Intel Core i5 655K i Core i7 875K

Miloš Stamenković

Intel Core i5 655K i Core i7 875K

Konkurencija Intel Core procesorima u poslednje vreme je nešto malo jača nego što je to bilo pre nekoliko meseci. Predstavljanjem Thuban jezgra sa jedne strane, i ponudom veoma jeftinih X2 procesora s druge, AMD je bar u nekoj meri uspeo da povrati bar interesovanje za AMD platformu. Opet, same performanse Core i5 i Core i7 procesora dovoljno govore, pa tako ne postoji neka realna potreba zbog kojih bi Intel morao da tržištu predstavi neke nove modele. Core i5 750 i Core i7 920 i dalje predstavljaju najinteresantnije modele iako su isti predstavljeni na samom startu platforme sa kojom su bili i lansirani na tržište. Tu su i Core i3 varijante, ali se korisnici koji drže do performansi svog računara logično gledaju da se „ispruže“ bar do Core i5 750 procesora. .

To natezanje i nije toliko veliko, sa obzirom da dotični procesor ima cenu od oko 180 eura, što i nije mnogo strašno sa obzirom na performanse koje se nude. Ipak, Intel je ne tako davno odlučio da lansira svoj hexacore procesora, pa je tako sa Gulftown-om pomerio granice za još dva koraka unapred i time samo podsetio koji su procesori neprikosnoveni na tržištu kada su u pitanju performanse, pa nakon toga i nije bilo potrebe za nečim novim. No, kako se radi o „Extreme Edition“ modelu, njegova cena je u startu bila astronomska za većinu korisnika, čime za sada Intel procesori sa šest jezgra uglavnom predstavljaju san za sve ljubitelje računara. Međutim, sada je Intel odlučio da ponudi bar deo „Extreme Edition“ karakteristika široj korisničkoj populaciji kroz par novih modela procesora namenjenih za LGA1156 platformu. Dakle, tu su Core i5 655K kao dual-core i Core i7 875K kao quad-core model.

K SERIJA, otključano, a nije extremno

Situacija po pitanju samo jezgra i ostalih bitnih detalja se nije promenila u odnosu na Core i5 661 procesor koji smo ranije testirali. Clarkdale jezgro je i ovde upotrebljeno kao jedna od varijanti Westmere-a, gde je glavna odlika “smanjenje” proizvodnog procesa na 32nm. Kao i uvek kada je slična akcija u pitanju, površina jezgra se značajno smanjuje i time se dobijaju manji troškovi proizvodnje sa jedne strane, a sa druge je manja potrošnja energije i mogućnosti za ostvarivanje većih radnih taktova. Zbog potreba integrisane grafike, Clarkdale je sastavljen od dva osnovna jezgra, jednog dual-core Westmare jezgra i jednog GPU jezgra. U novom 32-nm procesu je proizvedeno je samo Westmere dual-core jezgro, dok GPU i dalje koristi stari 45-nm proizvodni proces, što znači da su ova dva dela samo stavljeni “pod istu kapu”. Već sa ovim informacijama se može zaključiti da Clarkdale jezgro dosta drugačije u odnosu na principe postavljene sa Nehalem-om. Dakle, iz procesora nestaje integrisani memorijski kontroler, a za pristup memoriji se brine kontroler koji se nalazi u GPU jezgru, a CPU i GPU delovi su povezani standardnom QPI vezom. Sam memorijski kontroler koji je upotrebljen baziran je na onim iz P45 čipseta za Core 2 platformu, tako da se kod Clarkdale-a unutar jezgra jasno naslućuje stari “cpu-northbridge layout”.

Nažalost, benefit koji ovde dobija GPU svoju ružnu stranu pokazuje kada su u pitanju performanse procesora. Kako procesorska jezgra nemaju više svoj integrisani memorijski kontroler, kompletna komunikacija sa memorija se mora vršiti preko GPU GMA jezgra koje je povezano prek QPI linka. Prvo sam QPI link predstavlja u određenoj meri usko grlo, a i sama interna brzina GPU-a nije ista kao i brzina procesora. Koliku ovo razliku pravi u odnosu na Core i5 750 smo već obradili u prvom testu Clarkdale jezgra, tako da za ostale detalje možete pogledati raniju Core i5 661 priču. Glavna specifičnost Core i5 655K je otključan množilac, što je mogućnost koje do sada bila rezervisana isključivo skupe Extreme Edition procesore. Ovim je omogućeno da se overkloking i visoki radni takt ostvari bez povećanja BCLK-a radnog takta i bez dodatnog naprezanja memorijskog kontrolera koji je neizbežan kada se BCLK povećava. Kako je generalna granica za BCLK oko 230 MHz, jasno je koje se brzine procesora mogu ostvariti BCLK korekcijom. Ovaj način se koristi kao glavni za overkloking svih „ne extreme“ Core procesora, bar je tako bilo sve do sada. Ipak, ovaj način overklokinga je u gotovo svim slučajevima sasvim dovoljan da bi se iz procesora izvukao maksimum, a jedino se za LN2 izlete moglo doći do granice kada procesor i ploča ne mogu da podnesu veći BCLK. Pored toga, sam radni takt memorije ovde srazmerno raste, pa je za veći overkloking neophodna i solidna memorija, ali se opet i ovaj problem može rešiti smanjivanjem memorijskog množioca.

Model

Cores

Threads

Base core
clock speed

Peak Turbo
clock speed

L3 cache
size

Memory
channels

TDP

Price

Core i5-650

2

4

3.2 GHz

3.46 GHz

4 MB

2

73W

$176

Core i5-655K

2

4

3.2 GHz

3.46 GHz

4 MB

2

73W

$216

Core i5-661

2

4

3.33 GHz

3.6 GHz

4 MB

2

87W

$196

Core i5-670

2

4

3.46 GHz

3.73 GHz

4 MB

2

73W

$284

Core i5-680

2

4

3.6 GHz

3.86 GHz

4 MB

2

73W

$294

Core i5-750

4

4

2.66 GHz

3.20 GHz

8 MB

2

95W

$196

Core i7-860

4

8

2.80 GHz

3.46 GHz

8 MB

2

95W

$284

Core i7-870

4

8

2.93 GHz

3.60 GHz

8 MB

2

95W

$562

Core i7-875K

4

8

2.93 GHz

3.60 GHz

8 MB

2

95W

$342

Ipak, Intel je sa „K“ serijom procesora, kojoj pripada Core i5 655K, želeo da omogući lakši overkloking koji pri tome ne zahteva vrhunsku matičnu ploču i ostale komponente. Jednostavno se množilac pomeri na određenu vrednosti, dobije se finalni radni takt procesora, a sve ostali parametri sistema ostaju isti. Naravno, ovde ostaje pitanje radnog napona, ali gotovo sve malo bolje matične ploče imaju opciju povećanja radnog napona procesora, pa tako ova priča može da prođe i u praksi. Sam osnovni radni takt Core i5 655K procesora 3.2 GH pri radnom naponu od 1.2 volti, uz Turbo opciju koja može podići radni takt na 3.46 GHz. Količina keš memorije je standardna za Clarkdale procesore, dakle L1 keš od 64 KB (po 32 za instrukcije i podatke) i L2 keš od 256 KB za svako jezgro, i zajednički L3 keš od 4 MB. Naravno, pored ovih Clarkdale karakteristika, Core i5 655K poseduje i AES-NI instrukcije koje imaju funkciju drastičnom povećanju brzine tokom AES enkripcije podataka.

Slično kao i Core i5 655K, i Core i7 875K procesor predstavlja samo prostu varijaciju u odnosu na već postojeće modele. Dakle, Core i7 875K je Lynnfield procesor što automatski podrazumeva i sve ostale karakteristike koje ovo jezgro poseduje. Keš memorije je standardnog kapaciteta, L1 keš kapaciteta 64 KB (po 32 za instrukcije i podatke) i L2 keš od 256 KB za svako jezgro, i zajednički L3 keš od 8 MB. Nominalni radni napon je takođe 1.2 V, a nominalni radni takt je 2.93 GHz. Ukoliko malo premotamo film u nazad, možemo videti da su ovo identični parametri koje poseduje i Core i7 870. Naravno, jedina razlika Core i7 875K je otključan množilac, dok su svi ostali detalji isti. U samom startu, Core i7 870 model je imao dosta visoku cenu na tržištu, a ta visoka cena je ostala fiksna i nakon dužeg vremenskog perioda, zbog čega je Core i7 860 model bio mnogo zanimljiviji za potencijalne kupce. Sa Core i7 875K modelom taj problem bi trebao da bude mnogo manje izražen, jer bi početna cena za ovaj procesor trebala da bude oko 250 eura. Ova cena se poklapa sa onom koju ima Core i7 920, ali opet Core i7 875K radi nominalno na većem radnom taktu i ima otključan množilac, čime se bar donekle može opravdati veća cena.

Overkloking, performanse

Kada su performanse u pitanju, stvar kod novih modela procesora je veoma jasna pošto razlike u jezgrima nema. Tako su performanse Core i7 875K i Core i5 655K već na poznatom nivou, tako da nema potrebe da se ovde posveti neka specijalna pažnja. Po potrebi, jednostavno možete uporediti rezultate iz tabela sa ranijim testovima i videti kakav je odnos performansi. Ukratko, Core i7 875K radi isto kao i Core i7 870, a Core i5 655K isto kao i Core i5 650, i nešto malo sporije od Core i5 661. Ono što je kod konkretnih K modela najbitnije su overkloking dometi, odnosno da li se može izvući veći radni takt preko otključanog množioca nego što je to slučaj sa prethodnik modelima koji imaju zaključan množilac. Sa Core i7 875K procesorom na nominalnom radnom naponu može se računati na brzine do 3.5 GHz, dok se za frekvencije preko toga mora povećavati napon. Sa naponom od 1.275 V, može se računati na stabilan radni takt od 3.8 – 3.9 GHz, dok se za sve preko toga mora ići sa dosta većim naponom kako bi se dobila puna stabilnost sistema. Core i7 875K procesor koji smo imali na testu se „palio“ na 4.1 GHz, dok je sa naponom od 1.375 bio veoma blizu toga da stabilno radi na 4 GHz.

Međutim, osnovni problem ovde je temperatura prouzrokovana velikim radnim taktom, a ne toliko naponom, tako da se Core i7 875K na tih 4 GHz već opako greje. I na 3.9 GHz i radnim naponom od 1.275 V Core i7 875K se već dosta zagreva, tako da se boljim standardnim vazdušnim hlađenjem nije realno, a ni preporučljivo ići na nešto više od 3.8-3.9 GHz. Naravno, iste rezultate smo postigli i sa Core i7 870 procesorom, tako da razlike ni po pitanju overklokinga ovde nema. Jednostavno, nominalni množilac je već dovoljno visok da se preko BCLK takta lako može ostvariti već navedeni radni takt, tako da nema realne potrebe za podešavanjem množioca. Naravno, jeste lepo kada se samo podesi množilac i svi ostali parametri ostanu na deklarisanim vrednostima, ali kada se već kreće u overkloking, onda to i nije neophodno.

Što se tiče Core i5 655K procesora, situacija je veoma slična. Dakle, od jednog Clarksdale procesora se i očekuje da ima mogućnost da „razvije“ veoma visok radni takt i tu mislimo na dosta preko 4 GHz. Sa nominalnim radnim naponom se bez većih problema ostvaruje stabilan rad na 3.8 GHz, što je opet očekivan rezultat sa obzirom na ranija Clarksdale iskustva. Povećanjem radnog napona na 1.3 V se već lagano prelazi granica od 4 GHz i stiže do cifre od 4.4 GHz. Na ovom naponu Core i5 655K procesor je skoro stabilno radio na i na 4.5 GHz, ali se to može rešiti dodatnim povećanjem napona na 1.325 V. Ovo je ujedno i bio najbolji rezultat koji smo uspeli da ostvarimo. Istina, Core i5 655K se budio i na 4.7 GHz, ali i sa većim radnim naponom nikako nije mogao ni blizu da se dobije stabilan rad. Tako 4.5 GHz ostaje realni limit za Clarksdale procesore sa klasičnim vazdušnim hlađenjem, i to Core i5 655K nije promenio. Kako smo sa Core i5 661 procesorom ranije uspeli da dobijemo stabilan rad na gotovo identičnom radnom taktu, jasno je da Core i5 655K ne predstavlja ništa novo ili neophodno, jer ni ovde nije došlo do situacije da se preko BCLK ne može više, a da sa povećanjem množioca ostvaruje veći overklok rezultat.

Test sistem

Matične ploče

ASUS Rampage III Extreme
Gigabyte X58-UD9

Procesor i
kuler

Intel Core i7 960 EX
Intel Core i5 655K
Intel Core i7 875K
Cooler Master Hyper 212

Memorija

DDR3 Patriot Sector 5 2000 MHz

Grafička karta

AMD Radeon HD5870

Hard disk

500GB SATA2 Samsung F3

Opički uređaj

DVD-RW Pioneer 215D SATA

Napajanje i test bench

CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster

Monitor

Samsung SyncMaster 960BF

Rezultati – SiSoft Sandra 2008 Pro

Rezultati – drugi sintetički i aplikacioni testovi
 

Rezultati – 3D testovi i igre

Zaključak

Sa „K“ serijom procesora Intel je očigledno želeo da napravi neki novi model procesora i da pri tome podstakne javnost da se o ovim procesorima priča i diskutuje u IT krugovima – među overklokerima, na sesijama i putem foruma. Činjenica da je sada po prvi put ponuđena mogućnost promena množioca na više kod jednog „ne Extreme Edition“ procesora, te zbog toga Core i5 655K i Core i7 875K predstavljaju značajne modele. Ipak, kada se sve realno sagleda, postaje jasno da je opcija otključanog množioca ponuđena u momentu kada i nema neku specijalnu svrhu. Jednostavno, sa klasičnim vazdušnim hlađenjem se svi overkloking dometi koje imaju Clarksdale i Lynnfield mogu dostići preko BCLK-a, pa tako promena množioca nije neophodna. Samo u slučaju nekih ozbiljnih Stage1 ili LN2 overkloking sesija se opcija otključanog množioca može iskoristiti, pa će sigurno svi OC sportisti pozdraviti ovu mogućnosti koja je sada prvi put dostupna na „jeftinim“ procesorima. Ostali profili korisnika neće imati neku specijalnu korist od onog što nudi K serija procesora, a pri tome sam Intel je naglasio da ovi procesori nisu specijalno namenjeni ekstremnim overklokerima.

Tako će Core i5 655K i Core i7 875K svoje mesto morati da nađu u računarima normalnih entuzijasta. Naravno, ovde na scenu stupa priča o ceni, gde se Intel potrudio da i ovde ove procesore malo više približi korisnicima. Tako Core i7 875K sa cenom od 250 eura izgleda mnogo primamljivije od Core i7 870 sa cenom od preko 400 eura, ali opet i dalje stoji činjenica da se Core i7 920 prodaje po istoj ceni. Overkloking dometi su veoma slični, a performanse zahvaljujući trokanalnom memorijskom kontroleru ipak nešto bolje, tako će Core i7 920 i dalje biti jedan od procesora koji će biti vrhu liste želja. U odnosu na Core i5 750, Core i7 875K opet ne nudi ništa specijalno više – overkloking dometi su isti, a otključan množilac ovde ne pravi neku razliku. Samo u slučaju neke od ploča iz low-end segmenta, otključan množilac može napraviti razliku, ali ako to slučaj, zašto ne uzeti Core i5 750 za 180 eura i tako uštedeti novac koji će otići na bolju matičnu ploču. Situacija je slična kada je u pitanju Core i5 655K, jer se očekuje da će njegova početna cena biti tek nešto ispod granice od 200 eura. Sa ovom cenom, teško da ima smisla ići na Core i5 655K, a zanemariti Core i5 750. Istina, overkloking dometi Core i5 655K su veliki, ali sa dva jezgra manje teško je nadoknaditi tu razliku kroz takt u većini modernih aplikacija koje su sve više multithread optimizovane. Zbog toga je teško pronaći računicu zbog koje bi se opredelili za Core i5 655K, pa tako ovaj procesor, da bi bio interesantan mora imati dosta nižu cenu. Nisu samo u pitanju drugi Intel procesori koji prave konkurenciju, već su tu i AMD modeli koji sa svojom niskom cenom i politikom „za jezgro više“ nude sasvim dobre alternative. Tako Phenom II X4 sa dva jezgra više može da parira onim što nudi Core i5 655K, a slična situacija je i kod Core i7 875K gde Phenom II X6 takođe može da parira u multithread-ovanim aplikacijama. Imajući sve ovo u vidu, K serija procesora će teško ugroziti popularnost koje imaju Core i5 750 i Core i7 920, pa će tako ovi procesori i dalje ostati u samom vrhu kada je ova klasa u pitanju…

Procesore na test ustupio Intel.