Flash: Gigabyte Radeon HD5570 1GB (GV-R557OC-1GI)

Branko Maksimović Gigabyte Radeon HD5570 1GB (GV-R557OC-1GI) Akceleratori niže i srednje klase su najčešće oni koji se i najviše razkuju od vendora do vendora – dizajner GPU-ova daje gotovo potpuno odrešene ruke za izbor dizajna i PCB-a, a samo neke specifikacije, okvirno, moraju biti ispoštovane. Takav je slučaj i sa GV-R557OC-1GI karticom iz Gigabyte-a. Kao što znamo, sve Radeon HD5000 series grafičke kartice imaju podršku za DirectX 11 i poseduju sve ključne osobine koju krasi jedan Evergreen akcelerator, kao i da će u ponudi biti “za svakoga ponešto”. I za one koji smatraju da im integrisana grafika nije dovoljna, pa bi hteli discrete akcelerator, a da ih to ne košta mnogo, ali i za korisnike koji bi povremeno ponešto da odigraju, ali su ograničeni na 720p rezoluciju jer im je računar vezan na LCDTV monitor. Naravno, ne treba da pominjemo igrače koji zahtevaju veliki broj frejmova u visokim rezolucijama, jer je onda samo pitanje koliko su spremni da plate – 130-ak evra za Radeon HD5750 ili dvestotinak, za moćniji Radeon HD5830. Za one koji ne žele da im nešto tokom igranja štuca, tu su jači modeli: HD5850, HD5870… Zaustavićete se samo kada ne budete imali ili hteli da date još više novca. Da, pokazalo se da Sweet spot strategija funkcioniše, čak do te mere da je NVIDIA i sada, kada ima DirectX 11 akcelerator na tržištu, još uvek daleko od toga da ponudi prave konkurente bilo kom Radeon HD5000 modelu. Istina, u višim klasama i ima šta da ponudi, ali je pitanje koliko je isplativa, dok je u nižim situacija na strani kompanije AMD.

Radeon HD5450 je kartica koja stiže da zameni model HD4350 i koristi najmanji GPU izveden iz Cypress jezgra, a košta oko 40-ak evra. Ovo je zaista klasičan entry level koji je u rangu sa aktuelnim integrisanim rešenjima sa poslednjeg AMD čipseta za Phenom i Athlon procesore. Ruku na srce, discrete kartica, HD5450 podržava DirectX 11, što je ipak njena osnovna prednost. Ali, tu je i podrška za povezivanje na više monitora, bolji enkoding video sadržaja, DirectCompute 11, itd. Radeon HD5570, koji smo već predstavili u vidu referentnog modela, dosta je snažnija kartica – čini se i prilično snažnija u odnosu na to koliko je (malo) skuplja od Radeona HD5450. Radeon HD5570 se upravo smešta između modela HD5450 i HD5670, što znači da je logično da košta oko 65-80 evra, zavisno od količine raspoložive video memorije. Već smo predstavili gotovo kompletnu paletu AMD Radeon akceleratora, počevši od najjačih modela sa jednim GPU-om (Cypress / HD5800 serija), ali i dva GPU-a (Hemlock / HD5970), te modela iz niže klase (Redwood / HD5650 i HD5670), sve do referentnih modela srednje klase (Juniper / HD5700). Kako to obično biva, partneri kompanije AMD kartice pošalju nešto kasnije, često sa drugačijim rashladnim sistemima, koji su bolji jer su efikasniji i tiši. To, naravno, važi za kartice srednje klase. Radeon HD5700 serija je poslužila da se DirectX 11 spusti “u mase”, a serija HD5600 je to samo potvrdila. Čitaoci kojima RV7xx arhitektura Evergreen familije GPU-ova nije poznata mogu da pogledaju sledeća četiri testa: AMD Radeon HD5870, AMD Radeon HD5670, AMD Radeon HD5770 , AMD Radeon HD5850 – Sapphire i AMD Radeon HD5970. Mainstream GPU, Juniper, odnosno implementacija Evergreen arhitekture u srednjoj klasi je opisana u tekstu koji možete naći na ovoj adresi, a priča o Redwood čipu, entry level DX11 grafičkom procesoru je ispričana u okviru teksta o AMD Radeon HD5670 akceleratoru. PC računaru kao igračkoj platformi se sve više zamera nedostatak zaista tehnički naprednih igara, kakav je Crysis bio u vreme kada se, pre tri godine, pojavio. Kao što je jedan naš kolega pametno zaključio, industrije PC hardvera i PC igara su odvojene i funkcionišu mnogo nezavisnije – jedna od druge, nego što to nama, konzumentima izgleda i deluje logično da bude slučaj. Pa ipak, 3D i video kartice srednje i više klase se najviše prodaju upravo zbog igranja igara, jer će i one koje pripadaju entry level klasi biti dovoljno jake za reprodukciju HD video materijala i akceleraciju prozora u Windows OS-u. Uskoro će, možda, GPU biti naširoko korišten i u drugim “taskovima”, a sve GP-GPU inicijative još uvek nisu postigle da se čitava stvar dovoljno standardizuje i da GPU bude češće upotrebljavan u “ne-grafičkim” operacijama.
Iako AMD često pominje kako je igranje igara moguće i na njihovim laptop platformama, igrači često traže mnogo više od arhaičnih 1024 x 768 piksela u igrama koje su se pojavile na PC platformi pre nego Facebook. Zbog čega kartice najniže klase najsporije napreduju? Upravo zbog toga što svaki proizvođač insistira na unifikaciji feature-set-a za čitavu generaciju, pa, iako proizvodni proces napreduje i na svaki čip je moguće staviti više tranzistora nego ranije, dodatnu površinu oduzimaju poluprovodnici koji odlaze upravo na obezbeđivanje podrške za DirectX 10, HDMI audio, video enkoding… ali nažalost, ne i na veći broj TMU, ROP ili shader jedinica. Srednje klase napreduju znatno brže, a najviše klase napreduju najbrže, pa se često broj pomenutih jedinica udvostručava, iako se to ne dešava sa performansama, zbog problema sa skaliranjem, koje na PC platformi postoji na “bezbroj” nivoa.

Da li to znači da ni igranje Crysis-a, igre iz 2007. godine, na kartici koja se pojavila tri godine kasnije i košta 50-ak evra, još uvek neće biti realnost? Naravno da ne, jer, kartica od 50 evra nije namenjena igračima. PC je i dalje skupa igračka platforma, ali igranje nije jedina stvar koju na njoj možete obaviti. Uostalom, najjeftiniju zabavu su uvek pružale igračke konzole, dok je PC, između ostalog, tu za one zahtevnije igrače, koji još uvek moraju da plate ekstra! No, da se vratimo na Radeon HD5570 i podsetimo se nekih detalja. Ova kartica koristi isto grafičko jezgro – Redwood, kao i Radeon HD5670. Ponovimo, ukratko, ponešto o ovom GPU-u. Pošto ste već upoznati sa arhitekturom i detaljima vezanim za dva grafička procesora više klase, koji “pogone” jače modele serija HD5700 i HD5800, ostaje da pogledamo koje izmene postoje kod najslabijeg čipa Evergreen familije, koji je takođe izrađen oko poznate AMD DX11 odnosno Cypress arhitekture. To znači da i Radeon HD5600 serija kartica podržava sve DirectX 11 / DirectCompute 11, ATI Stream, EyeFinity i ostale lepe mogućnosti, a da je osnovna razlika u odnosu na jaču braću ta što je ovaj jeftiniji čip, sasvim logično – manje snažan, odnosno da ima manje shader, render back-end i teksturnih jedinica,  užu memorijsku magistralu i manje interne queue bafere.

Redwood GPU je takođe izrađen u 40-nm litografiji, a sastoji se od 627 miliona tranzistora, što je dosta manje od 1.04 miliona kod Juniper jezgra (HD5700 serija). Ovo je sasvim očekivan broj osnovnih poluprovodničkih elemenata za GPU koji ima 400 Stream Processor jedinica (HD5700 ih ima 800). Organizovani su na isti način – pet SIMD (single instruction, multiple data) jedinica sa po šesnaest jezgara, a u svakoj po pet SP shader ALU  jedinica. Podsećanja radi, na svake četiri od ovih 16 ALU-ova, dolazi jedna koja je sposobna za izvršavanje specijalnih matematičkih funkcija u jednom klok ciklusu (SIN, COS, EXP, 32-bit FP MAD (multiply/add)), dok su druge sposobne samo za rad sa  FP instrukcijama (sa brojevima sa pokretnim zarezom) uz 32-bitnu preciznost. Svakoj grupi od pet SP jedinica je dodeljena posebna jedinica za grananje i general purpose registre.
Ovim jedinicama, naravno, zadatke daje “pametna” Ultra Threaded Dispatch jedinica koja uz konstantan load-balancing hrani pomenute jednice podacima. Kada je teksturna jedinica u pitanju, Redwood je takođe “upola” slabiji od Juniper GPU-a, pa poseduje pet teksturnih jedinica, od kojih svaka ima četiri teksturna procesora, sa po (opet) četiri jedinice za filtriranje, što znači da na nivou grafičkoj procesora imamo 20 ovih (TMU) jedinica koje mogu da rade sa maksimalno 80 texture sample-ova po klok ciklusu. Funkcionalnost jedinica za rad sa teksturama je jednaka onoj kod najjačeg HD5800 GPU-a, najpre jer je to zahtevala DirectX 11 specifikacija, što je AMD iskoristio da i kod najslabijeg Cypress jezgra omogući napredan anisotropic filtering koji je zaista nezavisan od ugla pod kojim se “posmatra” određena površina.
Pri kreiranju Radeon HD5600/HD5500 GPU-a, AMD je do kraja ostao dosledan sistemu “uzmite Juniper i secite na pola”, pa su i render back-end jedinice upola manje u odnosu na pomenuti GPU. Tako Redwood poseduje osam ROP jedinica koje će “provući” osam 32-bit color sample-ova i do 16 Z/stencil informacija (određivanje dubine i stencil operacije, postprocessing, senke). Render back-end jedinica je “vezana” za crossbar memorijski kontroler ukupne širine od 128 bita, ali pošto se kod Radeon HD5670 kartica koriste GDDR5 čipovi koji su quad-data rate prirode, ova magistrala može da se posmatra i kao 256-bitna, uz upotrebu GDDR3 memorijskih čipova. Sve u svemu, ovo su prilično dobre specifikacije za karticu koja bi trebalo da košta oko stotinak evra u maloprodaji, ali sigurno neće ponuditi veće performanse od nekog starijeg modela koji je ranije pripadao višoj klasi, a sada može da se pronađe po nižim cenama. Uostalom, na sve to smo se već navikli.
Kartica na testu – GV-R557OC-1GI
Gigabyte u ponudi ima dva Radeon HD5570 akceleratora – GV-R557-1GH i GV-R557OC-1GI. Oba su fizički identična, s tim što OC verzija ima 20 MHz brži GPU. Kartica prati ne-referentni dizajn, nastao u samoj kompaniji, pa kartica nije low profile kao ATI-jev model, koji na sebi ima maleni kuler dužine 95 milimetara i širine od 55 mm, ne širi šire od samog PCB-a. Gigabyte je na karticu instalirao veliki kuler, sa ventilatorom promera od 80 milimetara. Sama baza tj. radijator kulera je napravljen od legure aluminijuma i prekriven je poluprovidnim plastičnim poklopcem. Ventilator poseduje kontrolu broja obrtaja, a kao i kod prethodno testiranih referentnih Evergreen kartica, u standardnom radu nije bučna. Čitava kartica je duga tek 170 mm i izgleda kao patuljak u odnosu i na modele iz srednje klase, a poređenje sa super-teškom kategorijom, modelima Radeon HD5870 i HD5970 bi bilo neumesno. Dužina Gigabyte GV-R557OC-1GI kartice je u rangu sa referentnim Radeonom HD5670.

Redwood jezgro na Radeon HD5570 akceleratoru ima 400 aktivnih SP jedinica, 16 TMU jedinica i 8 ROP (render back-end jedinica). Radne frekvencije jezgra na testiranom modelu su 670 MHz, što je daje nekih pola teraflopsa “snage”. Na referentnom modelu, GPU radi na 650 MHz, a ovaj blagi OC će malo značiti bilo kome, pa je lepo znati da će, zahvaljujući boljem hlađenju, GV-R557OC-1GI moći da se dodatno overklokuje – čak do 930 MHz, što nikako nije malo ubrzanje! Gigabyte Radeon HD5570 ima memorijski kontroler ukupne širine od 128 bita, ali nažalost ne koristi GDDR5 memoriju, koja je quad-data-rate, pa ima bandwidth od svega 28.8GB/s, što je u rangu sa slabijim verzijama Radeona HD4770. To, pak, znači da je jača verzija ovog starog modela, sa GDDR5 memorijom u ovom smislu jača (nudi oko 52 GB/s), a ovo poređenje smo dali jer se ove kartice trenutno nalaze u istom cenovnom rangu. GDDR3 memorija na referentnoj kartici radi na 900 MHz, što je efektivno 1800 MHz, dok je kod GV-R557OC-1GI modela usporena na 800 MHz, tj. efektivno 1.6 GHz. Kartica koju smo testirali stiže sa 1GB video memorije – po četiri čipa su smeštena sa obe strane malene štampane ploče. Gigabyte Radeon HD5570 ne poseduje CrossFire konektore, ali je moguće ostvariti tzv. “softverski” Crossfire, a kartice onda komuniciraju putem jako brze PCI Express 2.0 memorijske magistrale.

GV-R557OC-1GI troši smešnih 10W dok je u stanju mirovanja, odnosno maksimalnih 43W, pa joj nije potrebno eksterno napajanje, jer je 75W koje je moguće povući sa matične ploče i više nego dovoljno. Referentni Radeon HD 5570 ima podršku za Eyefinity, pa je i na nju, u teoriji, moguće povezati tri XHD displeja i da svaki prikaže nezavisan desktop do rezolucije od 2560 x 1600 piksela. Nismo, pak, sigurni da je XHD rezolucija i moguća na D-Sub konektoru (zapravo, mislimo da nije), a testirana kartica ima jedan Dual Link DVI-I, te jedan HDMI konektor (pozlaćen) i, na kraju, jedan analogni (pomenuti VGA, tj. D-Sub priključak). Za referencu o tome koliko je brza ova kartica, pogledajte naš kompletan test Radeona HD5570.
Gigabyte Radeon HD5570 je veoma dobra low-end kartica za nezahtevne 3D grafičke primene i nikada ne treba zaboraviti da njena cena, koja je dobrano ispod 100 evra, u sebe uključuje i čitav feature-set jedne Radeon HD5000 serije kartica, tu uključujući i podršku za DirectX 11 i Eyefinity, pa i brojne napredne tehnologije za akceleraciju HD video materijala (ATI-jev UVD 2.0 engine će se pobrinuti za glatku reprodukciju – od osnovne kompenzacije pokreta, do naprednih 24p “peglanja” frejmrejta, ako ih vaš TV već ne podržava). Ako ste igrač, odmaknite se od monitora i spustite rezoluciju – svi efekti bi i dalje trebalo da budu prikazani, pa će bar donekle i igračko iskustvo biti zadovoljavajuće. Istina, GV-R557OC-1GI je dosta sporiji od ne-toliko-skupljeg Radeon HD5670 akceleratora, ali, ako tako razmišljamo – i onaj naredni nije toliko daleko. Samo je pitanje gde se susreću vaše potrebe i mogućnosti. Ova kartica je sjajan izbor za multimedijalne small form factor računare koji stoje u dnevnim sobama, a na kojima je ponekad moguće pokrenuti i poneku 3D igru.
Karticu za potrebe prikaza ustupio Gigabyte.