Benchmark Redakcija
Delimir Tasić
Stariji korisnici pomalo su konzervativni i ne gledaju sa oduševljenjem na novotarije kada je PC hardver u pitanju, a koje nam se serviraju, rekli bismo, poslednjih par godina. Pre svega, snaga modernih PC računara toliko je velika da jednostavno premašuju potrebe i zadatke koji su postavljani pred njih u dalekoj prošlosti. Industrija je izgleda počela da uviđa da je multimedijalna primena nešto na šta itekako treba obratiti pažnju, a prvi je to uvideo Microsoft kada je predstavio “Media Center Edition 2004” ediciju Windows XP operativnog sistema, a kasnije i ispeglanu verziju sa sufiksom “2005” koji je, rekli bismo, stvari doveo na svoje mesto. Da je Microsoft napravio pun pogodak sa Media Centrom, pokazuje i to da je ova komponenta postala sastavni deo više distribucija famoznog Windows Vista operativnog sistema. Ako smo ranije čak i za puštanje DivX filmova morali imati računar koji je spadao u gornju lestvicu ponude, danas je čak i za video visoke definicije (Full HD 1080p) dovoljan računar baziran na Pentium E2140 procesoru i integrisanoj grafici kao što je G33 i sl. Da stvar bude još bolja, već danas je takve komponente moguće naći po veoma povoljnim cenama, a reč je o komponentama koje troše izrazitom malo struje, pa se mogu spakovati u mini-ATX ili HTPC desktop kućište. Čemu to sve služi? Ako ste skoro gledali ponudu domaćih prodavaca consumer elektronike, možda ste se i iznenadili cenama tzv. “HD Ready” LCD-TV uređaja. Reč je o uređajima koji prikazuju najčešće 720P rezoluciju po ceni koja je opasno pala ispod magične granice od 1000 eura. U takvoj situaciji, da biste iskoristili maksimum iz jednog takvog uređaja, biće vam potreban dobar izvor. Svakako digitalni sadržaji koji su dostupni na računarima mogu biti dobro rešenje u takvoj situaciji, još samo da cena sledeće generacije optičkih uređaja postane pristupačnija…
Veliki potencijal ovog segmenta tržišta “namirisali” su i proizvođači čipsetova i grafičkih kartica (AMD i nVidia u prvom redu…), pa je tako AMD pre izvesnog vremena predstavio integrisani čipset koji podržava HDMI konekciju (neophodno za povezivanje LCD-TV uređaja i iskorišćenje njegovog punog potencijala…), a sada je na tržište sa sličnim rešenjem izašla i nVidia. Intel takođe nudi podršku za HDMI u okviru svojih G33 čipsetova, ali proizvođači matičnih ploča sa ovom kontrolerskom logikom i dalje Intel-ove čipsetove, nepravedno, vide kao rešenje striktno okrenuta poslovnim korisnima, pa tako na iste implementiraju, nažalost, samo DSub konektore. Bilo kako bilo, na tržištu je moguće naći zaista veliki broj odličnih AMD 690G, a u budućnosti nadamo se i ploča baziranih na GeForce 7050 čipsetu. O ovom čipsetu, kompanije nVidia, imali smo prilike da se bliže upoznamo još na CeBIT-u, kada nam je pod pretnjom NDA ugovora, prezentiran čitav spektar matičnih ploča baziranih (tada su bili u pitanju planirani proizvodi i prototip modeli tzv. dummy ploče). Dakle, GeForce 7050 predstavlja najdirektniji mogući odgovor kompanije nVidia na AMD 690G čipset koji, da podsetimo, ima u sebi integrisan ATI Radeon X12x0 grafički akcelerator. Napomenućemo i da je nVidia izgleda odlučila da ubuduće sve čipsetove koji imaju u sebi integrisanu grafiku imenuje kroz GeForce brend, a čipsetove bez grafičkog jezgra kao nForce. Deluje, kao da ima smisla i mogli bismo reći da nam se nova nomenklatura kompanije nVidia dopada.
GeForce 7050
GeForce 7050 čipset nije previše neuobičajen, ako se uporedi sa AMD 690G. Iako je AMD-ovo rešenje duže na tržištu i već je moguće kupiti par izuzetno dobrih matičnih ploča zasnovanih na ovom čipsetu, to ne znači da nema mesta za još jednog igrača. Da ne bude zabune, GeForce 7050 je dostupan samo za AMD AM2 platformu, a u planu je u okviru trećeg kvartala ove godine lansiranje, od strane kompanije nVidia, i čipseta sa integrisanim GPU rešenjem namenjenim Intel platformi. Mišljenja samo da će takvo rešenje biti pun pogodak, jer će korisnici biti u stanju da iskoriste napredne multimedijalne mogućnosti nVidia integrisanog GPU-a i sve to upotpune sa odličnim performansama koje nudi Intel-ova Core 2 arhitektura. Ali, o tom po tom…
NVidia trenutno nudi GeForce 7050, koji je kao ultimativno rešenje u svojoj klasi u ovom trenutku namenjen za Home Theater PC računare. Lestvicu niže pozicioniran je GeForce 7025 koji cilja na mainstream PC konfiguracije, ali nema podršku za HDMI+HDCP; Purevideo HD; TV enkoder, ali zato donosi podršku za digitalni video izlaz u vidu DVI ili HDMI konekcije (ali bez HDCP ključa, tako da ćete morati obezbediti monitor koji ima HDCP u tom slučaju). Za AMD platformu nVidia je spremila čak i čipset sa integrisanom GeForce Quadro grafikom koji targetira poslovne korisnike, a o kome ćemo pisati u budućnosti. Za sada ćemo se vratiti na GeForce 7050.
Pored severnog mosta u kome je integrisano grafičko jezgro kompanije nVidia, GeForce 7050 čipset sastoji se i od nForce 630 južnog mosta koji donosi podršku za nVidia MediaShield tehnologiju; SATA II sa podrškom za Native Command Queing i Hot-Swap, a tu je i jedan ATA 133 kanal za povezivanje optičkih uređaja.
Grafičko jezgro integrisano u GeForce 7050 čipset radi na 425 MHz i podržava u potpunosti DirectX 9.0c specifikaciju, a samim tim i Windows Vista Aero grafički interfejs za koji nVidia ima zvanični Microsoft-ov sertifikat kada je ovaj GPU u pitanju. Podržani su digitalni video izlazi u vidu DVI i HDMI interfejsa, a ono što je značajno kada je reprodukcija sadržaja visoke definicije u pitanju jeste da je unutar GPU-a integrisana i HDCP (HD Content Protection) podrška što znači da ćete nesmetano biti u prilici da na ekranima rezolucije 1080P reprodukujete filmove sa BluRay ili HD-DVD diskova. Treba napomenuti da ukoliko imate ekran još veće rezolucije, treba obezbediti HDCP ključ za svaki link DVI konekcije (30” i veći monitori koriste dual link DVI vezu) ili će slika u suprotnom biti sa crnim okvirom. U tom slučaju jedini rešenje je dodatna grafička kartica sa dual link DVI vezom i dual HDCP podrškom (npr. nova generacija Radeon HD 2000 akceleratora).
Kada već govorimo o “eksternoj” grafici, napomenućemo da PCI Express kontroler u okviru GeForce 7050 čipset podržava PCIex 16x 1x 1x 1x konfiguraciju, što znači da je (teorijski) moguće implementirati jedan PCIex slot pune dužine i propusne moći i još tri bazična PCIex x1 slota. Dakle, nećete biti osuđeni, ako proizvođač matične ploče odradi posao kako treba, samo na integrisanu grafiku.
Opciono, proizvođači ploča sa GeForce 7050 čipsetom mogu integrisati i TV Enkoder kako bi obezbedili analogni TV izlaz, ali to rešenje sve više gubi na značaju u eri LCD-TV uređaja sa HDMI priključkom. Integrisani RAMDAC radi na 300 MHz i podržava rezoluciju do 1920×1440 piksela što je maksimum za single DVI link. NVidia tvrdi da njihovo rešenje ima napredne algoritme za skaliranje prikaza i da je to, između ostalog, ono što odvaja GeForce 7050 od slabijeg modela oznake GeForce 7025. Takođe, kao što smo rekli samo GeForce 7050 podržava PureVideo HD koji bi trebalo da omogući GPU akcelerisanu reprodukciju HD video sadržaja. NForce 630 južni most zadužen je za četiri SATA porta i jedan ATA 133 kanal na koji je moguće povezati do dva PATA uređaja. Nažalost, broj podržanih SATA uređaja je mogao biti i veći, ali šta je tu je. Obezbeđena je podrška i za čak 12 USB portova što je za dva više nego u slučaju GeForce 7025 rešenja.
Od ostalih manje-više uobičajenih stvari tu je HD audio podrška u okviru uobičajenih standarda, kao i Gigabit LAN podrška. Opet ćemo spomenuti nVidia SoundStorm APU koji bi idealno “legao” na jednoj ovakvoj matičnoj ploči, a koji ni dan danas nije prevaziđen kada su integrisana audio rešenja u pitanju.
GeForce 7050 čipset je debitovao na tržištu relativno skoro i za sada ploče sa njime nude samo Abit, MSI i BIOSTAR. Mi smo ovom prilikom, za potrebe predstavljanja GeForce 7050 kontrolerske logike, koristili upravo BIOSTAR-ovu ploču i to model sa oznakom TF7050-M2 V5.0
BIOSTAR TF7050-M2 V5.0
Ploča koju smo ovom prilikom dobili na test dosta podseća na BIOSTAR-ov model sa AMD690G čipsetom koji je u jakoj konkurenciji ostalih konkurenata iz svoje klase izvojevao pobedu i dobio prestižno “Editor’s Choice” priznanje. Baš zato, kao referencu tokom testiranja performansi koristili smo baš BIOSTAR TA690G-M2 ploču.
Model sa oznakom TF7050-M2 vizuelno dosta podseća na ostale BIOSTAR-ove ploče, pa i na model TA690G-M2. Sufiks, M2 u imenu sugeriše da je reč o ploči koja na sebi ima AM2 ležište i DDR2 DIMM podnožja za memoriju. Kod ovakvih ploča dobro je obezbediti što bržu memoriju, jer se za potrebe integrisane grafike koristi sistemska memorija, pa je samim tim brzina memorije presudna za performanse. Ipak, kako se sa GeForce 7050, kao ni sa AMD690G integrisanom grafikom, nećete nešto preterano naigrati 3D igara, sasvim je dovoljna bilo koja DDR2-667 memorija.
Dakle, ploča dolazi na plavom PCB-u sa žutim i narandžastim plastičnim elementima na sebi što sa vizuelne strane izgleda prilično atraktivno. Kada je raspored komponenti u pitanju uočili smo nekoliko kritičnih tačaka. Pre svega pozicija ATX 2.0 konektora izuzetno je nepovoljna i bolje bi bilo da je isti smešten u delu gde se nalaze DIMM ležišta, što je u poslednje vreme postalo uobičajeno. Pozicija konektora za FDD je takođe loša, ali kako Windows Vista omogućava učitavanje drajvera za RAID kontroler sa bilo koje lokacije (genijalni izum – dugme “Browse…” kod dijaloga za učitavanje drajvera, a koje bezgraničnom ingenioznošću nedostaje kod Windows XP OS-a) FDD ćemo koristiti sve manje.
Naponska jedinica izrađena je “po PS-u” kada je ovaj segment ploča u pitanju. Deo elektrolita spada u tzv. polimerske, a navojnice su oklopljene keramičkom oplatom što im dodatno produžuje životni vek. Napojna jedinica izvedena je uz upotrebu trostruke filtracije napona, a nedaleko od nje nalazi se i klasična 4-pinski ATX konektor. Dakle, moći ćete da koristite i neko starije napajanje, jer ploča ne zahteva EPS 12V konektor, mada je to odlika samo High-End ploča. Na I/O panelu BIOSTAR-ove ploče nalazi se obavezni DSub priključak i novi HDMI port što ovaj model kvalifikuje za napredni HTPC računar. Još jedan zanimljiv detalj, kada je PCB u pitanju, svakako jeste prisustvo tastera za uključivanje i reset, pa nas je na trenutak ovaj model asocirao na frizirani Mini ili neki sličan mali auto… Asocijacija je još očiglednija kada se kroči u BIOS sekciju.
BIOS
BIOS je potpisao AWARD (Phoenix) i reč je o tzv. Workstation BIOS-u koji bi trebalo da se ugrađuje na ploče sa nForce Pro čipsetom. Prednosti ovog tipa BIOS-a ogledaju se u prisustvu finijih podešavanja koja se odnose na brzine HT linkova i slično.
Za potrebe integrisane grafike moguće je dodeliti od 16 do 256 MB sistemske memorije, a mi preporučujemo upotrebu vrednosti od 128 MB, posebno ukoliko se koristi Windows Vista OS. Napredne opcije u BIOS-u, koje su bile prisutne kod BIOSTAR TA690G-M2 modela, a koje se odnose na overklok sekciju, zatekli smo u okviru Overclock Navigator menija i na modelu TF7050-M2… Omogućeno je podizanje brzine HT klok generatora, ali i napona na procesoru (do +0.7V u koracima od 0.012V); napona memorije (do 2.65V u koracima od po 0.1V) i napona severnog mosta (do 1.36V). Opcija za promenu množioca procesora (Hammer FID control) prisutna je i uz pomoć nje možete npr. oboriti takt procesora kako bi se isti manje grejao i eventualno radio sa pasivnim hladnjakom.
Već smo pisali u okviru uporednog testa AMD ploča da je BIOSTAR ponudio u BIOS-ima svojih ploča neke zanimljive mogućnosti, a one su prisutne i u ovom slučaju. Tu je npr. CMOS Reload program koji omogućava snimanje nekoliko podešavanja BIOS-a u okviru nekoliko profila koji se po potrebi mogu pozivati. Ipak, ono što je izmamili više naših simpatija svakako je mogućnost da se tokom uključivanja računara na ekranu ispišu vitalni parametri sistema što smo imali prilike da vidimo davno na EPoX matičnim pločama.
Naravno, sa priloženih slika možete videti i da su podešavanja koja se odnose na memorijske parametre, ali i kontrolu rada integrisanog memorijskog kontrolera izuzetno detaljna i omogućavaju izvlačenje maksimuma iz skoro bilo koje DDR2 memorije, posebno ako se ima u vidu o kojoj je klasi ploče reč.
Test sistem
Procesor
Kuler
Cooler Master GeminII
Memorije
2x 1024 MB Apacer DDR2-1067 @ 800 MHz (5-5-5-15, 2T)
Matične ploče
BIOSTAR TF7050-M2
Grafička kartica
Integirsana grafika
Hard disk
WD Caviar WD800
Optički uređaj
Pioneer 111D
Napajanje
Cooler Master RealPower Pro 850W
Monitor
Benq 241WZ TFT-LCD (ustupio Kimtec)
Rezultati testova
Rezultati testova, nastavak
Dobro integrisano
Simptomatično je kada se pogledaju rezultati testova da GeForce 7050 odnosi prevagu kada su u pitanju noviji 3D naslovi koji se oslanjaju na DirectX 9.0 SM3.0 specifikaciju, koju AMD690G ne podržava tj. podržava samo Shader Model 2.0. Naime, GeForce 7050 GPU, kao i GeForce 6150, ima jednu Vertex Shader jedinicu i dve Pixel Shader jedinice (za unified shadere u integrisanim GPU-ovima ćemo morati da sačekamo…). Uvid u ovu specifikaciju stavlja nam do znanja zašto se AMD690G i njegov integrisani Radeon X1250 GPU bolje ponaša u DirectX 8 i starijim naslovima. Naime, Radeon X1250 ima “čak” četiri Pixel Shader jedinice i koje su u stanju da rade sa četiri teksture po kloku. Duplo veći broj piksel shader jedinica izgleda da je u ovom slučaju kompenzovao odsustvo hardverske Vertex Shader jedinice kod Radeon X1250 GPU-a i ovo rešenje je bilo nešto brže od dve Pixel Shader jedinice (uz dve texture po kloku) koliko podržava GeForce 7050 GPU. Ipak, u DirectX 9.0 softveru nVidia-ino rešenje se pokazalo superiornijim usled prave podrške za Shader Model 3.0 specifikaciju.
Sve u svemu, korisnici koji se budu odlučili da sastave kućni HTPC računar u ovom trenutku mogu AMD platformu uzeti kao sasvim dobar izbor za te potrebe. Naime, jednu platformu ne čini samo procesor i to bi trebalo da je svima jasno. Baš u zavisnosti od pratećih elemenata kao što je npr. čipset, određuje se namena platforme. U ovom slučaju odličan čipset kompanije nVidia koji ima podršku za HDMI i HDCP čini sistem baziran na ovoj platformi idealnim za Media Center primene. Napomenuli smo da su platforme bazirane na AMD procesorima podesne za ove namene, jer su korisnicima na raspolaganju zaista odlični čipsetovi sa širokom spektrom multimedijalnih mogućnosti, a jedan od njih svakako je nVidia GeForce 7050. Ploču za potrebe testa ustupio Telix.
