Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Test: ASRock A75M-HVS
Za vrhunski kvalitet treba malo vremena. Opšte je poznato da proizvođači uglavnom startuju sa mejnstrim modelima, naročito kada su u pitanju matične ploče, a da udarne adute ostavljaju za nešto kasniju prigodu. Uvek ima izuzetaka, ali to je pravilnost koja se jasno uočava. Tako je i ova ploča došla kao “šlag na tortu”, praktično dajući završnu reč kada govorimo o vrhunskim pločama baziranim na Intel Z68 čipsetu. Ovim ne govorimo da ploča više neće biti, te da neće biti raznih dorada, modifikacija cena, ali je sasvim sigurno da se radi o top modelu koji ima ambiciju da pruži maksimum. Otuda i ime – Maximus. ASUS Maximus IV Extreme ploča sa Z68 čipsetom je tokom leta krenula u isporuku, da bi sada konačno stigla i kod nas na test proceduru. Pa, da vidimo da li Maximus IV Extreme-Z ispunjava veoma visoka očekivanja.
Intel Z68 čipset
Z68 je trenutno najnoviji Intel čipset koji je namenjen za LGA1155 procesore, iako su stvarne razlike u odnosu na P67/H67 veoma male. Podržana je ista maksimalna količina memorije, i broj raspoloživih PCI Express linija je isti. SerialATA podrška je takođe ista, četiri SerialATA II i dva SerialATA 6 Gb/s porta. USB podrška, opet očekivano ista, 12 USB 2.0 portova i četiri USB 3.0. Oko Z68 čipseta i direktne podrške USB 3.0 standardnu se kružile glasine od samog starta Z68 priče, ali se to izgleda ipak tek treba da se preslika u finalni proizvod. Tako Z68 zvanično poseduje USB 3.0 podršku, ali se ona ostvaruje preko dodatnih „extended host controllera“ koji podržava Inte xHCI, pa je tako ostvarena USB 3.0 podrška.
Dakle, ukoliko uporedimo osnovne specifikacije Z68 i P67, jasno se vidi da neke razlike koju bi smo možda očekivali jednostavno nema. Međutim, Z68 sa sobom ipak donosi dve nove karakteristike koje ovaj čipset po mogućnostima odvajaju od svog prethodnika. Svi znamo da P67 ne omogućava upotrebu integrisanog GPU-a u Sandy Bridge procesorima, dok H67 ne omogućava overkloking „K“ serije procesora koje poseduju otključan množilac. Tako se potencijalni kupac morao u startu odlučiti za jednu od dve varijante, što i nije preterano popularno rešenje. Pored toga, integrisani GPU u procesoru kod P67 čipseta uvek stoji neaktivan, pa tako plaćate nešto što ne koristite. Z68 treba da reši ovaj problem, tako što će sada ovaj čipset nuditi mogućnost i overklokinga „K“ serije Sandy Bridge procesora, ali i upotrebu integrisanog GPU-a. Tako možemo reći da Z68 predstavlja „2 u 1“ rešenje koje bi trebalo da zameni prethodne generacije P i H čipseta.
Međutim, Intel sa Z68 uvodi još dve veoma interesantne funkcije koje bi ovaj čipset trebalo da učine još zanimljivijim. Prva stvar je tehnologija pod nazivom „Virtu“ koja treba da omogući saradnju integrisanog GPU-a i posebne grafičke karte. Kao što je poznato, grafički deo Sandy Bridge procesora poseduje fantastične mogućnosti kada je u pitanju video enkoding (QuickSync), ali se to do sada moglo koristiti samo sa H67 čipsetom. Sada, Z68 nudi mogućnost kombinovanog rada integrisane grafike i posebne grafičke karte, tako da je moguće u isto vreme, na primer, pokrenuti neku DirectX11 i raditi video encoding preko QuickSync-a, i da se sve to odvija maksimalnom brzinom. Intel je još pre par godina započeo saradnju sa Lucid-om, da bi se to konačno materijalizovalo na Z68 čipsetu. Tako je upravo Lucid softver zaslužan za mogućnost rada integrisanog GPU-a kod procesora i posebne grafičke karte, sa tim da se sada ovaj driver zove „Virtu“. Dakle, u pitanju je GPU virtulazation drajver visokog nivoa koji direktno „presreće“ zahteve koji dolaze od API-ja, i onda ih usmerava na grafičku jedinicu za koju proceni da će bolje obaviti posao.
Za razliku od Hydra rešenja, Virtu niju tu da ravnomerno rasporedi opterećenje na oba GPU-a, već je samo tu da usmeri određeni zadatak onom grafičkom procesoru koji će najbrže da ga obavi. Tako dobijamo udarnu mogućnost Z68 čipseta, gde na primer u jednom prozoru se može pokrenuti neka igra, dok se u drugom obavlja video enkoding, a sve to naravno se odvija maksimalnom mogućom brzinom. Naravno, ostaje pitanje koliko je ova situaciji kod većine korisnika neophodna, ali je sa druge strane veoma značajno da QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nisu nedostupne kao što je to bio slučaj korisnicima matičnih ploča sa P67 čipsetom. Sa daljim razvojem Virtu-a, očekuje se da će biti moguće i da oba GPU-a rade zajedno u nekim situacijama, pa bi integrisani GPU i u igrama mogao da doprinese za još koji dodatni frejm performansi. Ovo bi bio dodatni bonus Z68 čipseta, ali videćemo kako će se to u praksi odvijati.
Drugi interesantan novitet koji donosi Z68 je tehnologija pod nazivom „SSD Caching“ (Smart Response Technology). Nije u pitanju sistem za ubrzano keširanja podataka pri radu sa SSD diskovima, već se radi o rešenju koje bi trebalo da pomogne poboljšanju performansi standardnih hard diskova uz pomoć SSD-a. Na primer, mali SSD uređaj možete na Z68 čipsetu postaviti kao „cache medij“ za određeni hard disk, gde će podaci tokom rada biti prvo snimani (ili čitani ako su dostupni) direktno na SSD, da bi se kasnije izvršilo kopiranje na hard disk. Tako „SSD Caching“ ideja da mogućnost primetnog ubrzanja rada standardnih hard diskova, ali ja za to neophodno posedovati bar jedan SSD koji će biti korišćen kao keš.
ASUS Maximus IV Extreme-Z
Kada su „Republic Of Gamers“ serija u pitanju, već se dobro zna kako izgleda ambalaža, pa kupci veoma lako mogu prepoznati jednu od ovih ploča na rafovima prodavnica. Ono što se takođe očekuje je i bogati propratni paket, pa je to slučaj i sa Maximus IV Extreme-Z modelom. Tu je kompletan set SLI, odnosno Crossfire „mostova“, četiri SerialATA kabla, dva termalna senzora i ROG USB kabl. Naravno, tu mora biti i Bluetooth adapter, kao i set EZ konektora. Na kraju, u paketu se nalaz i dodatni USB 3.0 bracket koji ukupan broj ovih portova povećava na čak deset.
Maximus IV Extreme-Z direktno na I/O panelu ima čak osam USB 3.0 portova, što je za sada ubedljivo najveći broj ovih portova do sada viđen na jednoj matičnoj ploči. Ovo je postignuto preko dva NEC USB 3.0 kontrolera koji preko dva dupla HUB-a omogućava ovaj veliki broj podržanih portova. Interesantno je da na I/O panelu nema USB 2.0 portova, već se oni mogu koristiti samo preko dodatnih bracket-a čime se može dobiti maksimalno devet portova. Naravno, jedan koji se nalazi na I/O panelu je u stvari rezervisan za „ROG Connect“ funkciju, pa tako umesto deset na raspolaganju stoji devet USB 2.0 portova. Pored svih ovih USB detalja, na I/O panelu se nalazi jedan PS/2 priključak, dve eSATA porta (preko JMicron 362 kontrolera) i dva LAN konketora (dva Intel gigabitna LAN kontrolera). Ovde nikako ne treba zaboraviti veoma koristan taster za resetovanje BIOS-a, koji se u praksi pokazao kao veoma koristan.
Set audio konektora je neizbežan, ali je interesantno da se Asus odlučio da upotrebi klasično Realtek ALC889 rešenje umesto Creative X-Fi koji smo viđali na nekim drugim „Republic Of Gamers“ pločama. Razlog za ovaj potez jeste malo misteriozan, a jedino realno objašnjenje može biti da je Asus jednostavno želeo da umanji cenu ove inače dosta skupe ploče, smatrajući da je ALC889 kodek sasvim dovoljan. Oni koji ipak žele Creative zvuk, mogu jednostavno dodati adekavatnu zvučnu kartu u jedan PCI Express x4 slot. Međutim, ukoliko se u toj varijanti koristi SLI ili Crossfire u režimu sa tri grafičke karte, taj jedini PCI Express x4 slot će biti blokiran, pa je tada jedino moguće „ugurati“ zvučnu kartu u jedan PCI Express x16 slot koji je u tom slučaju jedini slobodan. Dakle, Maximus IV Extreme-Z poseduju ukupno četiri grafička PCI Express slota, a kako znamo za ograničenja Z68 čipseta, jasno da je Asus morao da implementira neko od poznatih rešenje za povećavanje broja PCI Express liniju ukoliko se želi podrška za rad više od dve grafičke karte. Tako se na Maximus IV Extreme-Z nalazi već odavno poznati NF200 čip, koji teorijski omogućava rad sa četiri grafičke karte.
Još jedna interesantnost je vezana za konfiguraciju slotova. Kada su dve grafičke karte u primarna dva slota, one rade u 2×8 režimu direktno preko procesora. Tek kada se u igru uvede treća grafička karta, onda se aktivira NF200 i tada sve radi u „x8-x8-x16“ modu. Po Asus-u, ova konfiguracija grafičkih PCI Express slotva predstavlja najbolju kombinaciju, jer je osnovni 2×8 mod direktno prek kontrolera u procesoru jednako brz ili možda čak i nešto brži u odnosu na 2×16 varijantu kada se koristi NF200. Kako NF200 čip dodaje „latency“, sasvim je jasno zbog čega Asus preporučuje dotičnu konfiguraciju grafičkih karti. Kroz par internih testova, pokazalo se da je 2×8 mod u većini slučajeva brži kada CPU ne predstavlja bitan faktor, odnosno kada je rezolucija visoka sa maksimalnim nivoom detalja, AA i filtriranja. Kada se rezolucija i nivo detalja spusti na nivo da od procesora i komunikacije sa njim FPS više zavisi, onda je se u većini slučajeva 2×16 mod preko NF200 pokazuje kao brži.
Ipak, u pitanju su stvarno minimalne razlike od maksimum jedan do dva frejma, tako da trenutno i nije toliko bitno da li će se koristiti 2×8 ili 2×16 mod. Ono što za Maximus IV Extreme-Z može biti mana je nedostatak PCI Express 3.0 podrške koju neki konkurentski modeli imaju. Ipak, za sada PCI Express 3.0 ne pravi nikakvu razliku po pitanju performansi, a kada budu bili dostupni procesori i grafičke karte koji podržavaju ovaj standard, tek onda ćemo moći tačno da utvrdimo koliko PCI Express 3.0 donosi kada su u pitanju realne performanse.
Naponska jedinica je uvek jedan od centralnih delova svake „Republic Of Gamers“ matične ploče, pa je to slučaj i sa Maximus IV Extreme-Z. Očekivano, implementirana je najjača Extreme Engine Digi+ varijanta koja primenjuje paralelni “phase” dizajn, omogućavajući lakšu manipulaciju sa brojem aktivnih delova naponske jedinice. Ova naponska jedinica može imati veliki raspon frekvencija koje aktiviraju “switch”, i to u rasponu od 250 kHz pa do 1000 kHz. Klasični redni digitalni PWM zahteva frekvenciju od bar 800 kHz za “switch”, što kao krajni rezultat ima veću potrošnju energije, veće zagrevanje, i manji životni vek. Asus je za Extreme Engine Digi+ koristi metalno oklopljene Infineon MOSFET-e koji imaju za 30% bolju disipaciju toplote u poređenju sa standardnim rešenjem na istoj frekvenciji. Tu su i ML kondenzatori (Multilayer Polymer Capacitor) koji se opet manje zagrevaju, uz mogućnost da rade sa jačinom struje od čak 40A.
Pored toga, tu su posebne 3-phase jedinice za napajanje memorijskog kontrolera, čipseta i memorije. Preko MOSFET-a se nalazi već poznati pasivni hladnjak, koji je heatpipe-om povezan sa hladnjakom koji se nalazi preko NF200 čipa. Što se tiče Z68, preko njega sa nalazi poseban i već poznati ROG hladnjak. Naravno, pored hladnjaka na Maximus IV Extreme-Z se nalazi još dosta poznatih „Republic Of Gamers“ detalja. „power“ i „reset“ tasteri su obavezna stvar, a tu je i LED displej za dijagnostiku eventualnih problema. Maximus IV Extreme-Z poseduje i set kontakata koji služe za merenje napona svakog vitalnog dela sistema, što je veoma korisna stvar za sve revnosne overklokere.
Pored toga, tu je i set DIP prekidača koji omogućavaju pojedinačno isključivanje PCI Express slotova „na živo“ u toku rada, što je korisna stvar samo pri LN2 overklokingu. Takođe za LN2 akcije, tu je i LN2 mod koji reguliše problem „hladnog starta“ koji se može javiti na dužim LN2 sesijama. Pored ovih specijalnih funkcija, Maximus IV Extreme-Z poseduje i „GO“ taster koji ima dve funkcije. Kada je ploča upaljena, “GO” taster aktivira neki od podešenih overkloking profila u BIOS-u, dok je druga funkcija “GO” tastera u stvari “MemoryOK” koji radi kada je ploča isključena i treba da prilagodi memorijske parametre ukoliko određena memorija odbija saradnju sa pločom.
Na ovoj strani možete pronaći rezultate koje ostvaruje matična ploča. Kao što možete videti, poređenje je vršeno sa Gigabyte G1.Sniper 2 matičnom pločom, kao direktnim konkurentom kada je u pitanju klasa koja se cilja. Imajte u vidu i da je razlika u ceni između ASUS Maximus IV Extreme-Z ploče i pomenute Gigabyte ploče trocifrena…u korist ASUS-a.
BIOS, overkloking
BIOS je mesto gde se odlazi na detaljna podešavanja sistema. Maximus IV Extreme-Z poseduje najnoviju „ROG“ verziju BIOS-a koju karakteriše UEFI interfejs, zajedno sa crno-crvenom temom karakterističnom za „Republic Of Gamers“ modele. Očekivano, na raspolaganju je apsolutno sve što jednom maksimalno revnosnom korisniku može d zatreba. Kao i uvek, „Extreme Tweaker“ sekcija je glavna kada je u pitanju podešavanja vitalnih overkloking parametara, a set opcija koji se nudi je apsolutno maksimalan. Jednostavno, sve što vam treba je tu, pa čak i malo više od toga.
Definitivno je „ROG“ BIOS pravi raj za svakog entuzijaste i overklokera koji uvek ima želju da iz svog sistema izvuče svaki mogući MHz. Kada se sve ovo upotrebi upravo u overkloking svrhe, možemo videti da Maximus IV Extreme-Z pruža maksimum kada su overkloking mogućnosti u pitanju na Z68 platformi. Matičina ploča ovde definitivno nije ograničavajući faktor, pa overkloking domet direktno zavisi od ostalih komponenti, primarno procesora i memorije.
Auto overkloking modovi su na 4.2 ili 4.6 GHz, što se na Maximus IV Extreme-Z ostvaruje kao „dobar dan“. Ista situacija je i na 4.8 GHz, kada se uz vrlo malo truda za podešavanjem može ostvariti stabilan rad. Sve preko toga već zavisi od dosta parametara, kao primerak procesora i kuler koji se koristi, ali ako je to kako treba, 5 GHz isto nije neki veći problem, što je ujedno i realni limit za rad Sandy Bridge procesora sa standardnim sistemima za hlađenje. Naravno, Maximus IV Extreme-Z je sposoban za mnogo više, što najbolje može pokazati pri LN2 overklokingu, ali će realno mali broj ljudi biti u prilici da na ovaj način iskoristi mogućnosti koje nudi Maximus IV Extreme-Z.
Zaključak
Već na startu Maximus IV Extreme-Z priče, apsolutno je jasno da ova ploča ima veoma jasno zacrtanu ciljnu grupu. U pitanju su PC entuzijasti svih vrsta, sa naglaskom na overklokere (rekreativne i sportske) i gejmere koji takođe žele da kroz overkloking ostvare maksimalne performanse u igrama koristeći SLI ili Crossfire. U ovom domenu, Maximus IV Extreme-Z apsolutno zadovoljava sve kriterijume pa je dosta teško na ovom polju, bar u ovom momentu, pronaći dovoljno jaku alternativu. Međutim, Maximus IV Extreme-Z ima i neke mane koje mogu za određene ljude predstavljati otežavajuću stvar pri odluci za kupovinu. Ne, nije u pitanju cena, jer Maximus IV Extreme-Z košta čak i nešto manje od nekih prethodnih „Republic Of Gamers“ modela. Sa cenom od oko 315 evra, Maximus IV Extreme-Z ne deluje tako skupo sa obzirom na sve stvari koje nudi. Ali, Maximus IV Extreme-Z nema PCI Express 3.0 podršku i ima samo klasično Realtek ALC889 audio rešenje.
Glavni konkurent, G1.Sniper2 ima obe ove stvari, plus sve ostale dobre karakteristike, tako da nije lako odlučiti se između dva modela. Naravno, G1.Sniper2 dva je dosta skuplji, a pristojna svota novca koja se po potrebi može usmeriti na posebnu zvučnu kartu ako korisnik za tim ima potrebu, ili na neko drugo parče hardvera. Definitivno su u pitanju nijanse, gde na kraju sami zahtevi korisnika diktiraju konačnu odluku.
Ukoliko želite sada investirati u ploču koja u startu na sebi ima apsolutno sve, uz podršku za PCI Express 3.0 za buduće grafičke karte, onda je G1.Sniper2 optimalnija varijanta. Sa druge strane, ukoliko želite maksimalne overkloking mogućnosti i veliki komfor pri finom podešavanju sistema, uz sve ostale stvari koje se nude (poput osam USB 3.0 portova), Maximus IV Extreme-Z predstavlja bolji izbor. Kako u ovom trenutku još nema PCI Express 3.0 grafičkih karti, niti je hardver koji bi koristio toliku propusnu moć u najavi, mi u ovom trenutku više naginjemo ka mogućnostima koje nudi Maximus IV Extreme-Z, pa je zato ova ploča naš trenutni „Editors Choice“ kada je u pitanju Z68 platforma.
Ploču za potrebe testiranja ustupio ASUS.
