Benchmark Redakcija
Uroš Radulović Vodeća kompanija u proizvodnji čipsetova i procesora, Intel, je još sa promocijom Prescott procesora najavila radikalan rez u svojoj ponudi, pojavom novih Alderwood i Grantsdale čipova. Lista novina, koje su ovi čipsetovi trebali da donesu je bila poprilicno dugačka i u najmanju ruku impresivna, pošto se radi o velikim izmenama u samom konceptu, najveceg chipmaker-a na svetu. Novi socket, nova memorija, kao i nova PCI magistrala su samo jedan deo te priče, a tu treba dodati i dolazeći BTX standard koji ce biti promovisan u trecem kvartalu ove godine. Imajuci ove činjenice na umu, dolazimo do zaključka, da je ovo jedan od kljucnih trenutaka u skorašnjoj istoriji Intel-ovog razvoja. Pored novih čipsetova, Intel je ujedno predstavio i procesore predviđene za LGA775 socket, ali i Celeron D procesore u sada vec zastarelom mPGA pakovanju.
Tek promovisani P4 procesori rade na taktovima od 3.4 i 3.6 Ghz i nose oznake 550, odnosno 560. Prescott procesori su izgleda prevazišli sva ocekivanja, pošto je u javnosti kružilo mišljenje da doticni nikada neće dostici toliko visoke taktove. Ujedno je izbačena i E-0 revizija ovog jezgra, koja je dodatno optimizovala potrošnju, a ne treba sumnjati da će u buducnosti, Intel to po potrebi ponovo raditi. Platforma je tu, Prescott takode, a za Intel procesor naredne generacije nam ostaje da vidimo. Da li ce to biti 64 bitni procesor ili «samo» Prescott na taktu od 4 i kusur gigaherca, ostaje nam da se uverimo.
Mnogi su 24. jun okarakterisali kao dan istine. Upravo tog dana su lansirane razlicite verzije Alderwood i Grantsdale cipsetova, tacnije 925X, 915G, 915P i 915GV. Sufiks G u oznaci stoji za cipset sa integrisanom grafikom, V oznacava odsustvo PCI express-a x16, odnosno grafickog porta, dok oznaka P stoji za performance seriju. X verzija je najskuplja varijanta i namenjena je pre svega entuzijastima, odnosno zahtevnijim korisnicima. Razlika u odnosu na 915 seriju cipsetova se ogleda u znatno bolje rešenom i optimizovanom memorijskom kontroleru – slicnosti sa i865PE I i875P konceptom su ocigledne. Ovoga puta, Intel se svojski potrudio da proizvodacima maticnih ploca poprilicno zagorca život, onemogucujuci im da se služe raznoraznim trikovima i urade ono što su svojevremeno uradili sa i865PE cipsetom, kada su uspeli da ukljuce podršku za PAT. Optimizacija je sada znatno komplikovanija, a Intel je veoma malo govorio o njima.
Široj javnosti je Intel predstavio samo ovu sliku, sa veoma malo objašnjenja. Optimizacija se svodi na smanjenje latencije, i to zahvaljujuci reorganizaciji prenosa podataka u samoj memoriskoj magistrali. Rezultat takve optimizacije su manja pristupna vremena podacima koji se nalaze u samoj memoriji. Integracijom servisnih signala, odnosno maintance komandi u samu memorijsku magistralu, ceo sistem dobija na fleksibilnosti. Treba takode napomenuti, da ce ova verzija cipsetova podržavati samo DDR-II memoriju, a da ce 915 podržavati i DDR-I i DDR-II memoriju. Naravno, izbor je na proizvodacima maticnih ploca, a ne bi trebala da iznenadi i pojava ploca koje podržavaju oba tipa memorije. Uskoro se ocekuje i verzija XE ovog cipseta, koja ce podržavati 1066 Mhz magistralu (QPB).
Od ostalih izmena treba napomenuti novi southbridge, koji sada nosi oznaku ICH6. ICH6 je doživeo bitne izmene, koje se ogledaju u SATA kontroleru, koji sada podržava do 4 uredaja, High-definition audio kodeku, ali i gigabitnoj mrežnoj kartici. S druge strane, južni most podržava samo jedan ATA kanal, što svedoci o odlucnosti Intela, da po svaku cenu natera proizvodace hard diskova da se okrenu ka SATA interfejsu. ICH6 podržava do 8 USB 2.0 portova, kao i PCIe o kojem cemo nešto kasnije. Postoje nekoliko verzija intelovog južnog mosta: ICH6R ima integrisan novi intelov RAID kontroler koji podržava posebnu logiku, nazvanu Intel Matrix, a u ICH6W verziju southbridge-a je Intel integrisao i podršku za WiFi tehnologiju, koja ce navodno, prosecnim korisnicima omoguciti da u cetiri poteza postave svoj access point. Verzije južnog mosta sa odgovarajucim radio modulima ce se doduše pojaviti nešto kasnije, u toku ove godine. Intel je odustao od starog Hub Link magistrale, kojim su severni i južni most bili povezivani i cija je propusna moc bila od samo 266 MB po sekundi. Umesto ovog linka, Intel sada koristi novi DMI (Direct Media Interface), cija je propusna moc oko 1 GB u jednom smeru (ukupno 2 GB-s). Ovim potezom Intel je odustao od CSA (Communication Streaming Architecture), koji je korišcen na 865 i 875 cipsetovima, odnosno implementaciji mrežnog adaptera u sam northbridge. Od sada ce svi gigabitni adapteri biti povezani na southbridge, preko PCIe naravno.
Još jedna zanimljivost je da novi cipsetovi nece raditi sa procesorima sa 400 Mhz (QPB), odnosno Northwood Celeronima, kao i da ce Celeron D procesori raditi samo sa DDR-I memorijom, pošto je korišcenje DDR-II memorije moguce samo sa 800 Mhz QPB.
Pored ovih novina vredi napomenuti i novu intelovu integrisanu grafiku, koja je implementirana u severni most: rec je Intel Graphics Media Accelerator 900, DirectX 9.0 kompatibilnim adapterom, koji obezbeduje 3D akceleraciju na hardverskom nivou. Cip radi na frekvenciji od 333 Mhz, ima cetiri pajplajna i može da adresira i do 224 MB sistemske memorije. Ovakav potez je bio ocekivan, pošto je ATI nedavno predstavio svoj 9100 PRO IGP cipset, koji se u radu pokazao superiornije u odnosu na prethodnu generaciju intelove grafike. Intel tvrdi da je novi graficki cip u stanju da se bez problema nosi sa jeftinijim verzijama GF FX5200 i ATI Radeon 9200 kartica, što nam ostaje da proverimo u praksi. Ono što je prilicno iznenadilo javnost je poseban tip zaštite, koja je implementirana u sve čipove 9xx serije. Naime, Intel je izgleda odlucio da onemoguci bilo kakve overclock mogucnosti, što ce prilicno razocarati entuzijaste. Naravno, neki proizvodaci su ovu zaštitu vec uspeli da zaobidu, ali se opet pojavljuje neki limit u procentima, koji ce vam ovi cipovi dozvoliti da dostignete. Intel-ova strategija je danas ocigledna: ukoliko želite brže, molim lepo, to cete morati da platite. Projektovane cene novih cipsetova se naime krecu izmedu 30 i 50 americkih dolara, naravno za vece kolicine, što predstavlja izuzetno visoku cenu.
Jedna od kljucnih inovacija je novi memorijski kontroler, koji sada koristi DDR-II memoriju. Ova memorija ce omoguciti Intelovim procesorima znatno vecu propusnu moc. U ovom trenutku ovakav potez deluje malo nelogicno, pošto Intelovi procesori ni DDR-I memoriju ne iskoripšcavaju na adekvatan nacin. Naravno, sa pojavom procesora sa 1066 Mhz (QPB) i višom magistralom, ovakav potez ce dobiti na smislu. DDR-II memorija bi trebalo da obezbedi teoretski protok od cak 8.5 GB po sekundi, što je za oko 33% veca moc od aktuelnog DDR-I standarda. Sa ukljucenom integrisanom grafikom, DDR2-533 bi trebalo da predstavlja odlicno rešenje. Da razjasnimo jednu stvar: razlike izmedu DDR-I i DDR-II memorije su veoma male i svode se na broj paketa koji se šalju niz memorijsku magistralu. DDR-I memorija prenosi dva paketa, dok DDR-II memorija prenosi cetiri paketa. Memoriske celije koje se koriste prilikom izrade memorijskih cipova su apsolutno iste, a razlike se ogledaju u multiplexingu. Jezgra DDR-II memorije rade na istim frekvencijama kao kod DDR-I memorije. Razlika se ogleda u input baferu, ondosno njegovoj frekvenciji i izlaznoj magistrali koja postaje šira. Upravo u ovim input i output baferima dolazi do multiplexiranja. Ovaj krajnje jednostavan pristup problemu kao rezultat ima povecanje memorijske propusne moci. Medutim povecanje multiplexing koeficijenta, ima i negativne strane, a to su znatno više latencije, zašta treba kriviti same memorijske celije, cije se latencije mogu uporediti sa DDR266 memorijom, odnosno PC133 SDRAM memorijom. Današnje latencije DDR2-533 memorije su reda 4-4-12-4, ali to ne znaci da ova tehnologija nece zaživeti, pošto se radi o relativno mladoj tehnologiji, koja još uvek pati od decijih bolesti. Još jedno pitanje koje se ovde postavlja je pitanje cene ove memorije, koja je izuzetno visoka. Sve DDR2 koriste FBGA cipove, imaju 240 pinova, nekompatibilnost sa DDR-I slotovima se podrazumeva, ali su istovremeno znatno pogodnije za prenosne uredaje, zbog osetno manje potrošnje – sve DDR2 memorije rade na samo 1.8V. Zbog naprednijeg procesa proizvodnje, cipovi se mnogo manje greju. Imajuci u vidu ranija iskustva sa Intelovim hirovima (svi se secaju RAMBUS-a) ostaje nam samo da vidimo.
Memorija
Tajminzi
Latencija
Propusna moc
DDR400 SDRAM
2.5–3–3
12.5ns
6.4 GB/sec
DDR400 SDRAM
2–3–2
10ns
6.4 GB/sec
DDR500 SDRAM
3–3–3
12ns
8.0 GB/sec
DDR2-400 SDRAM
4–4–4
20ns
6.4 GB/sec
DDR2-533 SDRAM
5–5–5
18.8ns
8.5 GB/sec
DDR2-533 SDRAM
4–4–4
15ns
8.5 GB/sec
DDR2-667 SDRAM
5–5–5
15.1ns
10.7 GB/sec
DDR2-667 SDRAM
4–4–4
12ns
10.7 GB/sec
Za kraj treba dodati da na novim 915 i 925 cipsetovima, memorija može raditi u tri razlicita moda: –
Simetrican Dual-Channel: koriste se moduli istog kapaciteta, najbrži mod, memoriska magistrala dostiže 128bit-a. – Single-Channel: kada se koristi jedan ili više modula u slotovima koji nisu predvideni za dual-channel. –
Asimetrican Dual-Channel: mod slican dual-channelu, ali se u ovom slucaju koriste moduli razlicitog kapaciteta. Performanse su slicne single channel konfiguraciji.
Promocijom ovih platformi, Intel je ujedno predstavio i svoju viziju novog IO interfejsa, tj. PCI Express-a. Ogromne napore je ovaj proizvodac posvetio ovom bus-u koji bi trebalo da zameni sada vec prevazideni PCI. PCI bus je suvereno vladao prethodnih 10 godina, ali je potreba za vecom propusnom moci, koju su odredeni uredaji i proizvodaci zahtevali, naterala Intel i njegov razvojni tim da se pozabave ovim pitanjem. Najbitnija novina je ogromna propusna moc koja se krece oko 500 MB-s, za razliku od regularnog 33 Mhz PCI bus-a. Za razliku od paralelnog protokola koji je bio krajnje nezahvalan zbog samog principa slanja signala, ovde je rec o bidirekcionalnom, point-to-point protokolu. Drugim recima radi se o protokolu kojo je povezan zasebnim linkovima, sa jednim ili više komunikacinonih kanala. Treba imati u vidu da je svaki link po potrebi proširiv, tj. da se dodatno mogu obezbediti dodatni kanali, koji ce omoguciti još veci protok. Pošto se svaki link sastoji od dva para signala (jedan par je zadužen za slanje, a drugi za primanje), dodavanjem parova se povecava broj traka, odnosno njegova propusna moc i to zahvaljujuci 8b-10b sistemu dekodovanja podataka. Layer tako podržava x1, x2, x4, x8, x12, x16 i x32 trake. Razlike se ogledaju i u fizickom izgledu slotova, odnosno broju pinova (x1 slot ima 36 pinova). Novi graficki port, koji bi trebalo da zameni AGP, sada nosi oznaku x16 i ima propusnu moc koliko i AGP 8x, odnosno 4 GB po sekundi, ali u jednom smeru. Naravno, i ovde se postavlja pitanje koliko je to danas potrebno. Prednosti u odnosu na paralelni protokol su ocigledne, a treba dodati da ce uredaji, koji ce koristiti ovu magistralu biti manje zahtevniji po pitanju potrošnje, ali i dimenzija. Uredaji koji ce najviše profitirati ovim bus-om su upravo RAID kontroleri, gigabitni mrežni adapteri itd. Medutim, za razliku od proizvođaca grafickih kartica, proizvodaci ovih uredaja nisu baš najbolje reagovali na ovaj standard, pa uredaja predvidenih za ovaj interfejs ima veoma malo.
Još pre pojave prvih ploca baziranih na ovim cipsetovima, bilo je dosta price i špekulisanja oko novog LGA775 socketa. Ono što ovaj socket izdvaja od ostalih, su upravo pinovi, kojih ima cak 775. Naime, Intel se odlucio za jedan radikalan rez, pa je tako pinove sa procesora premestio na maticnu plocu. Razliciti proizvodaci maticnih ploca su se u više navrata žalili i tvrdili kako je sam socket i njegov princip rada (citaj mehanizma montaže procesora i kulera) krajnje nepouzdan. Dosta se prašine diglo oko price da ce posle promene pet procesora, procesorsko podnožje postati neupotrebljivo, usled same osetljivosti pinova, tj. mogucnosti da se isti iskrive. Mogucnost da dode do toga postoji, sama montaža procesora je prilicno opipljiv posao, ali sa druge strane, svako montiranje procesora zahteva prilicnu posvecenost. Ukoliko se obrati dovoljno pažnje, mogucnost da nešto krene naopako je ravna nuli. Sila koja je potrebna za zatvaranje polugice i celog mehanizma je velika, ali je neophodna, kako bi procesor lepo nalegao na socket, pošto se isti pricvršcuje jednom vrstom “poklopca”.
S druge strane, montaža kulera je znatno pojednostavljena, a sila koja je potrebna, kako bi kuler bio pravilno montiran i fiksiran na plocu, je znatno umanjena. Takode je promovisan i novi Intelov BOX kuler, koji je znatno drugaciji od svojih prethodnika, ali o tome cemo u nekom drugom testu.
Ovakva iznenadna promena socketa je jednostavno bila primorana. Sadašnje mPGA rešenje je zaista predstavljalo kocnicu u Intelovim planovima za neke buduce procesore, koji ce naravno raditi na znatno vecim magistralama. Prescott procesori rade na magistrali od 800 Mhz, a u planu su primerci koji ce raditi na magistrali od cak 1.2 Ghz. Današnji cipsetovi su u stanju, da bez problema prenose signale preko 64bit-nog bus-a i ovakvog rasporeda procesorskih pinova, ali se takva konfiguracija pokazala kao nedovoljna.
LGA775 na manje-više istoj površini, kao i mPGA478 pakovanje, ima za skoro 50% više pinova, što je znatno uticalo na njihovu «gustinu». Takva konfiguracija je znatno bolja za prenos signala, jer fizicki, signal od samog jezgra, pa sve do cipseta, mora da prede znatno manji put. Veci broj naponskih pinova je takode bio neophodan, kako bi se postiglo bolje energetsko iskorišcenje i distribucija snage, a to je jednostavno nepohodno za dostizanje taktova od 4 i više gigaherca. Da li ce Intelov procesor naredne generacije biti 64bitni procesor ili «samo» Prescott na taktu od 4 i kusur gigaherca, ostaje nam da vidimo, ali ono što je sigurno je da ce isti koristiti upravo ovu platformu, odnosno socket 775.
Nakon predstavljanja novih Intelovih čipsetova naredne generacije, polako, ali sigurno, u našu redakciju pristižu sample primerci ploča baziranih upravo na ovim čipsetovima. Glasine i tračevi su redova pojava u IT svetu, a ovu platformu su pratili od samog početka: od priča o samom socketu, odnosno njegovoj koncepciji i principu rada, pa sve do priča o arhitekturi novog procesora. Konačno smo dočekali dugo najavljivani i iščekivani trenutak da iz prve ruke proverimo o čemu se toliko proteklih meseci šuškalo i polemisalo. Ovaj poznati tajvanski proizvođač se proslavio u svetu po izuzetno kvalitetnim matičnim pločama, čiji je kvalitet retko kada bio osporavan. Gigabyte po broju prodatih ploča stoji rame uz rame sa jednim Asus-om i MSI-jem. Ako već niste zaboravili, ovo je bio prvi OEM proizvođač, koji je započeo proizvodnju Built by ATI grafičkih kartica. Od nedavno je počeo da proizvodi i sopstvene notebook računare i mrežnu opremu – ogromna paleta najrazličitijih proizvoda je samo još jedan dokaz o velikim naporima koje ova kompanija ulaže u razvijanje najrazličitijih tehnologija.Ono što sada imamo prilike da vam predstavimo, je jedna od prvih ploča baziranih na i915 Express čipsetu.
Zahvaljujući odličnim kontaktima sa Gigabyte-om koji je između ostalog nedavno otvorio i kancelariju u Beogradu , dobili smo sample primerak GA-8GPNXP Duo ploče, koje još neko vreme neće biti u slobodnoj prodaji. Pored ploče, stigao je i novi Intel LGA775 P4 procesor, dva modula DDR-II memorije, ali i novi Gigabyte HSF kuler namenjen upravo ovom socketu. Kuler je stigao bez odgovarajućeg dodatka koji se montira na ploču, pošto je dotični ostao u redakciji jednog od časopisa, a kako su nas rokovi pritisli, bili smo primorani na improvizaciju. Improvizacija se svela na kačenje kulera na socket, što je bio krajnje nezahvalan posao. Uz pomoć veoma teških predmeta, kao što su knjige i DVD uređaji, nekako smo uspeli da ga fiksiramo na ploču i procesor i uradimo testove. Opasnost od throtlovanja je i dalje postojala, ali se na kraju to nije desilo. Na kraju je stigao i dugo iščekivani dodatak, pa smo konfiguraciju još jedanput uspeli da istestiramo i proverimo verodostojnost rezultata.
Ploča je na test stigla u običnoj, beloj kutiji, što jasno govori da je ovaj primerak namenjen isključivo promotivnim potrebama. To doduše nije značilo odsustvo ostalih rekvizita i dodataka, koji sa druge strane, podsećaju na opremu, koja dolazi uz komercijalne primerke ploča.
Sve potrebno je tu; od SATA kablova, pa sve do uputstva za ploču, RAID kontroler itd. Uz ploču je stigla i Gigabyte-ova WiFi kartica, koja će se standardno isporučivati sa ovim modelom matične ploče. Pakovanje podrazumeva i sve moguće dodatne bracket-e sa dodatnim USB i FireWire portovima. Tu su i neophodni drajveri koji su nam dosta značili, pošto u trenutku testa, drajvera za ovaj čipset na Intelovom oficijalnom sajtu nije bilo. Od pratećeg softvera, uz ploču stiže Norton Internet Security 2004.
Kao i sve ostale Gigabyte ploče i ova ima karakteristično plavi PCB. Najzanimljiviji deo je naravno sam socket, odnosno memorijski slotovi, kojih ima čak šest. Montaža samog procesora je verovatno bio najinteresantniji zadatak. Novi Intelovi procesori namenjeni ovom socketu su kao što smo u uvodu već napomenuli, bez pinova, koji su premešteni na ploču. Kao što smo rekli, bilo je dosta priča na tu temu, a polemike su vođene oko izdržljivosti, odnosno veka trajanja pinova. Pinova sada ima čak 775. Pored činjenice da je ovakva konfiguracija pinova bila neophodna, čini se da se Intel namerno odlučio na ovakav potez. Napraviti ploču sa 775 pinova koji rade će biti izuzetno teško, njihova cena proizvodnje će biti znatno viša, a kvalitet mora da zadovolji neke kriterijume, kako bi ploča preživela bar nekoliko promena procesora. Ovakvim potezom je Intel možda želeo da se situacija sa matičnim pločama iskristališe, te da njihova ponuda bude znatno kvalitetnija. Naravno, ovo su samo nagađanja, ali je činjenica da se više proizvođača žalilo na novi socket. Bilo kako bilo, montaža je protekla savršeno.
Otvaranje mehanizma (da, sada je to veoma komplikovan mehanizam) ide poprilično glatko i svodi se na standardno pomeranje polugice, i otvaranja zaštite, koja jedanput zatvorena, ujedno i fiksira procesor «u socket». Postavljanje procesora na pinove je isto tako komplikovano. Nemoguće je pomešati stranu na koju procesor treba da bude okrenut, ali je njegovo fiksiranje vrlo opipljiv posao. Dovoljno je da samo jedan pin ne bude u položaju i ceo socket može da se iskrivi i postane neupotrebljiv, pošto je sila kojom zaštita pritiska procesor izuzetno velika. Pozitivan aspekt ove priče je što je montiranje novih Intelovih kulera znatno bezbolnija operacija, a sam kuler u znatno manjoj meri opterećuje ploču. Ipak, proizvođači garantuju da će njihove ploče izdržati do 20 promena procesora, što je ipak malo apsurdno (za njih možda i nije, pošto će ih prodavati u ogromnim količinama). Izdržljivost socketa ipak nismo želeli da testiramo iz više razloga…
Da se vratimo na priču oko kulera. Uz ploču NEĆETE dobiti odgovarajuće postolje za kuler, koje se inače standardno isporučivalo sa mPGA478 pločama. Prilikom eventualne kupovine, dobro proverite da li se nalazi u kompletu, kako bi izbegli mogućnost dobijanja nervnog sloma.
Ovako je izgledao socket na jednoj drugoj ploči, koja je napravila krug u svim redakcijama u našoj zemlji…:-( Pored novog socketa, tu je i novi konektor za napajanje, a radi se o 24-pinskom ATX konektoru. Ovakav trend smo primetili i kod ostalih proizvođača matičnih ploča, tj. o mogućnosti korišćenja serverskih napajanja. Naravno, svako ATX napajanje će odlično raditi sa ovom pločom, mada je poželjno korišćenje nekog proverenog, kapaciteta od minimum 300W. Njegova pozicija je skoro idealna, jer se nalazi u gornjem desnom uglu. Četvoro-pinski konektor za napajanje je pak nešto lošije pozicioniran i nalazi se tik pored northbridge-a.
Na slikama možete da primetite i poseban slot, blizu socketa, koji ovaj proizvođač već neko vreme montira na svoje ploče. Za razliku od prethodnika, ovde je korišćen novi U-Plus DPS sistem (Dual Power System), koji je zadužen za filtriranje napona koje je osmofazno (da, dobro ste pročitali) i koje bi trebalo pri najekstremnijim uslovima (čitaj overkloku) da obezbedi maksimalnu stabilnost i propisan napon procesoru, memoriji i ostalim uređajima. O pedantnosti koja je korišćena prilikom dizajniranja naponske jedinice može da posvedoči pasivni kuler, koji je montiran na ovu jedinicu, ali i kondenzatori visokog kapaciteta (3300mF i 1300mF).
Tik pored konektora za napajanje, nalazi se čak 6 memorijskih slotova. Naravno, slotovi su obojeni različitim bojama, zbog dual channel moda. Ovoliki broj slotova je bio neophodan, jer je ovo ploča koja pored DDR-II memorije, može da koristi i DDR-I memoriju. Slotova predviđenih za DDR-II memoriju ima četiri, a za DDR-I samo dva.
SATA konektora ima četiri i njihova pozicija je odlična. Pored njih se nalaze i dva ATA konektora koji su povezani na ITE 8212 GigaRAID konroler (0, 1 i 0+1 modovi). ATA konektor koji je povezan sa južnim mostom se nalazi iznad njih, gde se nalazi i priključak za flopi. Mora se uputiti zamerka na njihov račun, odnosno na njihov položaj, jer su isti zarotirani za 90 stepeni, pa je montaža prilično otežana.
IO panel je prilično drugačiji od onoga što smo imali prilike da vidimo. Pored četiri USB konektora, tu su i priključci od Marvell i Broadcom (koji je na PCIe magistrali) gigabitnih adaptera, kao i 7.1 priključci Realtek-ovog ALC880 audio kodeka. Panel ima samo jedan serijski priključak, jer su mesto za drugi preuzeli dva SPDIF priključka. Na slikama se jasno mogu uočiti i PCIe slotovi, kojih ima čak tri. Tu je i novi grafički port, PCIe x16, ali i dva standardna PCI slota.
Kao i sve ostale Gigabyteove ploče i ova podržava opciju DUAL Bios-a. BIOS je potpisao Award i izuzetno je bogat opcijama. Naravno, da bi se otključao, pošto GA ima običaj da napredne opcije sakrije, potrebno je pritisnuti kombinaciju CTRL i F1. Moguće je podešavanje napona za procesor (do 1.8V) i memoriju (do +0.3V). Ploča takođe podržava M.I.T tehnologiju (Motherboard intelligent teaking), koja vam daje mogućnost izvlačenja maksimuma iz matične ploče. Naravno, moguće je podešavati i latencije memorije, ali imajte na umu da DDR-II memorija nije toliko otporna na overklok. Kada smo već kod overkloka, moramo priznati da nas je ploča malo razočarala, jer smo uspeli da dostignemo samo 215 Mhz (memorija 572 Mhz). Naravno, verovatno nije problem do Gigabyte-a već do Intela, pošto je očigledno da je ovde primenjena anti-overclock zaštita. Korišćenjem DDR-I memorije, deklarisane za 217 Mhz CL2, nismo uspeli da pređemo tu granicu. Malo je verovatno da se to desilo zbog procesora, pošto je deklarisan na 3.2 Ghz. Pored M.I.T tehnologije, Gigabyte je implementirao i C.I.A 2 (CPU Intelligent Accelerator 2) i M.I.B 2 (Memory Intelligent Booster 2) tehnologiju, koja na sličan način kao i M.I.T može da vam pomogne u pronalaženju optimalne konfiguracije za vašu ploču, procesor i memoriju.
CPU-Z je prepoznao procesor kao Xeon-a, tačnije Noconu, ali je barem detektovao deklarisanu brzinu, kao i L1 i L2 cache. Najnovija verzija ScienceMark 2 programa se takođe loše snalazila sa istim.
Test setup
CPU
– Intel Prescott 3.2 Ghz LGA775
Matična ploča
– GA-8GPNXP Duo, i915P Express
Memorija
– 2×256 MB DDR-II Crucial 533 Mhz – 2×256 MB TwinMos Twister DDR-I PC3500 CL2
VGA
– Gigabyte GF FX5750 PCIe
Hard disk
– Maxtor SATA 80 GB 7200 RPM 8MB cache
OS
– Windows XP Professional (SP1, DirectX 9)
Rezultati sintetičkih testova nisu oduševili. Kada se uporede sa rezultatima drugih platformi (Intel ili AMD), ne deluju uopšte impresivno. Memorijski skor postigunt u SiSoft Sandri uopšte nije impresionirao, za šta treba okriviti izuzetno visoku latenciju DDR-II i relativno nisku magistralu od «samo» 800 Mhz (QPB). Za ovu priliku smo morali koristiti SiSoft Sandru 04 sp2, pošto je normalna verzija imala problema sa ovom platformom. PC Mark je, sa druge strane, dao odlične rezultate za memoriju. Ono što čudi je izuzetno slab rezultat overklokovanog procesora i memorije.
Kada su u pitanju igre i 3D markovi, rezultati između DDR-I i DDR-II memorije su izuzetno male. Pogotovo su male, razlike u 3D mark-u 03, gde su gotovo zanemarljive, čak i najnižim rezolucijama.
SuperPI je sa druge strane, registrovao mizerno manji skor sa DDR-I memorijom. DivX kompresija je pak, ostavila odličan utisak. Korišćena je najnovija verzija ovog kodeka, odnosno 5.1.1. Za mp3 kompresiju smo koristili LAME, a kao test fajl smo koristili wav od 1.1 GB.
Od «ozbiljnijih» aplikacija koristili smo samo Winestone Buisness, pošto je Multimedia test izuzetno nepouzdan. Naravno, pričamo o najnovijoj verziji, koja se iz nepoznatog razloga blokirala.
Završni komentar Na kraju moramo priznati da su nas rezultati testova prilično razočarali. Pogotovo bi trebalo naglasiti izuzetno loše rezultate postignute sa overklokovanom memorijom, odnosno procesorom. Naravno, radio je na «samo» 3.44 Ghz, ali rezultate koji su dosta slabiji od default setovanja stvarno nismo očekivali. Postoje dva moguća objašnjenja za to. Prvi je da je Intelova namera da onemogući bilo kakve overklock mogućnosti u potpunosti uspela, te da je pored uticaja na dostizanje viših magistrala, uticala i na rezultate. Druga, ali vrlo verovatnija mogućnost je da su latencije same memorije, imale ogromnu ulogu u tako lošim rezultatima. Zvaničnih Intelovih izjava, po pitanju overclockinga još uvek nema, a nema ni DDR-II memorija koje su u stanju da rade na nižim latencijama i većim brzinama. Naravno, to ne znači da ih u budućnosti neće ni biti, ali se opet postavlja pitanje, koliko će brzina takve memorije pozitivno uticati na performanse. S druge strane, treba pohvaliti Gigabyte, pošto su rezultati, iako lošiji u odnosnu na Prescott mPGA478, znatno bolji od nekih preliminarnih rezultata postignutim na drugim pločama. Takođe treba pohvaliti i njenu opremljenost. Cena Gigabyte-ovih ploča je oduvek bila niža u odnosu na konkurenciju i sve ploče je krasio odličan odnos performanse-uložene pare. Međutim, činjenica je da će cena ove ploče, kao i svih ostalih baziranim na ovim čipsetovima biti izuzetno visoka. Tu treba dodati i DDR-II memoriju i LGA775 procesor, koji se za sada proizvodi samo u varijantama od 3.2 Ghz i više, a svi dobro znamo, koliko koštaju mPGA478 primerci na tim taktovima. Postavlja se pitanje čemu sve to? Imajući u vidu, da su performanse ove platforme znatno manje od očekivanog, možemo samo da zaključimo, da ova platforma, barem za sada, predstavlja investiciju u budućnost i to zbog PCIe, (samo)uništavajućeg LGA775 i DDR-II memorije. Mislim da je jasno kao dan, da na prvu loptu nikako ne treba igrati. Naravno, jednog dana se možda pojavi neki Intelov procesor koji će ovu tezu opovrgnuti, ali je činjenica da za sada, apsolutno nema smisla prelaziti na ovakvu platformu iz više razloga, a prvi je svakako procesor. Okarakterisaćemo zato ovu platformu kao nešto na šta tek treba računati u (bliskoj) budućnosti. Matičnu ploču za potrebe testiranja ustupio “Gigabyte“
