Aleksandar Božović
Prošlo je već sedam godina od prvog pojavljivanja AMD APU procesora. Tada već davne 2011. godine startovao je pionirski projekat hibridnog procesora pod kodnim nazivom “Llano” koji na jednom čipu koristio kombinovanu snagu jezgara centralnog procesora i integrisanog grafičkog jezgra. Podsećamo vas da se akronim APU koristi za “Accelerated Processing Unit” mikroprocesore. Do današnjeg dana ovaj koncept je opravdao svoje postojanje, a značajnije evolucije u razvoju ovog tipa procesora su bili: Richland koji se pojavio 2013. godine i svakako, Kaveri godinu dana nakon toga koji je bio u pogledu performansi ubedljivo najbolji izdanak AMD APU tehnologije do tada. Konačno, četiri godine nakon pojave Kaveri modela i nekih evolutivnih izdanaka koji nisu imali značajnijeg uticaja na ovaj deo tržišta (Carrizo i Bristol Ridge), debitovala je najnovija evolucija Raven Ridge ili narodski rečeno, AMD Zen APU procesora.
Dakle smisao CPU+GPU koncepta nije samo da se u jednom čipu objedini funkcija centralnog procesora i grafičke karte već da se u pojedinim aplikacijama koristi kombinovana snaga oba procesora. Ovakav koncept nekada opravdava svoje postojanje, dok u drugim slučajevima to čini sa manje uspeha. Uglavnom ovaj budžetski koncept “narodskog” procesora uvek će odgovoriti na potrebu jeftinog PC računara solidinih performansi i pristojnih mogućnosti integrisanog grafičkog akceleratora. Odmah da budemo načisto, ovde ne govorimo o procesoru ulitmativnih ili optimalnih performansi, već o zadovoljavajuće dobrom rešenju koje je namenjeno masovnoj populaciji korisnika sa ograničenim budžetom.
AMD je start nove generacije APU procesora započeo sa dva Ryzen modela: Ryzen 3 2200G i Ryzen 5 2400G. Najznačajnije karakteristike se tiču potpuno novih CPU i GPU delova koji čine i najvažniji deo ovog tipa procesora. AMD je za potrebe nove generacije APU procesora u potpunosti napustio Bulldozer CPU arhitekturu i prešao na najnoviju Zen organizaciju jezgara koja se već dokazala na prvoj generaciji Ryzen i Threadripper modela. Međutim, sa novim APU modelima, AMD je otišao korak dalje i dodatno optimizovao Zen jezgra u pravcu jeftinije izrade ali i boljih performansi. To je upravo suština ove vrste procesora, stim što je AMD uspeo da ubije dve muve jednim udarcem – pojeftini proizvodnju i pri tome ponudi bolje performanse. Drugi deo, možda još značajniji predstavlja integrisani grafički procesor. AMD je integrisao najnovije Radeon VEGA grafičko jezgro i time maksimalno unapredio grafičke mogućnosti najnovije APU generacije.
Danas ćemo vam predstaviti oba modela Ryzen APU procesora – Ryzen 3 2200G i Ryzen 5 2400G, te ukazati na njihove najznačajnije karakteristike.Ovog puta se nećemo baviti detaljnim objašnjavanjem AMD Zen mikroprocesorske arhitekture jer ste o dotičnoj već saznali najbitnije kroz seriju naših članaka i testova o prvoj generaciji AMD Ryzen procesora. Danas ćemo se usresrediti isključivo na najvažnije promene i optimizaciju koju je izvršio AMD u delu Zen procesorskih jezgara ugrađenih u Ryzen APU generaciju procesora.
Prvo, stavljamo vam do znanja da Raven Ridge odnosno AMD Ryzen APU ne koriste drugu generaciju Zen procesorskih jezgara, već dodatno unapređenu organizaciju prve Zen generacije, prilagođenu prirodi i načinu rada APU mikroprocesora. Dakle, klasični Ryzen modeli počivaju na 14nm tehnologiji, dok Ryzen APU jezgro koristi 14nm+ proces izrade CPU jezgra.
AMD je u cilju optimalne iskorišćenosti silicijumskog materijala iz koga se dobijaju Zen jezgra i na osnovu svega što je naučio o načinu rada prve generacije Zen procesora, izvršio dodatne promene. Visina troškova izrade je itekako bitna stavka u kalkulaciji procesora iz jeftinijeg i srednjeg ranga, ali kao što bi mnogi mogli da pretpostave, kako bi spuštanje troškova proizvodnje moglo da rezultira nekim kompromisnim rešenjima i padom performansi, to definitivno nije slučaj sa Ryzen APU procesorima. Videćete kasnije tokom pregleda tabela performansi da je brzina rada čak i poboljšana, što je svakako pravi podvig AMD-a. Učinili su procesore jeftinijim za proizvodnju i pri tome bržim u radu – idealna situacija.
Način pakovanja procesorskih jezgara i sastavljanja samog čipa su promenjeni u cilju smanjenja troškova izrade. Postoji razlika između Ryzen i Ryzen APU procesora kada je u pitanju način organizacije CPU jezgara tj. “CCX – CPU Complex” dela u kome su smeštena procesorska jezgra. Naime, kod klasičnih Ryzen procesora prve generacije imamo dva CCX agregata i svaki ima četiri sloja odnosno četiri procesorska jezgra što je ujedno i maksimalna osmojezgarna konfiguracija u slučaju Ryzen modela. Pošto nas u ovom slučaju interesuju četvorojezgarni modeli, Ryzen 3 i 5 modeli sa četiri fizička jezgra se izrađuju u konfiguraciji CCX (2+2) tj. svaki od dva CCX agregata ima pod dva aktivna jezgra.
U slučaju Ryzen APU procesora četiri jezgra su smeštena u samo jedan CCX agregat maksimalne konfiguracije, dok je drugi ustupio mesto Radeon VEGA grafičkom jezgru. Time je izvršena značajna ušteda u veličini izrade samog čipa (smanjenju utroška silicijumskog materijala), istovremeno je smanjena količina trećestepene (L3) memorije za keširanje podataka sa 8MB na 4MB, ali je značajno skraćena latencija tj. kašnjenje u komunikaciji između keš memorije, RAM memorije i prisutinih jezgara, pa je ukupno postignut efekat pozitivan jer procesor lakše postiže veće radne frekvencije i pri tome je brži u radu. To se posebno odnosi na situacije kada pokrećete više aplikacija odjednom i kada je sistem pod punim opterećenjem. Takođe, igre su od ovakvih promena izvukle značajniju korist jer im performanse primarno zavise od brzine odziva u komunikaciji CPU-RAM.
Negativna strana ovakve organizacije je skraćenje magistrale i broja PCI Express transportih putanja kojima procesor direktno komunicira sa eksternom grafičkom kartom. U kontekstu ciljane kategorije korisnika i pod pretpostavkom da će korisnici posegnuti za nekim od GPU modela iz srednje kategorije, ova promene neće imati značajnije implikacije po pitanju gejming performansi. To smo proverili u realnom radu ugradnjom zasebne GeForce GTX 1060 6GB grafičke karte te vam možemo iz prve ruke potvrditi da nema ozbiljnijih penala u pogledu performansi. Uostalom pogledajte podatke iz tabele…
1920×1080
AMD Ryzen 5 1400 + GTX 1060
AMD Ryzen 5 2400G + GTX 1060
Deux Ex Mandkind Divided
51
52
Rise Of The Tomb Raider
81
77
The Division
62.5
62
GTA V
57
55
Call of Duty: Infinite Warfare
81
79.5
Rad memorijskog kontrolera je takođe unapređen time što je dobio podršku za rad sa trenutno najbržom, zvaničnom specifikacijom JEDEC standarda za DDR4-2933 RAM memorije. Osim toga u kombinaciji sa odgovarajućim matičnim pločama i poslednjom implementacijom AGESA koda omogućen je rad sa bržim, DDR4-3200MHz i sličnim RAM modulima u overkloking režimu. Ovo je bitna činjenica koja utiče na performanse integrisanog Radeon VEGA grafičkog jezgra koje za potrebe izvršenja grafičkih operacija koristi sistemsku tj. RAM memoriju obzirom da nema ugrađenu lokalnu HBM2 memoriju, kako je to slučaj sa zasebnim Radeon RX VEGA baziranim verzijama diskretnih grafičkih karti, kao i nekim mobilnim verzijama koje koriste laptop računari.
Konačno, poboljšana je Precision Boost 2 funkcija i njen algoritam koji sada dozvoljavaju da se veći broj Zen jezgara češće i što više ubrza, te duže održi na nivou većih radnih frekvencija. Čitav sistem se bazira na telemetriji podataka dobijenih od strane mreže senzora ugrađenih na Ryzen APU čipu čime se vrši fino podešavanje radne frekvencije “u letu”, koracima od 25MHz. U pitanju je jedan od ključnih faktora ubrzanja rada Ryzen APU procesora u igrama i sličnim aplikacijama koje pokreću veliki broj manje zahtevnih zadataka odjednom u vidu izvršenja više instrukcijskih nizova istovremeno.
Sumirajući pomenuta poboljšanja u organizaciji procesora, možemo slobodno zaključiti da Ryzen 2200G i 2400G APU procesori predstavljaju korak unapred po pitanju performansi kada ih poredimo sa prethodnicima u vidu Ryzen 3 1200 i Ryzen 5 1400 modela na bazi prve generacije Zen jezgara.Kada govorimo o integrisanoj grafičkoj karti, AMD Ryzen APU procesori koriste Radeon VEGA grafičko jezgro bazirano na poslednjoj i najjačoj generaciji Radeon grafičkih procesora. Slabiji Ryzen 3 2200G integriše VEGA 8 GPU sa osam računskih agregata i ukupno 512 “stream” izvršnih jedinica, dok jača verzija u vidu Ryzen 5 2400G procesora koristi Vega 11 GPU sa jedanaest računskih agregata i ukupno 704 izvršna jezgra.
Gledano isključivo kroz prizmu brojki izvršnih “stream” procesora, TMU i ROP izvršnih jedinica, najpribližniji model zasebne grafičke karte koji odgovara integrisanim Radeon VEGA rešenjima je Radeon RX 550 sa 2GB VRAM memorije. Ovo je paralela povučena radi vaše lakše orijentacije o realnom dometu mogućnosti integrisane grafike i Ryzen APU procesora u radu i igranju. Podržani su svi aktuelni standardni grafičkog okruženja poput Vulkan, DirectX 12, OpenGL 4.6 standarda itd.
Bitna napomena je da verzija VEGA integrisane grafike na desktop verziji Ryzen APU procesora nema ugrađenu lokalnu HBM2 memoriju velike propusne moći kada su u pitanju podaci, već je ograničena na upotrebu lokalne RAM memorije tj. odvaja deo sistemske memorije i rezerviše je za obavljanje grafičkih operacija. Količina RAM memorije koje se odvaja za rad VEGA GPU procesora se definiše u BIOS-u matične ploče.
Zbog svega prethodno rečenog je bitno da u sistemu imate što bržu RAM memoriju čiji će moduli raditi na što većoj radnoj frekvenciji i biti obavezno konfigurisane u dvokanalnom režimu rada. Ona će u značajnijoj meri uticati na celokupne performanse rada i gejminga vašeg integrisanog Radeon VEGA GPU rešenja.
Takođe, želimo da vam skrenemo pažnju da Ryzen APU generacija za sada nema mogućnost kombinovanog korišćenja integrisane VEGA grafike i zasebne AMD Radeon grafičke karte u cilju postizanja boljih performansi. Neki od korisnika poučeni iskustvom ranijih APU platformi očekuju dotičnu opciju, dok drugi se nose mišlju da mogu kombinovano koristiti snagu integrisane VEGA grafike zajedno sa naknadno ugrađenim GeForce grafičkim kartama. Od toga nema ništa jer to je trenutno neizvodivo.
Integrisana Radeon VEGA grafika podržava funkciju dinamičkog usklađivanja ulaznog signla tj FreeSync 2 funkcije kao i sledeće radne rezolucije i režime rada ekrana:
Poseban deo Ryzen APU procesora je zadužen za hardversko kodiranje i dekodiranje video formata. U tu svrhu se koristi poseban integrisani procesor – Video Core Next (“VCN”) koji putem Infinity Fabric magistrale komunicira sa ostalim delovima APU procesora. Obzirom da su karakteristike rada sa video sadržajima do sada bile sastavni deo mogućnosti grafičkih karti, navodimo ih u delu opisa integrisanih Radeon VEGA GPU rešenja, mada dotični predstavljaju poseban logički i fizički deo APU procesora. U kontekstu ovoga pomenimo da je podržana i tehnologija prenosa bežičnog video signala na ekrane i televizore sa podrškom za Miracast tehnologiju. U svrhu prenosa 4K+HDR sadržaja podržan je i HDCP 1.2/4.4 standard. Sledi spisak mogućnosti i podržanih standarda hardverske akceleracije video formata:
AMD Ryzen 3 2200G je jedan od trenutno dva APU procesora u AMD ponudi koji nose kodni naziv Raven Ridge. Gledano u kontekstu metodologije označavanja postojećih Ryzen čipova, u pitanju je procesor ranga Ryzen 3 1200 modela koji dodatno ima integrisanu grafičku kartu klase VEGA 8.
U pitanju je pravi četvorojezgarni procesor sa četiri fizička Zen jezgra koja su sposobna da izvršavaju četiri instrukcijska niza istovremeno. CPU jezgra imaju na raspolaganju 2MB drugostepene i 4MB trećestepene memorije za keširanje podataka. Bazna radna frekvencija procesora je podešena na 3.6GHz, dok u turbo režimu postiže maksimum na 3.7GHz.
Integrisana VEGA 8 grafika raspolaže sa 8 računskih agregata i ukupno 512 “stream” procesora, 32 jedinice za obradu tekstura i šesnaest 32-bitnih procesora za finalni rendering kadrova. Kao što smo prethodno spomenuli, nema lokalnu memoriju već deli RAM sa ostatkom sistema. Maksimalno dodeljena količina RAM memorije iznosi 2GB. Osnovna radna frekvencija VEGA 8 jezgra iznosi 1100MHz.
Podržava sledeće ekskluzivne AMD tehnologije: SenseMI, rad sa Ryzen Master alatima, Enmotus FuzeDrive i Radeon FreeSync. Kompatibilan je sa postojećom generacijom AMD AM4 matičnih ploča uz obavezno ažuriranje BIOS upravljačkog softvera na najnoviju verziju. Ovako konfigurisan, Ryzen 3 2200G prosečno troši 65W električne energije. Preporučena cena je oko 100€.Jači i brži u ponudi Ryzen APU procesora je Ryzen 5 2400G. U pogledu rangiranja radi se o procesoru u klasi Ryzen 5 1500 modela. Dakle, u pitanju je procesor sa četiri fizička jezgra i aktiviranom funkcijom simetričnog izvršavanja više nizova instrukcija odjednom, tako da ovaj model raspolaže sa 8 logičkih CPU jedinica, te se Windows operativnom sistemu prijavljuje kao osmojezgarni procesor. To je ujedno i ključna razlika između Ryzen 5 i Ryzen 3 CPU dela kada pričamo o novopredstavljenim APU modelima.
Početna radna frekvencija iznosi 3.6GHz dok se turbo korak proteže čak na 3.9GHz. Uz to ide i činjenica da kao i Ryzen 3 model, ovaj procesor raspolaže otključanim multiplikatorom radne frekvencije pa ga je moguće uz odgovarajuće efikasan sistem hlađenja, overklokovati i tako dodatno ubrzati. Baš kao i prethodnik, tako i ovaj model stiže u pakovanju sa fabričkim Wraith Stealth kulerom.
Kada je u pitanju ugrađena grafika, Ryzen 5 2400G raspolaže jačim, VEGA 11 GPU jezgrom koje raspolaže sa 11 računskih agregata sa ukupno 704 izvršne jedinice, 44 jedinice za obradu tekstura i 16 procesora za finalni rendering. Grafičko jezgro radi na 1250MHz i na isti način kao i prethodno opisani model odvaja deo sistemske RAM memorije za potrebe izvršenja grafičkih operacija. Poput CPU jezgra tako je i u slučaju GPU-a moguće uz odgovarajuće B350 i X370 matične ploče, overklokovati i dodatno ubrzati rad integrisane grafike.
Prema podacima proizvođača, ovaj procesor prosečno troši 65W električne energije i radi sa svim dosadašnjim AM4 matičnim pločama. Očekivana cena je oko 170€.Kao što smo ranije istakli, AMD Ryzen APU serija procesora je kompatibilna sa postojećom serijom AM4 matičnih ploča na bazi: X370, B350 i A320 čipsetova. Od dodatnih zahvata potrebno je samo ažurirati verziju BIOS-a čime se zapravo ažurira spisak podržanih procesora. Takođe, ovom prilikom želimo da vam ukažemo na jednu bitnu činjenicu, a to je da se dodatna integrisana VEGA grafika napaja delom VRM jedinice koja je zadužena za snadbevanje SoC uređaja na Ryzen procesorima. Ovo je bitan detalj jer ovaj deo na matičnoj ploči do sada nije bio pod značajnijim opterećenjem. Kao što znate VRM jedinica se praktično sastoji iz dva dela i to je onaj podatak kada se navodi konfiguracija VRM modula npr. 4+2. Jedan deo VRM modula snadbeva potrebnom energijom procesorska jezgra i on je po pravilu “jače” građe i ima veći broj faza za regulaciju napona. Drugi deo koji je obično lociran sa gornje strane procesorskog ležišta, ima manji broj faza i zadužen je za snadbevanje integrisanog sistemskog kontrolera koji obično objedinjuje memorijski kontroler, I/O i kontroler sistemske magistrale, procesor za obradu multimedia sadržaja itd. Ovoga puta dobio je još jedan, možda i najdelikatniji zadatak, snadbevanje integrisanog Radeon VEGA GPU procesora. Može vam se učiniti na prvi pogled da to nije ništa strašno ali u pitanju je vrlo kompleksan funkcionalni deo koji je itekako zahtevan po pitanju snadbevanja električnom energijom i pravilnim vrednostima radnog napona. Otuda, birajte ploče kod kojih je pažnja posvećena dizajnu i kvalitetu izrade VRM modula jer je upravo ovaj detalj najčešće razlog za spuštanje troškova izrade i nižu prodajnu cenu konkretnog modela matične ploče. U suprotnom, intezivno će se grejati, posebno ukoliko planirate da overklokujete integrisanu Radeon VEGA grafiku.
Za potrebe predstavljanja nove generacije Ryzen APU procesora, AMD nam je u promotivnom paketu uređaja isporučio MSI B350I PRO AC matičnu ploču izrađenu u mini ITX formatu. Time nam poručuje kako je Ryzen APU platforma kao idealna za konfigurisanje mini PC računara. Kroz dotični stav se poručuje kako je Ryzen APU platforma kao idealna za drugi računar namenjen manje zahtevnim članovima domaćinstva, ili kao idealno HTPC rešenje koje će lako pronaći svoje mesto u dnevnoj sobi te izaći u susret potrebama korišćenja savremenih sadržaja svih članova porodice. Konačno, to je jasna poruka da je Ryzen APU mnogo više od potrebe za primarnim računarom najniže moguće cene. On je zaisto, mnogo više od toga.
Temelj dobrog računara je matična ploča. Dotičnu činjenicu već i vrapci na grani znaju. AMD je toga posebno svestan obzirom da promoviše visoko integrisanu APU platformu kod koje je pomenuti zahtev još više istaknut. Dodajte tome i zahtev da sve to bude spakovano u ultra-kompaktnom mini ITX rešenju i shvatićete da to nije ni malo naivna misija. Kada vidite MSI B350I Pro AC ploču shvatićete i zašto jer se radi o pravom malom remek delu PC tehnologije.
Pošto je ugledate prvi put, ostaćete impresionirani činjenicom šta je sve spakovano na ovako maloj matičnoj ploči. Ugrađeno je bukvalno sve što će vam ikada zatrebati kada se radi o PC računaru savremenih mogućnosti i karakteristika, uključujući i odlične overkloking mogućnosti. Sa ovakvom matičnom pločom mini PC koncept ima potpuni smisao.
Iako ultra malih dimenzija, MSI se potrudio da prostor oko CPU ležišta maksimalno oislobodi suvišnih elektronskih elemenata kako bi bilo dovoljno mesta za ugradnju efikasnijih sistema za hlađenje. Tako je VRM jedinica zauzela minimum prostora koristeći vrlo kvalitetne komponente i hladnjake koji se izdižu u visinu. Sa druge strane, pristuna dva DIMM DDR4 memorijska slota su taman dovoljno udaljena da ne smetaju prilikom instalacije glave i pratećih holendera AiO sistema vodenog hlađenja, a što je inače čest problem na pločama mini ITX formata.
O hlađenju se dosta mislili prilikom dizajniranja ove minijaturne matične ploča pa je zbog toga opremljena sa tri dodatna konektora za napajanje 4-pinskih ventilatora koji su kontralisani naponom ili PWM signalom. U BIOS-u ploče je moguće potpuno kontrolisati i definisati krivu rada ugrađenih ventilatora. Time su učinjene pretpostavke za obezbeđivanje efikasnog hlađenja i tihog rada vašeg računara.
Ploča podržava rad sa DDR4 modulima na 3200MHz u overkloking režimu rada, a specijalitet ove ploče je da su putanje signala između procesora i memorije posebno optimizovane, a elektronska kola izolovana čime se utiče na kvalitet signala, stabilnost i performanse RAM podsistema. Koliko je to bitno za jednu APU platformu, ne treba ni da vam naglašavamo, ali nedvosmisleno nam pada na pamet razlog zbog koga AMD nije tek slučajno izabrao baš ovu ploču za svoju referentnu Ryzen APU platformu.
Pošto je predviđena da radi sa novom serijom Ryzen APU procesora, MSI B350I Pro AC je dobro pripremljena za kvalitetnu reprodukciju audio i video sadržaja. Da bi prikazala odgovarajuće kvalitetan video na monitorima i velikim ekranima koristi jedan DIsplay Port 1.2 sposoban isporuči 4K/60Hz sadržaj kao i jedan HDMI u verziji 1.4 sa maksimalnom 4K rezolucijom. Za zvuk je zadužen Realtek ALC887 codec čiji je rad potpuno izdvojen od ostatka uređaja na matičnoj ploči kako bi se eliminisale moguće smetnje. Čak su i kola levog i desnog signala odvojena u zasebne slojeve štampane ploče čime se garantuje kvalitet zvučnog signala. Za lepšu i prirodniju boju zvuka, ploča koristi Chemi Con audiofilske kondezatore.
Konekcija sa internetom je obezbeđena prisustvom klasične gigabitne LAN konekcije pod kontrolom Realtek 8111H čipa, a dodatni specijalitet je ugrađena Wi-Fi mrežna karta u 1×1 802.11ac standardu koja radi na dve talasne dužine (2.4GHz i 5GHz) i pri tome poseduje podršku za bežičnu komunikaciju sa Bluetooth uređajima.
Ploča je opremljena brzim standardima komunikacije sa periferijama i diskovima kroz prisustvo dva ultra brza USB 3.1 porta druge generacije. Oba koriste tip-A konektora koji podržavaju maksimalni transfer podataka od 10Gbps. Za brzu komunikaciju sa novom generacijom SSD diskova prisutan je jedan M.2 slot sa donje strane matične ploče i to u vidu konektora sa punom širinom komunikacione magistrale koja koristi četiri PICe transportne linije za maksimalno brz prenos podataka.
Konačno, ploča je zaokružena odličnom implementacijom UEFI BIOS upravljačkog softvera u vidu Click BIOS interfejsa sa velikim i atraktivno dizajniranim grafičkim okruženjem koje olakšava podešavanje najbitnijih parametara rada. Prisutne su sve potrebne opcije za podešavanje monitoring kao i overkloking procesora i RAM memorije.
MSI B350I Pro AC smo pre puštanja u rad ažurirali na najnoviju verziju BIOS-a kako bi izvukli maksimum performansi i koristi iz nove generacije AMD Ryzen APU procesora. Ploča je bila predvidiva u radu sigurna i raspoložena za overkloking. Primetno je dobro sarađivala tokom postupka dodatnog ubrzanja i pri tome minimalno povećava vrednost potrebnog napona čime je temperaturu procesora držala u granicama kontrolisanog. Posebno se tokom rada istakla precizna VRM jedinica, prilično kvalitetno napravljena za jednu ovako malu ploču. Svakako se radi o boljem izdanku kompaktnih ITX modela koje smo imali prilike da isprobamo do sada.Kada pričamo o CPU rešenjima iz jeftinije i srednje klase, posebno u kontekstu overkloking mogućnosti dodatnog ubrzanja i izvlačenja naknadne margine performansi, važno pitanje se odnosi na hlađenje. Radna stabilnost na ubrzanim vrednostima, posebno visoko-integrisanih rešenja kakav je današnji Rayzen APU procesor, zahteva efikasno hlađenja kako bi obezbedio zahteve za boljim performansama i istovremeno stabilnim radom. Samo tako nešto i ima smisla po krajnje korisnike.
Pošto se obično radi o budžet rešenjima kakav je današnji Rayzen 3 2200G sa cenom od 100€, postavlja se pitanje koliko je efikasan kuler koji stiže u standardnom “box” pakovanju i da li je upotrebljiv za overkloking ubrzanja koja dodatno greju procesor. Ovo je bitno po krajnje korisnike u ovoj cenovnoj kategoriji jer nabavka iole solidnog kulera kakav je CM Hyper 212 EVO ili MSI Core Frozr L, znači dodatni izdatak u vrednosti polovine iznosa za CPU čipa što značajno komplikuje matematiku prilikom konfigurisanja jeftinog računara. Postavlja se pitanje da li dobitak u performansama ostvaren overklokingom opravdava ovoliki izdatak?
Pre početka priče o mogućnostima kulera koji se dobija u standardnom pakovanju Ryzen APU (2200G i 2400G) procesora, spomenimo i jedan detalj koji se tiče pakovanja novih AMD APU procesora. Naime, za razliku od klasičnih Ryzen 3 i Ryzen 5 modela čiji je aluminijumski poklopac sa samim silcijumom zalemljen radi što efikasnije distribucije toplote na disperzionu površinu poklopca pakovanja čipa i brzog prenosa na telo hladnjaka, kod Ryzen APU modela to nije slučaj. Oni umesto metala koriste termalnu pastu, slično kao konkurentski Intel modeli. Ovaj detalj, svakako utiče na nešto više radne temperature!
Ranije smo pomenuli da se Ryzen 3 2200G i Ryzen 5 2400G isporučuju u pakovanju sa Wraith Spire modelom kulera. On nam je poznat od ranije i karakterističan je po skromnom aluminijumskom telu izrađenog iz jednog bloka sa profilisanim rebrima radi brže predaje toplote koju ubrzava jedan prilično efikasan ventilator sa velikom površinom propelera. Njegova najveća mana je ograničena efikasnost i mali toplotni kapacitet rashladnog tela što je i predmet ovog dela analize njegovih realnih mogućnosti.
Obzirom da su novi Ryzen APU procesori dobili efikasniji Precision Boost 2 mehanizam turbo ubrzanja, oni realno rade na većim radnim frekvencijama od klasičnih Ryzen 3 i Ryzen 5 modela. Sa druge strane dobili su solidno jak grafički procesor (u kontkestu modela sa integrisanom grafikom) što sa svim prethodno iznesenim detaljima i činjenicom da se ovi procesori prilično lepo overklokuju uz realnost da na ovom nivou baznih performansi svako ubrzanje je itekako poželjno, sledi jasan zaključak da se Wraith Stealth kuler nalazi pred velikim iskušenjem.
To su potvrdila i naša testiranja. Na fabričkim radnim parametrima procesora, ovaj kuler obezbeđuje kontrolisane radne temperature i stabilan rad. Stiže sa nanosom paste koja stvara idealan kontakt sa površinom poklopca procesora. Mehanizam montiranja zahteva uklanjanje standardnih plastičnih adaptera čime eliminiše potrebu korišćenja klips mehanizma pričvršćivanja, već to čini sa četiri vijka koji garantuju čvrst stisak sa bazom nosača i maksimalnu silu prijanjanja između površine hladnjaka i pomenutog poklopca APU procesora.
Tako montiran, Wraith Stealth uz pomoć PWM kontrole pratećeg ventilatora obezbeđuje temperaturu oko 40o C u stanju minimalnog angažovanja prisutnih CPU i GPU jezgara. Prilikom maksimalnog opterećenja u igrama ili računski intezivnim aplikacijama, a u zavisnosti od proporcije opterećenja CPU i GPU jezgara, temperatura se kreće u intervalu od 54o-65o. Ove vrednosti su izmerene na “otvorenom” sistemu van kučišta pa računajte na dodatnih 5o u okruženju klasičnog midi tower modela sa pravilnim provetravanjem. Maksimalna tolerancija Ryzen APU čipa je prema podacima proizvođača je oko 95-100o C, tako da procesor ima bezbednu distancu do maksimalno dozvoljenog temperaturnog praga. Time je Wraith Steatlh u potpunosti ispunio svoju osnovnu misiju koju je pred njega postavio AMD.
U slučaju overklokinga okolnosti postaju drugačije, a Ryzen APU se nalazi pod daleko većim temperaturnim stresom. Podizanjem frekvencije procesorskih jezgara na 4GHz što je inače lako ostvarivo i ubrzanjem GPU-a na 1575-1600MHz, a što je u slučaju naših Ryzen APU primeraka takođe bio “lak plen”, stvari se bitno menjaju. Iako smo regulaciju radnog napona u potpunosti prepustili MSI B350I Pro AC matičnoj ploči jer je ona to bolje radila od onoga što smo i mogli da predpostavimo držeći procesor stabilnim u intervalu 1.415-1.45V vrednosti napona.
Na takvim podešavanjima Ryzen APU u stanju malog angažovanja resursa jedva da je topliji (41o), ali kada krenete da ga angažujete i maksimalno opterećujete u igrama stvari postaju dijametralno suprotne. Procesor počinje intezivno da se greje obzirom na ozbiljan kombinovani skok radne frekvencije Zen i VEGA jezgara pa za tili čas dostiže 76-800. Nakon što smo probali da izdržimo dve 40-minutne DOTA 2 sesije procesor je “zakucao”. Da bi proverili šta je uzrok, kuler ili previsoka očekivanja ili suviše visoko podešene radne vrednosti, isti “setup” smo hladili Cooler Master Nepton 280L AiO sistemom prekonfigurisanog vodenog hlađenja. Temperature su bile značajno niže. Prilikom punog opterećenja očitane su za 23 podeoka niže vrednosti, a DOTA 2 ni nakon 4 sata intezivnog igranja nije uspela da “zaglavi” ili još gore sruši sistem.
Nakon ovoga zaključak u pogledu mogućnosti isporučenog Wraith Stealth kulera ne može biti jasniji. Ukoliko planirate da Ryzen APU procesore koristie na fabričkim vrednostima, ovo rashladno rešenje je sasvim dobro i u potpunosti odgovara svojoj misiji, što je uostalom i očekivano jer ga AMD svakako ne bi pakovao kao predloženo rešenje za svoje procesore i u tom pogledu, posebno u slučaju Ryzen 3 2200G modela, predstavlja pun pogodak sa stanovišta uloženog i dobijenog – efekat je potpun.
Ukoliko pak planirate da overklokujete vaše Ryzen APU procesore, bez obzira da li se radi o slabijem Ryzen 3 2200G ili jačem Ryzen 5 2400G modelu, savet je da obavezno nabavite bolje rashladno rešenje i to u najgorem slučaju neki solidni vazdušni kuler sa velikim telom na bazi kapilarne tehnologije i upotrebe toplotnih cevi u kombinaciji sa velikim, efikasnim ventilatorom. Nabavka AiO sistema vodenih halđenja je najbolje rešenja ali to je svakako “overkill” u slučaju ciljanih budžetskih korisnika kojima su troškovi konfigurisanja PC sistema bitan limitirajući faktor.
Da li se nabavka posebnog kulera u slučaju ovih, jeftinih procesora isplati? Na to pitanje odgovor možemo dati tek nakon analize sledećg poglavlja o overklokingu i postignutom stepenu ubrzanja… Overkloking mogućnosti nove serije AMD Ryzen APU procesora su izuzetno dobre. Kada to kažemo mislimo na raspoloženost dotičnih primeraka koje smo imali na testu da sa lakoćom prihvate ubrzane vrednosti i obezbede zadovoljavajući nivo stabilnosti u radu. Lični utisak je da to čine bolje od klasičnih Ryzen 3 i Ryzen 5 modela tako da su učinjene promene u organizaciji procesorskih resursa i način implementacije grafičkog jezgra očigledno dali rezultate u ovom pogledu jer jednako lako se overklokuju Zen CPU jezgra kao i VEGA GPU, čak iznenađujuće lako.
Ne očekujte spektakularne radne frekvencije jer to su ipak u suštini i dalje predstavnici prve generacije Ryzen jezgra, doduše ovog puta poboljšani kroz unapređeni 14nm+ proces izrade koji pomaže da se lakše postigne i pređe dosadašnja barijera od 4GHz, tako da Ryzen APU primerci daleko lakše ubrzavaju postižući više radne frekvencije od svojih klasičnih Ryzen 3 i Ryzen 5 prethodnika.
Za ubrzanje Ryzen APU procesora možete koristiti tradicionalni način putem podešavanja opcija u BIOS-u matične ploče ili pomoću Ryzen Master alata koji besplatno možete preuzeti sa AMD sajta. Oni vičniji će svakako to raditi putem BIOS-a, dok će manje upućeni krajni korisnici svakako eksperimentisati sa pomenutim softverskim alatom. U oba slučaja uspeh je zagarantovan pri čemu skrećemo pažnju da upotrebom Ryzen Master softvera imate i kompletan interfejs sa telemetrijom podataka o kretanju radne frekvencije, stepenu opterećennja resursa, radnim temperaturama i kao i vrednostima radnih napona i još mnogo toga.
Master Ryzen pomaže i u ovim prvim prilikama kada upravljački softver mnogih matičnih ploča još uvek nije do kraja “utegnut” tj. do detaljnih opcija, kao što je slučaj sa našom pločom koja je nakon najnovijeg ažuriranja ograničila vrednost maksimalnog napona na 1.4V za Zen procesorska jezgra što se u slučaju Ryzen 3 2200G pokazalo nedovoljno za postizanje stabilnog rada na 4GHz. Takvi problemi se prevazilaze upravo korišćenjem Master Ryzen softverskog alata sa kojim smo podesili željenih 1.456V i postigli zahtevanu radnu stabilnost.
Uprkos opisanom nedostatku u vezi maksimalne vrednosti radnog napona MSI B350I PRO AC je odigrala dobru ulogu matične ploče koja je pomoću odlične automatike dosta dobro kontrolisala napajanje Ryzen APU procesora, što će pomoći manje iskusnim korisnicima spremnim da se upuste u avanturu overklokinga. Ploča je dobro pratila ubrzanje procesora praktično do samog kraja tačnije 3.9GHz. Za onaj krajnji korak na 4GHz smo morali da preuzmemo manuelnu kontrolu, uključimo Load Line kalibraciju u Mode 1 režimu, te dodatno povećamo vrednost Vcore napona iz Master Ryzen softvera. Kao što vidite temperatura je bila korektna ali uz upotrebu AiO sistema hlađenja. Sa VEGA grafičkim jezgrom je bilo lakše. Frekvenciju smo postavili na 1600MHz i napon na 1.25V. Tako ubrzan Ryzen 5 2200G VEGA 8 će vas častiti sa 20% većim frejmrejtom u odnosu na fabričke vrednosti.
Jači, Ryzen 5 2400G je ostavio još bolji utisak u domenu overklokinga Zen jezgara jer se zaustavio na 4.1GHz pri naponu od 1.415V, dok je VEGA 11 takođe postigla zavidnih 1600MHz pri 1.25V i ponovo donela 15-20% veći frejmrejt u igrama u odnosu na bazne radne vrednosti. Jedino vam skrećemo pažnju da je temperatura jačeg procesora veća i u tom slučaju je obavezno dobro hlađenje.
Ploča i pomenuti procesori su sjajno sarađivali tokom overklokinga, a tome je doprinela i fantastična Gskill Flare X memorija posebno optimizovana za rad sa AMD procesorskom platformom na bazi Zen jezgara. Radila je na maksimalnih 3200MHz i izuzetno niskim faktorima kašnjena od svega CL14-14-14 što je svakako u velikoj meri doprinelo dobrim rezultatima u čitavom dijapazonu CPU i GPU testova. Jednom rečju ovo je DDR4 memorija iz snova za AMD sisteme. Dotičnu memoriju dobili smo u kompletu 2x8GB, ali vam skrećemo pažnju da postoji i verzija kompleta od 2x16GB (2933MHz) čiji su moduli konfigurisani u Dual Rank (2R) režimu rada i utiču na dodatno ubrzanje rada čitave Ryzen platforme!
Da li se isplati overklokovati Ryzen APU? Da, ali samo pod uslovom da imate jeftin i efikasan kuler. U suprotnom bi nabavka skupljeg i boljeg kulera bukvalno “pojela” svu vrednost ove jeftine platforme što se posebno odnosi na jeftiniju varijantu Ryzen 3 2200G procesora. Što se tiče jačeg i osetno skupljeg Ryzen 5 2400G modela, on pored 10% brže i jače grafike donosi dosta procesorskog ubrzanja i biće zanimljiv nekome ko se više bavi računski zahtevnim poslovima. Oni koji očekuju srazmerno bolje gejming rezultate bolje da se drže jeftinije varijante. Skloni smo da kažemo da bi pre uložili u brži komplet memorija nego u nabavku jačeg Ryzen APU-a sa sporijim DDR4 modulima. Kalkulacija postaje zamršena na prvi pogled, ali zapravo nije… jer ako hoćete da se igrate za male novce, onda defintivno Ryzen 3 2220G, dobra i brza DDR4 memorija i ako pretekne para za malo bolji kuler. Korisnicima kojima su igre manje bitan deo mogućnosti i treba im veća procesorska snaga, preporuka ide u pravcu Ryzen 5 2400G APU modela.
Spomenimo i mogućnost korišćenja integrisanog grafićkog Radeon VEGA jezgra u OpenCL grafički optimizovanim aplikacijama kao što je Blender renderovanje ili video rendering u Premieru. Kratko i jasno – ne preporučujemo ga jer je u tom pogledu slabije od prisutnih Zen jezgara i to u oba slučaju kako slabijeg, a posebno u slučaju modela sa 8 logičkih jezgara koji daleko ostavlja iza sebe integrisanu VEGA grafiku u pogledu brzine proračuna. Mnoge aplikacije još uvek ne dozvoljavaju kombinovanu upotrebu CPU+GPU računske snage, čime je okrnjena suština AMD APU koncepta.Pre nego što počnemo sa analizom dobijenih rezultata, želimo da vam skrenemo pažnju na jedan bitan detalj u vezi rada AMD Ryzen APU procesora sa integrisanom VEGA grafičkom kartom, a tiče se korišćenja zahtevane verzije Windows 10 operativnog sistema. Da bi iskoristili potpune mogućnosti AMD Ryzen APU serije procesora morate koristiti Windows 10 Redstone 3 (1709) verziju operativnog sistema!
Test sistem:
MB
AMD AM4
MSI B350I PRO AC
MSI X370 Kraith Gaming
Intel LGA1151
MSI Z370 Gaming Pro Carbon
CPU
AM4
AMD Ryzen 3 2200G
AMD Ryzen 5 2400G
AMD Ryzen 3 1200
AMD Ryzen 5 1400
LGA1151
Intel Core i3 7100
Intel Core i3 7350K
Intel Core i3 8100
RAM
16GB (2x8GB) GSill Flare X 3200MHz DDR4 CL14-14-14
dGPU
MSI GTX 1060 AERO ITX 6G
HDD
Seagate Barracuda ST2000 SATA 6Gbps
SSD
Kingston SSD Now A400 240GB
PSU
Cooler Master V1200 Platinum
Performanse:
[modul]test=650[/modul]
[modul]test=651[/modul]
[modul]test=652[/modul]
[modul]test=653[/modul]
[modul]test=654[/modul]
Performanse integrisanog grafičkog adaptera:
[modul]test=655[/modul]
Dugačak i detaljan test. Tako mora kada je u pitanju izlazak značajnijeg izdanka ovako bitnih modela u klasi najmasovnije korišćenih procesora. Nadamo se da smo vam dosadašnjim tekstom, brojkama i grafikonima pružili dovoljno informacija i da ste već doneli konačan sud o novoj generaciji Ryzen APU procesora. Ovo definitivno nije samo CPU za kevu, ćalca, decu ili mlađeg brata kojim ćete ih skinuti sa vrata za malu sumu novca u obliku novog računara spakovanog u tanku limenku bezimenog kineskog kućišta. Ovaj procesor zaslužuje pažnju korisnika jer se radi o precizno balansiranom spisku mogućnosti koji omogućava sastavljanje dobrog i jeftinog računara. Onaj koji ga dobije biće ozaren osmehom, a ne namrštenih veđa prepun pitanja zašto ovo ili ono ne radi…
Iskreno, dosta nam je bilo zamaskiranih Atom desktop verzija pod pseudonimom lažnih ćetvorojezgarnih Celelron/Pentium mašina za dvesta evrića, koji su zapravo bila kupovina savesti kako ste kući doneli iole “kršten” računar, a oni koji ih prodaju naručuju u stilu daj još dvadesetak onih najjeftinjih “kanti”. Ne, više nema toga zahvaljujući novom Ryzen 3 2200G procesoru. Može li jednostavniji i jasniji zaključak od ovog? Jednostavno, ne može. Ako vam i dalje nije jasno pročitajte tekst od početka, pa još jednom i tako ponovo. Makar ćete nešto naučiti o trenutno najjeftinijoj i najefikasnijoj desktop PC platformi koju vaš tanki novčanik može da priušti… i svi programi da rade, i deca igre da igraju. Čak i one nove. Baš sve? Tako je, i tačka.
Intel više nema šta da traži u klasi procesora do 100€, AMD je napravio procesor sa dovoljno snage i dovoljno dobrom grafikom za sumu koja je značajno manja od onog što Intel traži za iole sličnu kombinaciju. U neku ruku to je i nagrada za muke korisnika nakon čitave histerije u vezi nestašice grafičkih karti i rudarenja kripto valuta. AMD kao da je rešio da pokloni korisnicima jednu upotrebljivu grafičku kartu i to za džabe. Takva je logika trenutne kalkulacije, a to morate priznati i nije mala stvar.
Ryzen APU nije idealno gejming rešenje kako su neki poneseni euforijom shvatili izlazak novog procesora za “stotkicu”. Kriterijumi gejminga su daleko na višem tj. skupljem nivou, ali ovo jeste nešto što će vam povremeno pružiti sate razonode i zabave uz igre, povremenog gejminga najnovijih eSport i ostalih 3D naslova. Uz neizbežni kompromis spuštanja grafičkih detalja i samo u krajnjim slučajevima prelaska u nižu rezoluciju, igraćete se i sa najnovijim naslovima u 1920×1080 piksela. Kažemo, igraćete se jer vam je AMD poklonio RX550, a ne takmičiti jer i dalje nemate Radeon RX580!
I konačno…šta izabrati Ryzen 3 2200G ili Ryzen 5 2400G. Sledi naš lični sud sa kojim se možete ali i ne morate složiti. Kupovaće se oba i to bez sumnje. Naše simpatije su na strani povoljnijeg modela jer se skoro bolji, a jeftinij procesor nije pojavio. Ukoliko ste pomalo razočarani malom razlikom u pogledu gejming performansi jačeg modela, vodeći se principom da za tih 70€ razlike je grafika trebala da bude mnogo brža, morate znati da se AMD vodio logikom kombinovanog ubrzanja CPU i GPU jezgra. Dakle Ryzen 5 2400G je namenjen onima koji su spremni da plate više u korist boljih računskih performansi procesorskih jezgara, jednako kao i za nešto bolje GPU performanse. Ona druga, mnogo brojnija korisnička grupa biće sasvim zadovoljna sa Ryzen 3 2200G i ne sumnjamo da će razliku od 70 evra racionalno iskoristiti u pravcu ubrzanja platforme ugradnjom brže memorije ili jednog SSD diska. Sa pragmatičnim stavom i jasnim potrebama, ovim procesorom možete uraditi dosta i zabaviti se u isto vreme..šta biste hteli više? Definitivno najpovoljnija kupovina kada je PC računar u pitanju…i tačka.
