AMD Radeon R9 290 4 GB

Nebojša Todorović
Test: AMD Radeon R9 290 4 GB (Cena: oko 39.000 RSD)
AMD Radeon R9 290 je praktično ista karta kao i pre dve nedelje opisani Radeon R9 290X. Platforma na kojoj se baziraju je u suštini ista i jedina izmena može da se nađe u frekvencijama GPU-a i memorije, kao i broju aktivnih Stream procesora i teksturnih jedinica. Dakle, reč je o grafičkoj karti zasnovanoj na Hawaii čipu, koji je najsnažniji čip koji je AMD ikada do sada napravio. Naravno, kako je Hawaii izuzetno kompleksan GPU, postoji puno prostora da se iskoriste čipovi koji ne mogu da zadovolje kriterijume za R9 290X. Podsetimo se karakteristika ovog grafičkog procesora.  
 
Proizvođač je zadržao isti proizvodni proces od 28nm, a kao i svi ostali Hawaii se porizvodi u pogonima TSMC-a. Nepromenjena litografija znači da je AMD imao dva načina da postigne bolje performanse. Povećanje samog čipa i reorganizacija postojeće arhitekture čime bi se povećala efikasnost. To se i dogodilo, tako da je pred nama masivan čip koji ima površinu od 438 mm2. U odnosu na Tahiti koji ima površinu od 365 mm2, Hawaii je povećan za tačno 20%. To je i dalje znatno manje od GK110 koji zauzima čitavih 561 mm2. Ipak, impresivna je činjenica da je skok u broju tranzistora ogroman i to sa 4.3 na 6.2 milijarde. Hawaii se zasniva na GCN arhitekturi koja je blago izmenjena kako bi čip imao još bolje rezultate u igrama. Konkretno, napravljen je sličan potez koji je Nvidia učinila prelaskom sa Fermija na Kepler. Redukovane su Double Precision mogućnosti koje su bitne za GPGPU namenu, ali u igrama nisu bitna stavka. Dakle, računajte na to da je HD 7990 i dalje kralj mogućnosti u BitCoin “rudarenju”.  
 
U suštini, sama GCN arhitektura koja čini temelj Hawaii čipa nije preterano izmenjena. Organizacija je gotovo ista, a ugrubo, čip se sastoji od ulazne jedinice, Shader Engine-a, L2 keša i memorijskih kontrolera. Tu su i Multimedijalni akceleratori koji predstavljaju VCE i UVD engine, TrueAudio DSP koji je smešten u sam GPU, CrossFire, Eyefinity kontrolere i sl. Na samom početku tu je čak osam ACE (Asynchronus Computing Engine) jedinica, kojih je kod Tahitija bilo samo dve. Nadalje glavni deo predstavljaju četiri Shader Engine-a. Svaki od njih predstavlja zasebnu celinu koja se sastoji od geometrijskog procesora, rasterizera, 4 Render Back-end jedinice i ukupno 11 Compute Unita. Između ova četiri Shader Engine-a se deli L2 keš memorija i dostupna je svakom od njih. Hawaii čip poseduje ukupno 1 MB keša, što je 30% više od onoga što je Tahiti imao na raspolaganju. Tu je i 704 KB prvostepenog keša.  
 
Iako je hijerarhija prilično slična onom što smo videli kod Tahitija, sada je podela na Shader Engine donela blagu reorganizaciju. Render Back-End jedinice se nalaze u okviru Shader Engine-a zbog čega ROP jedinice nisu više vezane za memorijski kontroler. Sa druge strane, kada AMD za slabiji model bude “gasio” jedan SE (naša pretpostavka), broj ROP-ova će se smanjiti za 16 ROP jedinica čak i ukoliko memorijska magistrala bude ostala ista. Što se tiče Compute Unita, on je najjsitniji blok koji poseduje Shadere, lokalni keš od 64 KB po svakom, L1 keš od 16 KB, kao i skalarne i vektorske registre. Naravno, tu je i 64 vektroske jedinice koje ujedno AMD vodi kao Stream procesore odnosno šejdere. Dakle, svaki od 44 CU-a poseduje 64 Stream procesora što ukupnu cifru dovodi do impresivnih 2816. Podsetimo se, Radeon HD 7970 i R9 280X koji se baziraju na Tahiti čipu imaju 2048 SP-a. Kod R9 290 je ugašen deo čipa koji praktično predstavlja grupu od četiri CU-a. Stoga, umesto 2816, tu je 2560 Stream procesora. Isto tako, ovaj blok ugašenih CU-a je rezultovao i sa 32 teksturne jedinice manje što možda deluje, ali istinski nije previše u praksi.  

 
Vratimo se na jedinice za procesiranje geometrije. One su jako bitne, jer da je samo uvećao broj Stream procesora, ROP i teksturnih jedinica, čip ne bi bio toliko brži. AMD je to znao, pa su GP-i drastično robusniji. Po jedan se nalazi u svakom Shader Enigne-u, što je ukupno četiri. U odnosu na Tahiti, njihov broj je udvostručen i pritom poseduje po jedan Geometry i Vertex asembler uz po jedan teselator. To znači da je tu i dvostruko veći broj teselacionih jedinica, a ova tehnika se sve više koristi u igrama tako da će i u budućnosti značiti. Kada pogledamo malo unazad, u ovom domenu je napravljen ogroman napredak. Pre samo četiri godine, Geomery Engine uopšte nije postojao. Cypress je imao samo po jedan Geometry i Vertex asembler i isto toliko teselacionih jedinica, ali se nisu nalazili odvojeni u hijerarhijskom smislu. Godinu dana kasnije, Cayman je uveo Graphics Engine duplirajući broj sve tri jedinice, a čak je i Tahiti istu nasledio od Caymana. Tek sada, dobijamo pravi napredak, nakon četiri godine.  
 
Sa ukupno 16 Render Back End jedinca od kojih je svaka u stanju da obradi četiri piksela po kloku, praktično dobijamo efektivnih 64 ROP-a. Na ovaj način, AMD je omogućio da Hawaii na istom taktu ostvari dvostruko veći piksel fillrate, što je istinski impresivno. Ovo je izuzetno bitno zbog činjenice da ćemo u budućnosti viđati sve više monitora sa rezolucijama većim od 1080p. Uostalom, oni koji budu kupovali Radeon R9 290X i generalno bilo koji high-end model u principu trebaju da imaju barem 1440p ili jendostavno dva ili tri monitora. U suprotnom, pun potencijal celog gornjeg doma (R9 290, R9 290X, GTX 780, GTX Titan i sl.) ostaje neiskorišćen. AMD optimistično vidi prednost ogromnog piksel fillrate-a u uzlaznom trendu koji imaju 4K monitori. Mi verujemo da za domaće tržište tek treba da vidimo uzlet 1440 i 1600p monitora, dok ćemo na 4K sačekati još koju godinu.  
 
Tek sada se vidi koliko je Radeon HD 2900 XT promašio momenat kada se pojavio sa svojom širokim memorijskim interfejsom. Tek sada, po prvi put nakon osam godina AMD polako počinje ponovo sa povećanjem memorijske magistrale. Jednostavno, velike rezolucije i sve kompleksnije igre će možda tek sada početi da imaju benefit. Sa druge strane, štampana ploča sa gustim memorijskim interfejsom povećava troškove proizvodnje, doduše ne onako kako je to bilo pre osam godina. Takođe, to zahteva udvostručen broj kontrolera u samom čipu, što uzima primetan deo od broja raspoloživih tranzistora. Kako bi se barem cena kompenzovala, AMD se odlučio na sporije GDDR5 čipove. Dakle, iako je memorijska magistrala šira za 30%, efektivan protok je niži i iznosi dvadeset procenata.  
 
Sve je to lepo i krasno, ali šta se dešava sa potrošnjom? Dvadeset procenata veća površina sigurno ima veći TDP od onog koji karakteriše Tahiti, zar ne? Zapravo, tipična potrošnja pod opterećenjem je deklarisana na, verovali ili ne, 250 W! Naravno, kao i u slučaju Radeona HD 7970, verujemo da je moguće izmeriti znatno veće vrednosti i da to nije baš najrealniji prikaz potrošnje ovih modela. AMD je morao da se potrudi da dodatno optimizuje Power Tune, kako zbog velike zahtevnosti Hawaii GPU-a, tako i zbog činjenice da Nvidia ima veoma efikasan i složen Boost sistem.  Zbog toga je implementiran IR 3567 kontroler koji ima mogućnost promene napona u jako malom intervalu i to u koracima od 6.2 mV.   

 
Raspon koji ima na raspolaganju je od 0 do 1.55 V, a njegova funkcija je jako bitna u kompletnom Power Tune mehanizmu. PowerTune sada prati temperature, zadate napone, potrošnju i na osnovu ovih podataka podešava brzinu ventilatora, radne frekvencije i napone. Na ovaj način se konstantno pravi balans između potrošnje, performansi i temperatura. Dodatno, kako bi se prelaz u promeni brzine ventilatora učinio što diskretnijim, skokovi su minimalni, a broj koraka povećan. Na ovaj način nema naglih promena, što je izuzetno bitno, jer naše uho registruje nagle promene daleko negativnije od suptilnih.  

 Proizvod koji se našao pred nama je, potpuno očekivano, referentni primerak. Kažemo “potpuno očekivano” iz prostog razloga što je AMD u prvom talasu napravio dogovor sa partnerima da se u prodaju puste isključivo referentni modeli, tako da jedino što ćemo u startu videti jesu različite nalepnice na ventilatoru. U suštini, testirani model je praktično identičan, u svakom mogućem fizičkom aspektu, kao i Radeon R9 290X.
 
Dizajn je klasičan za Radeone koje karakteriše referentni dizajn. Tu je turbina koja radi na vrlo velikom broju obrtaja i vrlo lako dostiže visok nivo buke. Ispod oklopa izrađenog od crne plastike sa crvenim detaljima se krije aluminijumski profil čija je baza bakarni “vapor chamber” koji predstavlja zamenu za heatpipe-ove. Oklop pravi vazdušni tunel koji usmerava vreli vazduh izvan kućišta.  

  Sam kuler poseduje i aluminijumski okvir koji prekriva naponsku jedinicu i memorijske čipove, tako da je dobio dvostruku funkciju. Osim toga što predstavlja hladnjak za ove vitalne elemente, ovaj okvir omogućava čvrstinu grafičkoj karti što je krajnje neophodno. Veoma duga štampana ploča ima potrebu za dodatnim osloncem kako se ne bi javilo uvijanje pod teškim kulerom.  

Zadnja stranica karte ne krije neke posebno zanimljive detalje, jer su memorijski čipovi nalemljeni jednostrano, a nema ni backplate-a koji je praktično montiran sa prednje strane.  

 
 Kao i u slučaju R9 290X nismo imali mogućnost da rasklapamo kartu, ali smo dobili informaciju da je dizajn potpuno identičan i da ništa, uključujući i naponsku jedinicu nije izmenjeno. Naravno podsetićemo se na primeru AMD-ove fotografije koju su nam dostavili još prilikom testiranja prethodnog modela.Ona nam otkriva veliki Hawaii GPU, koji se napaja od strane, uslovno rečeno, jednostavne naponske jedinice. Filtriranje napona prema GPU-u se obavlja u šest faza, a već možemo da “vidimo” napredne modele kao što su Asusov Matrix ili MSI-ev Lightning koji će ponuditi znatno kompleksniju naponsku jedinicu na R9 290. Na slici možemo da vidimo i pomenuti IR 3567B naponski kontroler koji igra bitnu ulogu u PowerTune mehanizmu. 
 
 
AMD se odlučio na Hynix memorijske čipove koji odgovaraju GDDR5 standardu. Sudeći prema oznakama oni su deklarisani na teoretsku brzinu od 6 Gbps sudeći po oznaci “H5GQ2H24AFR-R0C”. Pritom, za ovu frekvenciju je potrebno obezbediti napon od 1.5 V, dok je za nižih 5 Gbps Hynix deklarisao da je dovoljno i svega 1.35 V. To znači da možemo da očekujemo i veliki overklok potencijal RAM-a kao što je to bio slučaj R9 290X. Nije izostao ni prekidač za promenu BIOS-a, a karakteristični su i odsutni CrossFireX konektori koje nećemo više viđati sa novijim Radeonima.  

Odmah do bivših konektora se može naći i prekidač za BIOS. Kao i većina drugih modela iz gornjeg doma, R9 290 poseduje dva BIOS-a. Iako nose nazive Quiet i Uber mode, razlike su akademske. Zapravo, sve je isto osim prioriteta koji je zadat PowerTune-u. U testovima smo koristili tihi mod, ali smo pre toga proverili razlike i bile su mizerne. Pola frejma u igrama ili dvadesetak bodova u 3D Mark testovima, a razlike u količini generisane buke su bile jednako zanemarljive. Za napajanje karte potrebna su dva molex konektora, od kojih je jedan 6pin, a drugi 8pin što govori o tome da Radeon R9 290 može od napajanja da dobije maksimalno oko 300 W.

U domenu video izlaza ništa se nije menjalo. Popularna konfiguracija koja podrazumeva DisplayPort, HDMI i dva DVI-a je tu i manje više, svaki korisnik će biti zadovoljan izborom koji mu je stavljen na raspolaganje.

 
Kako bi se postigle niže performanse od skuplje verzije, R9 290 je morao da dobije niži radni takt. AMD se odlučio da obori samo frekvenciju GPU-a i to na 947 MHz. Kako raspolaže sa 4 GB GDDR5 memorije očekivali smo da Radeon R9 290 dobije niži fabrički takt. Posebno zbog toga što ima široku magistralu od 512 bita. Ipak, AMD nije “štedeo” na ovom polju, pa su podešavanja ostala prekopirana od skuplje verzije. Efektivnih 5 GHz i protok od masivnih 320 GB/s uz prilično dobar overklok potencijal.
[modul]specifikacija=3908[/modul] 
 
 
 
 Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 2500K @ 4500 MHz, Matična ploča: ASUS P8Z77-V (Intel PZ77), RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3 HDD: Seagate Barracuda 7200.12 1TB Napajanje: PC Power & Cooling Silencer Mk III 750 W
Grafičke karte:
– AMD Radeon R9 290X 4 GB (Catalyst 13.11 Beta V5) – AMD Radeon R9 290 4 GB (Catalyst 13.11 Beta V8) – NVIDIA GeForce GTX 780 3 GB (ForceWare 320.18 Preview) – MSI GeForce GTX 770 Lightning (ForceWare 320.18 Preview) – Sapphire Radeon R9 280X Vapor-X (Catalyst 13.11 Beta V1) – VTX Radeon HD 7970 X-Edition (Catalyst 13.6 Beta) – MSI Radeon HD 7950 Boost Edition TwinFrozr III(Catalyst 13.6 Beta) – MSI GeForce GTX 760 Gaming Series (ForceWare 320.18 Preview)  

 
[modul]test=148[/modul]  

 
 
 
[modul]test=149[/modul] 
 [modul]test=150[/modul]  [modul]test=151[/modul] [modul]test=152[/modul] U polovini prolaska kroz spisak testova, AMD nam je isporučio novu verziju drajvera koji nose oznaku Catalyst 13.8 Beta 8. Stoga, morali smo dva puta da odvrtimo rezultate, jer je AMD obećao primetnu razliku u performansama. Osim ispravljenog baga sa novim Battlefieldom, nismo primetili bitne razlike u rezultatima. Zapravo, u proseku smo dobili 1-2% bolje performanse što se može zavesti pod stavkom “greška merenja”. Ipak, savetujemo svim korisnicima da uvek instaliraju najnoviju verziju dravera zbog kompatibilnosti sa novim naslovima. Ipak, kada pogledamo skok u performansama izmedju Beta 5 i Beta 8 verzije, ocigledno je da je napravljen veliki napredak. Stoga, nemojte se zacuditi ukoliko vidite da u ponekom naslovu R9 290 prestiže R9 290X. Razlog za to se krije u različitoj verziji drajvera sa kojom je testiran. Što se mogućnosti Radeona R9 290 tiče, dobijamo vrlo malo sporiju kartu od R9 290X modela tako da je i ovo grafička karta koja se ravnopravno bori sa trenutno dva najbrža proizvoda u kategoriji grafičkih karti sa jednim grafičkim procesorom. Iskreno, razlike su akademske. Uostalom, iako manjak od 256 Stream procesora i 16 teksturnih jedinica deluje kao puno, zapravo je teško primetan u rezolucijama koje su manje od 4K ili barem u Eyefinity režimu. Svi koji se igraju na jednom monitoru će lako nadoknaditi razliku putem overkloka.  

Što se kulera tiče, on je nešto tiši i ima manje prelaze, ali se to suštinski može zahvaliti bolje optimizovanom PowerTune mehanizmu kroz drajvere. AMD je maksimalno “ispeglao” prelaze sa manjeg na veći broj obrtaja i pritom u tihom modu je ventilator ograničen na oko 1800 obrtaja u minuti. Ipak, on je i dalje vrlo bučan i zaista se nadamo modelima koji neće imati referentno hlađenje. U dobro zvučno izolovanom kućištu problem neće biti toliko primetan, ali je malo besmisleno da kvalitetno kućište bude imperativ da biste mogli mirne savesti sebi da kupite grafičku kartu.  
 
S obzirom na niži polazni takt GPU-a, Radeon R9 290 praktično može da se pohvali boljom overklok marginom. Taktovi koje smo ostvarili su 1100 MHz za grafički čip što je 153 MHz preko polazne frekvencije, dok je memorija svoj maksimum pokazala tek sa 1420 MHz čime smo ostvarili efektivnih 363 GB/s. Iako nismo ostvarili visok takt memorije kao kod R9 290X, imajući u vidu da su u pitanju isti čipovi čim novi overklok alati dobiju mogućnost povećanja napona na 1.5 V sigurno ćemo biti u mogućnosti da ostvarimo takt veći od 1500 odnosno 6000 MHz. Skok u performansama je dovoljan da se izjednači, pa čak i prestigne R9 290X iako u samim procentima skaliranje nije posebno vidljivo u “uobičajenim” rezolucijama.
 
 
Dakle, može se reći da smo veoma zadovoljni performansama iz prostog razloga što je razlika između R9 290 i R9 290X zaista minimalne. Konkretno, ovaj model će možda biti još i interesantniji, jer u rezolucijama kao što su 1080p, 1440p i 1600p nema opipljive razlike. Ovo kažemo posebno zbog toga su razlike u ceni više nego očigledne. Naime, citiraćemo AMD koji nam je poslao mail: “With that in mind, the final missing piece of information you’re looking for is price. The SEP of the Radeon R9 290 will start at 289€+VAT / $399 USD.”. Naravno, pre nego što krenete da brojite novac, imajte u vidu da sa porezima i sličnim dažbinama domaćih distributera možemo da očekujemo finalnu cenu od oko 350 evra.  
 
Sa tim u vidu, čak i u slučaju da se naša, ne preterano optimistična, pretpostavka od oko 39 hiljada dinara ostvari, dobili smo apsolutni “Best Buy” u visokom cenovnom rangu. Sa tom cenom, Radeon R9 290 ne samo da opravdava uloženi novac, već korisnik dobija mnogo više, barem u odnosu na ponude kakve smo imali do sada. Ovaj trend obaranja cena je došao iz forsiranja potpuno osvojene litografije tako da ovog puta potpuno podržavamo to što je AMD ostao na istom proizvodnom procesu. Sve u svemu, dobili smo heroja višeg cenovnog ranga koji će biti veoma popularan među naprednim korisnicima koji će znati da cene sjajnu ponudu koju predstavlja R9 290.  

 
Prednosti:
– Cena – Performanse – TrueAudio i Mantle podrška – 512 bit memorijska magistrala – Overklok GPU-a isti kao kod R9 290X  
Nedostaci:
– Visoka radna temperatura – Bučan kuler i u Quiet modu (iako je donekle popravljena situacija sa R9 290X) Grafičku kartu na test ustupio AMD.