Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Test: ASUS i Sapphire Radeon HD7950 3GB
Nakon što je sa Radeonom HD7970 uspeo da konačno prestigne GeForce GTX580, koji je dominirao na polju performansi koje grafička karta sa jednim čipom može da pruži, na dnevni red je došao i model koji će biti ne toliko brži, ali daleko zanimljiviji zbog niže cene. Radeon HD7970 je u priličnoj meri prestigao popularni GTX580, ali je svakako pitanje da li će sličan uspeh imati i HD7950, čija bi cena trebala biti prilično niža? Takođe, sa ovim modelima AMD sve više stiče na prednosti u odnosu na konkurenciju zbog činjenice da modela baziranih na Kepler čipu neće biti još neko vreme. Ukoliko se AMD potrudi i ukoliko im je raspored adekvatan, vrlo je moguće da ubrzo vidimo i modele srednje klase zasnovane na 28-nanometarskom čipu, čije je kodno ime “Cape Verde”. Verujemo da je veliki broj korisnika zainteresovan za ove proizvode, s obzirom da od Radeon-a HD5770 i Juniper čipa nismo videli novi “mid-range” GPU.
Kao što je i očekivano, AMD je iskoristio koncept koji je i do sada primenjivan prilikom predstavljanja novih modela, a to znači da ništa od novina koje je doneo Radeon HD7970 nije izostalo, pa praktično možete pročitati ranije tekstove na tu temu i znaćete šta je od tehnologija implementirano i u Radeon HD7950 – a to su AMD Radeon HD7970 3GB test i Uvodna priča o tehnologijama u Radeon HD7970 grafičkim karticama. Sa druge strane, u pogledu tehničkih karakteristika, na nekoliko ćoškova je pomalo “zakinuto”, pre svega oko samog GPU-a koji je neznatno oslabljen, kao i u pogledu propisanih frekvencija koje je AMD odredio. Ipak, kao što ćete kasnije videti, proizvođačima je očigledno ostavljena mogućnost da propisane vrednosti interpretiraju prilično svojevoljno.
Van toga, nije se gotovo ništa promenilo, što znači da se koristi grafički procesor kodnog imena Tahiti, koji predstavlja čip sa DirectX 11.1 podrškom. Tu je naravno i ShaderModel 5.0, OpenCL 1.2 i OpenGL 4.2 kompatibilnost, od kojih su poslednje dve doživele unapređenje u odnosu na čipove iz Northern Islands familije. Novi GPU se zasniva na Next Generation Core iliti NGC arhitekturi koja je po prvi put izašla u javnost sa Tahiti čipom i zamenila je dotadašnji VLIW4 i VLIW5 koji se koristio u Cayman i Barts čipovima. Prva dva modela koja su nama stigla na test, potpisana su od strane kompanije ASUS i Sapphire, a mi ćemo početi od potonjeg iz dva razloga. Pre svega zbog činjenice da nam je prvi stigao na test, a drugi je to što radi na referentnim taktovima zbog čega je dosta praktičnije da bude prvi opisan.
Sapphire Radeon HD7950 Dual-Fan 3GB
Sapphire karta stiže u povećem pakovanju, koje je značajno sadržajnije od onoga na šta smo navikli. Osim same karte i osnovne opreme koja podrazumeva dokumentaciju, disk sa drajverima, DVI to VGA i naponske konvertore, stiže i kod sa “zlatnim” članstvom u Sapphire klubu, kao i HDMI kabl dužine 1,8m što je lep gest od strane ove kompanije. Skloni smo reći da bi i ostali proizvođači mogli da se ugledaju na njih, jer većina njih radi upravo suprotnu stvar. Ovo nije veliki nedostatak, ali kada za grafičku kartu potrošite više od prosečne srpske plate, sasvim je realno za očekivati da postoji makar nekakav propratni paket.
Prvo što ćete primetiti na kartici je veliki kuler koji odstupa potpuno od referentnog dizajna, a isto se može reći i za kompletnu kartu. Na njemu se nalaze dva ventilatora prečnika 90mm, sa dugim perajima koja sugerišu da će njihov rad biti jako prijatan usled niskog nivoa buke. Oko njih se nalazi plastični “oklop” koji delimično prekriva kartu, a izrađen je od crne plastike čiji je većinski deo plastika sjajne površine na kojoj, očekivano, ostaju otisci prstiju već posle prvog kontakta. Rashladni profil se sastoji od gustih aluminijumskih rebara, kroz koje prolazi pet bakarnih heatpipe-ova. Dva su debljine osam milimetara, dok su ostala tri milimetar manjeg dijametra.
Baza rashladnog tela je takođe izrađena od bakra, a kroz nju prolaze heatpipe-ova. S obzirom na to da “topotne cevi” ne naležu direktno na površinu čipa, putanja toplote je duža, pa samim tim transfer toplote nije efikasan kao kod npr. Vapor-X kulera. Drago nam je da memorija nije prepuštena sama sebi, jer Sapphire-ov model poseduje aluminijumski okvir koji prekriva GDDR5 čipove, kao i elemente naponske jedinice, što je za svaku pohvalu. Nakon uklanjanja kulera na videlo izlazi plavi PCB, refrentnog dizajna, koji u centru poseduje Tahiti čip. Naponska jedinica je prilično kvalitetno odrađena, pa je filtriranje napona prema GPU-u izvedeno u sedam faza.
Oko grafičkog procesora je raspoređeno 12 memorijskih čipova GDDR5 tipa koji formiraju magistralu od 384bita. Ovaj memorijski interfejs je identičan onom koji poseduje Radeon HD7970, a jedini razlika je frekvencija memorije u korist jačeg modela. Grafička karta komunicira sa ostatkom sistema putem PCI-Express 3.0 interfejsa, a za dodatno napajanje će vam biti potrebna dva 6pin molex konektora. Kada su video izlazi u pitanju, na raspolaganju vam se nalazi ista konfiguracija kao i kod referentnog HD7970 i HD7950 – dva mini Display Porta, HDMI i DVI što će biti dovoljno za gotovo svakog korisnika. Duž gornje ivice štampane ploče ćete naići, između ostalog, na dva CrossFireX konektora, kao i na mikroprekidač sa kojim vršite izbor između dva BIOS-a. Prvi je otvoren za modifikacije, dok je drugi zaštićen i služi za situacije u kojima sa prvim nešto pođe naopako.
Sapphire-ov model do detalja prati referentne specifikacije koje je propisao AMD. To znači da njegov Tahiti GPU poseduje 1792 Stream procesora, što nije mnogo manje od onoga što ćete naći u kompletnom Tahiti čipu (2048). Uz nešto manje teksturnih jedinica, kojih je 112 prisutno u odnosu na 128 kod punokrvnog Tahiti čipa, može se reći da završavamo sa razlikama. Broj ROP jedinica je takođe mešusobno identičan i iznosi 32, što je odlična vest za one koji se interesuju za ovu karticu. Dakle, prilikom overkloka, zbog ovakve konfiguracije, jedino će slabije skaliranje biti prisutno kod teksturnog fillrate-a i to u vrlo malom procentu. U pogledu memorije, AMD nije pošao putem smanjivanja njene količine ili “sužavanjem” interfejsa, već samo smanjivanjem njenog takta. To znači da je prisutno 3GB GDDR5 memorije sa 384bitnim interfejsom.
Kao što se vidi na slici iznad, frekvencije Sapphire-ovog modela su odgovarajući onome što je AMD propisao kao referentne vrednosti. Grafički čip je podešen na 800MHz, dok je memorija postavljena na 1250MHz, što efektivno čini 5GHz zbog činjenice da se koriste čipovi GDDR5 tipa. Ovo je, za korisnike, najbolji način da se grafičke karte segmentiraju, jer je niže frekvencije najlakše nadoknaditi prostim overklokom. Naravno, ne možete uvek računati na ovu opciju, kada je čip jednostavno neraspoložen za saradnju, ali imajući u vidu da je Tahiti generalno jako fleksibilan čip, moramo priznati da smo u velikoj meri računali na tu njegovu mogućnost.
U radu, karta se pokazala kao izuzetno tiha, a ventilatori gotovo da nisu prešli minimalni broj obrtaja. Ovo je fantastična vest za korisnike kojima je tišina velika prednost prilikom kupovine grafičke karte. Uz to temperatura nije prešla 63 podeok na celzijusovoj skali. Dakle, tiha karta sa kvalitetnim hlađenjem i relativno niskim stepenom zagrevanja obećava kada je u pitanju overklok. To je i ostvareno u velikoj meri, jer smo bez problema stigli do odlične cifre od 1000MHz za grafički čip i 6,3GHz za memoriju. Ovo su fantastične vrednosti sa kojima se pravi osetna razlika u performansama što ćete kasnije videti i u grafikonima sa rezultatima testova.
Da bismo došli do ove vrednosti, fiksirali smo broj obrtaja ventilatora na 70% od maksimuma, pri čemu vredi pomenuti da je karta i pri ovim podešavanjima bila i dalje gotovo nečujna i u slučaju da imate iole kvalitetnije kućište, ne bi narušila tišinu. Uostalo gotovo sigurno ne bi bila ništa glasnija od recimo napajanja ili bilo koje druge komponente u kućištu. Takođe, temperature su ostale u normalnim granicama i ne samo to, već su i smanjene zahvaljujući povećanom protoku vazduha. Naravno, to znači da bi bilo moguće komotno oboriti njihovu brzinu, ali u našem slučaju za tim nije bilo potrebe zbog činjenice da je i pri ovim podešavanjima vladala prijatna tišina.
ASUS Radeon HD7950 DirectCU II TOP
Drugi model koji nam se našao u test labu, je stigao iz ASUS-a. Čim smo na kutiji ugledali da je u pitanju nereferentni model sa DirectCU II hlađenjem, pojavio nam se osmeh na licu, jer to odmah u startu obećava odlične overklok mogućnosti. U velikoj kutiji ne stiže gotovo ništa, osim naravno standardne opreme koju čine disk sa drajverima, šturo uputstvo i par molex i video konvertora. Upravo o ovome pričamo kada kažemo da je Sapphire ovde dva koplja ispred ASUS-a i zaista bismo voleli da ponekad budemo i iznenađeni na ovu temu.
ASUS-ov Radeon HD7950 DirectCU II je najblaže rečeno masivan, a ogroman je možda i bolji termin. U pitanju je karta koja zauzima tri slota zbog izuzetno velikog i kvalitetnog kulera. Ipak, nekome će ovoliki kuler izmamiti osmeh na lice, dok će korisnike sa velikim brojem komponenata na matičnoj verovatno odbiti zbog činjenice da će odmah “onesposobiti” dva susedna slota na matičnoj ploči. Bilo kako bilo, oklop ovog kulera je izrađen od aluminijuma crne boje sa karakteristične tri bordo štrafte. Tu su i dva velika ventilatora prečnika 100mm, koja prave veliki protok vazduha, a u slučaju velikog broja obrtaja stvaraju vrlo dubok šum zbog svojih velikih dimenzija.
Rashladno telo se sastoji od dve celine koje predstavljaju dva hladnjaka sa aluminijumskim rebrima. Ove dve celine su spojene bakarnim heatpipe-ovima kojih ima pet. Za razliku od Sapphire-ovog modela, heatpipe-ovi zapravo naležu direktno na površinu grafičkog čipa čime se povećava efikasnost u transferu toplote, koja mora da pređe daleko kraći put. Heatpipe-ovi zatim vrlo brzo prenose toplotu na dva hladnjaka odakle ventilatori preuzimaju stvar. Više puta do sada smo imali priliku da probamo DirectCU II karticu na različitim high-end modelima, ali je očigledno da ovo hlađenje neće zastartiti još jako dugo. Ipak, moramo da primetimo par nedostataka.
Pre svega, memorijski čipovi su praktično prepušteni sami sebi, jer nemaju nikakav pasivni hladnjak i jedino što im pomaže je praktično vazdušna struja koju prave ventilatori. Isto važi i za naponsku jedinicu koja je potpuno “gola”. Uz sve to, Radeon grafičke karte sa DirectCU II hlađenjem i dalje nisu dobile “bakplate” koji je očigledno rezervisan samo za GeForce modele. Ovo nije previše inteligentna odluka ASUS-ovih inženjera, jer zbog velike mase kulera i činjenice da se drži na svega četiri mala šrafa, hlađenje jednostavno “šeta” i ceo utisak je da je montirano “klimavo”. Ovo je zaista šteta, jer NVIDIA karte sa ovim kulerom odaju daleko veći osećaj čvrstine, dok to ne važi za Radeon-e još od perioda HD6900 serije.
Za sve ostalo imamo samo reči hvale kada je ovaj proizvod u pitanju. Pre svega, naponska jedinica je izuzetno kvalitetna, ali nije upotrebljen Super Alloy Power set elemenata, dok je broj faza isti kao i kod Sapphire-ovog modela. Takođe, štampana ploča i kod DirectCU modela nam izgleda kao da je referentna, s tim što su lemovi uredniji nego na Sapphire-ovom HD7950. Kao što je i očekivano ispod kulera smo zatekli istu situaciju, pa je u centru Tahiti GPU, sa 3GB GDDR5 raspoređene u dvanaest čipova koji formiraju 384bitni interfejs. Kako su specifikacije iste kao i kod prethodno opisanog modela, nećemo se bespotrebno ponavljati i odmah ćemo preći na frekvencije.
ASUS nije ispratio propisane taktove, već je ubrzao jezgro za 100MHz, pa u skladu sa tim Radeon HD7950 DirectCU II TOP radi na 900MHz. Memorija, sa druge strane, nije doživela nikakve promene i podešena je na 1250MHz, što je efektivnih 5GHz. ASUS nudi mogućnost povećanja napona, pa smo prvo istestirali rad karte na fabričkim taktovima, a zatim brzo prešli i na overklok. Treba pomenuti da je ASUS-ov model nešto bučniji, ali to gotovo nećete ni primetiti. Njegov šum je dublji i možete ga osetiti samo ukoliko vam je konfiguracija van kućišta, kao što je to nama. Ipak, ovde DirectCU II hlađenje jasno pokazuje svoju nadmoćnost nad onim što nudi konkurencija, jer je maksimalna temperatura niža za gotovo 10 stepeni i pored činjenice da ASUS-ov model radi na 100MHz višem taktu. Nakon ovoga, prešli smo na overklok puni optimizma…
…koji je očigledno bio potpuno opravdan. Nakon podešavanja ventilatora na 45% što smo ustanovili da proizvodi okvirno istu količinu buke kao i Sapphire-ov model na 70 procenata, krenuli smo u potragu za maksimalnim stabilnim taktom. Na 1.25V smo našli da je u pitanju idealan napon iako možete ići i više od ove vrednosti. Ipak, prelaskom preko 1.25V nismo dobili ništa veći potencijal za overklok, niti vidne benefite po pitanju stabilnosti. Na ovim podešavanjima smo stigli do 1100MHz za čip, što je fantastična vrednost na kojoj se zaustavio i Radeon HD7970. Memorijski čipovi nisu bili toliko fleksibilni kao oni na Sapphire-ovom modelu, ali je razlika bila gotovo neprimetna, jer je njen maksimum bio efektivnih 6,2GHz što je u realnim vrednostima svega 25MHz manje.
Lepa vest za sve je da se na malo većem broju obrtaja, maksimalna temperatura praktično nije ni promenila, tokom cele baterije testova nismo prešli 54 stepena. Pritom, hlađenje je bilo veoma tiho, a u slučaju da preferirate malo veće temperature na račun potpune tišine, spuštanjem brzine ventilatora na nekih 30-35 procenata od maksimuma biste dobili upravo to, bez narušavanja stabilnosti pri radu. Takođe, pored mogućnosti povećanja napona na GPU-u treba primetiti da je isto moguće uraditi i za memoriju, ali mi nismo imali sreće, jer i pored povećanog napona nismo prešli granicu od 1250MHz.
Rezultati
CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
VGA: MSI N560GTX Ti Hawk, ASUS GTX460 DirectCU
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: HD7950 modeli – AMD_Radeon_HD7900_Win7_64_Jan20 (modifikovani 11.12 drajveri); HD7970 – AMD_Radeon_HD7900_Win7_64_Jan05 (modifikovani 11.12 drajveri); GTX580 – ForceWare 280.26
Zahvaljujemo kompaniji ASUS na matičnoj ploči i grafičkoj karti ustupljenoj za potrebe test računara.
Zahvaljujemo kompaniji MSI na ustupljenoj grafičkoj karti za potrebe test računara.
Rezultati, prvi deo
Rezultati, nastavak
Utisci i zaključak
Nakon testiranja, možemo zaključiti da je AMD napravio potencijalnu zvezdu od grafičke karte, koja će uz pravu cenu vrlo verovatno biti osetno popularnija od Radeon HD7970. Iako nazivno slabija karta, Radeon HD7950 u sebi krije ogroman overklok potencijal, a verovatno će proizvođači biti daleko slobodniji da mu menjaju fabrički takt, jer se radi o prilično niskoj frekvenciji od svega 800MHz. Osim toga, hardverski gledano, Radeon HD7950 nije mnogo slabiji, jer zahvaljujući arhitekturi ne gubi mnogo sa četiri zatvorena bloka od po 64 Stream procesora.
Sa druge strane, očigledno je da se koristi ista memorija, jer su margine pri overkloku vrlo slične. Pritom Tahiti čip koji se koristi za HD7950 modele ima identičnu fleksibilnost za overklok koju ima njegov punokrvni stariji brat. Čak i kad se sve zanemari, nova karta je brža od GeForce GTX580 koji pada na treće mesto kada je rangiranje single-GPU grafičkih karti u pitanju. Ipak, ne iskorisiti velike rezerve snage koje Radeon HD7950 ima, je zaista tragedija, s obzirom da se komontno perfomanse mogu porediti sa overklokovanim Radeonom HD7970. Obratite pažnju koliko su male razlike i shvatićete da je AMD napravio odličan posao, barem iz perspektive korisnika koji će za manje uloženog novca dobiti gotovo identičan proizvod onom koji je preko 100 evra skuplji.
Koliko je ova odluka bila dobra i po sam AMD, ostaje da vidimo, a mi moramo da priznamo da smo izuzetno zadovoljni razvojem situacije. Što se naša dva takmičara tiče, oba zaslužuju preporuku, jer se radi o odličnim karticama, ali ukoliko bismo morali da odlučimo, ASUS bi bio naš izbor zbog izuzetnog hlađenja, overklok potencijala i generalno jako dobre izrade. Onima koji ne mogu da se pomire sa činjenicom da je jezivo kabast ostaje da sreću nađu na drugom mestu, sa modelima kao što je Sapphire Radeon HD7950 Dual Fan koji možda ne predstavlja bolje rešenje, ali je definitivno elegantniji. Stoga, ostaje nam da nagradimo ASUS HD7950 DirectCU II TOP za performanse koje prikazuje od starta i da čekamo i ostatak “ekipe” koju će činiti Radeon HD7900 porodicu.
Sapphire Radeon HD7950 Dual Fan kartu na test ustupio AMD.
ASUS HD7950 DirectCU II TOP kartu na test ustupio ASUS.
