ASUS Maximus IV Gene-Z

ASUS Maximus IV Gene-Z

Upravo u nedavnom testovima Llano procesora i određenih A75 matičnih ploča smo mogli na delu da vidimo dalji razvoj Micro-ATX koncepta kao kompletno integrisanog rešenja. Najveći problem integrisanih ploča je pitanje grafike, ali i ukupne performanse, zajedno sa nekada gotovo nepostojećim overkloking mogućnostima. Sve je to napredovalo, pa se danas odabir nekog Micro-ATX rešenja može smatrati prihvatljivim, pogotovo ukoliko imate veoma ogra

    Sadržaj

      Miloš Stamenković

      Test: ASUS Maximus IV Gene-Z

      Kada je Asus još tokom 2006. godine stvorio „Republic Of Gamers“ seriju ploča, veoma brzo se u ponudi našao i „Gene“ model, koji je imao sve „ROG“ karakteristike i gotovo sve funkcije, ali u kompaktnom MicroATX formatu. Od prvog modela pa do sada je prošlo dosta vremena, kroz koje je Asus pratio razvoj adekvatne platforme, i konstantno je „izbacivao“ novije verzije Gene modela. Tako danas stižemo do Maximus IV Gene-Z modela koji se u ovom momentu nalaze rame uz rame sa ostalim „Republic Of Gamers“ pločama koje Asus trenutno ima u ponudi.
       

      Intel Z68 čipset

      Z68 je trenutno najnoviji Intel čipset koji je namenjen za LGA1155 procesore, iako su stvarne razlike u odnosu na P67/H67 veoma male. Podržana je ista maksimalna količina memorije, i broj raspoloživih PCI Express linija je isti. SerialATA podrška je takođe ista, četiri SerialATA II i dva SerialATA 6 Gb/s porta. USB podrška, opet očekivano ista, 12 USB 2.0 portova i četiri USB 3.0. Oko Z68 čipseta i direktne podrške USB 3.0 standardnu se kružile glasine od samog starta Z68 priče, ali se to izgleda ipak tek treba da se preslika u finalni proizvod. Tako Z68 zvanično poseduje USB 3.0 podršku, ali se ona ostvaruje preko dodatnih „extended host controllera“ koji podržava Inte xHCI, pa je tako ostvarena USB 3.0 podrška.
       

      Dakle, ukoliko uporedimo osnovne specifikacije Z68 i P67, jasno se vidi da neke razlike koju bi smo možda očekivali jednostavno nema. Međutim, Z68 sa sobom ipak donosi dve nove karakteristike koje ovaj čipset po mogućnostima odvajaju od svog prethodnika. Svi znamo da P67 ne omogućava upotrebu integrisanog GPU-a u Sandy Bridge procesorima, dok H67 ne omogućava overkloking „K“ serije procesora koje poseduju otključan množilac. Tako se potencijalni kupac morao u startu odlučiti za jednu od dve varijante, što i nije preterano popularno rešenje. Pored toga, integrisani GPU u procesoru kod P67 čipseta uvek stoji neaktivan, pa tako plaćate nešto što ne koristite. Z68 treba da reši ovaj problem, tako što će sada ovaj čipset nuditi mogućnost i overklokinga „K“ serije Sandy Bridge procesora, ali i upotrebu integrisanog GPU-a. Tako možemo reći da Z68 predstavlja „2 u 1“ rešenje koje bi trebalo da zameni prethodne generacije P i H čipseta. Međutim, Intel sa Z68 uvodi još dve veoma interesantne funkcije koje bi ovaj čipset trebalo da učine još zanimljivijim.

      Prva stvar je tehnologija pod nazivom „Virtu“ koja treba da omogući saradnju integrisanog GPU-a i posebne grafičke karte. Kao što je poznato, grafički deo Sandy Bridge procesora poseduje fantastične mogućnosti kada je u pitanju video enkoding (QuickSync), ali se to do sada moglo koristiti samo sa H67 čipsetom. Sada, Z68 nudi mogućnost kombinovanog rada integrisane grafike i posebne grafičke karte, tako da je moguće u isto vreme, na primer, pokrenuti neku DirectX11 i raditi video encoding preko QuickSync-a, i da se sve to odvija maksimalnom brzinom. Intel je još pre par godina započeo saradnju sa Lucid-om, da bi se to konačno materijalizovalo na Z68 čipsetu. Tako je upravo Lucid softver zaslužan za mogućnost rada integrisanog GPU-a kod procesora i posebne grafičke karte, sa tim da se sada ovaj driver zove „Virtu“.

       

      Dakle, u pitanju je GPU virtualization drajver visokog nivoa koji direktno „presreće“ zahteve koji dolaze od API-ja, i onda ih usmerava na grafičku jedinicu za koju proceni da će bolje obaviti posao. Za razliku od Hydra rešenja, Virtu niju tu da ravnomerno rasporedi opterećenje na oba GPU-a, već je samo tu da usmeri određeni zadatak onom grafičkom procesoru koji će najbrže da ga obavi. Tako dobijamo udarnu mogućnost Z68 čipseta, gde na primer u jednom prozoru se može pokrenuti neka igra, dok se u drugom obavlja video enkoding, a sve to naravno se odvija maksimalnom mogućom brzinom. Naravno, ostaje pitanje koliko je ova situaciji kod većine korisnika neophodna, ali je sa druge strane veoma značajno da QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nisu nedostupne kao što je to bio slučaj korisnicima matičnih ploča sa P67 čipsetom.

      Sa daljim razvojem Virtu-a, očekuje se da će biti moguće i da oba GPU-a rade zajedno u nekim situacijama, pa bi integrisani GPU i u igrama mogao da doprinese za još koji dodatni frejm performansi. Ovo bi bio dodatni bonus Z68 čipseta, ali videćemo kako će se to u praksi odvijati. Drugi interesantan novitete koji donosi Z68 je tehnologija pod nazivom „SSD Caching“ (Smart Response Technology). Nije u pitanju sistem za ubrzano keširanja podataka pri radu sa SSD diskovima, već se radi o rešenju koje bi trebalo da pomogne poboljšanju performansi standardnih hard diskova uz pomoć SSD-a. Na primer, mali SSD uređaj možete na Z68 čipsetu postaviti kao „cache medij“ za određeni hard disk, gde će podaci tokom rada biti prvo snimani (ili čitani ako su dostupni) direktno na SSD, da bi se kasnije izvršilo kopiranje na hard disk. Tako „SSD Caching“ ideja da mogućnost primetnog ubrzanja rada standardnih hard diskova, ali ja za to neophodno posedovati bar jedan SSD koji će biti korišćen kao keš.

      Posvetimo se sada samoj matičnoj ploči.

      ASUS Maximus IV Gene – Z

      Kada su „Republic Of Gamers“ serija u pitanju, već se dobro zna kako izgleda ambalaža, pa kupci veoma lako mogu prepoznati jednu od ovih ploča na rafovima prodavnica. Ono što se takođe očekuje je i bogati propratni paket, ali je on u slučaju Maximus IV Gene-Z ipak nešto drugačiji. Par kablova, EZ konektor, USB ROG Connect kabl, SLI bridge, uputstvo, DVD sa softverom i drajverima, i to bi bilo to. Iako bi smo tu očekivali još nešto malo više, realno je da za to i nema prostora, jer se jednostavno sve bitno nalazi direktno na PCB-u. Jedna od pravih stvari koje se očekuje kod MicroATX ploče je „smanjene“ naponske jedinice u odnosu na standardne modele. Naravno, za tako nešto nema mesta kod jedne „Republic Of Gamers“ ploče pa makar ona bila u Micro-ATX formatu.

      Extreme Engine Digi+“ zatičemo još jednom u maksimalnoj varijanti koja primenjuje paralelni “phase” dizajn koji omogućava lakšu manipulaciju sa brojem aktivnih delova naponske jedinice. Pri tome može imati veliki raspon frekvencija koje aktiviraju “switch”, i to u rasponu od 250 kHz pa do 1000 kHz. Klasični redni digitalni PWM zahteva frekvenciju od bar 800 kHz za “switch”, što kao krajni rezultat ima veću potrošnju energije, veće zagrevanje, i manji životni vek. ASUS za Extreme Engine Digi+ koristi metalno oklopljene Infineon MOSFET-e koji imaju za 30% bolju disipaciju toplote u poređenju sa standardnim rešenjem na istoj frekvenciji.

       

      Tu su i ML kondenzatori (Multilayer Polymer Capacitor) koji se opet manje zagrevaju, uz mogućnost da rade sa jačinom struje od čak 40A. Pored toga, tu su posebne 3-phase jedinice za napajanje memorijskog kontrolera, čipseta i memorije. Kako „Extreme Engine Digi+“ koristi mnogo manje delova čime se smanjuje količina komponenti koja emituje toplotu, pa je i upotreba manjeg broja komponenti omogućila da se ova naponska jedinica upotrebi na Maximus IV Gene-Z. Preko MOSFET-a se nalazi nešto manji pasivni hladnjak, što je uslovljeno sa manje slobodnog prostora.

       

      Tako se i preko Z68 čipa nalazi manji pasivni hladnjak, iako se u prvim Z68 testovima pokazalo da se ovaj čip pri maksimalnom opterećenju sasvim pristojno zagreva. Ipak, nešto manjim hladnjacima je dobijen preko potreban prostor, naročito oko procesorskog soketa, čime je omogućeno da se na Maximus IV Gene-Z koristi većina popularnih modela kulera. Istina, primarni grafički PCI Express slot je veoma blizu i nalazi se bukvalno na liniji sa memorijskim slotovima i audio sekcijom na I/O panelu. Samo ovaj detalj pokazuje koliko je Asus maksimalno vodio računa oko layout-a na Maximus IV Gene-Z, kako bi se na Micro-ATX dimenzijama smestilo što je više moguće. Tako se na Maximus IV Gene-Z nalazi još jedan grafički PCI Express slot koji je logično namenjen za multi GPU primene u 2×8 modu koji je podržan od strane Z68 čipseta. Na raspolaganju i jedan PCI Express x4 slot, ali se on može koristiti samo ukoliko se ne koristi multi GPU konfiguracija. Tik do dotičnog PCI Express x4 slota nalaze se standardni „Republic Of Gamers“ „power“ i „reset“ tasteri, kao i LED displej za dijagnostiku eventualnih problema.
       

      Naravno, ovo nije sve od „ROG“ detalja, pa se tako na Maximus IV Gene-Z nalazi i set kontakata koji služe za merenje napona svakog vitalnog dela sistema, što je veoma korisna stvar za sve revnosne overklokere. Odmah pored ovih kontakta nalazi se i „GO“ taster koji ima dve funkcije. Kada je ploča upaljena, “GO” taster aktivira neki od podešenih overkloking profila u BIOS-u, dok je druga funkcija “GO” tastera u stvari “MemoryOK” koji radi kada je ploča isključena i treba da prilagodi memorijske parametre ukoliko određena memorija odbija saradnju sa pločom.

       

      Na ovoj strani možete pronaći rezultate koje ostvaruje matična ploča. Kao što možete videti, poređenje je vršeno sa P8Z68-V Pro modelom iste matične kompanije, koja je ploča ATX formata. U oba slučaja je kao referentan korišćen isti Intel Core i7 2600K procesor.
       

      BIOS, Overkloking

      Naravno, BIOS je mesto gde se odlazi na detaljna podešavanja sistema. Maximus IV Gene-Z poseduje najnoviju „ROG“ verziju BIOS-a koju karakteriše UEFI interfejs, zajedno sa crno-crvenom temom karakterističnom za „Republic Of Gamers“ modele. Iako se radi o MicroATX ploči, korisnik nije uskraćen za maksimalne mogućnosti podešavanja sistema, pa su tako na raspolaganju gotovo sve opcije koje se i očekuju od model iz „ROG“ serije. „Extreme Tweaker“ sekcija je glavna kada je u pitanju podešavanja vitalnih overkloking parametara, a set opcija koji se nudi je apsolutno maksimalan. Jednostavno, sve što vam treba je tu, pa čak i malo više od toga.
       

       

      Definitivno je „ROG“ BIOS pravi raj za svakog entuzijaste i overklokera koji uvek ima želju da iz svog sistema izvuče svaki mogući MHz. Kada se sve ovo upotrebi upravo u overkloking svrhe, možemo videti da Maximus IV Gene-Z je tek za nijansu slabija od ostalih ROG modela namenjenih za LGA1155 platformu. Ipak, ta razlika je tek toliko mala da se može zanemariti i sa činjenicom da Maximus IV Gene-Z kao MicroATX ploča ide u takvo kućište, koje opet ima svoja ograničenja po pitanju hlađenja, mesta za dodatne ventilatore i generalnom protoku vazduha. Tako da i nije realno ići u pravcu Maximus IV Gene-Z ploče, a držati je u velikom kućištu ili „na sunđeru“, kada su tu drugi ROG modeli.
       

       

      Uglavnom, sa Maximus IV Gene-Z i Intel Core i7 2600K procesorom se može računati na takt od oko 4.8 GHz uz bolje vazdušno hlađenje. Pored toga, ovako veliki radni taktovi zahtevaju podešavanje naponske jedinice u „jači“ mod, čim se opet dodatno povećava ukupno zagrevanje. Moguće je ići i preko toga, pa i preko 5 GHz, ali to već zahteva mnogo bolje hlađenje za koje jednostavno nema mesta u MicroATX kućištu.
       

       

       

      Zaključak

      Još od prve generacije „Republic Of Gamers“ Gene modela, pa sve do Maximus IV Gene-Z, uvek smo imali određene simpatije prema ovim pločama. Jednostavno je fascinantno kako Asus u Micro-ATX formatu uspeva da „napakuje“ gotovo sve „Republic Of Gamers“ funkcije i karakteristike, pa čak i overkloking mogućnosti koje minimalno odstupaju od onog što je moguće na „velikim“ ROG pločama. Zahvaljujući Z68 čipsetu, Maximus IV Gene-Z u odnosu na prethodne Gene modele sada nudi i Virtu mogućnosti rada integrisanog GPU-a u procesoru zajedno sa eksternom grafikom zajedno sa QuickSync funkcijama.

      Na I/O panelu se nalazi samo HDMI izlaz za integrisanu grafiku, ali je to sasvim dovoljno, te je slobodan prostor mnogo bolje iskorišćen. Tako na I/O panelu imamo čak sedam USB 2.0 portova (plus jedan za ROG Connect) i dva USB 3.0 porta, zajedno sa dva eSATA priključka preko JMicron JMB362 kontrolera. Naravno, audio komponenta je neizbežna pa je i Maximus IV Gene-Z opremljen izuzetno kvalitetnim rešenjem. Na većini „ROG“ ploča u poslednje vreme srećemo SupremeFX X-Fi 2 kompatibilni čip koji obezbeđuje X-Fi Xtreme Fidelity, EAX Advanced HD 5.0 i THX TruStudio PRO podršku, dakle trenutno najbolje audio rešenje koje trenutno možemo videti integrisano na matične ploče.
       

      Istina da se za svaku „Republic Of Gamers“ ploču mora izdvojiti malo više novca, ali u ovom slučaju ta dodatna investicija apsolutno vredi. Očekivana cena matične ploče bi trebala da iznosi 169 evra, a ista će se u prodaji naći vrlo brzo. Imajući u vidu sve što nudi Maximus IV Gene-Z, u pitanu je ubedljivo najbolje Micro-ATX rešenje za sve koje žele da „spakuju“ što moćniji računar u malo i kompaktno kućište. Stoga ovoj matičnoj ploči dodeljujemo Highly Recommended nagradu. Sasvim zasluženo, imajući u vidu performanse i mogućnosti ove matične ploče.

      Ploču za potrebe testiranja ustupio ASUS.

       

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test