Benchmark Redakcija
Delimir Tasić
Tržište mikroprocesora krajem prošle godine, svakako je obeležio Intel Core 2 Duo, kao proizvod koji je, nakon više godina, uspeo da zatalasa učmalu scenu u kojoj ni AMD, a ni Intel, nisu nudili praktično niša novo mesecima. Bez namere da se previše osvrćemo na Intel Core 2 procesore, napomenućemo da je povećana tražnja za ovim čipovima od strane entuzijasta, navela nVidia-u da ovog puta novi čipset predstavi upravo prvo za Intel, pa tek onda za AMD i to u specifičnom polju primene kada je ”mali zeleni” u pitanju. Da podsetimo, nVidia nForce 680a predviđen je strogo za QuadFX konfiguracije koje i nisu doživele neki veliki uspeh na tržištu, pored Core 2 Quad i Core 2 Duo čipova. Sa druge strane, ovo je prvi put, otkako se nVidia angažovala ozbiljno na tržištu kontrolerske logike, da određeni čipset ove kompanije namenjen Intel platformi ima neuporedivo veći uspeh u poređenju sa svojim pandanom za AMD platformu. Treba ipak imati i u vidu da je nVidia posvetila više pažnje verziji nForce 680 čipseta za Intel platformu (NVIDIA 680i SPP (C55XE) + 680i MCP (MCP55PXE)), jer se nForce 680a (dakle, za AMD procesore) ustvari sastoji od dva stara nForce 570SLi čipseta implementirana na jednu matičnu ploču. To jasno pokazuje i očekivanja za naredni period. Naime, ako je nVidia procenila da nema interesa za razvojem high-end čipseta za AMD platformu, onda je jasno da se očekuje tržišna dominacija Intel-a kada je ovaj deo tržišta u pitanju. Sa druge strane, neosporna je i činjenica da nVidia-i ide odlično sa nForce 5xx čipsetovima za AMD platformu, a to je uostalom i dobar generator priliva novca. Dakle, situacija je trenutno takva da high-end apsolutno pripada momcima iz Santa Klare, u mid-range segmentu su prisutni i jedni i drugi, a u low-end segmentu tehnološki gledano AMD je bolji izbor.
Kada su ploče sa nForce 680i čipsetovima u pitanju, moramo reći da, pored QuadFX platforme, zaista odavno nismo videli matične ploče koje su kompleksne u ovolikoj meri. Izuzetno velika potrošnja novih čipsetova (MCP i SPP) zahtevala je u velikoj meri drugačiji pristup prilikom projektovanja, jer više glavni zadatak nije bio samo nahraniti strujom CPU, već se izuzetno pažljivo moralo pristupiti dizajniranju naponske jedinice za memoriju, ali u delu napajanja samog čipseta. To je rezultovao situacijom da za sada ploče sa skupim nForce 680i čipsetom nudi nekolicina proizvođača. Nakon što smo imali prilike da probamo ASUS-ove modele sa ovom kontrolerskom logikom, stigao je i Gigabyte GA-680SLI-DQ6model koji, poput ASUS Striker Extreme modela, cilja na najviši tržišni segment.
Sempl
Ploča koja nam je ovog puta došla na test direktno sa Tajvana, predstavljala je demo primerak, dakle nije bila zapakovana u šarenu ambalažu. Samim tim, možemo samo da pretpostavimo šta će Gigabyte da isporučuje u paketu sa ovom pločom kada ona bude počela da se prodaje i na našem tržištu. Ipak, ono što smo prvo primetili kada smo otvorili belu, nebredniranu kutiju u kojoj je stigao GA-680SLI-DQ6, jeste da je ploča veoma teška. Očigledno je toliko bakra koji služi za hlađenje čipseta učinilo svoje, pa imate osećaj kao da u ruci držite neku grafičku karticu poslednje generacije iz najviše klase.
Na PCB (Printed Circuit Board, prim.aut.) koji je, kao i uvek do sada kada je Gigabyte u pitanju, prelakiran plavim lakom, smeštena su čak tri veoma velika pasivna bakarna hladnjaka koja su povezana sistemom toplotnih cevi. Moramo, napomenuti da i nVidia-in referentni dizajn za ploče sa nForce 680i čipsetom podrazumeva dizajn hladnjaka sa implementiranim sistemom toplotnih cevi, ali su i ASUS i Gigabyte kod svojih “top modela” otišli korak dalje.
Moramo reći da naizgled Gigabyte-ovo rešenje, po našem mišljenju, uliva više poverenja, jer su hladnjaci veći, masivniji, a rebra na njima sitnije profilisana u poređenju sa ASUS Striker Extreme matičnom pločom. Nažalost, tokom testiranja ASUS Striker Extreme ploče nismo bili u stanju da postignemo očekivane performanse prilikom overkloka (ploča je bila nestabilna već pri 430 MHz FSB), pa test tog modela niste mogli pročitati na Benchmark-u. Gigabyte je izgleda ipak imao malo više vremena, pa je zato BIOS koji je stigao snimljen u EEPROM modela sa ovog testa daleko bolji od onoga sa kojim smo svojevremeno testirali Striker Extreme. Ipak, o tim stvarima nešto kasnije.
Gigabyte-ovo marketinško odeljenje najvišu seriju svojih ploča karakteriše kao 6x Quad rešenje sugerišući na taj način da su ploče optimizovane za Quad Core; imaju 3x Quad naponsku jedinicu (12-faza); Quad-SLi podršku; 4x Gigabit LAN adapter; Quad BIOS i 4x eSATA podršku. Optimizacija za Quad Core, je očigledno nešto što imaju sve ploče koje podržavaju Core 2 Duo procesore tako da to i nije neka prednost. 3x Quad naponska jedinica, ustvari predstavlja filtraciju napona u dvanaest faza što jeste za poštovanje. Quad SLI podrška takođe predstavlja vrednu pažnje tehnološku mogućnost Gigabyte-ove ploče.
Kako je ploča izrađena na PCB-u pune ATX dužine, sasvim logično očekivali smo savršen raspored komponenti, posebno, ako se ima u vidu da je Gigabyte od ranije poznat po tome. Naša očekivanja su ispunjena, jer je proizvođač zaista uložio napor da referentni dizajn kompanije nVidia učini još boljim. Tri slota za PCI Express x16 grafičke kartice, odvojena su međusobno PCI 2.2 slotovima. Vredna hvale je odluka da se implementiraju čak tri stara, ali još uvek veoma aktuelna PCI 2.2 slota. Ukoliko koristite samo jednu grafičku karticu, sva je prilika da ćete biti u stanju da iskoristite sva tri PCI slota. U ostale PCI Express x16 slotove mogu doći dodatne grafičke kartice ili ukoliko ovu ploču koristite kao osnovu za workstation mašinu, razni PCI Ex RAID kontroleri i slične kartice koje zahtevaju visoki propusni opseg.
Na ploči su integrisane sve komponente i dodatni kontroleri koje bismo mogli da zamislimo. Počev od činjenice da se za kontrolu hard diskova, pored nVidia MCP55PXE čipa u okviru nForce 680i čipseta, staraju još dva dodatna JMicron JMB363 kontrolera, pa do činjenice da je Gigabyte na GA-680SLI-DQ6 implemetirao čak četiri 1000 Mbps LAN adaptera od kojih dva posredstvom Marvell PHY čipa uz podršku iz samog čipseta, dok preostala dva predstavljaju Marvell 8E8056 i 8E8051 PCI Express kontrolere. Kako nVidia nForce 680i ima podršku za čak 46 PCI Express linija, ne čudi nas što su se i ASUS i Gigabyte odlučili da dodatne LAN kontrolere povežu na PCI Express magistralu. Za audio podršku brine se Realtek ALC888DD codec čip koji ima podršku za osam kanala uz HD audio sertifikat, mada po našem dosadašnjem iskustvu bombastične priče o kvalitetu integrisanog zvuka na matičnim pločama, pa čak i onih iz najviše klase treba uzeti sa rezervom. Pored podrške za deset USB portova, koliko omogućava nForce 680i čipset (tačnije njegova MCP komponenta), Gigabyte je naravno implementirao i podršku za Firewire u vidu TSB43AB23 čipa kompanije Texas Instruments. Nažalost radi se o IEEE1394a kontroleru, a mi bismo svakako više voleli da smo imali prilike da vidimo dualnu IEEE1394a + IEEE1394b podršku na ploči ovog ranga.
Na ploči se nalazi ukupno četiri priključka za ventilatore, što je dosta manje nego u slučaju ASUS Striker Extreme ploče, ali ipak sasvim dovoljno, posebno, ako se ima u vidu da ćete ventilatore koji služe za provetravanje kućišta najverovatnije povezivati direktno na Molex priključke sa napajanja, jer ipak ovi veliki ventilatori troše više struje. Naponska jedinica izrađena je upotrebom izuzetno kvalitetnih polimerskih, aluminijumom oklopljenih elektrolita poslednje generacije. Keramički oklopljene prigušnice nalaze se u delu koji napaja PCI Express slotove, čipset, procesor i memorijska ležišta. Proizvođač tvrdi da njihove ploče sa ovim tipom elektrolita garantuju u tom delu i do šest puta duži životni vek, a mi možemo potvrditi da iako je u pitanju demo primerak ploče sa BETA BIOS-om, bez problema je izvrtela Orthos Prime test u trajanju dužem od deset časova (celu noć). Dakle, kada je u pitanju osnovna stabilnost ploče ne treba imati sumnje.
Proizvođač se pobrinuo da pravom kombinacijom boja na pravi način odvoji komponente na ploči na krajnje logičan način. Tako su npr. SATA portovi koje kontroliše nVidia MCP čip obojeni u žutu boju i ima ih ukupno šest. Preostali portovi su ljubičaste boje. Kada je layout u pitanju, jedina zamerka odnosi se na sekciju oko ležišta za procesor. Naime, prostora za montažu velikih kulera, usled dimenzija hladnjaka na severnom mostu i naponskoj jedinici nema mnogo. Sa druge strane i pozicija EPS 12V porta mogla je biti bolja. Na kraju, moramo da pohvalimo i to što se Gigabyte odlučio da masivne bakarne hladnjake koji su profilisani celom svojom širinom, implementira i na zadnju stranu ploče.
BIOS
Kao i kod većine drugih nForce ploča, BIOS je u potpisan od strane AWARD-a. Do naprednih opcija dolazi se pritiskom na kombinaciju tastera CTRL i F1 što je već uobičajeno za Gigabyte. U delu koji se odnosi na podešavanje parametara procesora, omogućeno je isključivanje C1 stanja kako bi se onemogućilo variranje takta procesora usled primene EIST tehnologije.
Takođe, moguće je uključiti ili isključiti Vanderpool tehnologiju, a zanimljivo je da postoji opcija uključivanja CPU Thermal Monitor 2 tehnologije kako je naziva Gigabyte. Reč je o tzv. PECI tehnologiji kako je naziva ASUS u BIOS-ima svojih ploča i ona omogućava preciznije reagovanje na promene temperature procesora, a razvio je sam Intel kako bi još bolje zaštitio svoje čipove od pregrevanja.
Kako su severni i južni most povezani HyperTranspot likom dvosmerne propusne moći omogućeno je i podešavanje umnoška bazične frekvencije koja iznosi 200 MHz. Podrazumevana vrednost je 1000 MHz, a moguće ju je podešavati putem LDT parametra u BIOS-u. Da ne bude zabune, ovo nije isti što i takt HT magistrale kod AMD procesora, jer u slučaju AMD platforme to označava vezu između samog procesora (tj. memorijskog kontrolera u njemu) i čipseta.
U BIOS-u su implementirane i tehnologije kao što su LinkBoost i nVidia GPU Ex koja automatski overklokuje grafičku karticu, a tu je i Gigabyte Robust Graphics Booster tehnologija koja automatski overklokuje grafičku karticu i koja u slučaju upotrebe kartica najviše klase ume da prouzrokuje dosta problema overklokujući već napregnute karte iznad njihovih mogućnosti. Srećom, pa je ovu opciju moguće isključiti. Podešavanje množioca procesora omogućeno je kod modela koji podržavaju EIST, ali i kod Extreme serije koja ne postavlja ograničenja ni po pitanju podizanja vrednosti množioca.
U okviru MT Inteligent Tweaker sekcije nalazi se dosta mogućnosti za podešavanje sistemskih napona, ali je jako zbunjujuće to što se ove opcije podešavaju u vidu relativnih odstupanja od default vrednosti (dakle, +x V), izuzev kada je u pitanju napon procesora. To ne bi bio problem da je jasno naznačeno koja je to default vrednost. Mišljenja smo da je bolji izbor mogućnost podešavanja napona u apsolutnim vrednostima, jer tako tačno znamo na čemu smo i mogućnosti greške su mnogo manje. Napone je moguće podešavati u sledećim rasponima…
– DDR2 voltage, do +0.775V (po 0.025V)
– NB/PCIex voltage, do +0.20V (po 0.05V)
– SB/PCIex voltage, do +0.75V (po 0.05V)
– CPU HT-Link voltage, do +0.35V (po 0.05V)
– HT-Link voltage, do +0.35V (po 0.05V)
– SB Standby voltage, do +0.15V (po 0.05V)
– CPU Voltage, do 2.375V (po 0.00625V)
Treba napomenuti da su ove vrednosti omogućene u BETA verziji BIOS-a i da u finalnoj mogu odstupati. Ipak, reč je o veoma dobrim mogućnostima za overklok, pa ne bismo imali ništa protiv ni, ako ove vrednosti ostanu u finalnom BIOS-u.
Takt FSB-a moguće je podesiti do 650 MHz, a memoriju možete podesiti teoretski na bilo koju vrednost između 400 i 1400 MHz, mada za iskorišćenje DDR2-667 i DDR2-800 modova (i viših) morate imati procesor koji radi minimalno pri FSB 800. Kako ploča ustvari i ne podržava FSB niži od 800 MHz (quad pumped) to i ne predstavlja neki problem.
Mogućnost podešavanja takta memorije, nezavisno od takta sistemske magistrale nam se dopala, posebno, ako se ima u vidu da npr. ploče sa P965 i 975X čipsetovima koriste i dalje, više godina staro, rešenje sa nekoliko predefinisanih memorijskih delilaca na osnovu kojih se iz takta FSB-a izvodi takt memorije. Naša testiranja pokazala su da često podešena vrednost memorije u BIOS-u odstupa od realnog takta kada se koristi asinhrona vrednost, ali to odstupanje se kreće do desetak MHz, retko kada više od toga. Ipak, najbolje performanse, postižu se upravo u sinhronom režimu. Pored svih potrebnih parametara za podešavanja parametara memorije, nForce 680i ploče imaju i mogućnost setovanja Command Rate parametra koji, istini za volju, ne igra veliku ulogu kod Intel sistema, za razliku od AMD platforme gde 1T u odnosu na 2T vrednost ovog parametra donosi uglavnom oko 1 GB/s viši memorijski transfer.
Ploča podržava i tzv. SLI memoriju što predstavlja mogućnost očitavanja extra SPD parametara u specijalno sertifikovanim modulima. Kada je overklok u pitanju nismo ostali razočarani. Koristili smo procesor koji provereno može da postigne magistralu višu od 520 MHz, a ploča se zaustavila na taktu od 510 MHz što je rame uz rame sa prethodno testiranim ASUS P5N32-E SLi pločom koja je takođe bazirana na istom čipsetu. Moramo napomenuti i da ploče sa nForce 680i kontrolerskom logikom pri default taktovima rade uglavnom tek malo sporije od 975X modela, a postižu overklok rezultate između i975X i P965 ploča.
Specifikacija
Test sistem
Procesor
Intel Core 2 Duo E6600 (2.4 GHz, 4 MB L2 cache, 1067 MHz FSB, LGA775)
Kuler
Cooler Master Eclipse
Matične ploče
Gigabyte GA-N680-SLI-DQ6 Intel D975XBX2 – “Bad Axe 2” ASUS Striker Extreme
Memorije
2x 1024 MB Kingmax Mars DDR2-800 (5-5-5-15, 2T)
Grafička kartica
ATI Radeon X1950 Pro
Hard disk
WD Caviar WD800
Optički uređaj
Pioneer 111D
Napajanje
Cooler Master RealPower Pro 850W
Monitor
Benq 241WZ TFT-LCD (ustupio Kimtec)
Sintetički testovi
3D & gaming testovi
Testovi realnih aplikacija
Utisci
Gigabyte je ovim modelom uspeo da na dostojan način predstavi naslednika svog top P965 modela. Zanimljivo je da, iz nekog razloga, Gigabyte izbegava i975X čipset i još uvek na primer nema u ponudi ploču sa ovom kontrolerskom logikom sa podrškom za Core 2 procesore!
Gigabyte GA-680SLI-DQ6 izdvaja se u nekoliko stvari. Pre svega, na nas su ostavili utisak visok kvalitet izrade same ploče i odlično rešeno hlađenje. Pored samih hladnjaka na čipsetu i naponskoj jedinici, vredni hvale svakako su u bakarni profili na poleđini ploče koji dodatno omogućavaju sniženje temperature. BIOS ploče je njena sledeća jaka strana, a on omogućava podešavanje svih bitnih parametara (i ne samo bitnih…) za dobar overklok. Moramo napomenuti i to da vrednosti napona koje je moguće podesiti uopšte nisu skromne, pa za radošću konstatujemo da se Gigabyte definitivno otisnuo i u overklokerske vode odbacujući nekadašnji imidž konzervativnog proizvođača.
Ono što ne ide u prilog nForce 680i pločama, svakako jeste njihova cena. Populacija korisnika Intel platforme nekako je više okrenuta i naviknuta da koristi Intel čipsetove uz svoje procesore, a iako su prisutni jako dug vremenski period na tržištu, i975X i P965 čipsetovi, itekako i dalje predstavljaju ozbiljnog rivala.
Ipak, sve to ne menja naš utisak da je Gigabyte odradio dobar posao na implementaciji nForce 680i čipseta. Gigabyte GA-680SLI-DQ6 predstavlja high-end ploču u pravom smislu te reči.
Prednosti…
– Veoma visok kvalitet izrade – 12-fazna naponska jedinica – Podrška za veliki broj SATA uređaja – Solidan BIOS sa mnoštvom opcija za overklok – Solidan overklok potencijal – Efikasan rashladni sistem izrađen od bakra – Tri PCIex x16, tri PCI i jedan PCIex x1 slot – Podrška za FSB na 1333 MHz
Nedostaci… – Ipak slabije performanse u poređenju sa i975X pločama – Visoka cena – Malo prostora oko procesorskog ležišta za montažu masivnijih kulera Ploču za potrebe testa ustupio Gigabyte.
