu. U pitanju je dobro optimizovana igra, čiji engine koristi i novi nastavak Call of Duty: World at War. Broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je fantastično veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi isključivo DirectX 9.0c, odnosno Shader Model 3.0, a u verzijama za Xbox360 i PlayStation 3 izgleda kao i sa maksimumom detalja na PC-ju, kako smo je i mi testirali. Pogledajmo rezultate:
 

Enemy Territory: Quake Wars
 

Multiplayer igra u Quake univerzumu, koja cilja publiku “navučenu” na Battlefield, Team Fortress i Unreal Tournament, zapravo je svojevrsni prequel Quake-a II i njena radnja je smeštena na Zemlju, u sred sukoba Strogg-ova i ljudi. Novi Doom 3 MegaTexture engine u ETQW je negde na pola puta do pravog naslova sledeće generacije (koji ćemo u različitim verzijama videti u igrama Doom 4 i Rage), ali je princip rada identičan. Engine se oslanja na OpenGL i baziran je na mapiranju terena i svih objekata jednom mega-teksturom koja se direktno “ucrtava” na geometriju. Ova pametna, gigantska tekstura objektima daje i svojstva, što developerima igara daje puno slobode pri kreiranju ogromnih, detaljnih terena i vrlo unikatnih objekata (teksture se ne ponavljaju). Iako prva Doom 3 MT igra ne izgleda toliko impresivno (Crysis je ipak postavio neke standarde isuviše visoko), vrlo je dobro optimizovana. Testirali smo, naravno, na maksimalnom nivou detalja…
 

Prey

Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za grafički podsistem. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, ali smo ovoga puta izbacili i kompresiju color i specular tekstura – što znači daje aktiviran Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole) mod. Ovu igru smo zadržali u našoj test paleti duže vreme, jer je jedna od retkih koja se oslanja na OpenGL API.
 

X3: Terran Conflict

Nastavak, odnosno ekspanzija čuvene igre X3: Reunion, Terran Conflict je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Igra je inicijalno posedovala fenomenalnu grafiku, a kako je Terran Conflict urađen oko istog “endžina”, ona danas ne izgleda toliko impresivno, iako je i dalje vizuelno vrlo atkrativna. Modeli brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…) i bogati particle efekti doprinose utisku, a zahtevnost igre je povećana kompleksnijim modelima brodova i većim brojem asteroida u poređenju sa prethodnom igrom, zbog čega smo Terran Conlict Benchmark demo uvrstili kao standardan deo naše test palete.
 

Company of Heroes 1.3

Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of Heroes, koristi posebni next-gen engine koji Relic naziva “Essence Engine”. Ovaj engine podr žava sve nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Takođe, igra se obilato oslanja na napredne shader rutine, ali i licenciranu Havoc fiziku, a pojedini objekti su destruktabilni, što donekle važi i za teren. Kao i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u i vidi:

World in Conflict

Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:
 

Battlefield 2142

Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142, smešten u periodu dva veka nakon Drugog svetskog rata. Igra je patch-ovana na 1.10 verziju (aktuelnu v1.50 ne koristimo zbog baze rezultata za kartice koje smo već testirali). Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:

Unreal Tournament 3

Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas 2, Medal of Honor: Airborne, Gears of War 2, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi. Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.
 

Assassin's Creed DirectX 10.0
 

Smeštena u vreme Templata, u drevni Jerusalim (ali zapravo i u blisku budućnost), igra Assassin's Creed je akciona igra sa elementima šunjalice, koja se izvodi iz trećeg lica. Pokreće je revolucionarni engine koji je razvijan za konzole aktuelne generacije (Xbox360 i PS3), ali tek na PC-ju pokazuje koliko zaista može, jer može da radi u značajno višoj rezoluciji od one koja je za konzole standardna (1280 x 720 piksela). Igra koristi sve napredne shader tehnike koje možete videti u najmodernijim igrama kakav je, recimo Crysis, a još uvek spada u jednu od najlepših igara koje se mogu igrati na PC platformi. Mi smo testirali na najvišem mogućem nivou detalja, u DirectX 10.0 režimu, bez patch-a za DirectX 10.1 i narednog, koji ga je poništio.
 

Far Cry 2 Benchmark

Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.

Crysis 1.3 Benchmark

Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce GTX280 karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi tridesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju, ali smo koristili naš custom .ini fajl koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja (slično smo ranije radili i sa FarCry igrom), veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije… Najbolji opis grafičkog nivoa ove igre na ovakvom nivou detalja, koji je u odnosu na Very High za jedan stepenik iznad, zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred prvog Quake-a, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.

Left 4 Dead

Nama veoma drag serijal Half Life, zamenili smo modernijom i intenzivnijom surival-horor akcionom igrom, koja poseduje ugrađeni benchmark demo. Left 4 Dead je poslednji hit iz Valve radionice, izrađen oko poboljšane verzije Source 2.0 endžina, korištenog u poslednjoj HL2 Episode 2 igri. Igra je smeštena u apokaliptičnu blisku budućnost, nakon pandemije virusa koji je veći deo planete pretvorio u zombije na stereoidima, dok je deo preživelih ostavio da rade upravo to – preživljavaju. Igra je najzanimljivija u kooperativnom multiplejer režimu, koji se može igrati kao versus mod (slično deathmatchu) ili kao co-op kampanja. Poboljšanja na Source “motoru” obuhvataju bolju podršku za višejezgarne procesore, animacija koja se oslanja na integrisani fizički endžin, prilično je dorađen i AI, a dodate su i novine koje nismo viđali u Half Life igrama, kakvi su self-shadowing, normal mapping i veliki broj post-processing trikova koje Valve objedinjuje pod nazivom cinematic visual effects (color contrast, sharpening, multi-focusing, film grain, vignetting itd.). Pogledajmo rezultate koje smo postigli uz najviši nivo detalja.

F.E.A.R 1.08

Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.
 

S.T.A.L.K.E.R: Shadows of Chernobyl

Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”, ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja, a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.

Fallout 3

Fallout 3 je fantastični post-apokaliptični RPG smešten u 2277 godinu, nakon dešavanja iz prethodne dve igre. Kao i The Elder Scrolls IV: Oblivion, igra koju smo (na ovom mestu) ranije koristili za merenje performansi grafičkih kartica, Fallout 3 je nelinearna role-play igra sa izvođenjem iz trećeg lica, koja po mnogim stvarima podseća na “Oblivion”, a i bazirana je na istom “Gamebryo” endžinu. Njegova implementacija u tri godine novijoj igri izgleda daleko bolje, pa se u Falloutu 3 ne dešava da određena stena ili drvo “iskoče” dok se krećete kroz razrušenu pustoš nekadašnje Virdžinije (okolina Vašingtona). Grafika je na PC računarima, uz “Ultra” preset, na momente zaista fascinantna, a treba imati u vidu da se radi o prostoru koji je veći i od onog u Crysis ili FarCry igrama, kao i da je Fallout 3 manje zahtevna igra od pomenutih. Fallout 3, kao ni Oblivion, nemaju ugrađeni “benchmark” program, niti bilo kakvu vrstu time-demo, pa je neophodno napraviti walkthrough sa iste lokacije i to ponoviti tri puta. Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su srednji rezultati, a u rezultatima prikazujemo prosečni fps. Naravno, koristili smo najviši nivo detalja koji je moguće postići iz same igre, kao i dodatni HD texture mod, koji se besplatno može preuzeti sa velikog broja mod-foruma.
 

Race Driver: GRID

Ljubitelji Codemastersovih igara, odnosno arkadnih vožnji koje ipak poštuju nekakve zakone fizike (za razliku od igara iz Need For Speed serijala), s nestrpljenjem su dočekali igru u kojoj igrač učestvuje u standardnim uličnim trkama. Potpuno drugačije koncipiran od odličnog Colin McRae DIRT naslova, GRID koristi unapređenu verziju Neon endžina, koji Codemasters naziva Ego Engine, a koji donosi realističniji “damage model”, preciznije osvetljenje i sistem senki, a usput je dosta bolje optimizovan od prethodnika. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360, ali ne treba očekivati viši nivo detalja u odnosu na CMR: DIRT – iako su staze znatno bogatije okolnim objektima (trke se odvijaju u gradovima), isti imaju nešto manji broj detalja, iako sama igra, nakon primene modernih motion blur, bloom, HDR i drugih post-processing efekata, izgleda zaista dobro. Na PC platformi postoje različite modifikacije za poboljšanje grafike, koje mi ovoga puta nismo koristili – standardno, sve smo povećali na maksimum. Pogledajmo rezultate:

Need For Speed: ProStreet

Još jedan naslov iz neizbežnog Need For Speed serijala, koji koristi unapređeni “engine”, specijalno razvijan za Xbox360 i SonyPlaystation 3, a onda i portovana za PC platformu. Nije mnogo zahtevnija od prethodnika, a iako se to ne može odmah primetiti, znatno je grafički poboljšana u odnosu na njega. Modeli automobila i okolinih objekata su značajno bolji, sa više poligona i detaljnijim teksturama. Omraženi, lažni motion blur iz Carbon-a je izbačen, a dodat je daleko suptilniji efekat dinamički primenjenog blura; teksture su detaljnije, broj animiranih objekata znatno veći, a particle efekti, a posebno dim, značajno su upečatljiviji. Depth of Field i HDR su standardna pojava, a dizajneri igre tvrde i da su oblaci volumetrijski.
 

Tom Clancy's H.A.W.X.

H.A.W.X je borbena avio simulacija arkadnog tipa, koja poseduje i priču koju je osmislio čuveni američki pisac Tom Clancy, direktni krivac za veliki uspeh hit serijala kakvi su Rainbow Six, Ghost Recon, Splinter Cell i EndWar. Radnja koja prati tok igre, prepliće se upravo sa naslovima Tom Clancy's Ghost Recon Advanced Warfighter 1 i 2, kao i RTS igrom EndWar. H.A.W.X poseduje dva moda – safe (ERS) i advanced (ERS off), pri čemu je ovaj drugi i vizuelno dosta atraktivniji, ali i za nijansu realniji (avioni dosta lakše padaju u kovitlac). Ipak, treba znati da igra predstavlja najčistiju moguću arkadu, jer sa avionima ne možete nigde sleteti, ali ni usporiti ispod 900 km/h, čak ni sa onim koji to u realnosti mogu (npr. Sea Harrier britanske mornarice). Modeli aviona su vrlo detaljni, a teksture i okolina skoro foto-realistični (korištene su GeoEye Earth-imaging IKONOS mape). Sama igra je prilično dobro optimizovana, pogotovo ako je pokrenete u DirectX 10.1 modu (na odgovarajućoj kartici, naravno), a mi smo testirali na najvišem nivou detalja.

Overclocking

Radeon HD4890, regularna verzija, radi na 850 MHz za jezgro i 975 MHz za memoriju. XFX Radeon HD4890 karticu smo uspeli da ubrzamo dosta više od propisanih vrednosti – jezgro na čak 960 MHz, a memoriju na sjajnih 1070 MHz, što je efektivno 4280 MHz! Što je još čudnije, i druge dve kartice – MSI i Gigabyte su se “klokovale” na slične vrednosti – jednu smo uspeli da dovedemo do 970 / 1050, a drugu 965 / 1080 MHz. Određene serije ovih kartica, verovatno na primercima koju su od strane AMD-a posebno probrani, mogu da se ubrzaju i do fascinantnih 1000 MHz za jezgro i na oko 1200 MHz za memoriju, što su fantastični rezultati. Preko ovih vrednosti i memoriji, a i jezgru je potrebno još više napona.

Zaključak

Nikako ne bi trebalo zamerati AMD-u što RV790 nije učinio još moćnijim GPU-om i što na pravom nasledniku RV770 čipa radi tako dugo. Kada pogledamo šta je AMD uradio od kako je tržište uzdmao prvi efikasni i pametno-skalabilni GPU, RV670, videćemo brojna evolutivna poboljšanja. AMD je prvi na tržištu imao DirectX 10.1 GPU, prvi GDDR5 akcelerator, prvi akcelerator koji košta ispod 250 dolara na kome je moguće igrati Crysis u HD rezoluciji sa najvišim nivoom detalja, prvi TeraFLOPS grafički akcelerator, prvi XHD video procesor, prvi 55-nm GPU (uskoro i prvi 40-nm GPU i prvi TeraFLOPS GPU za manje od 100 dolara…). Radeon HD4890 je samo nova epizoda u toj priči, kartica koja će u viši segment mainstream-a, uvesti gigahercni GPU sa gigabajtom memorije koja radi na 4 GHz, akcelerator koji nudi zaista mnogo za uložen novac. NVIDIA nije zažmurila na sve ovo i za nekoliko dana će i na tržištu ponuditi GeForce GTX275, koji će se po performansama približiti najjačem modelu, ali za istu količinu novca po kojoj se prodaje Radeon HD4890. Iako smatramo da će ovaj GTX275 biti za nijansu brža kartica od AMD-ovog pulena, isto tako će njena krajnja cena biti verovatno i za nijansu viša od one kod Radeona. Treba uzeti u obzir i to da Radeon HD4890 može lako da dobije i nižu cenu, dok će za NVIDIU biti veliki problem da smanji ionako tanku profitnu marginu koju ima pri prodaji GTX275 kartica.

I koliko god NVIDIA pričala o tome koliko je bitno to što nijihove kartice podržavaju PhysX, u realnosti, dosta manje igara izgleda i radi bitno drugačije kada imate GeForce, a ne Radeon karticu. S druge strane, DirectX 10.1 igre se polako pojavljuju (Stormrise, H.A.W.X…) i igranje kroz DirectX 10.1 mod zaista donosi ubrzanja, često i tolika da je nekad moguće igrati u višoj rezoluciji, a da to u regularnom DX10 modu nije baš prihvatljivo. Bilo bi fino kada bi najzahtevnije igre danas imale podršku za DirectX 10.1 (Crysis, npr.), jer pomenuti naslovi sasvim lepo i brzo rade na konzolama poslednje generacije, koje posmatrano kroz cifre, ipak imaju inferiorniji hardver. To upravo pokazuje da je cela priča i dalje 99% marketinška žvaka, koja pomaže da se proda nov proizvod. Ipak, GPGPU je tek u svojoj ranoj fazi i ono što je sigurno je da ćemo uskoro grafički procesor koristiti ne samo u igrama, nego i u većini zahtevnih aplikacija koje koristimo svaki dan. U tom momentu će, na prvom mestu AMD, kao supplier čitave platforme, a u velikoj meri i NVIDIA, postati još bitniji igrači na IT tržištu.

Tri RV790 kartice koje smo imali u našem test sistemu, pokazale su i unutar malog, prilično vrućeg kućišta, da su žestoki overklokeri – ovako nešto ne bi ste očekivali od kartice za koju ste verovatno smatrali da je već “nategnuta do kraja”. AMD je ipak ostavio prostora i za dodatno ubrzanje jer je svestan koliko pojedini korisnici vole sami da se igraju sa radnim frekvencijama i izvuku dodatnih 12-13 ili 14% više performanse u zahtevnim modovima.  Radeon HD4890 je brži od svog prethodnika, a u stanju mirovanja i nešto štedljiviji, što predstavlja evolutivan pomak na dva fronta. Standardna količina memorije je i u ovoj klasi sada čitavih 1024MB i to je još jedna “sitnica” koja nam se jako dopada. I na kraju, što je još najvažnije, Radeon HD4890 se toliko dobro može overklokovati, da je prava šteta držati ga na stock vrednostima. Ako vam se negde tokom pregleda rezultata učinilo da je Radeon HD4890 previše brz u odnosu na Radeon HD4870, imajte u vidu da smo ga mi poredili sa starijom verzijom ove kartice koja ima 512MB video memorije, a koja je u odredjenim situacijama znatno sporija od svog brata sa dva puta većim VRAM-om. Tako je, na nekim mestima, razlika između Radeona HD4890 i HD4870 veća nego izmedju HD4870 i HD4850, što, posmatrajući njihove radne učestanosti, ne bi trebalo da je slučaj. Pa ipak, razlika u kolicini memorije je pravi krivac za veliku prednost koju na određenim mestima pravi Radeon HD4890 u odnosu na svog prethodnika. U nekim igrama, razlika između modela HD4870 i HD4890 je veća i zbog unapređenja koje je Catalyst tim ostvario sa novim drajverima (pogledajte tabelu na strani Test Setup za informaciju o tome koje smo verzije drajvera koristili). U odnosu na samo četiri meseca stariju verziju, drajveri koje smo koristili su u najopterećenijim modovima postigli bitna unapredjenja – Call of Duty 4 je brži za oko 12%, Lost Planet za čak 18%, a UT3 u nekim situacijama radi brže i za preko 30%.

Kome je namenjen XFX, MSI ili Gigabyte Radeon HD4890? Vlasnicima dobrih primeraka Radeon HD4870 akceleratora sa 1GB memorije verovatno nije, jer će na prodaji postojećeg modela i apgrejdu na novi, verovatno izgubiti više nego što će, na kraju, dobiti. Međutim, već vlasnicima Radeon HD4870 sa 512MB memorije, upgrade opcija može biti zanimljiva. Ona postaje sve realnija ako imate Radeon HD4850 ili slabiji model. Kad je konkurencija u pitanju, najbrža RV790 kartica je svakako brža od starog GeForce GTX260 modela, koji će verovatno biti sve teže pronaći u slobodnoj prodaji i po realnoj ceni, kada se jednom pojavi novi GTX275. Kada vidimo kakve su se cene formirale među raznim Radeon HD4890 modelima, daćemo još konkretniji zaključak, ali za sada, izgleda da će ova kartica biti pravi hit u svojoj klasi.

XFX Radeon HD4890 karticu na test ustupio distributer XFX proizvoda, kompanija PDS.
MSI RX4890 karticu na test ustupio MSI Balkan.
Gigabyte Radeon HD4890 na test ustupio AMD.