Intel Pentium 4 630 (Prescott 2M jezgro)

Delimir Tasić AMD je gromoglasno najavljivao svoje 64-bitne procesore, skoro dve
godine pre nego što ih je predstavio. Takav marketinški nastup bio je nužnost
u situaciji kada je vremešna K7 arhitektura, na kojoj je bio baziran Athlon XP,
u skoro svim aspektima bila inferiornija u odnosu na Intel Pentium 4 procesor
zasnovan na Northwood 130nm jezgru. Kada smo konačno dočekali 64-bitne K8 procesore,
usledio je “hladan tuš” iz Redmonda u vidu saopštenja da će Microsoft
odložiti bar za pola godine 64-bitnu verziju operativnog sistema. Tako su marketinški
slogani AMD-a promenjeni, pa se 64-bitna podrška karakterisala kao “zaloga
za budućnost” (npr. “I want to be standing at the leading edge of performance
when the next wave hits”). Oni koji su sa tim ciljem investirali u inače
odlične Athlon 64 procesore ostali su očigledno kratkih rukava, pošto je AMD u
međuvremenu promenio ponudu desktop mikroprocesora i predvideo kao mainstream
rešenje socket 939 čime je socket 754 postao ležište u kome će se ubuduće postavljati
uglavnom jeftini Sempron procesori, jer socket 754 Athlon 64 procesora više neće
biti u prodaji kako je i zvanično potvrdio AMD.

Kako se 64-bitni operativni sistem iz Microsoft-a konačno i pojavio, podrška za
X86-64 set instrukcija, prvobino tendenciozno nazivan AMD64, postala je realna
potreba. Međutim, sada je i Intel ponudio tržištu odgovarajuće procesore, pa 64-bitne
ekstenzije više nisu ekskluzivitet AMD-a. Zlobnici bi sigurno rekli da je Microsoft
čekao da Intel izađe na tržište sa podrškom za X86-64/EM64T da bi predstavio novi
OS, ali je to samo deo istine. Naime, na instalacionom CD-u, kao posledica tesne
saradnje Microsoft-a i AMD-a na razvoju Windows XP x64 operativnog sistema, glavni
folder u kome se čuvaju 64-bitni sistemski fajlovi i dalje se zove “AMD64”
(kao i u svim beta i RC verzijama) – baš kao što se folder u kome su 32-bitni
sistemski fajlovi identifikuje kao “i386”. Da Microsoft nije, svakako
i zbog svojih interesa, hteo izaći u potpunosti Intel-u u susret kada je podrška
za 64-bitne ekstenzije unutar operativnog sistema u pitanju, svedoči i to da je
Intel morao da arhitekturu svojih procesora prilagodi tako da bude kompatibilna
sa AMD-ovom 64-bitnom arhitekturom, što se može smatrati malom pobedom AMD-a.
Ipak, najveću pobedu u takvoj konstelaciji odnosa izvojevali su potrošači, jer
bi po najgorem scenariju sada imali npr. Windows XP x64 za AMD i Windows XP x64
za Intel. To bi značilo da bi razvoj softvera bio skuplji nego što je sada, a
ni monopolističke aspiracije Intel-a ne bi ostale po strani, pa bi sigurno pojedine
verzije softvera bile pisane ekskluzivno za Intel platformu i korisnici bi opet
bili na gubitku zbog veće cene takvog softvera.

Ipak, da se Intel-u situacija koju je predočio Microsoft nimalo nije dopala svedoči
i prvobitna tvrdnja iz Chipzille da 64-bitna podrška u desktop segmentu nije relano
opravdana potrebama korisnika. Čak i sada kada se konačno pojavila serija 6 Pentium
procesora Intel na ambalaži nigde jasno ne ističe podršku za EM64T, već u prvi
plan gura dodatnih 1MB L2 keša. Podrška za EM64T (Enhanced Memory 64 Technology) set instrukcija, kako
Intel naziva X86-64 (odnosno AMD64 set instrukcija), tehnologiju navedena je veoma
sitnim slovima na poleđini kutije u vidu upozorenja. Kao što sam naziv
novih ekstenzija sugeriše, glavna prednost 64-bitne podšrke u procesoru je, po
Intel-u, mogućnost adresiranja veće količine memorije, iako 64-bitni softver ima
velikog uticaja i na porast performansi sistema što AMD tvrdi od početka rada
na svom 64-bitnom procesoru. Ipak, bilo kako bilo, najbitnije je da su Intel Pentium
4 6xx procesori dostupni, da nisu preterano skupi, pa da će to dovesti do naleta
novog talasa softvera kompajliranog tako da podržava novi OS. Treba biti strpljiv
u iščekivanju novog sotvera, jer veliki proizvođači softvera biraju trenutak kada
izbacuju softver. Npr. Adobe je skoro predstavio Photoshop CS2, pa nije realno
očekivati da se u kratkom roku pojavi 64-bitna verzija Adobe Photoshop CS2 paketa.

Kada je predstavio novo Prescott jezgro Intel je navukao sebi na vrat,
nakon odličnog Northwood jezgra, salve pokuda. A kako i ne bi kada je do juče
baš Intel tvrdio da se njihovi procesori manje greju od konkurencije i da troše
manje struje (vreme PIII procesora i P4 baziranih na Northwood jezgru, nasrpam
AMD Athlon i Athlon XP procesora). Prescott je sve to preokrenuo u “svoju
korist”, pa je tako termalna disipacija novih procesora bila ogromna. Kako
bi se rasplamsale strasti malo smirile, Intel je ponudio “čudo” zvano
LGA775 podnožje i tako prvi put omogućio oštećenje ploče tokom montaže procesora,
a situaciju je dodatno otežao neverovatno stupidan sistem montaže kulera na LGA775
podnožje. Autor teksta je video par ploča koje su doživele zlu sudbinu i definitivno
je reč o problematičnom rešenju. Ipak, sasvim sigurno i Intel je svestan svega
toga, pa je neprekidno poboljavao Prescott jezgro kako bi mu smanjio potrošnju.
Vreli C0 stepping brzo je zamenjen nešto boljim D0 steppingom koji je imao povoljnije
termalne karakteristikem, a nakon D0 stigao je i E0
koji bi trebalo da udahne još malo života u posustalog Prescott-a. Najnoviji procesori
zasnovani su na N0 stepingu koji predstavlja dodatno pobošljašnje, a koje je posledica
implementacije novih mogućnosti po pitanju racionalizacije potrošnje. Kako bi
se postigli što je moguće viši radni taktovi i možda dostiglo, davno obećanih,
4 GHz radnog takta, Intel je implementirao nove tehnolgije kao što su Enhanced
Halt Mode C1E i Thermal Monitoring 2 koje sacinjavaju Enhanced
Intel SpeedStep (EIST). Naime, kao što je i najavio Intel je omogućio SpeedStep
tehnolgiju i na svojim desktop procesorima, kao što je to učinio i AMD kada je
PowerNow! u vidu Cool’n’Quiet sistema implementirao u Athon 64. Reč je naravno
o mogućnosti da procesor dinamički obara radni takt posredstvom množioca i na
taj način smanji i radni napon kako bi potrošnja, a samim tim i zagrevanje, bila
što manja.

U konkretnom slučaju, kod Pentium 4 630 procesora, to i nije velika prednost pošto
se kod Prescott 2M jezgra množilac može oboriti najmanje do 14, što znači da će
radni takt sa 3 GHz opasti na 2.8 GHz što i nije velika razlika. Ipak, kada je
u pitanju neki model koji radi na 3.4 GHz razlika nije zanemarljiva. Najznačajnija
stvar u celoj priči jeste mogućnost obaranja radnog napona procesora na svega
1.2V.

Naravno, pored adekvatnog BIOS-a i uključivanja odgovarajuće opcije u istom, potrebno
je, kao i kod AMD sistema, iz Windows Control Panela uključiti odgovarajući power
profil da bi procesor bio u stanju da dinamički menja radni takt i napon. Zaista
je vredan pažnje Intel-ov proizvodni postupak, jer je omogućio da procesor radi
na 2.8 GHz pri veoma niskom naponu tj. 1.2V! Ako se setimo situacije koja je važila
pre samo nešto više od godinu dana, da bi dosegli radni takt od 2.8 GHz morali
smo čak i da podižemo radnu voltažu procesora (overklok). Napredniji korisnici
će umeti da iskoriste mogućnost obaranja množioca posredstvom BIOS-a ploče (kao
kod A64 procesora) i na taj način dobiju veći FSB – kao kod Pentium 4 Extreme
Edition procesora koji, u kombinaciji sa nekom i925XE pločom, radi pri 1066 MHz
QP FSB-a. Time se obesmišljava svrha postojnja P4 EE procesora, ali je Intel skoro
predstavio Pentium Extreme Edition procesor koji je baziran na dual core arhitekturi
(AMD Athlon 64 x2 modeli se očekuju tokom juna)..

Pored poboljšanog menadžmenta potrošnje, omogućena je i NX-bit tehnologija (The
Execute Disable Bit). Dotičnu tehnologiju smo prvi put imali prilike da vidimo
kod Celeron D procesora sa sufiksom J (npr. Celeron D 330J). Reč je o tehnologiji
koju je AMD takođe još ranije implementirao pod diskutabilnim imenom “Enhanced
Virus Protection” u svojim Athlon 64 i Sempron procesorima, a koja onemogućava
pojavu buffer owerflow-a, koja predstavlja omiljeni mehanizam za izvršavanje malicioznog
programskog koda tj. virusa. Naravno, od ranije je poznato da je za upotrebu ove
tehnolgije potreban Windows XP SP2 operativni sistem ili Windows XP X64. Naravno,
takva tehnologija vas ne može u potpunosti zaštiti od virusa, ali verujemo da
je većini naprednih korisnika Windows-a poznato da se pod tim operativnim sistemom
nije ni moguće zaštiti od virusa, a da će antivirus softver samo usporiti računar
i ništa više 🙂

Pentium 4 5XX

Pentium 4 6XX

Podnožje

LGA775

Model rating

570, 560, 550, 540, 530, 520

660, 650, 640, 630

Radni takt

2.8 – 3.8 GHz

3.0 – 3.6 GHz

FSB

800 MHz Quad Pumped

Jezgro

Prescott

Prescott 2M

Proizvodni proces

90nm, strained silicon

L1 data cache

16 KB

L2 cache

1024 KB

2048 KB

EM64T

ne

da

XD-BIT

da (sufiks J)

da

Enhanced Speed Step

ne

da

Hyper Threading

da

da

Dodatne instrukcije

SSE, SSE2, SSE3

Broj traznistora

125 mln

169 mln

Površina jezgra

112 sq.mm

135 sq.mm

Svako ko poznaje principe na kojima je zasnovana NetBurst arhitektura, koja se
nalazi unutar svakog Pentium 4 procesora, upoznat je i sa time da zbog veoma dubokog
pipelinea P4 procesor dosta zavisi od količine L2 i L1 keš memorije – mnogo više
nego što je to slučaj sa AMD procesorima. Pored toga da bi dugački pajplajn mogao
da se adekvatno “hrani” podacima iz ostatka sistema FSB i memorija moraju
biti na nivou zadatka. Zato se kod P4 mnogo više nego što je to slučaj sa AMD
K8 procesorima (12-to stepeni, naspram 31-stepenog pipelinea kod Prescott P4 procesora)
oseti povećanje FSB-a, memorijskog protoka, a posebno količine L2 keša. Nakon
inicijalnih 256k L2 keša u katastrofalno lošem P4 Willamete jezgru, usledilo je
512k L2 keša kod P4 Northwood-a, 1 MB kod P4 Prescott-a i na posletku: čitavih
2 MB drugostepenog keša (L2 je akronim za level 2)! Dakle, novi Pentium 4 procesori
bazirani su na “novom” Prescott 2M jezgru identifikuju se kao Pentium
4 procesori iz serije 6. Model koji smo mi imali na testu nosi model rating 630
i radi na 3 GHz što je jasno navedeno na kutiji koja je identična kao i u slučaju
drugih modela Pentium 4 LGA775 procesora.

Naravno, valja navesti da serija 6 nije prva 64-bitna serija P4 procesora. Naime,
na tržištu su se mogli u izuzetno ograničenim količinama naći procesori oznake
3.2F, 3.4F, 3.6F i 3.8F koji su podržavali EM64T, a čija će proizvodnja afirmacijom
P4 serije 6 biti napuštena. Pentium 4 procesori sa sufiksom F imali su uobičajenih
1 MB L2 keša što govori da je EM64T podrška jednostavno uključena, pošto je od
ranije poznato da je Pentium 4 inicijalno bio projektovan tako da podržava 64-bitne
ekstenzije (kontroverzna Yamhill tehnologija).

Novi Pentium 4 6XX procesori zasnovani na Prescott 2M jezgru mogu se, za sada,
naći u četiri verzije. Najsporija varijanta koja je cenovno najpristupačnija radi
na 3 GHz i nosi oznaku 630. Model sa oznakom 640 radi na taktu od 3.2 GHz. Model
rating 650 rezervisan je za modele koji rade na 3.4 GHz i na posletku dolaze najskuplji
i najbrži P4 660 procesori koji rade na respektabilnih 3.6 GHz.

Model

Arhitektura
Cache
Radni
takt
FSB

Intel®
Pentium® 4 processor 660

90
nm, LGA775
2MB
L2
3.60
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 650

90
nm, LGA775
2MB
L2
3.40
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 640

90
nm, LGA775
2MB
L2
3.20
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 630

90
nm, LGA775
2MB
L2
3.0
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 570J°

90
nm, LGA775
1MB
L2
3.80
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 560J°

90
nm, LGA775
1MB
L2
3.60
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 560

90
nm, LGA775
1MB
L2
3.60
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 550J°

90
nm, LGA775
1MB
L2
3.40
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 550

90
nm, LGA775
1MB
L2
3.40
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 540J°

90
nm, LGA775
1MB
L2
3.20
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 540

90
nm, LGA775
1MB
L2
3.20
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 530J°

90
nm, LGA775
1MB
L2
3.0
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 530

90
nm, LGA775
1MB
L2
3.0
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 520J°

90
nm, LGA775
1MB
L2
2.80
GHz
800
MHz

Intel®
Pentium® 4 processor 520

90
nm, LGA775
1MB
L2
2.80GHz
800
MHz

Inače, model 630 smo uz minimalno podizanje napona (čisto predostrožnosti radi)
podigli na 3.75 GHz (FSB na 250 MHz odnosno 1000 MHz Quad Pumped) uz besprekorno
stabilan rad. Prostorija u kojoj testiramo hardver je klimatizovana, a za ovu
priliku temeperatura vazduha je bila 15C, što je omogućilo da se prilikom overkloka
ventilator na BOX kuleru uopšte ne vrti brže od 2200 RPM, ali i da se izbegne
Thermal Throttling koji pri većem zagrevanju, kako bi zaštitio jezgro od oštećenja,
obara radni takt procesora ispod inicijalnog. Nije sporno da je P4 serije 6 po
pitanju zagrevanja napredak u odnosu na P4 serije 5
😉

Dakle, da rezimiramo, sve Pentium 4 procesore iz serije 6XX karakteriše, već spomenutih,
2 MB L2 keša (L1 keš je nepromenjen i iznosi 16 KB), arhaična magistrala od 800
MHz (očekivali smo eventualno 1066 MHz), EM64T set instrukcija, 169 miliona tranzistora,
površina jezgra od čak 135 kvadratnih milimetara, potrošnja do 115W i podrška
za HyperThreading uz NX-BIT i Enhanced SpeedStep o kojima smo već govorili.

Nešto malo vremena pre nego što smo posredstvom domaćeg zastupnika Intel
proizvoda, beogradske kompanije Comtrade Computers, dobili obaveštenje da nam
stoji za potrebe testa na raspolaganju P4 630 procesor, od predstavnika kompanije
MSI dobili smo i ploču zasnovanu na ekskluzivnom nVidia nForce4 SLI Intel Edition
čipsetu. Test ploče ćete uskoro imati prilike da čitate u tekstu kolege Miloša
Stamenkovića, a smatrali smo da je sasvim logično da najnoviju tehnologiju kompanije
Intel probamo na najnovijem čipsetu za spomenutu platformu. Prilikom testa koristili smo uobičajenu DDR2 533 MHz memoriju sa čipovima
nemačkog Infinion-a. Sami moduli su u stanju da izdrže radni takt od 700 MHz što
je solidan rezultat, ako se ima u vidu da se DDR2 800 MHz memorija tek sada stidljivo
pojavljuje u najavama proizvođača. Brzi procesori zahtevaju i snažno napajanje,
pa nam je za potrebe ovog testa u susret izašla beogradska kompanija Sinteh, ustupivši
nam Enermax napajanje snage čitavih 600W iz CoolerGiant serije. Ova “mala
trafo stanica”, kako joj u slobodno vreme tepamo u redakaciji, je najbolje
i najskuplje rešenje koje možete priuštiti kada su računarska napajanja u pitanju
i u potpunosti poštuje ATX 2.0 specifikaciju…

Procesori

AMD Athlon 64 3000+, 1000 MHz HT,
512K L2, 1.8 GHz, Socket 939 Intel Pentium 4 630, 800 MHz FSB, 2 MB L2, 3.0 GHz, LGA775

Matične ploče

DFI nF4 Lan Party Ultra-D (nForce4
Ultra) MSI P4N Diamond (nForce4 SLI Intel Edition)

Memorija

2x 512MB – TakeMS DDR2 533 C4

Grafika

Sapphire X800XL Ultimate Edition

Hard disk

Western Digital 80Gb, SATA150, 8MB

Operativni sistemi

Windows XP SP1 Windows XP x64 (Final release)

Drajveri

nForce 6.39, ATi Catalyst 5.4, DirecX
9.0c

Kada su sintetički testovi u pitanju P4 630 se pokazao kao nešto slabiji
ako je reč sirovim proračunima (npr. Sandra CPU test), ali i dosta bolji npr.
u SiSoft Sandra Multimedia testu što je posledica dobre optimizacije SiSoftware
test rutine za HyperThreading koji tokom testiranja konstantno držimo uključenim.
PC Mark 04 je i inače davao prednost Pentium procesorima naspram Athlon-a, pa
nismo očekivali drugačiju situaciju ni u ovom slučaju, a naša očekivanja su
se ispunila. Ipak, potpuno neočekivano Athlon 64 je podbacio čak i u “graphics”
i “memory” testovima unutar PC Mark-a što je daleko od realnosi posebno
kada je reč o memorijskom transferu, pa se PC Mark 04, kao uostalom i prethodne
verzije ovog programa, mogu okarakterisati kao nepouzdane. Ipak, sveukupno gledano,
čak i kada se zanemari rezultat iz PC Mark-a Pentium 4 630 se odlično nosi sa
Athlon 64 3000+ procesorom baziranim na Winchester jezgru. Treba napomenuti
i da Science Mark nije u potpunosti funkcionalan na Prescott jezgru pod 32-bitnim
Windows XP sistemom, odnosno da 64-bitna verzija ScienceMark-a uopšte i ne radi
pod X64 sistemom na Intel procesoru, ali to ostaje kao domaći zadatak autorima
ScienceMark-a.

3D Mark testovi 3D Mark je zgodan za merenje afektovanja performansi procesora na rad
sa 3D grafikom i nagoveštava, sa velikim stepenom pouzdanosti, šta se može očekivati
u igračkim testovima. 3D Mark 2001SE u softverskom T&L režimu je opet bolje
radio na P4 630 procesoru što se može pripisati radnom taktu koji je za čitavih
1.2 GHz veći nego što je to slučaj kod Athlon 64 procesora. Ni 3D Mark 03 nije
dao ništa bolje rezultate kada je Athlon 64 u pitanju, pa i u ovom slučaju P4
630 izlazi kao pobednik. I da bi u potpunosti učvrstio svoju prednost pobrinuo
se najnoviji 3D Mark 05 u kome je P4 630 ostvario minimalnu, ali ako se prethodni
rezultati uzmu u obzir, sasvim dovoljnu prednost. Naime, 3D Mark 03 je dosta
procesorski zahtevan, pa je tu došla do izražaja veća efikasnost P4 630 procesora
tj. značajno viši radni takt lako je pretočen u realnu prednost nad Athlon 63
3000+ procesorom. Da se najnoviji 3D Mark 05 test više oslanja na grafiku, a
manje na procesor pokazuje i mali dobitak povećanjem radnog takta P4 630 procesora.
Ipak u 3D Mark CPU testovima Athlon 64 se pokazao kao ravnopravan (i nešto bolji)
takmac u odnosu na P4 630…Ipak, to samo manjim delom umanjuje sveukupni ustisak
da je u ovom delu testova nesumnjivu prevagu odneo Intel P4 630 procesor. Smatramo
da bi prava mera u ovom slučaju bio Athlon 64 procesor model ratinga 3200+ (2GHz
radnog takta) tj. tek tada bi se Athlon 64 sasvim komotno nosio sa 3000 MHz
Prescott 2M jezgrom.

U našim skorašnjim testovima value procesora kao što su Sempron ili Celeron
D, brzinska prednost u ovom segmentu je bila ekskluzivitet AMD ponude. Vremešni,
ali što se tiče merenja performansi i dalje veoma relevantni, Quake III igrački
engine je dao krila Pentium 4 630 procesoru. Tako je P4 u ovom testu ubeležio
prednost od skoro neverovatnih 15%. Ipak, DoomIII je više preferirao K8 platformu,
ali je razika skoro beznačajna i iznosi 0.5 FPS. Sigurno primećujete i u ovom
slučaju katastrofalno loš rad ATi grafičkih kartica u Doom-u III bez obzira
na tip procesora. Ipak, za ATi daleko bolje optimizovani FarCry nas je podsetio
da ni AMD nije mačji kašalj, pa je P4 u ovom slučaju kaskao sa nekih 10% zaostatka.
Dakle, kada je igrački softver u pitanju možemo konstatovati da je odnos ujednačen
ili je Athlon 64 u blagoj prednosti, jer bolje radi u novijem softveru.

Testovi realnih aplikacija U ovom delu prvo ćemo se osvrnuti na DivX 5.2.1 kompresiju. Dok ne
stigne DivX 6 koji je u najavi, DivX 5 je svakako najpopularniji codec među
korisnicima računara bilo da je reč o MacOS-u, Windows-u, Linux-u ili nekom
manje zastupljenom operativnom sistemu. Kod testiranja kompresije nismo se pretrano
iznenadili prednošću Pentium 4 procesora, jer AMD nikada nije uspeo da nadmaši
P4 u ovom segmentu: uobičajenih 15-tak procenata prednosti za P4. Kada je rendering
u pitanju koristili smo Cinema 4D aplikaciju tj. Cinebench skriptu. Zaista velika
prednost P4 procesora od čitavih 20-tak sekundi (23%) nas je iznenadila toliko
da smo testove provteli nekolik puta, ali su brojke bile neumoljive. Da je u
pitanju 3dsmax ne bismo se uopšte čudili ovakvom rezultatu, ali izgleda da je
P4 i u ovom domenu uspeo da nadmaši Athlon 64 3000+. Athlon-u 64 je “obraz
osvetlala” WinRAR kompresija koju smo za ovu priliku dodali spisku testova.
Kako bismo predupredili zlobnike koji će reći da smo morali da damo malo “fore”
i AMD-u navešćemo da nam je cilj prilikom ovog testa bilo proširenje spiska
test programa kako bi se što relanije sagledao odnos testiranih procesora, a
tekst učinio što je moguće više zanimljivim. PC Magazine test skrpite pokreću
veliki broj aplikacija koje svaki korisnik svakodnevno često koristi (MS Office,
Photoshop, WaveLan, LightWave, Windows Media Encoder itd…) i na osnovu ponašanja
procesora pod ovim test programima kreira sintetizovani indeks koji je u ovom
slučaju bio na strani AMD platforme, a prednost ni u kom slučaju nije bila zanemarljiva.

Rezime testiranja pod 32-bitnim operativnim sistemom Nakon gore prezentiranih rezultata ne ostaje ništa drugo nego da konstatujemo
da je 2MB L2 keša ono što je Prescott jezgru trebalo da “poleti” i
u većini testova koje uobičajeno koristimo tokom testiranja procesora nadmaši
ekvivalentan AMD Athlon 64 sistem. Ipak, pre nego što vam prepustimo donošenje
zaključka ponašanja testiranih procesora pod 32-bitnim Windows-om i osvrnemo
se na rezultate pod Windows XP x64 sistemom, pogledaćemo koliko struje u pikovima
povuče sistem zasnovan na P4 630, a koliko sistem baziran na AMD Athlon 63 3000+
proceosru koji je poznat kao štedljiv. Rezultatima treba dodati i informaciju
da ploče zasnovane na nForce 4 SLI čipsetu vuku nešto više struje nego što je
to slučaj sa nForce4 Ultra pločama, a za potrebe ovog testa režimi uštede energije
(Cool and Quiet i Enhanced Speed Step) su bile isključene iz BIOS-a…

Windows XP X64 performanse

Pod 64-bitnim sistemom koristili smo samo benchmark programe koji su kompajlirani
upotrebom 64-bitnih kompajlera. Upotreba 32-bitnih test programa ne bi donela
promenu odnosa dva sistema, već bi ilustrovala efikasnosft Windows WoW emulatora
koji izvršava 32-bitni kod pod 64-bitnim Windows-om, ali to nije tema ovog teksta.
Izbor 64-bitnog softvera je prilično tanak i reč je uglavnom o čistim sintetičkim
testovima. Očigledno je izlazak 64-bitnih poznatijih test programa čekao finalizaciju
Windows-a, ali i dostupnost P4 serije 6 kako bi se izvršile neophodne optimizacije.
AMD je u ovom delu testova prosto oduvao konkurenciju iz Intel-a. Ovako smela
konstatacija se lako može potkrepiti, ako se pogkedaju tabele. Ono što je izvesno
svakako tiče se toga da je AMD64 platforma duže vremena dostupna na tržištu,
pa samim tim ne treba da čudi bolja optimizacija ovih neafirmisanih test programa.
Samim tim, ovakvi rezultati mogu biti samo uvod u testiranje pod 64-bitnim sistemima,
a ne i pravi pokazatelj mogućnosti jednog i drugog sitema…

Rezime Neosporno je da Prescott 2M jezgro predstavlja evidentan napredak u
odnosu na inicijalnu reviziju Intel 90nm jezgra sa “svega” 1MB L2
keša. Ipak, ono što je neočekivano jeste primetna brzinska prednost Intel P4
630 procesora u odnosu na Athlon 64 3000+. Počev od sintetičkih testova u kojima
je istini za volju rezultat mogao biti okarakterisan kao ujednačen, svi ostali
testovi su značajno favorizovali Pentium 4 630. Izuzetak su (veoma pouzdani)
PC Magazine testovi koji su nas podsetili na starije testove u kojima je Athlon
64 imao prevagu nad P4 E procesorima. Nove tehnolgije koje je Intel implementirao po ugledu na konkurenciju svakako
daju novi kvalitet Pentium 4 procesorima. Tu pre svega mislimo na EM64T koji
će po ugledu na AMD-ov X86-64 omogućiti rad Windows XP x64 sistema na Intel
platformi. NX-BIT, kao i AMD-ov, tendenciozno nazvani, Enhanced Virus Protection,
je tu više zato što je takva tehnologija trenutno standard u PC svetu. Kako
bi održao potrošnju u granicama normale Intel je pored Thermal Throttlinga (koji
se ne može isključiti) implementirao i Enhanced Speed Step (Enhanced Halt Mode
C1E i Thermal Monitoring 2) zahvaljujući kojem se ublažavaju neki nedostatci
NetBurst arhitekture. Iako se veoma dobro nosi sa AMD Athlon 64 3000+ procesorom,
Pentium 4 630 je ipak bio nešto sporiji od Athlon 64 3500+ procesora sa kojim
deli sličan cenovni rang. Tu dolazimo i do uobičajeno najbolnijeg momenta kada
je priča o Intel procesorima u pitanju. Naime, u našim uslovima AMD procesori
su u prošlosti imali velikog uspeha zahvaljujući povoljnijem odnosu cena-performanse.

U ovom slučaju to izgleda ovako: preporučena maloprodajna cena Pentium 4 630
procesora sa uračunatim PDV-om iznosi 265 eura. Za 100 eura manje može se dobiti,
zaključili smo inferiorniji, Athlon 64 3000+ procesor. Ipak, razlika u performansama
ne odgovara cenovnoj razlici, ali ko hoće vrhunske performanse ne pita za cenu
🙂 Ono što je uporedivo sa P4 630 procesorom je Athlon 64 3200+ i njegova preporučena
maloprodajna cena sa PDV-om je oko 220 eura što je manje nego što treba izdvojiti
za P4 630, pa stara boljka Intel procesora, nešto veća cena, i dalje ostaje
da muči domaće kupce. Tome treba dodati i još uvek skuplju DDR2 memoriju, a
koja je praktično jedini izbor kada je Pentium 4 sistem u pitanju.

Ipak, napredak koji je Intel ostvario kroz Prescott 2M jezgro je evidentan,
pa se nadamo da će nakon faze u kojoj je ono što je novo u ponudi skuplje (uz
čuveno i ne baš racionalno objašnjenje: “Jer je novo”), cena Pentium
4 procesora iz serije 6 opasti na nivo do skoro dominantne serije 5 i pored
povećanog L2 keša uz nepormenjeni proizvodni postupak. Tome u prilog će ići
i odluka Intel-a da u perspektivi povuče sa tržišta većinu izdanaka serije 5
Pentium 4 procesora i kao mainstream ustoliči procesore sa podrškom za EM64T
tehnologiju (pojaviće se i Celeron-i sa podrškom za EM64T). Ipak, ni AMD ne
sedi skrštenih ruku, pa je tako skoro predstavljeno novo 90nm jezgro E revizije,
koje se u zavisnoti od količin L2 keša naziva Venice (512k L2) ili San Diego
(1 MB L2). Ipak, kako nova jezgra, osim mogućnosti za povećanjem radnog takta,
ne donose neke velike prednosti (na spisku unapređenja je, između ostalog, iSSE3
podrška i dodatno optimizovan memorijski kontroler) ne treba očekivati preveliku
promenu odnosa po pitanju performansi pogotovu ako se ima u vidu da 1MB L2 keša
ne donosi previše prednosti u odnosu na 512K L2 keša kod Athlon 64 Winchester
procesora što smo utvrdili tokom testiranja San Diego procesora o čemu ćete
tekst moći takođe da čitate uskoro. Nakon loših performansi kojima smo bili
svedoci tokom testiranja starijih Pentium 4 Prescott procesora, veoma smo prijatno
bili iznenađeni nivoom performansi koje nudi PRescott 2M jezgro na kojem je
zasnovan testirani P4 630 procesor. Sveukupni utisak koji smo o seriji 6 Intel
Pentium 4 procesora stekli je veoma povoljan, pa se nadamo da će u budućnosti
proizvođač korigovati i cenu kako bi se ona što je moguće više izjednačila sa
starijom serijom Pentium 4 procesora i tako bio konkurentan AMD-ovoj ponudi.
U poređenju sa AMD Athlon 64 3000+ procesorom, AMD-ova ponuda je cenovno primamljivija,
dok su performanse na strani Intel-ovog pulena, pa će izbor ovog puta biti determinisan
finansijskim faktorom, a manje ličnim afinitetima koje su do sada bili presudni
kada je izbor Intel procesora kod zahtevnijih korisnika bio u pitanju. Intel Pentium 4 630 procesor za potrebe testa ustupio Comtrade,
zvanični zastupnik Intel proizivoda za područje SCG.