Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Test: ASUS i Sapphire Radeon HD7870
Ovom prilikom su nam stigla dva nova modela sa PitcairnXT grafičkim čipom koji možda poseduje optimalan odnos performansi i energetske zahtevnosti u odnosu na Tahiti i mali Cape Verde. Ovaj čip se jako dobro nosi i sa visokim frekvencijama, a pritom ima i solidnu “konjsku snagu ispod haube” što ga čini jako dobrim rešenjem za nešto snažnijii “midrange” Radeon. Kada su se Radeon HD 7870 i HD 7850 pojavili, delovali su jako dobro, uz očekivanu cenu koja bi bila ispod ili barem oko 250 evra što je bila gornja cenovna granica za Barts i HD 6870/6850 koje su trebali da zamene. Nažalost, to nije bio slučaj i neretko ćete naći u domaćim prodavnicama cene za ove modele kako prelaze i trideset hiljada dinara što je potpuno sumanuto. Bilo kako bilo, hajde da se osvrnemo na proizvode koji su nam se našli na testu, a što se cene tiče, nadajmo se da će se AMD i prodavci osvestiti i na vreme oboriti cene ovih modela.
ASUS Radeon HD 7870 DirectCU II TOP
Kao i uvek, ASUS-ov model stiže u prepoznatljivom pakovanju koje možete primetiti bez da se preterano zagledate, a očekivano ga prati i skromna propratna oprema što je nešto na šta nas je ova kompanija odavno navikla. Kutija je ujedno i odlično mesto da se istaknu mnoge ASUS-ove tehnologije koje su implementirane u ovu grafičku kartu. To se odnosi na DigiVRM+ koji se od skoro nalazi na ovom tipu proizvoda, a naravno ASUS ponosno ističe i svoje DirectCU II hlađenje, koje je bilo naš najveći predmet briga, jer se na Radeon-u HD 7850 nije pokazalo u najboljem svetlu.
Kao što smo već rekli propratni paket je prilično siromašan i podrazumeva samo ono što je neophodno. Spartanski opremljen, ASUS HD 7870 dolazi uz disk sa drajverima i softverom, CrossFireX mostićem, šturim uputstvom, a našli smo i DVI to VGA i naponski adapter. Dakle, na ovu temu nema mnogo priče, pa pređimo na grafičku kartu.
Ukoliko ste pročitali test koji se bavio ASUS-ovim Radeon HD 7850 sa istim sufiksom, verovatno ste primetili da smo najviše zamerki imali na način na koji je ovaj proizvođač rešio DirectCU II kuler. Ovo rešenje u manjem formatu nije pokazalo željene akustične i termalne karakteristike da bi se, po našem mišljenju, smestilo pod DirectCU brend. Ipak, ASUS se potrudio da ispravi probleme i dobili smo unapređenu verziju u odnosu na kuler koji je bio montiran na Radeon HD 7850 TOP.
Ono što je vezano za sam izgled kulera je ostalo neizmenjeno, a tu pre svega mislimo na plastični oklop koji se koristi i koji oblikom i bojama izgleda kao i “veliko” DC II rešenje. Materijal koji se koristi za izradu nije metal, već plastika, ali na svu sreću, njena površina je gruba što daje utisak veće kvaliteta nego da je odluka pala na “glossy” varijantu. Prave izmene su ipak izvedene ispod ove “haube”. Telo kulera je izrađeno od aluminijuma, ali je malo masivnije nego kod slabijeg modela što je očigledno bilo neophodno da bi se dobile željene temperature.
Kroz rashladni profil, kao i ranije, prolaze tri heatpipe-a, međutim ASUS se odlučio da im poveća prečnik sa sedam na osam milimetara. Oni su izrađeni od bakra, ali su niklovani što je čak i u vizuelnom smislu napredak. Heatpipe-ovi čine i bazu kulera što je i logično s obzirom na to da govorimo o DirectCU hlađenju. Ostvarujući direktan kontakt sa grafičkim čipom skraćuje se put koji toplota treba da pređe da bi stigla na aluminijumska rebra hladnjaka, pa i ne čudi previše to što mnogi proizvođači forsiraju upravo ovakve i slične tipove kulera.
Najbitnija izmena je zapravo vezana za ventilatore koji su bili veliki problem kada je Radeon HD 7850 DirectCU II u pitanju. Zbog činjenice da su bili različitog tipa, jedan je bio veoma tih, dok je drugi proizvodio jezivu buku koja nam je smetala tokom dužih sesija igranja. Na svu sreću, ovaj problem je rešen, tako što je ASUS na ovu grafičku kartu smestio dva identična ventilatora, a oba karakteriše nizak nivo proizvedene buke. Čak i pri 50-60 procenata od maksimalnog broja obrtaja, mnogi korisnici sa kvalitetnijim kućištima će čuti pre neku od drugih komponenti.
Ispod kulera je smešten Pitcairn grafički čip izrađen u 28-nanometarskoj litografiji. Ovaj GPU je zasnovan na GCN arhitekturi i poseduje 1280 Stream procesora, kao i 80 teksturnih i 32 ROP jedinica. Podrška za DirectX 11.1, ShaderModel 5.0 i OpenGL 4.2 se podrazumevaju. Referentni model je deklarisan na potrošnju od 175W, a paradoksalno je to što je NVIDIA-in “high-end”, model GTX 680, troši svega 20W više. Oko grafičkog procesora se nalazi osam GDDR5 memorijskih čipova. Oni obrazuju 256-bitnu memorijsku magistralu, a ukupan kapacitet iznosi 2GB što je i više nego dovoljno za ovaj segment ponude.
Već smo pomenuli da ASUS za ovaj model koristi digitalnu naponsku jedinicu koja nosi naziv DigitVRM+ i koja predstavlja izuzetno kvalitetno rešenje sa čim će se složiti mnogi korisnici njihovih matičnih ploča. Osim toga, ASUS je iskoristi šestostepenu filtraciju napona prema Pitcairn čipu, a na sve to je lepo videti da su oklopljene zavojnice zapravo sa oznakom Super Alloy Power. Jedina, uslovno rečeno, primedba je to što su naponska jedinica i četiri memorijska čipa prepušteni sami sebi, kada je hlađenje u pitanju i sve na šta se mogu osloniti jeste strujanje vazduha koju stvaraju ventilatori.
Što se priključaka tiče, ništa u odnosu na referentne modele nije promenjeno. Prisutna su dva 6-pin molex-a za napajanje, kao i jedan CrossFireX priključak na gornjoj ivici karte. Veza sa računarom je izvedena putem PCI-Express 3.0 interfejsa koji je kompatibilan i sa ranijim standardima.
Video izlazi su izmenjeni u odnosu na referentni model, pa ćete na prednjem panelu naći dva DVI priključka od kojih je jedan dual-link, dok je drugi single-link. To znači da ćete na drugom imati ograničenje na maksimalnu rezoluciju od 1920×1200. Pored njih, tu su i DisplayPort i HDMI konektori punih dimenzija što je izmenjeno rešenje u odnosu na ono što je AMD predložio.
Kako se radi o modelu sa sufiksom TOP, nije nas iznenadila povećana frekvencija čipa sa 1000MHz, na 1100MHz što je tačno deset procenata ubzanja. Memorija koju je potpisao Hynix nije dobila nikakvo povećanje taktova, pa u skladu sa tim, radi na 1250MHz, što implicira efektivnih 5GHz, jer se radi o GDDR5 čipovima.
Sapphire Radeon HD 7870 Overclock Edition
Za razliku od ASUS-a, Sapphire svoje proizvode pakuje sa bogatom propratnom opremom i iskreno daleko nam se više sviđa ovaj pristup, pogotovo kada govorimo o prilično skupim grafičkim kartama koje je ipak bolje ne isporučiti samo sa minimalnim setom dodataka. U ovom domenu Sapphire prosto briljira, jer zaista imate osećaj da proizvođač misli na svoje kupce dalje, pogotovo kada uzmete u obzir da su im grafičke karte gotovo uvek odlične, tako da ovoj kompaniji nije potrebno da kompenzuje bilo kakve nedostatke.
Kao što se vidi i na slici, u kutiji se našlo pregršt korisnih dodataka. Osim osnovnog, tu su konvertori za video izlaze koji miniHDMI pretvaraju u klasičan HDMI, kao i pretvarač za DisplayPort u DVI. Sapphire isporučuje i HDMI 1.4a kabl dužine gotovo dva metra koji će svakako imati svoju namenu u većini domova, s obzirom na to da većina proizvođača monitora ne isporučuje ovaj kabl u standardnom pakovanju. Bonus je i pristup Sapphire Select klubu koji često ima zanimljive promocije za članove sa zlatnim statusom koji dobijate samo kupovinom neke od boljih kartica.
Sama karta izgleda nešto masivnije i kabastije od ASUS-ovog modela, prvenstveno zbog veće plastične oplate koja je duža od cele štampane ploče i izlazi van njenih ivica. Veliki i tanki ventilatori su odlično unapređenje u odnosu na referentni dizajn kada je u pitanju stepen buke koji proizvode. Ispod njih se nalazi rashladni profil izrašen od aluminijuma, a gusta rebra ga čine prilično masivnim. Prožima ih četiri bakarna heatpipe-a koja završavaju u osnovi hladnjaka. Sapphire se ipak nije odlučio na to da se heatpipe-ovi naslanjaju na GPU, već je sama baza izrađena od bakra.
Kada se skine kuler, na videlo izlazi veliki aluminijumski okvir koji prekriva memorijske čipove, kao i veći deo naponske jedinice, a jedini izuzetak su zavojnice. Interesantno je to što je ovo u suštini referentni dizajn koji je definisao AMD, a da su manje-više razlike samo u boji štampane ploče. Naponska jedinica je skromnija nego ona kod ASUS-a, nešto manjeg kvaliteta, ali sve radi onako kako bi i trebalo. Takođe Sapphire-ovo rešenje ima jednu fazu manje u naponskoj sekciji, a generalno se može reći da je kvalitet izrade, imajući sve u vidu, nešto manji nego kod drugog proizvođača.
Što se tiče samog čipa i memorije, razlika u odnosu na ASUS-ov model nema, jer je u suštini ista grafička karta. I ovde je upotrebljen Pitcairn(XT) grafički procesor uparen sa 2GB GDDR5 memorije koja formira 256-bitnu magistralu, što znači da ništa nije promenjeno. Doduše, činjenica da je memorija pasivno hlađena nam je dalo dovoljno razloga da se ponadamo nešto većom overklok margini kada je ovaj model u pitanju.
Video izlazi su nešto bolje rešeni na Sapphire-ovom proizvodu, iz prostog razloga što dodatni adapteri koji ne stižu uz ASUS, korisnicima daju daleko veću fleksibilnost, a na samoj kartici se nalaze izlazi koje ćete naći i na referentnom rešenju. Tu je po jedan dual-link DVI i HDMI pune veličine, kao i dva mini DisplayPort-a. Ovo je ujedno i najbolje rešenje po našem mišljenju, koje uz dodatke čini potpuno zaokruženu ponudu.
Frekvencije ovog modela su takođe povećane u odnosu na vrednosti koje je propisao AMD, ali i u ovom slučaju to važi isključivo za GPU. Sapphire nije bio “agresivan” poput ASUS-a, pa je ubrzao grafički čip sa 1000MHz, na svega 1050MHz što nije ono čemu smo se nadali, s obzirom na sufisk Overclock Edition. Memorija je ostala na referentnom taktu od 1250MHz, što je zaista šteta, jer nam izgleda kao da nije iskorišten pun potencijal ove karte. Naravno, za one koji vole sami da se bave overklokom, fabrički taktovi su sve samo ne bitni, jer ionako je zanimljivije da se maksimalne vrednosti otkriju “igranjem”.
Rezultati 1. deo
Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
VGA: ASUS Radeon HD 7870 DirectCU II, Sapphire Radeon HD 7870 OC
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: AMD Catalyst 12.3
Rezultati 2. deo
Utisci u radu, overklok
Tokom igranja i testiranja ovih grafičkih karti smo došli do nekoliko zapažanja i praktičnih zaključaka. Prilikom opterećenja na duže staze, maksimalna temperatura GPU-a je bila na strani Sapphire-ovog modela koji je svoj maksimum dostigao sa 67 stepeni celzijusa, dok je ASUS peak-ovao na 71 stepen što nije velika razlika, međutim pojedinim korisnicima i to može biti gram na vagi koji odlučuje kupovinu.
ASUS:
Sapphire:
Pritom, ASUS-ov ventilator je radio agresivnije da bi spustio temperaturu, pa je i hlađenje nešto bučnije. Treba napomenuti da su oba kulera izuzetno tiha i da su razlike puko traženje dlake u jajetu, tako da ovaj faktor slobodno možete izbaciti iz računice ukoliko se “lomite” između ova dva modela. Smatrajte ih gotovo bešumnim rešenjima, te da su razlike minimalne.
ASUS:
Sapphire:
Što se overkloka tiče, tu smo imali vrlo napetu bitku između ova dva modela, ali je Sapphire odneo pobedu na kraju. Ruku na srce, ako je sudeći po ASIC kvalitetu, bolji GPU se našao u Sapphire-ovom modelu, pa je imao malu prednost na startu. Prilikom overkloka sa ASUS-om smo “zapeli” na 1215MHz za GPU što je 115MHz više u odnosu na fabričku vrednost i ovaj rezultat je definitivno odličan. Memorija se zaustavila na 1425MHz, što je efektivnih 5,65GHz čime smo dobili veliki memorijski protok od čitavih 182,2GB/s.
Sapphire je ipak uspeo da dostigne veće vrednosti uz veoma malo truda. Osim što je GPU postigao visokih 1280MHz kao stabilnu vrednost, memorija se pokazala nešto raspoloženijom od ASUS-ove i stigla je do 1450MHz (efektivno 5,8GHz), pa je dobijeni bandwidith dostigao 185,6GB/s. Ruku na srce, efektivno ubrzanje diktira, pre svega, frekvencija GPU-a, pa je uticaj dodatnog overkloka memorije jedva doneo koji procenat realnog dobitka.
Zaključak
Odabir između ova dva modela je vrlo težak, ali je njihovo poređenje donelo jako bitan praktičan zaključak. Možda ste već i pretpostavili, jer često govorimo o tome, ali nismo imali dugo demonstrirali u praksi, a to je da overklok margina gotovo isključivo zavisi od samog čipa i da ni najkompleksnija digitalna naponska jedinica, sa najkvalitetnijim elementima ne može da pomogne ukoliko je čip manje overklokabilan. U konkretnom slučaju, izrada i većina ekskluzivnih tehnologija je učinila da generalno imamo više simpatija prema ASUS-u, ali je Sapphire u praksi pokazao da je čak i nešto bolji u većini kategorija.
Naravno, niko vam ne može garantovati da prilikom kupovine Sapphire-ovog modela nećete dobiti lošiji GPU od našeg koji će imati slabije mogućnosti za povećanje taktova. Čak i van toga, Sapphire-u ide na ruku niža temperatura i bolji propratni paket sa kojim se ASUS ne može takmičiti. Nivo buke nećemo uzimati u obzir, jer su razlike marginalne i ne mogu ući u ukupnu ocenu iz našeg ugla.
ASUS je ipak nešto kvalitetnije izrade i poseduje određene ekskluzivne tehnologije, poput DigiVRM+, DirectCU II hlađenja i Supper Alloy Power elemenata (zavojnice, elektroliti…) koje mogu garantuju dug radni vek, pa ukoliko vam se to više dopada, slobodno ga uzmite u obzir. Što se nas tiče, mi bismo uvek izabrali jeftiniji od ova dva modela, s obzirom da ništa od ovoh razlika nije dovoljno da nas ubedi, koliko bi to mogla da učini veća razlika u vrednosti.
