Benchmark Redakcija
Zoran Petrović Iako je na red stigla nova generacija AMD APU-ova sa velikim žaljenjem govorimo da postoji dobar deo javnosti koji još uvek nije upoznat sa mogućnostima prve. Osnovni problem ne leži u mogućnostima čipova već u samom AMD-u. Najveći konkurent – Intel, je mnogo veća kompanija, i kao takva raspolaže sa značajno većim finansijskim sredstvima koja naširoko ulaže promovišući pre svega Intel i Core brendove. Ako vam nije jasno, slobodno pitajte vašu baku da li je čula za “Core i3/i5/i7” ili za AMD APU, bez obzira da li vam baka ima profil na Facebooku.
Jednostavno, politika Intela je da uz skoro svaki uređaj koji ima njihove procesore stoji veliki znak serije kojoj pripada. Tako na bilbordima i u reklamama uvek pored laptopova možete pronaći veliki Intel logo. Poređenja radi, sličnim marketingom se bavi i Microsoft, kada su Windows operativni sistemi u pitanju. Ovo još znači i da Intel i Microsoft lepo učestvuju u svim tim marketinškim aktivnostima pomažući svojim partnerima da promovišu svoje proizvode bazirane na njihovim procesorima.
Ako se već pitate kakve sve ovo veze ima sa Trinity i APU pričom, onda je red da vam kažemo da je ovakvo stanje stvari dovelo do toga da je APU, koji u dobrom delu slučajeva ima osetno bolje performanse od konkurencije dobrom delu populacije i dalje nepoznanica. AMD ne raspolaže sa toliko velikim budžetima koje bi ulagao u marketing i jedina karta na koju oni igraju su prepoznatljive performanse. Ideja da se “dobar glas daleko čuje” donekle ima smisla, ali na tržištu na kojem Intel dominira u svim segmentima teško je probiti se bez fantastičnog proizvoda. Trinity i Llano Novi plan da Intelu pomrsi konce AMD sprovodi predstavljajući drugu generaciju APU-ova kodnog imena Trinity. Da se podsetimo, APU-ovi su deo AMD Fusion serije i za sada imamo dve generacije, obe sa desktop i mobilnim segmentima. Prva generacija APU-ova (Llano) koristila je Athlon II procesore kao osnovu, a CPU delu na jednom parčetu silicijuma dodat je i odlični Radeon 6xxxD GPU. Ovo je značilo da su APU-ovi izrađeni u 32nm SOI tehnologiji, te da nisu raspolagali L3 keš memorijom. Zahvaljujući odličnim Linx GPU-ovima Llano APU-ovi su podržavali DirectX 11, OpenGL 4.0 i OpenCL 1.1, kao i hibridni Crossfire uparivanjem sa još jednom Radeon grafikom.
CPU performanse su, očekivano bile vezane za snagu Athlon II jezgra, koje je u većini slučajeva bilo i više nego dovoljno sve poslove na prosečnoj kućnoj mašini. Naravno, zvezda cele priče je bila integrisana grafika koja je po prvi put donela mogućnosti igranja sa integrisanim rešenjem. Za razliku od konkurencije dobar deo novih naslova bilo je moguće igrati u pristojnim rezolucijama, za šta Intel nije imao nikakav odgovor. Verzije Radeona 6530D i 6550D koje su se ugrađivale u najjače A6 i A8 APU-ove imale su po 320 odnosno 400 šejdera u kombinaciji sa 16 tj. 20 jedinica za obradu tekstura. U poređenju sa diskretnim verzijama ovo je i dalje bilo malo, ali je i dalje omogućavalo pristojno igranje s obzirom da se radi o integrisanom rešenju.
Još jedna dobra strana cele priče je i mala maksimalna potrošnja koja je kod cele serije, osim kod nekolicine jakih modela bila 65W. Praćeni pristojnom cenom APU-ovi su brzo našli mesta u kućnim mašinama koje su pružale odlične performanse, a nisu patile od prevelike potrošnje i zagrevanja. Naravno i Turbo Core tehnologija je prisutna, pa ste u pojedinim trenucima uživali u višim taktovima od nominalnih, kako bi se određeni poslovi obavljali brže. S obzirom na to da je integrisani Radeon koristio sistemsku memoriju, brzina RAM-a kojeg ste koristili imala je direktnog i to nemalog uticaja na performanse. Integrisani memorijski kontroler u APU (Athlon II) jezgru podržava frekvencije do maksimalnih 1866 MHz, a razlika između performansi na 1333 i 1866 MHz bila je prilično velika, pa su se kupci uglavnom odlučivali na bržu memoriju.
Očekivano, nova generacija je dobila i novi soket, pa ćemo nakon FM1 za Llano modele sada tražiti ploče sa FM2 podnožjem ukoliko želimo novu generaciju APU-ova. Kao i kod prethodnika, novi APU-ovi imaće slovo “A” kao prvi deo oznake, nakon čega sledi numerička oznaka porodice – “4”, “6”, “8” ili “10” (Llano je imao samo A4, A6 i A8, kao i najslabiji E2 model) iza čega ide četvorocifrena oznaka modela po principu: veći broj – bolje performanse, a na pojedinim, otključanim modelima možete naći i “K” sufiks. Na samom početku AMD je predstavio šest modela: A4-5300, A6-5400K, A8-5500, A8-5600K, A10-5700 i A10-5800K, a mi smo na test dobili dva najjača, “otključana” predstavnika. U paketu sa njima stižu i nove verzije Radeon grafika – 7480D, 7540D, 7560D i 7660D sa po 128, 192, 256 i 384 jezgara u sebi. Kao i prethodna generacija, novi APU u sebi inkorporira CPU deo iz aktuelne generacije sa moćnim grafičkim čipom. Ako ste pomislili da ovo znači da ćete unutar novih APU-ova pronaći Bulldozer jezgra, prevarili ste se, jer su oni bazirani na unapređenim Piledriver jezgrima, koje ćemo videti na novim FX procesorima. Piledriver jezgra su takođe izrađena u 32nm i predstavljaju unapređene Bulldozer pandane. AMD kaže da su unapređena izvedena pre svega u sekciji predikcije grananja i radu sa keš memorijom, što bi trebalo da napravi veliku razliku u odnosu na dosadašnje modele.
Ono što nije promenjeno je L3 keš, pa ga ni u ovoj generaciji APU-ova nećete videti, što je i očekivano, jer se time AMD štiti da performanse APU-ova ne bi ugrožavale desktop FX CPU-ove bazirane na Piledriver jezgrima. Kada je arhitektura u pitanju, CPU delovi APU-a se i dalje sastoje od modula, koji dele određene resurse. Svaki modul poseduje dva integer i jedno FPU jezgro, pa ćemo kod novih APU-ova viđati četvorojezgarne (dva modula) i dvojezgarne (jedan modul) modele.
Dva modela koje smo dobili na test deklarisana su na maksimalnih 100W dok je ostatak ponude zadržan na 65W. Turbo Core tehnologija je i dalje tu, a tokom testiranja smo primetili da je frekvencija najveći deo vremena bila negde između nominalnog i maksimalnog takta koje je dozvoljavao Turbo Core.
Kada je grafika u pitanju, umesto korišćenja VLIW5 arhitekture koja je bila rezervisana za Radeon HD6800 i starije modele, AMD se odlučio za moćniju VLIW4 arhitekturu koju možete naći u HD6900 desktop grafikama. Ponavlja se priča, iako se nazivno radi o 7xxx modelima u pitanju su Radeoni bazirani na prethodnoj generaciji, a AMD naglašava da je novi integrisani GPU osetno efikasniji od svojih prethodnika. S obzirom da najveći deo APU-a čini upravo grafika ni ne čudi činjenica da AMD svom snagom želi da naglasi da je potencijal grafičkog jezgra koje ubrzava poslove koji su se dosad oslanjali samo na CPU dosta bitniji od same x86 arhitekture.
U samom jezgru se i dalje nalaze memorijski kontroler (rad sa memorijom na 1866 MHz), podrška za video izlaze (DP 1.2, HDMI, DVI), 16 ili 2x 8 PCI Express 2.0 linija za grafiku, kao i četiri PCI Express 2.0 x1 linija koje dalje raspoređuje A85X čipset.
A8 i A10 Oba modela koji su se našli kod nas na testu predstavljaju otključane primerke, sa nešto višom maksimalnom termalnom disipacijom. Dok su i jedan i drugo model opremljeni sa dva modula (četiri integer i dva floating point dela) osnovna razlika krije se u nešto višim radnim taktovima i grafičkom jezgru. Slabiji A8-5600K radi na nominalnih 3,6 GHz pri čemu sa Turbo Core radni takt dostiže 3,9 GHz, a opremljen je sa Radeonom HD 7560D. Dok broj jezgara ostaje upitan, jer neke aplikacije ovaj model vide kao CPU sa dva jezgra i četiri treda zbog deljenja FP jedinice dotle nema ništa upitno kada je grafički deo u pitanju.
A8-5600K
A10-5800K
Soket
AMD FM2
AMD FM2
CPU
Mikroarhitektura
Piledriver (32nm)
Piledriver (32nm)
Broj jezgara
4 (2 modula)
4 (2 modula)
Nominalni radni takt
3,6 GHz
3,8 GHz
Turbo radni takt
3,9 GHz
4,2 GHz
L1 keš
2x 64 KB deljeni + 4x 16 KB data
2x 64 KB deljeni + 4x 16 KB data
L2 keš
4 MB
4 MB
L3 keš
nema
nema
Otključan množilac
da
da
GPU
Oznaka
Radeon HD 7560D
Radeon HD 7660D
Nominalni radni takt
760 MHz
800 MHz
Broj jezgara
256
384
Sa visokih 760 MHz i 256 jezgara Radeon HD 7560D stoji tik ispod najjačeg 7660D modela u A10 APU-ovima. Radeon HD 7660D ima 384 jezgra i takt od 800 MHz što mu daje itekako lepu prednost kada su performanse u pitanju, kako u igrama, tako i u aplikacijama koje koriste GPU. A10, pored moćnije grafike poseduje i viši takt, pa će tako sa nominalnih 3,8 GHz ovaj model često zalaziti na 4,2 GHz. Kao što smo napomenuli, u najvećem broju slučajeva frekvencija je bila nešto preko 4 GHz. Žao nam je što na test nismo dobili i neki od modela sa slabijom grafikom i jednim modulom, kako bismo ocenili performanse nižeg segmenta, ali očekujte da će se uskoro i takav tekst pojaviti. Testovi su vršeni na Gigabyte F2A85X-UP4 matičnoj ploči sa memorijom na 1866 MHz, dok je za Intel platformu korišćena Gigabyte Z77-UP4 TH matična ploča, o kojoj ćete takođe čitati uskoro u zasebnom testu. Kao konkurenciju odabrali smo popularni Intel Core i3 3220 CPU. Radi se o najnovijem izdanku donjeg segmenta Ivy Bridge ponude koji radi na nominalnih 3,3 GHz i nema Turbo tehnologiju. Ima implementirano Intel HD Graphics 2500 grafičko jezgro sa radnom frekvencijom raspona od 650 do 1050 MHz. U pitanju je dual core procesor, sa dva fizička i dodatna dva logička jezgra, pa ga sistem vidi kao četvorojezgarni, što ga čini idealnim komparativnim rešenjem za naše APU-ove.
Na početku, u sintetičkim testovima, AMD APU-ovi, iako dosta viših radnih taktova ne uspevaju da ostvare prednost nad Intel rešenjem, čak ni u Integer delovima, dok je razlika u operacijama sa pokretnim zarezom u korist Intela i do 50%. Ovo je direktna posledica nove AMD arhitekture, pa oni koji imaju potrebe da se bave poslovima koji opterećuju FP jedinicu treba dobro da porazmisle prilikom izbora procesora (APU-a).
Kada smo stigli do testova vezanih za kriptografiju Piledriver arhitektura je pokazala svoje pravo lice. Zbog dedicated jedinice za AES koja se nalazi u grafičkom jezgru AMD APU je “obrisao pod” sa Intel konkurencijom ostvarivši i desetostruko bolje rezultate u pojedinim testovima.
Moćni memorijski kontroler u Ivy Bridge procesorima i dalje dominira u radu sa memorijom, pa je evidentno da AMD još uvek mora da poradi na ovom polju.
Futuremark testovi su trpeli pre svega zbog slabašne Intel grafike, pa je ukupan skor bio i dalje na strani AMD predstavnika, iako se CPU pokazao kao ekvivalent.
Nuclearus i AIDA su dali prednost Intelu, iako FPU deo nije blistao, pa se možemo složiti da su po tom pitanju Intel Core i3 i AMD A8 i A10 predstavnici veoma slični, kada se stvari posmatraju kao celina.
S druge strane Cinebench je pokazao nadmoć APU-ove grafike, dok je snaga obrade informacija po jezgru, bar kad je rendering u pitanju i dalje na strani Ivy Bridge arhitekture.
Nekoliko testova koje smo dobili direktno od AMD-a, a radi se o aplikacijama koje iskorišćavaju potencijal GPU-a. Primera radi, ComputeMark 2 radi simulacije fluida a koristi DirectCompute kako bi ubrzao samu simulaciju, rasterećujući tako CPU i upošljavajući GPU kad je god to moguće. S obzirom da je u pitanju test koji je AMD preporučio i ne čudi što su razlike u odnosu na Intel konkurenciju ogromne. S druge strane, ovo ne mora da znači da su rezultati nerealni, već više da se pokazuje tačno gde AMD GPU odnosi prednost u odnosu na konkurenciju. Musemage je druga aplikacija koja vrši seriju filtera i operacija nad fotografijom, a računa se vreme za koje se operacije izvrše, nakon čega se dobija skor. Očekivano, što bolji GPU, to su bolje i performanse, pa APU-ovi i ovde dominiraju. Pre nego što krenemo na sledeći test napomenućemo i da je AMD preporučio Photoshop CS6 kao jednu od test aplikacija, te da smo je mi namerno preskočili, jer, iako Adobe koristi OpenCL, primena je ograničena samo na nekoliko “blur” efekata. Razlika je primetna, ali s obzirom da Photoshop raspolaže za ogromnim brojem filtera i efekata, primena GPU-a samo u ograničenom broju efekata nam se ne čini neozbiljnom.
Aplikacija koja je dodata našoj transkoding bateriji testova je i Handbrake. Radi se o open source verziji koja je popularna zbog velikog broja implementiranih izlaznih formata i lakoće upotrebe. Očekivano, GPU podrška je podržana, ali samo za AMD grafike, pa je prednost APU-ova očigledna.
S druge strane, u aplikaciji koju AMD takođe preporučuje – CyberLink MediaEspresso do izražaja dolazi implementirane video enkoding i dekoding jedinice unutar Intel grafike koje dominiraju naspram AMD predstavnika. Primera radi imate i rezultat kada nije korišćena grafika (HW off), gde se vidi da su performanse CPU jezgra uporedive, sve dok se ne uključi grafika, kada Intel s pravom pokazuje možda i jedino fantastičnu stvar koju Ivy Bridge Integrisana grafika poseduje – video transkoding engine.
Radeoni vs Intel HD Graphics Direktnim poređenjem grafičkih delova APU-ova i Intel konkurenta situacija je jasna kao dan. Nema testa u kojem razlika nije bila bar duplo veća u poređenju sa slabijim AMD APU-om, a u poređenju sa Radeonom HD7660D slabašni Intel HD Graphics 2500 je u pojedinim testovima imao i četvorostruko slabije rezultate. Ovo nas dovodi do veoma prostog zaključka – kada su igre u pitanju, Intel ne može ni da se poredi sa jakim grafikama koje se nalaze u APU, jer su oni nekoliko generacija ispred. Jedina igra koja je baš oznojila APU i koja jednostavno nije igriva ni na najslabijim podešavanjima je Crysis 2. Svi ostali naslovi su pokazali vrlo igrive rezultate u popularnoj 1680×1050 rezoluciji. Prijatno iznenađenje je i mega zahtevni Metro 2033, koji je na medium setovanjima uspeo da da skoro celih 30 frejmova, dok su ostali naslovi radili glatko i sa podešavanjima na maksimumu, što je, za jednu integrisanu grafiku – fantastično.
RAM, i dalje veoma bitan Kao i kod prve generacije APU-ova, GPU-ovi koriste sistemsku memoriju, pa je brzina iste kod prethodne generacije prilično uticala na performanse. Stoga smo uradili mali test i provrteli bateriju test igara sa Radeonom HD7660D sa tri različita takta radne memorije – 1333, 1600 i 1866 MHz. Očekivano, viši radni takt uspešno utiče na performanse, pa razlika sa istim APU-om može prebaciti 30% ukoliko poredite rad sa memorijom na 1333 i 1866 MHz. S obzirom na to da razlike u ceni memorija nikad nisu bile jeftinije, te da APU-ovi nativno podržavaju memoriju od 1866 MHz ukoliko pazarite neki od novih Trinity APU-ova, a želite da se igrate obavezno ih uparite sa što bržom memorijom, kako biste imali bolje performanse.
Čipset i FM2 Novi soket dolazi sa pločama koje su opremljene A85X čipsetom. U pitanju je nova verzija kontrolerske logike koja u suštini i ne donosi mnogo novih stvari. Možda najveće iznenađenje je novi soket koji ne zadržava kompatibilnost unazad sa FM1 soketom. AMD kao glavni razlog naglašava isporuku struje ka APU, jer promena na strani PCI Express i DDR 3 interfejsa nema. Hudson D4 čipset (A85X FCH) obezbeđuje osam SATA 6 Gbps portova sa RAID 5 podrškom, kao i mogućnost da se 16 PCI Express 2.0 linija podele u dva x8 slota. Ostatak je identičan kao i kod FM1 – imamo četiri USB 3.0 i deset USB 2.0 portova.
Tu je i UMI, interfejs koji povezuje APU sa čisetom, a koji 2 GB/s protok ostvaruje preko četiri direktne linije komunikacije. Tu su i četiri PCI Express linije i četvorokanalni audio sa FIS, mSATA podrškom, PCI mogućnostima, klok generatorom, te podrškom za BIOS do 16 MB. U prevodu, slobodno možete očekivati A75 ploče sa FM2 soketom koje će verovatno biti malo jeftinije, a neće vam uskratiti skoro ništa po pitanju performansi. Gigabyte F2A85X-UP4 Model sa kojim smo mi testirali APU-ove je pomenuti Gigabyte F2A85X-UP4. Radi se o premium modelu koji već na prvi pogled ostavlja utisak veoma kvalitetnog modela. Naime, kod A75 smo navikli na modele koji imaju sve što im je neophodni i retko više od toga, jer je ideja napraviti pristupačnu ploču kako bi konačna cifra prilikom sklapanja računara bila što niža.
Gigabyte je otišao korak dalje i predstavio overklokerski model namenjen onima koji iz APU-a žele da izvuku apsolutni maksimum, pa se prilikom kupovine uz ovaj model obavezno odlučite za neki od otključanih APU-ova kako biste dostigli potencijal i ploče i APU-a. Crni lak, karakterističan za high end modele i ovde je prisutan. Letimičan pogled na naponsku jedinicu vam govori da se radi o osmofaznom filtriranju napona APU-a sa dodatnom zavojnicom tik uz osmopinski ATX 12V konektor te dve dodatne uz DIMM slotove. Naponska jedinica koja se brine za APU je digitalnog tipa i razdvojena je u dve zone od kojih jedna brine za CPU, a druga za GPU deo, omogućavajući tako finija podešavanja zasebno za CPU i GPU delove APU-a.
Gigabyte F2A85X-UP4
Soket
AMD FM2
Čipset
AMD A85X
Memorijski slotovi
4x DIMM DDR3 1066-1866MHz
Slotovi za proširenje
1x PCIE 2.0 x16, 1x PCIE 2.0 x16(x8), 1x PCIE 2.0 x16(x4), 3x PCIE 2.0 x1, 1x PCI
SATA
7x SATA 6 Gb/s, 1x eSATA 6 Gb/s
USB
AMD A85X: 10x USB 2.0 (2+8), 4x USB 3.0 (2+2) + Etron EJ168: 2x USB 3.0 (nazad)
Četiri memorijska slota primaju maksimalno 64 GB sistemske memorije radnog takta u rasponu od 1066-1866 MHz, a primetili smo da BIOS ima opciju kojom radni takt memorije putem multiplikatora podiže na 2133 MHz, bez potrebe overkloka magistrale. Za video izlaze se brinu četiri konektora: DVI, VGA, HDMI i Display Port, dok je putem tri PCI Express 2.0 slota x16 veličine moguće povezati još dve grafike. Prvi slot radi u x16 modu, a drugi deli protok s njim, pa u slučaju Crossfire sistema grafike će raditi u x8/x8 modu. Prisutna je i LucidLogix Virtu podrška za uparivanje integrisane i diskretne grafike, što će biti veoma interesantna opcija. Treći PCI Express x16 slot deli linije sa manjim PCI Express x1 slotovima deleći tako ukupan protok između ova četiri porta. Za one nostalgične, tu je i jedan PCI slot, direktno kontrolisan od strane čipseta.
Od osam SATA 6 Gbps slotova jedan je prebačen na zadnju stranu u vidu eSATA konektora, a ova ploča nema mSATA konektore na sebi. Kada se o broju USB portova radi, iskorišćen je maksimalni broj linija komunikacije koje daje čipset, pa imamo deset USB 2.0 (dva na zadnjem panelu i osam na ploči), kao i četiri USB 3.0 (dva na zadnjem panelu i dva na ploči) koji su potpomognuti sa dodatna dva porta na zadnjem panelu za koje se brine Etron EJ168 čip. Dva Realtek kontrolera se brinu za gigabitni LAN i osmokanalni HD audio sa podrškom za S/PDIF.
Kada je sama matična ploča u pitanju UltraDurable 5 sertifikat garantuje vrhunske komponente, to je vidljivo na prvi pogled. Ništa osim najkvalitetnijih oklopljenih kondenzatora, zavojnica i otpornika nije korišćeno, pa ne morate brinuti o dugovečnosti ovog modela, jer je verovatno da će i posle pet godina intenzivnog korišćenja sve komponente imati isti nivo performansi.
S obzirom na to da se radi o naprednom modelu nije nas iznenadila implementacija fizičkih Power, Reset i CLR CMOS prekidača na PCB-u. Tu su i četiri konektora namenjeni ventilatorima, a nije nam se svideo položaj onog namenjenom CPU, koji se nalazi maltene na sredini ploče te je velika verovatnoća da će tu nečemu smetati.
Naravno podrška za UEFI BIOS je tu, a svideo nam se Gigabyte “Easy mod” u vidu 3D prikaza matične ploče, preko kojeg jednostavno pristupate sekciji koju želite. Naravno, napredna sekcija je dosta interesantnija, a s obzirom na to da nismo imali mnogo vremena uspeli smo bez problema da A10 podignemo na 4,44 GHz što je odličan rezultat kada je overklok u pitanju. I iz OS-a je moguće upravljati parametrima sistema i igrati se sa overklokom zahvaljujući poznatoj EasyTune 6 aplikaciji, bez potreba da odlazite u BIOS i stalno resetujete računar.
Sve u svemu, radi se o odličnoj matičnoj ploči namenjenoj pre svega naprednim korisnicima. Ne znamo koliko će se sa ovakvom pločom Gigabyte uklopiti u priču sklapanja pristupačnog računara pošto sumnjamo da cena ovakvog modela može biti niska, ali je nesporno da se radi o izuzetnoj matičnoj ploči na koju čak i entuzijasti neće imati zamerki. Kraj ili početak?
Iako se radi o nečemu što govorimo na kraju svakog teksta, ovo je definitivno uvod u veoma lepu budućnost koju je AMD pripremio svojim korisnicima. Unapređenja koja je Piledriver arhitektura donela definitivno nisu mala i klok za klok novi FX procesori prema preliminarnim rezultatima daju između 10 i 20% bolje rezultate od ekvivalentnih Bulldozer modela. S obzirom da se Piledriver jezgra nalaze i u APU-ovima, logika je jasna. U poređenju sa direktnim CPU konkurentom – Core i3, stanje je šareno, ugrubo performanse su veoma slične. Dok Intel pravi razliku gde god se aktivira FP jedinica dotle AMD ima svoje prednosti u nešto višem taktu i generalno veoma sličnim performansama. Kada se u jednačinu doda i GPU, koji je integralni deo APU-a stvari se drastično menjaju. Jednostavno AMD je igrao na kartu GPU-a i taj deo je izveden maksimalno dobro.
Novi GPU ima odlične performanse, i ne libi se da GPU uposli kako bi pomogao procesoru u aplikacijama koje podržavaju DirectCompute i OpenCL biblioteke. Problem može biti ekosistem u kojem ovakvih aplikacija nema mnogo ili je njihova implementacija izvedena na bazičnom nivou – Photoshop CS6 je najbolji primer. Od tri najpopularnije aplikacije za kompresiju podataka jedina koja koristi OpenCL i samim tim ima benefita od grafike je WinZip. Kada centerste videli da neko koristi WinZip, pored živog WinRAR i besplatnog 7-Zip? Ono čemu se možemo nadati da će se ovaj ekosistem proširiti te da će APU moći da svoj potencijal iskaže u svakodnevnom radu sa velikim brojem aplikacija.
U međuvremenu integrisani Radeon ćete bez brige moći da koristite za igranje, jer se radi o nesporno najboljem integrisanom grafičkom rešenju na tržištu. Čak ni HD4000 Intel grafika ne može da se meri sa performansama novog Radeona koji na svim poljima pokazuje bolje rezultate.
AMD je napravio odličan posao sa odustajanjem od borbe za najbolji CPU sa Intelom i fokusirao se na APU-ove i integracije. Ovim tempom sledeće godine ćemo gotovo sigurno videti Kaveri, treću generaciju APU-ova čija će grafika da se zasniva na Graphics Core Next arhitekturi i HSA poboljšanjima koji dozvoljavaju GPU da pristupa memoriji CPU dela. U međuvremenu, zakasneli Intel Core i3 je odabrao pogrešan trenutak da se pojavi na tržištu, jer pored ovako moćnih APU-ova po veoma pristupačnim cenama konkurencija nema šta da traži u ovom segmentu.
