Miloš Stamenković
Intel Core 2 Quad 9400S i 9550S
U aktuelnom svetskom “ludilu” ekonomske krize, manija oko laganog nestanka energetskih resursa je pala u drugi plan. No, i pored toga, buka oko energetski efikasnijih rešenja na svim poljima je dosta jaka, tako da se sve moguće kompanije u bilo kojim sektorima industrije trude da svoje proizvode unaprede na način kako bi trošili manje energije. Logično, ni računarske komponente nisu mogle biti preskočene u ovoj kompletnoj akciji, ali se za sada to uglavnom svodi na procesore koji generalno i jesu u centru pažnje. Naravno, odavno postoji priča „koji se procesor manje greje“, ali je to uglavnom bilo uvek direktno povezivano sa overkloking mogućnostima određenog modela ili generacije procesora. Po nekoj osnovnoj površnoj teoriji, procesor koji se manje zagreva može podneti veće povećanje radnog napona, pa samim tim i više radne taktove. Ipak, sa razvojem notebook računara pojam zagrevanja procesora se proširio i na pojam ukupne potrošnje energije, iz prostog razloga što ovo ima direktnu vezu sa trajanjem baterije i autonomijom samog uređaja. Ipak, u aktuelnoj situaciji samo pitanje notebook računara nije u pitanju, iz prostog razloga što već dosta duže vreme postoje posebne „mobile“ verzije procesora, tako da se aktuelna želja za uštedom energije odnosi na desktop modele.
Iako se gotovo sigurno niti jedan pojedinačni korisnika računara nije zapitao „hm, mnogo mi struje troši računar, moram nešto preuzeti po tom pitanju“, situacija je očigledno drugačija kada se cela priča prenese na nivo većih kompanija. Tako je neki od računovođa izračunao da ukoliko u firmi ima ukupno više hiljada zaposlenih, što znači i gotovo isti broj računara, onda bi ušteda električne energije od određenog broja procenata kod svakog pojedinačnog računara u totalu dala cifru koja bi predstavljala primetniju uštedu novca. Kako se ne radi o našom dražesnom državnom aparatu, svaka, pa i najmanja ušteda novca je u današnje vreme veoma bitna. Shodno situaciji, obe aktuelne procesorske firme već izvesno vreme nude modele sa smanjenom potrošnjom energije, gde je interesantno, AMD u par navrata pravio prvi korak kada je reč o ponudi procesora sa nešto manjom potrošnjom energije, Tako se već neko vreme na tržištu nalaze „low powered“ Phenom modeli koji odgovaraju 65W standardnu potrošnje. Ipak, ovoga puta Intel veoma brzo reaguje sa odgovorom po ovom pitanju, pa su tako od skoro na raspolaganju i prvi Core 2 Quad modeli sa deklarisanih 65W. Naravno, kompletna korporativna priča u uštedi računa za struju nas ne interesuje previše, nego su kao i uvek, prve stvari na spisku performanse i overkloking mogućnosti.
Niži TDP
Kao 65W TDP (Termal Design Power) procesore, Intel uvodi Core 2 Quad Q8200S , Core 2 Quad Q9400S i Core 2 Quad Q9550S, što logično i predstavlja prve Intel quadcore modele sa preodređenom 65W disipacijom. U poređenju sa modelima bez „S“ sufiksa, razlika u radnim taktovima apsolutno ne postoji, što je veoma impresivno. AMD je kod Phenom X4 modela sa 65W deklarisanom potrošnjom bio prinuđen značajno da smanji radni takt u poređenju sa „standardnim“ modelima. Očigledno da je Intel-ov 45nm proizvodni proces toliko dobro usavršen da je moguće ostvariti deklarisanu potrošnju od 65W bez smanjivanja radnog takta u odnosu na standardnu verziju procesora. Ako uporedimo i sve ostale tehničke detalje, jasno se može videti da nema apsolutno nikakve razlike između „S“ i 95W deklarisanih modela. Dakle, količina keš memorije, brzina sistemske magistrale i sve ostale stvari su potpuno iste. Naravno, ukoliko ništa na jezgru nije promenjeno, nameće se jasno pitanje kako je Intel došao da tih 65W TDP-a. Pa veoma lako, jednostavnim smanjenjem nominalnog radnog napona. Tako je isti spušten na nivo od 1.175 – 1.200 volti, i sa radnim taktovima od 2.83 GHz (Core 2 Quad Q9550S) , 2.66 GHz (Core 2 Quad Q9400S) i 2.33 GHz (Core 2 Quad Q8200S) očigledno nije nikakva problem da se dobije željena 65W energetska kvota. Već pomenuti 45nm proizvodni proces očigledno može dosta toga da podnese i pruži, uključujući i slične manipulacije.
Naravno, kada su dotične stvari u pitanju, Intel zna i finalnu cenu procesora da prilagodi situaciji u kojoj vlada manija za energetski efikasnim rešenjima. Tako je kompletna „S“ linija Core 2 Quad procesora (gde S označava 65W modele) drastično skuplja u odnosu na stare 95W varijante. Koliko je to drastično skuplje, postaje jasno već sa najjeftinijim Core 2 Quad Q8200S modelom, koji je gotovo duplo skuplji od standardnog procesora. U prevodu, 95W model u datom momentu je imao cenu od 163 dolara, dok je Core 2 Quad Q9200S cenjen sa čak 245 dolara. Sličan šablon se primenjuje i na ostale modele iz „S“ serije, pa su oni tako za oko 100 dolara skuplji u odnosu na standardni procesor na istom radnom taktu. Koliko je to visoka cena za stari Core 2 Quad procesor, jasno je kada se vidi da već Core 2 Quad Q9400S košta više od Core i7-920 modela, koji je superiorniji po svim pitanjima, naravno sem po TDP-u. Iako u celoj priči kao poređenje sa „S“ serijom modela koristimo termin „standardni procesor“, jasno je da su ovde svi modeli standardni, te da nema nikakve fizičke razlike između svih ovih procesora. Naravno, može se reći da je za „S“ modele potrebno više „fizikalisati“, ali realno ni jedan pojedinačan korisnik teško da će biti zainteresovan za bilo koji „S“ procesor. Ukoliko neko baš poželi da ima 65W TDP performanse, veoma lako to može uraditi i ja standardnim modelom. Jednostavno se ručno iz BIOS-a redukuje radni napon, sve ostavi na default podešavanjima i radnom taktu i eto „S“ 65W procesora u vašem računaru. Naravno, Intel je svestan da korisnici sami mogu „napraviti“ S-line 65W procesor, ali ih to nije ni mnogo briga. Intel je već pri samom predstavljanju ove nove serije procesora rekao da su „S“ modeli namenjeni OEM tržištu, što znači da ovi procesori i nisu namenjeni široj upotrebi kod pojedinačnih korisnika. Ovde se neko može zapitati zašto bi neka firma plaćala veću cenu za Core 2 Quad „S“ seriju procesora kada ima želju da uštedi novac, a 65W TDP performanse se mogu dobiti od standardnog modela. Naravno, odgovor je veoma prost i leži u činjenici da se prilikom velikih kupovina računara za razne firme uglavnom ugrađuju „krš“ full integrisane matične ploče kod kojih je maksimalna mogućnost BIOS-a adekvatno prepoznavanje hard diskova i promena username-a i password-a za ulazak u setup. U takvoj situaciji, jednostavno se mora ići na fabrički 65W procesora, što automatski znači platiti više za „S“ model. Čak i kada bi bilo moguće odabranim pločama ručno podesiti parametre rada procesora, nije realno da se pri ogromnoj kupovini i instalaciji računara neko maltretira oko toga – sve se robotski sklapa na traci i nema tu više vremena za bilo šta. No, dobro, kako smo ove detalja rasčistili, ostaje nam samo da kroz klasičnu bateriju testova uporedimo performanse novih „S“ modela u odnosu na „standardne“, kao i da uporedim overkloking mogućnosti.
Procesori na testu – Core 2 Quad 9400S i 9550S
Na testu smo imali Core 2 Quad Q9400S i Core 2 Quad Q9550S, dok je Core 2 Quad Q8200S izostao sa testa, ali realno nije bio ni potreban. Iz poređenja ova dva modela sve je sasvim jasno, pa nije imalo potrebe više širiti priču. Ukoliko nema nikakve razlike u arhitekturi i radnom taktu, sasvim je logično očekivati identične performanse. Naravno, tako je i bilo, što se veoma jasno može videti iz priloženih tabela. Jedna jedina stvar koju smo primetili, je utisak da „S“ 65W modeli u nekim situaciji intenzivnije koriste EIST (Enhanced Intel SpeedStep Technology), kako bi u svim situacijama uspeo da održi deklarisanu potrošnju energije. Zajedno sa tim i sa redukovanim radnim naponom, „S“ 65W procesori uspevaju da pod punim opterećenjem ostvare za par stepeni manju radnu temperaturu, ali opet to nije nešto specijalno zbog čega bi ste mogli potresti.
Intel Core 2 Quad Q9950 S
Intel Core 2 Quad Q9400 S
Za taj „potres“ bi mogle biti zadužene povećane overkloking mogućnosti, jer se to u praksi dešava kada proizvođač predstavi novu verziju jezgra, baš kao što je to upravo slučaj sa novom Nehalem verzijom. Ipak, u ovom slučaju razlike u samom jezgru nema, pa tako nema ni razlike u overkloking mogućnostima. Sva četiri procesora uspela su da bez problema ostvare radni takt od 3.7 GHz, što je i bilo očekivano i odavno isprobano. Naravno, može se ići i preko ove brzine, ali je tu već potrebno primeniti neki od boljih kulera, a mi to u datoj situaciji smo to preskočili, jer smo hteli da uporedimo sve procesore sa standardnim hlađenjem. Ono što smo ranije napomenuli, a to je nešto agresivnija upotreba EIST tehnologije je dodatno vidljiva pri overklokingu, gde će se i pored zadatog radnog takta sam procesor u većini slučajeva obarati množilac i raditi na nižim brzinama. Čak ni isključivanje EIST sistema kroz BIOS matične ploče ne pomaže, tako da prilikom overkloking treba pronaći maksimalnu realnu brzinu na kojoj ovi procesori mogu raditi, a to je tu negde oko 3.7 GHz. Iako su na nominalnim vrednostima temperature nešto manje kod „S“ procesora, pri overklokingu tu više nema nikakve razlike, pa se u ovim situacijama sva četiri procesora identično ponašaju.
Test sistem
Matične ploče
Procesor i
kuler
Intel Core 2 Quad Q9400S
Intel Core 2 Quad Q9550S
CoolerMaster V8
Memorija
2×1 GB DDR2 800
Grafička karta
ASUS EN9600GT TOP
(Windows Vista 32-bit)
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje
CoolerMaster RealPower 1000W
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
Rezultati – SiSoft Sandra 2008 Pro
Rezultati – drugi sintetički testovi
Rezultati – aplikacije
Rezultati – 3D Mark CPU testovi
Rezultati – igre
Zaključak
Posle ovakvog testa, svakako nam je sasvim jasno da Intelova „Core 2 Quad – S“ serija procesora sa TDP-om od 65W nije namenjena za šire računarsko-korisničke mase. Drastično veća cena praćena beznačajnom razlikom za pojedinačnog korisnika jasno ukazuje da je jedini teren za ove procesore OEM tržište. Firme koje imaju želju da sklapaju moderne, trendi, minijaturne, odnosno small form factor računare će jednostavno biti upućene na „S“ modele, prvenstveno zbog manje količine oslobođene energije u vidu disipirane toplote, a onda i zbog manje potrošnje energije. Istina da bi se dotične firme mogle malo više potruditi oko pa prilagoditi svoje sisteme radu sa „standardnim“ Core 2 Quad procesorima, ali bi moguće pojedinačno to koštalo nešto više i bilo komplikovanje od prostog odrešivanja kese i nešto većeg ulaganja za već fabrički istestirane „S“ procesore. Očigledno da je Intel i ovde napravio veoma preciznu kalkulaciju kome tržištu je namenjena određena serija procesora, a sa obzirom da proizvodnja „S“ modela Intel bukvalno ne košta ni centa više od proizvodnje „standardnih“ 95W procesora, dodatni profit je i ovde zagarantovan. Na našu sreću, pojedinačne korisnike sve ovo specijalno ne dotiče mnogo, pa se možemo fokusirati na novu verziju Nehalem jezgra koja bi trebala, između ostalog, da donese i još veće performanse, ali i veoma dobre overkloking osobine za dalje igranje…
Procesor na test ustupio Intel.