Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Asus P8P67 Deluxe
Međutim, kako se došlo do tehnološkog momenta u kome nema prostora za neke veće novitete, a i veoma bitne činjenice da je čipset postao čip integrisanjem svih prethodnih čipset funkcija u southbridge i samo jezgro procesora, vezanost novog čip(set)a za novu generaciju procesora je postalo regularna stvar. Tokom prethodnog TIK-TOK ciklusa, Intel je korisnike već navikao na činjenicu da na tržištu postoje bar dve odvojene platforme.
Tako smo sa pojavom Nehalem generacije procesora dobili prvo LGA1366 koji je namenjen high-end segmentu tržišta, dok je nešto kasnije Lynnfield serija sa sobom donela LGA1156 platformu koja je tada bila namenjena za mid i low-end segment tržišta. Ujedno, LGA1156 platforma je postala i najuniverzalnije rešenje za veliku većinu korisnika, jer je omogućavala veliki nivo kompatibilnosti sa različitim procesorima. Tako LGA1156 matične ploče bez problema mogu da koriste odgovarajuće Core i7, Core i5, Core i3, Pentium i Celeron procesore. Naravno, za varijante sa integrisanim grafičkim procesorom potrebna je i „H“ varijanta čipseta, čime je još jednom razgranata ponuda, ali je to opet činilo matične ploče sa H55 čipsetom i najuniverzalnijim rešenjem za Intel procesore.
Kada je već uspostavljena podela na H i P varijante čipseta, logično je očekivati da će Intel nastaviti sa ovom praksom i sa budućim generacijama čipsetova i procesora, ali se pri tome očekivalo da ta nova generacija procesora neće nužno usloviti i obavezno promenu čipseta i matičnih ploča. Ovo očekivanje određenog dela IT javnosti je više bilo pusta nada koja se odnosi da to da će vlasnicima „55“ serije matičnih ploča biti omogućeno da koriste prednosti novih procesora, ali od te priče ipak nema ništa. Sandy Bridge jezgro je stiglo u drugoj generaciji Core procesora, a sa sobom donosi i nove čipset varijante, koje logično sa sobom vuku i nove matične ploče. Iako LGA1156 i LGA1155 soketi deluju na prvi pogled veoma slično, razlika nije samo u jednom pinu. Zarez na procesoru je pomeren za 1.5mm kako bi se i procesori i soketi razlikovali, a i cela mapa napajanja soketa je promenjena, tako da ni neki „uporni“ neće moći da vrše neke čudne eksperimente.
Promene arhitekture kod bilo kojeg novog jezgra su te koje mogu, ali ne obavezno i moraju, da uslove promene na čipsetu, ali se ovoga puta čini da je novi čipset bio neophodan, naročito kada su u pitanju određeni detalji koje je Intel hteo da implementira. Interesantno je da LGA1156 soket i prve serije Sandy Bridge procesora nisu namenjene high-end tržištu, kako bi se to očekivalo od nove generacije procesora, već je LGA1155 direktna zamena za LGA1156 platformu. Dakle, LGA1155 u ovom momentu podrazumeva tri varijante čip(set)a: P67, H67 i H61 koje ćemo u narednom periodu viđati na svim novim matičnim pločama.
Intel P67
Ukoliko pogledamo osnovnu specifikaciju P67 i P55 čipseta, možemo videti da među njima nema nekih većih naročitih razlika. Ipak, P67 sa sobom donosi par detalja koji su dosta važni, čime se i opravdava samo predstavljanje novog čipseta, a da nije samo u pitanju gola podrška za nove procesore. Dakle, najočiglednija razlika je podrška za SerialATA 6 Gb/s standard koji P55 nije imao, a sada P67 ovaj standard integriše direktno u southbridge. Ipak, za razliku od AMD 890 čipseta kod kojeg svi portovi podržavaju SerialATA 6 Gb/s, kod P67 ovaj standard je podržan kroz samo dva porta, dok su ostali u SerialATA II varijanti. Iako bi se očekivalo da pored novog SerialATA standarda u P67 bude implementiran i USB 3.0, to se ipak nije desilo, što znači da će proizvođači matičnih ploča morati da rešavaju problem USB 3.0 podrške preko već poznatog rešenja u vidu dodatnog NEC čipa. Ukoliko se sećate, uvođenje USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s podrške preko eksternih rešenja na P55 čipsetu se u prvi mah pokazalo kao problematično zbog nedovoljno velike propusne moći i ograničenog broja PCI Express linija.
Na sreću, P67 značajno menja ovu situaciju dupliranjem maksimalne propusne moći svake pojedinačne PCI Express x1 linije. Tako P55 ima maksimalnu propusnu moć od 2.5 GT/s (što je oko 250 MB/s po liniji u jednom smeru), dok P67 sada nudi brzinu od 5 GT/s (dakle, oko 500 MB/s po liniji u jednom smeru). Ovim povećanjem se problem ograničene propusne moći prilikom implementacije USB 3.0 rešava, naročito ako je već kroz čipset obezbeđena SerialATA 6 Gb/s podrška. Naravno, proizvođači matičnih ploča će kod svojih high-end modela sigurno proširivati broj SerialATA 6 Gb/s portova standardnim metodama, ali sa dupliranom propusnom moći PCI Express linija ta implementacija bi trebala biti daleko lakša. Što se tiče samog broja PCI Express linija, on je ostao isti, što znači PCI Express x16 link direktno iz procesora (uz varijantu 2×8 moda) i ostalih osam standardnih PCI Express linija.
Takođe, i broj podržanih USB 2.0 portova je ostao identičan, dakle 14. Sam broj USB 2.0 portova je jedna od stvari koje razliku Intel P67 derivate, tako da H67 ima takođe 14, dok će H61 imati 10 USB 2.0 konektora. Pored toga, H67 nema opciju rada sa dve eksterne grafičke karte u 2×8 modu. To isto važi i za H61, sa tim da ova „low“ varijanta čipseta nema SerialATA 6 Gb/s i RAID podršku, a ima i dve PCI Express linije manje. Naravno, na kraju ne treba zaboraviti osnovnu razliku između P i H varijanti, koja je ista kao i ranije, budući da samo H67 i H61 daju opciju korišćenja GPU-a koji je integrisan u svaki Sandy Bridge procesor. Dakle, generalno gledano neke ogromne razlike nema, pa je tako serija „6“ čipsetova lagana evolucija u odnosu na ono što smo već imali. Naravno, činjenica je da i nema mnogo prostora za neka unapređenja, sem podrške za nove standarde. SerialATA 6 Gb/s smo dobili, USB 3.0 nismo, ali moralo se nešto ostaviti i za proizvođače matičnih ploča kojima Intel u poslednje vreme znatno smanjuje manevarski prostor.
Asus P8P67 Deluxe
Proizvođač koji se žestoko trudi da kroz svoje ploče pomeri neke granice kroz implementaciju što više novih tehnologija i funkcija je definitivno Asus, pa je logično da se od ovih ploča mnogo očekuje i u momentu kada se nova LGA1155 platforma tek polako pojavljuje. Asus već od samog starta nastupa agresivno, nudeći tri osnovna modela. Ipak, kako je LGA1155 platforma deklarisana kao srednja klasa, Asus je pametno nastupio sa tri varijante ploča koje su upravo namenjene ovom segmentu tržišta. Naravno, high-end modela će biti, ali je fokus u momentu lansiranja Sandy Bridge platforme logično na pristupačnijim modelima. Dakle, trenutno su na raspolaganju P8P67, P867 Pro i P8P67 Deluxe, a radi se o generalno veoma sličnim matičnim pločama koje su bazirane na istoj osnovi i razlike među njima se uglavnom svode na spisak „dodatne opreme“.
Ovoga puta na tapetu je P8P67 Deluxe model kao najjača varijanta, ali ćemo se kasnije pozabaviti i specifičnostima druga dva jeftinija modela. Što se samog P8P67 Deluxe paketa tiče, pored standardnih stvari se uz ploču dobija i dodatni USB 3.0 panel na kojem se nalaze još dva porta, čim se broj konektora povećava na četiri. Ujedno ovo je i jedina razlika koja P8P67 Deluxe paket odvaja od ostalih pomenutih varijanti, a za sve ostalo se moramo fokusirati na samu ploču. Prva stvar koja se primećuje je da između nove LGA1155 i stare LGA1156 generacija ploča nema neke razlike, posebno kada je „layout“ u pitanju – ukoliko ne pogledate oznaku ploče, vrlo lako se P8P67 Deluxe može pomešati sa nekom od varijanti sa starim P55 čipsetom. Sam P67 je pin kompatibilan sa P55, pa je samim tim olakšana i implementacija u nove verzije ploča. Naravno, Asus se potrudio da promenom kolorne šeme naglasi da je ipak u pitanju nova generacija ploča.
P8P67 Deluxe poseduje tri grafička PCI Express slota, ali po specifikaciji P67 čipseta znamo da je podržan samo 2×8 mod za rad sa više grafičkih karti. Međutim, odmah pored primarnog PCI Express x16 slota se nalazi PLX 8608 čip koji ima zadatak da duplira broj slobodnih PCI Express linija koje su na njega povezane. Radi se o novom PLX PBGA-196 čipu koji podržava brzinu transfera od 5 GT/s, što je i neophodno da bi se to ovaj čip mogao uklopiti sa P67 specifikacijom. Pri dupliranju broja PCI Express linija, ovaj čip dodaje „latency“ od samo 140ns, što je trenutno najmanja vrednost kada su u pitanju čipovi namenjeni za ovu funkciju. Treba napomenuti činjenicu da tri grafička podnožja na P8P67 Deluxe rade u „8-8-4“ režimu kada je u pitanju rad sa više grafičkih karti.
Naravno, ostaje osnovno pitanje koliko je dodatni x4 slot koristan u multi GPU primenama, ali je Asus očigledno hteo da na Deluxe modelu ponudi i ovu mogućnost. Pored navedenih, tu su i dva PCI Express x1 slota, od kojih se u realnosti može koristiti samo jedan, jer će drugi najverovatnije biti blokiran od strane grafičke karte u primarnom PCI Express x16 slotu. Ipak, ovaj gubitak nije strašan, jer su na raspolaganju i dva standardna PCI slota koji se mogu bez problema koristiti u bilo kojoj „single“ varijanti grafičke karte. Naravno, kako je jedan od noviteta P67 čipseta nedostatak podrške za stare PCI, između pomenutih slotova na P8P67 Deluxe se nalazi poseban PCI kontroler.
U pitanju je ASMedia ASM1083 čip koji vrši ulogu PCI kontrolera ili „PCI Express x1 to 32bit PCI“ mosta i koji je neophodan ukoliko se želi podrška za PCI slotove na P67 čipsetu. Od drugih dodatnih stvari, na P8P67 Deluxe se nalazi i Marvell 9128 SerialATA 6 Gb/s kontroler koji obezbeđuje dva dodatna porta, pored ona dva koji su podržana iz samog P67 čipseta. Očekivano na modelu ove klase, tu je i JMicron JMB362 SATA kontroler koji je tu da obezbedi dva eSATA priključka koji se nalaze na I/O panelu. Preko ovog kontrolera se ne mogu povezivati ATAPI uređaji, već samo HDD. Pored pomenuta dva eSATA porta, na I/O panelu se nalaze dva USB 3.0 i osam USB 2.0 portova, dva LAN priključka i standardni komplet audio konektora. Od interesantnih detalja na I/O panelu su „CLR CMOS“ taster, ali i bluetooth adapter koji je veoma lep i koristan detalj koji Asus očigledno želi da postavi kao standard na većini svojih modela.
Ono što Asus takođe želi da postavi kao standard je upotreba Digi+ naponske jedinice, koja je do sada bila rezervisana samo za modele najviše klase. Ovaj koncept smo po prvi put videli pod nazivom Extreme Engine Digi+ na „Republic Of Gamers“ pločama, dok sada Asus spušta ovu tehnologiju i u niže kategorije ploča, pa tako svi P8P67 modeli poseduju ovaj tip naponske jedinice, koja se sada zove prosto Digi+. Ova naponska jedinica predstavlja kombinaciju analognog i digitalnog PWM-a i tako pokušava da spoji najbolje karakteristike iz oba sveta (iako je generalno sistem isti, razlika je samo u primenjenim komponentama). Digi+ primenjuje paralelni “phase” dizajn (16+2 Phase konfiguracija kod P8P67 Deluxe modela) koji omogućava lakšu manipulaciju sa brojem aktivnih delova naponske jedinice, a pri tome može imati veliki raspon frekvencija koje aktiviraju “switch”, i to u rasponu od 250 kHz pa do 1000 kHz. Klasični redni digitalni PWM zahteva frekvenciju od bar 800 kHz za “switch”, što kao krajni rezultat ima veću potrošnju energije, veće zagrevanje, i manji životni vek.
No, pored ovih karakteristika veoma je bitna i mogućnost veoma preciznog kontrolisanja „switch“ ciklusa, kao i balansiranje između aktivnih delova naponske jedinice. Ovo je omogućeno primenom posebnog procesora koji se isključivo bavi balansiranjem PWM-a, odnosno mogućnošću da veoma precizno pali i gasi delove naponske jedinice u zavisnosti od opterećenja. Digi+ takođe implementira „spread spectrum“ direktno u Vcore delu što omogućava mnogo bolju stabilizaciju napona i smanjenje elekro-magnetskih smetnji. Do sad je uobičajena overkloking procedura bila isključivanje „spread spectrum“ funkcije, jer je ona direktno uticala na manji overkloking rezultat. Međutim, sa Digi+ naponskom jedinicom je po prvi put bolje ostaviti uključen „spread spectrum“, upravo zbog konstantne kontrole od strane Digi+ procesora. Naravno, regulisanje „Vdroop-a“ je jedan od zadataka, a kroz BIOS se ovi i još neki Digi+ parametri mogu dodatno podešavati. Direktna povezanost Digi+ sa dodatnim EPU (gde je EPU direktno vezan za Digi+) i TPU jedinicama je još jedna prednost ovog celog sistema rešenja, jer upravo EPU i TPU omogućavao mnogo laške maksimalno iskorišćenje potencijala implementirane naponske jedinice.
EPU i TPU su stvari koje je Asus i ranije koristio na svojim pločama, ali sa P8P67 generacijom modela ove funkcije su dodatno unapređene, i možemo reći da daleko bolje „sarađuju“. Asus ovu kombinaciju naziva „Dual Processor Unit 2“, i glavni novitet je mogućnost istovremenog aktiviranja i EPU i TPU jedinice. Ukoliko ste zaboravili, EPU se brine za „power menagment“ i sada ima mogućnost isključivanja i neki dodatnih komponenti, a ne samo kontrolu aktivnih delova naponske jedinice. Tako EPU po potrebi može gasiti, na primer, LAN kontroler koji ne radi ili neki drugi deo, radi maksimalne uštede energije. Sa druge strane, aktiviranje TPU funkcije omogućava automatski overkloking, gde će sistem sam pronaći maksimalna optimalna podešavanja. U „Dual Processor Unit 2“ varijanti omogućeno je da TPU i EPU budu aktivirani istovremeno, nudeći overkloking režim kada je sistem pod opterećenjem, a maksimalnu uštedu energije kada je opterećenje manje.
Na PCB-u se nalaze dva prekidača koji direktno služe za posebno uključivanje TPU i EPU jedinica, što je korisno za one koji ne žele da koriste dodatni „AI“ softver. Pored ovih tastera, na P8P67 Deluxe se nalazi standardni „Power“ i Reset“ tasteri, ali i korisni „Memory OK“ koji po potrebi može omogućiti „boot“ sistema sa problematičnom memorijom, i time omogućiti njeno detaljno podešavanje kroz BIOS. Naravno, za one koji žele veću kontrolu nad sistemom, na raspolaganju je pomenuti softver, ali i BIOS nove generacije.
U praksi
Sa P8P67 serijom ploča debituje i potpuno novi BIOS koji nosi prefiks EFI, što bi značilo „Flexible & Easy BIOS Interface“. Dakle, sa ovim Asus P8P67 Deluxe (i kod MSI P67A-GD65) modelom je prvi put da se susrećemo sa potpuno GUI rešenim BIOS-om. Tako EFI BIOS daje potpunu mogućnost navigacije mišem kroz sve opcije, ali i mnogo jasnije prikazane detalje koji se tiču pojedinih opcija. Već na prvom BIOS ekranu jasno se vidi veoma lepo grafički rešen interfejs, koji odmah nudi korisniku par najbitnijih opcija. U donjem delu je opcija koja prikazuje „boot“ redosled povezanih uređaja, dok su gornjem delu ekrana prikazani osnovni parametri sistema kao što su temperatura procesora i ploče, uz četiri osnovne naponske vrednosti.
Srednji deo ekrana zauzima deo sa oznakom „system performace“, gde su jasno prikazane karakteristike tri osnovna režima rada. Prvi je „energy saver“ mod koji aktivira EPU i sistem prebacuje u mod slabijih performansi, ali uz uštedu energije. Srednja varijanta je „normal“ koja podrazumeva standardni rad, dok je treća „overkloking“ mod u kojem će ploča sama nakon reseta postaviti sve parametre na maksimalne detektovane stabilne vrednosti. Ujedno, ovo su sve opcije koje se nude u bazičnom modu koji je namenjen za manje iskusne korisnike, ili za one koji jednostavno žele da sa dva klika reše celokupnu priču oko podešavanja. U gornjem desnom uglu se nalazi „Exit/Advanced Menu“ opcija, koja otvara prozor u kome se nudi u ulaz u Advanced mod BIOS-a. Prelaskom u „Advanced“ mod pred vama će se naći opcije u rasporedu koji je veoma sličan prethodnim BIOS-ima na pločama kompanije Asus, uz napomenu da je sada sve u novom „GUI“ ruhu. „AI Tweaker“ je ovde i najzanimljivija sekcija u kojoj se nalaze sve overkloking i „fine tune“ opcije, a na raspolaganju je isti set kao i ranije testiranim high-end Asus modelima.
Dakle, sve je spremno za overkloking, od podešavanja radnih napona (sa i više nego dovoljnim maksimalnim vrednostima) za bukvalno sve delove sistema, pa do detaljnog podešavanja memorijskih parametara i režima rada Digi+ naponske jedinice. Međutim, kako je Intel za sada drastično „zavrnuo“ overkloking slavinu, jednostavno više nema toliko prostora za egzibicije kao što je to već godinama bio slučaj. Zbog ograničenja koje je Intel implementirao direktno u P67, osnovni BLCK od 100 MHz je moguće pomerati, ali sa trenutnom granicom od 105 MHz za stabilan rad. Sa P8P67 Deluxe smo uspeli da dobijem i brzinu od 108 MHz, ali ne i da to bude uz stabilan rad, tako da je trenutno tih 105 MHz trenutni maksimum. Sa ovim radnim taktom i procesorom koji smo imali na testu, preko overklokinga BCLK-a se ne može daleko stići. Jednostavno, maksimalni turbo množilac pomnožen sa rastom frekvencije od 5 MHz na kraju ne daje ni 200 MHz veći takt, što znači da oni koji budu kupili Sandy Bridge procesor bez „K“ sufiksa neće baš daleko stići, pa se može reći da je ovo (bar u ovom momentu) smrt overklokinga kakvim ga poznajemo.
Nema više opcije kupovine jeftinog procesora i dobre ploče i overklokovanja do besvesti, već je jedina opcija kupovina „K“ varijante procesora kod kojeg je množilac otključan. Sa ovim procesorom, na P8P67 Deluxe se množilac može slobodno menjati, ali smo na ovoj opciji naišli na jedan jedini mali problem koji se odnosio na to da jednostavno nismo uspeli baš svaki put da dobijemo željeni množilac pri ručnom podešavanju. Sa druge strane, u auto „OC Tuner“ modu sve radi bez ikakvih problema, te smo zadovoljni podešavanjima koja P8P67 Deluxe sam odabere. Memorija se automatski prebacuje u XMP profil, tajminzi su pravilno odabrani, radni takt i napon korektno podešeni, ali i svi ostali bitni detalji . Jedino što možemo reći je da je „Auto“ sistem verovatno mogao da ide i nešto više, ali je to očigledno posledica optimizacije kada su aktivirane EPU i TPU funkcije. Sa ručnim podešavanjem parametara se bez problema stiže i do stabilnog rada na 4.5 GHz, ali sa standardnim kulerom temperatura pri ovoj brzini je jednostavno previše visoka da bi se moglo računati na iole duži rad.
Ukoliko dodatno želite da se osigurate da sve radi u odgovarajućim termalnim okvirima, „Monitor“ sekcija nudi mogućnost veoma detaljnog podešavanja modova rada ventilatora. Brzina CPU kulera može da varira od 20 do 100 procenata, uz opciju laganog povećanja brzina, pa tako na primer možete podesiti da kada temperatura dođe do 50 stepeni se ventilator ubrza na 60%, kada stigne do 60 stepeni da u tom momentu dostigne 80% svoje maksimalne brzine, a tek na kraju dostigne u punu brzinu. Ovim je ostavljen širok raspon mogućnosti za podešavanje, pa će svaki korisnik veoma lako moći da napravi balans između buke, zagrevanja i ukupne brzine sistema. Na kraju, ne treba zaboraviti „OC Profile“ opciju kroz koju možete snimiti sva svoja podešavanja i po potrebi ih menjati, upoređivati i slično. Naravno, za one koji više vole da sistem podešavaju i overklokuju direktno iz operativnog sistema, Asus sa novom generacijom ploča pripremio i novi softver.
Asus „AI Suite II“ predstavlja set aplikacija koji pruža potpunu kontrolu nad P8P67 Deluxe matičnom pločom, sve zajedno sa MobiLink softverom koji omogućava povezivanje ploče sa mobilnim telefonom preko bluetooth konekcije. Ipak, najzanimljiviji delovi „AI Suite“ paketu su oni koji se direktno tiču overklokinga i podešavanja sistemskih parametara, sve sa Digi+ podešavanjima. Tako u Digi+ VRM sekciji se mogu vršiti ista podešavanja kao i kroz BIOS bez ikakvih ograničenja, a isto važi i za EPU podešavanja. Kroz TurboV deo paketa se detaljno mogu podešavati svi naponi i radni taktovi, a sa „Probe II“ softverom se prate svi vitalni parametri rada sistema. Kompletan „AI Suite“ paket u svim svojim delovima sadrži mnogo detaljnija objašnjenja mogućnosti i opcija, pa je tako za manje iskusne korisnike mnogo lakše da na ovaj način vrše podešavanje sistema nego što je to slučaj kroz BIOS. Kako dotični softver funkcioniše veoma dobro i nudi sve detalje, i oni iskusniji mogu da iskoriste „AI Suite“ mogućnosti bar kada je u pitanju fino podešavanje, jer će time bar uštedeti vreme.
Rezultati
Direktno smo sučelili “prvi ešalon” matičnih ploča koje smo za potrebe testa dobili od lokalnih distributera, te ovom prilikom možete videti kako se u praksi pokazuju iste u testovima. Idemo redom, kroz dobro poznatu gamu test programa…
Zaključak
Imajući u vidu da nam je ovo prvi susret sa P67 matičnim pločama, moramo imati određene rezerve prema modelima koje smo ovom prilikom testirali. Veoma brzo nas očekuje prava navala P67 i H67 modela, pa ćemo tek nakon što obradimo sve te ploče moći da donesemo i definitivnu ocenu. Ipak, čak i sa ovom dozom rezervisanosti ostaje utisak da je Asus sa P8P67 Deluxe već u startu napravio veoma dobar proizvod kod koga i nema previše prostora za eventualna unapređenja. Logično, eventualno nova verzija BIOS-a može da još malo otvori neke mogućnosti po pitanju overklokinga, a posebno BCLK-a, ali sem toga nema potrebe za nekim dodatnim „peglanjem“. Ova činjenica dovoljno gotovi o tome da je na tržište u startu izbačen dobro proveren proizvod sa kojim prvi vlasnici Sandy Bridge platforme ne bi trebali da imaju problema. Ova činjenica se može primetiti ne samo kroz standardan rad i overkloking, već i kroz performanse.
Naravno, po definiciji, matične ploče sa istim čipsetom se po pitanju performansi ponašaju veoma slično, pa je tako slučaj i sa poređenjem performansi ploča koje se nalaze u tabeli. Ipak, kroz ove rezultate se može videti da P8P67 Deluxe uglavnom postiže nešto malo bolje rezultate, što dovodi do zaključka da se pri razvoju ploče i novog BIOS-a mislio i na performanse, a ne samo na pitanje stabilnosti i implementacije noviteta. Pored toga, Asus je sa P8P67 Deluxe, kao jednim od modela nove generacije, predstavio i dosta novih stvari. Istina da su te nove stvari generalno samo unapređenja postojećih tehnologija, ali je upotrebna vrednost svih tih opcija podignuta na viši nivo. Stoga i nagrađujemo ovaj model našom Innovative Technology nagradom, i ubeđeni smo da će Asus njene mogućnosti implementirati na širok spektar matičnih ploča svoje ponude.
Pozitivni utisci se posebno odnose na „Dual Processor Unit 2“ kombinaciju TPU i EPU funkcija, kao i na unapređeni „AI Suite“ softverski paket, sve zajedno sa novim EFI BIOS-om. Uz sve ostale mogućnosti koje smo opisali, P8P67 Deluxe u ovom momentu predstavlja jednu od najzanimljivih ploča za Sandy Bridge procesore. Iako bi se na prvi pogled moglo reći da je P8P67 Deluxe model namenjen naprednijim korisnicima, Asus je uspeo da sve napredne funkcije približi svima, da bi ih svi korisnici i u praksi koristili. U prodaji P8P67 Deluxe bi trebalo da košta oko 230 eura, što je sasvim korektna cena za ploču koja nudi toliko mogućnosti. Za sam početak P67 ere, definitivno „deluxe“ početak od strane Asus-a.
Matičnu ploču na test ustupio Asus.
