MSI N285GTX SuperPipe 2G OC

Branko Maksimović

MSI N285GTX SuperPipe 2G OC

Uvod

Prošlo je dosta vremena od kako je NVIDIA predstavila neku novu tehnologiju i, kako se čini, ova kompanija spava na lovorikama, mada čvrsto verujemo u to da se tamo malo ko zaista odmara i da jako marljivo rade na “peglanju” DirectX 11 arhitekture i osvajanju 40-nm proizvodnog procesa. No, na tržištu ipak ima novih kartica, bez obzira na to što znamo da su GeForce GTX260 Core 216, GTX275 i GTX285 “opremljeni” die-shrink-om starijeg GT200 procesora (GT200b), dok su u nižim klasama daleko očiglednije reciklaže G80/G92 tehnologija, koje traju već godinama. Iako smo navikli da partneri samo “iskopiraju” rešenja koje im obezbede ATI ili NVIDIA, neki od proizvođača se, s vremena na vreme, potrudi da ponudi nešto originalno, da poboljša krajnji proizvod i inovacijom dođe do novih korisnika. Kompanija MSI je uspela da nas iznenadi prilično originalnim proizvodom, kada smo nedavno testirali njihov ručni rad na temu “overklokovani GeForce GTX260 sa super-specijalnim gedžet dodatkom”. Doduše, u radu na tu temu su samo oni učestvovali, jer su je sami i osmislili, ali uskoro će pred nama biti i GeForce GTX 275 kartica sa AirForce panelom, izmenjenim PCB-om i mišićavom naponskom jedinicom. MSI N260GTX Lightning Black Edition je bazirana na novijoj verziji GeForce GTX 260 kartice (sa sufiksom Core 216), a u kompaniji tvrde da je za ovu karticu izabrana posebna serija Hi-C kondenzatora (koja trpi i do 20% više radne temperature), kao i specijalno dizajnirana desetofazna PWM naponska jedinica. I to nije sve, jer je i sama kartica volt-modovana i blago overklokovana, a preko specijalnog PCB-a postavljen je i posebno dizajnirani Twin Frozr dual-fan rashladni sistem sa čak pet pari toplotnih cevi! Već nakon našeg opraštanja sa dotičnom ekskluzivom, pomislili smo na to kako bi izgledala GTX285 kartica – poboljšana na ovakav način. Želja nam je nedavno ispunjena, barem jednim delom, kada je do nas stigla MSI N285GTX SuperPipe 2G OC kartica. PCB ovoga puta nije previše izmenjen, a osim blagog volt-moda, MSI je na ovu karticu stavio poseban rashladni sistem, sličan već opisivanom Twin Frozr-u sa N260GTX Lightning modela. I, na kraju, tu je i dva puta veća količina video memorije, ali bez kompromisa kada su njegove performanse u pitanju. Jer, kada je već MSI N260GTX Lightning Black Edition imao 1792 MB GDDR3 memorije, zašto bi se snažniji brat brukao sa manjim VRAM-om?

Kao što je već poznato, predstavljanje GeForce GTX2x0 serije kartica ostalo je u senci fenomenalnih rezultata i odnosa cene i performansi koje nudi Radeon HD4800 serija, bez obzira na to što ove kartice u startu nisu pripadale istim klasama. NVIDIA je užurbano predstavila GeForce 9800GTX+ dok GeForce 8800 GT i GTS 512 menja GeForce 9800GT sa jačim marketinškim akcentom koji se baca na PhysX. GeForce 9600GT se cenovno pozicionira još niže. Fantastični Radeon HD4870, koji na tržište stiže par nedelja nakon HD4850 modela, pokazao se kao znatno brži od svog “manjeg i tanjeg brata” zahvaljujući prebrzoj GDDR5 memoriji, pa se pokazalo da mu i takmičenje sa većom i skupljom GeForce GTX260 karticom – ne predstavlja problem. To je svakako problem za NVIDIU i partnere jer je GeForce GTX260 kartica bazirana na istom GT200 čipu kao i monstrumski GTX280 te su troškovi u proizvodnji slični. Bez obzira na to, NVIDIA nema izbora i obara cenu GTX260 modela sa 449 na 399 dolara, a zatim i na 349 dolara, dok njeni partneri samoinicijativno spuštaju cenu i na 299 dolara. Po prvi put u istoriji kompanije desilo se da jedan GeForce pojeftini za 50% u roku od samo nekoliko sedmica. Ovo je za NVIDIA-u zabrinjavajuć podatak, ali kupce svakako ne zanima koliko zarađuje američka kompanija, koju je interna kriza zadesila u najnezgodnijem periodu u kome, kao što znate, vlada i opšta ekonomska kriza.

Ako je GeForce GTX260 Core 216 samo malo sporiji od inače odličnog jačeg brata, šta može biti problem za ovu karticu? AMD Radeon HD4870, naravno. Nova GDDR5 memorija donosi veći „bandwidth po pin-u na layout-u čipa“, a naravno i veću propusnu moć: GDDR3 i GDDR4 generacija je maksimalno mogala da “provuče” 4GB/s po pinu, dok GDDR5 može do osam, što znači da uparivanje GDDR5 memorije na 256-bitnu magistralu daje iste rezultate kao i upotreba GDDR3 memorije na 512-bitnom bus-u. GeForce GTX 260 se tako cenovno spušta još niže, u trenutku kada AMD lansira Radeon HD4890, kako bi se napravilo prostora za novi GeForce GTX 275, koji je kod nas tek nedavno započeo svoj tržišni život. Za više informacija o GeForce GTX 260, GTX 280 i GTX 285 karticama, pogledajte naše prethodne testove na temu GT200.

Kartica na testu – MSI N285GTX SuperPipe 2G OC

MSI N285GTX SuperPipe 2G OC je pun naziv sigurno najzanimljivije GeForce GTX 285 kartice koju smo testirali, što i nije teško, s obzirom da su sve (do sada) pratile referentni dizajn – od štampane ploče, do rashladnog sistema i, kao što smo to bezbroj puta ponovili, međusobno su se razlikovale samo po nalepnici. Međutim, N285GTX SuperPipe 2G OC se i na prvi pogled i nakon detaljne inspekcije prilično razlikuje od prosečnog GTX 285 akceleratora (ako se ova kartica može nazvati prosečnom). Sama kutija već otkriva da se radi o proizvodu više klase, a drago nam je da na osnovnoj strani nema viteza, zmajeva niti robota koji nešto dižu u vazduh. Slika kartice je na crnoj kutiji, a to je dovoljno da i u nekoj maloprodaji na sebe skrene pažnju. Verzija koju smo mi testirali je posebna i po svom “OC” sufiksu, ali i po činjenici da ima 2GB memorije, što se sve može zaključiti iz samog naziva.

U kutiji, zaštićenoj plastičnim poklopcem i mekom masom od gumiranog stiropora, smeštena je MSI N285GTX SuperPipe 2G OC kartica pozamašnih dimenzija i mase. Kartica je spakovana u antistatičku kesicu, a onda i u antišok kesu, oko koje se nalazi sloj pomenutog “stiropora”. Odmah ćemo reći da kartica nije veća od standardnog GeForce GTX 285 akceleratora, iako je za nijansu masivnija – najpre zbog fantastičnog rashladnog sistema o kome ćemo više reći nešto kasnije. Od dodataka, u pakovanju se nalazi video-out kabl, DVI-D-Sub i HDMI-DVI adapter, dva Molex-6-pin-PCI-E adaptera, maleni SPDIF kabl, tri knjižice za brzo uputstvo i instalaciju i CD sa drajverima i ostalim MSI multimedia aplikacijama. U pakovanju nismo našli SLI most-konektor, ali je to možda slučaj samo zbog toga što je ova kartica stigla direktno od “MSI Balkan” – predstavništva ove internacionalne kompanije u Srbiji.

Prvo što ćete na ovoj kartici uočiti je njen fenomenalno dizajnirani kuler. Svidelo nam se što je dizajn minimalistički, bez kič detalja i činjenice da će kartica svetleti kao u diskoteci jednom kad se ubaci u “mašinu”. Na kuleru dominiraju dva velika ventilatora promera od 80 milimetara. Sa gornje strane, kuler je prekriven lepo oblikovanim i obrađenim parčetom lima, koji je finiširan tako da izgleda kao brušeni aluminijum, što nam se takođe prilično svidelo. S obzirom na to da je kartica dual-slot tipa, metalni bracket je mogao da sadrži i dodatne video izlaze (HDMI, DisplayPort), ali se MSI odlučio za standardnu kombinaciju od 2 x Dual-Link DVI, zajedno sa legacy Video-out priključkom. Na metalnom bracketu je “urezan” i novi MSI logo.

MSI N285GTX SuperPipe 2G stiže u dve varijante – overklokovana (OC) i standardna verzija. Obe identično izgledaju, a razlikuju se samo po tome kako im je bios podešen. “SuperPipe” kuler, čiju smo verziju videli i na MSI GeForce GTX 260 kartici, ali i GTX 275 modelu koji smo videli na slikama (i koji ćemo tek testirati), je specijalno dizajniran za ovu poznatu kompaniju, upravo za GT200 bazirane kartice. MSI navodi da ovaj kuler koristi specijalne, ekstra široke toplotne cevi (promera od 8 milimetara), koje su 60% šire od standardnih, koje koristi konkurencija. Na kuleru postoji čak pet pari toplotnih cevi, ali su samo dve ekstra široke, dok su tri nešto uže. Ono što je posebno za ovaj kuler je i činjenica da on hladi i naponsku jedinicu i druge el. komponente na PCB-u, za razliku od referentnog rešenja koji hladi samo GPU i memoriju.

Frekvencija čipa kod standardnih modela je 648 MHz, mada ali je ovaj MSI “OC” model ubrzan na 680 MHz, ostavljajući tako entuzijastima još dosta prostora za igranje. Shader domain je postavljen na standardnih 1476 MHz, što nam je bilo malo čudno, a memorija je najmanje ubrzana – svega 16 MHz i tako radi na okruglih 2500 MHz (2484 MHz je kod referentnih kartica). Sve u svemu, MSI je po defaultu samo malo brži od standardnih kartica, ali zato je tu naša OC stranica, na kojoj smo obezbedili rezultate overklokovanog MSI N285GTX SuperPipe 2G OC. Ono što nikako nije po defaultu je crveni PCB, koji je MSI iskoristio za ovaj model – NVIDIA kartice više klase najčešće imaju crni PCB, a kartice niže klase – zeleni. No, nadamo se da to neće smetati ni okorelim ljubiteljima “zelenog tima”.

Maksimalna količina struje koju MSI N285GTX SuperPipe 2G OC kartica može da povuče je “svega” 186W, što je ipak dosta, dosta manje od onoga što traži GeForce GTX 280 (235W, odnosno u slučaju ASUS EN280GTX TOP modela – oko 250W). To znači da je NVIDIA mogla bez problema da na mesto konektora za eksterno napajanje postavi dva šestopinska priključka, koje je i MSI na svom modelu sa 2GB memorije, zadržao (očekivali smo 6-pin + 8-pin). 75W kartica može da „pozajmi“ preko matične ploče (PCI Express x16 slot), a dva puta po dodatnih 75W putem dva PCI Express x16 konektora. Ukupno, to je maksimalnih 225W, što je dovoljno za GeForce GTX 285 , ali ne i GTX 280, koji zahteva bar 10W više, čak i kad nije dodatno „klokovan“. Kartica je, spolja gledano, identična svom prethodniku, što znači da je prilično glomazna i svakako ima dual-slot kuler, koji je kompletno prekriva. Iako je druga strana kod prethodnika bila potpuno prekrivena metalnim poklopcem, što smo prvi put videli kod GeForce 9800 GX2 akceleratora, GeForce GTX 285 nema ovaj “feature”, koji, po našem mišljenju ne pospešuje hlađenje, pa je i dobro da je izbačen. Kao što smo napomenuli, MSI se odlučio da na karticu postavi dva DVI-I porta sa Dual-Link propusnim opsegom i sedmopinski YPbPr S-Video konektor, a uz karticu stiže i HDMI adapter, koji može da prosledi i audio signal, ako ga na poseban SPDIF priključak dovedete do video akceleratora.

Tačne dimenzije kartice su 267 x 111 x 40 milimetara, a masa 865 grama i kao što smo gore naveli, poseduje dva šestopinska konektora za eksterno napajanje. Dva SLI konektora su neophodna za kreiranje 3-way SLI niza. Desno od konektora za napajanje, nalazi se SPDIF audio konektor koji nije bio prekriven sopstvenom gumenom kapicom. Na njega možete dovesti audio sa nekog eksternog kodeka ili zvučne kartice, a zatim ga proslediti kroz prvi DVI-I konektor preko HDMi adaptera na LCDTV uređaj ili Plasma TV. Kao i kod GeForce 8800 GTX i Ultra kartica, ali i novijeg GTX 280 modela, poseban čip zadužen za sve video izlaze, koji je istovremeno TMDS transmitter i SLI composing engine, izveden je na poseban die, i ovoga puta nosi naziv NVIO2. Ne samo što pojednostavljuje ionako prekompleksan GPU, već i omogućava da se on, bez dodatne i nepotrebne NVIO elektronike ugrađuje u GP-GPU i CUDA uređaje kakva je NVIDIA Tesla linija proizvoda. Njima zaista nije neophodna funkcionalnost koju integriše NVIO, jer nisu grafičke kartice. S druge strane, prisustvo posebnog NVIO čipa podiže cenu svake GeForce GTX 285 kartice.

MSI N285GTX SuperPipe 2G OC poseduje potpuno digitalnu naponsku jedinicu, koju nadgleda Volterra VT1165MF kontrolerski čip. Deo naposke sekcije koja se brine za stabilan rad memorijskih čipova kontroliše Richtek RT9259A, a ona se napaja direktno sa PCI Express x16 slota. Dakle, ove sitnice su ostale iste kao i kod referentne kartice. Najuočljiviji, mišićavi deo naponske sekcije čini 12 MOSFET-a i šest prigušinica, koje ipak nisu tako gusto spakovane kao kod nekih drugih kartica više klase, što im omougćava i bolje hlađenje. Na kartici smo takođe zatekli isključivo oklopljene, čvrste kondenzatore, čije prednosti u odnosu na klasične već dobro znamo. GPU i ostali čipovi struju “dobijaju” putem dva 6-pinska konektora. GT200 jezgro u B1, kao i u prethodnoj, A2 reviziji poseduje svih 240 unified shader jedinica, 32 ROP podsistema i 80 texture fetching unita. GDDR3 čipovi od 128MB su potpisani od strane Hynix-a, imaju istu latenciju kao i oni od 64MB (na 1GB karticama) – 0.77ns, što omogućava da VRAM bude postavljeno na efektivnih 2500 MHz uz još prostora za dodatni overkloking i volt-modding. Memorija bi trebalo da može da radi na 2600 MHz i bez dizanja voltaže, mada će verovatno moći i na nešto preko ove vrednosti. Memorijska magistrala ima “širinu” od 512 bita. Kartica poseduje dva MIO priključka za SLI sisteme, što znači da je moguće kartice povezati u SLI i Tripple SLI sisteme, kada se preporučuje napajanje od 1250W.

Kuler MSI N285GTX SuperPipe 2G OC se sastoji iz dva dela. Osnovni deo je heatsink koji naleže na GT200 jezgro i vrlo je dobro ispoliran sa donje strane. Sama donja strana se sastoji od niza zbijenih heat-pipe cevi, od kojih su dve širine od osam, a tri široke šest milimetara. Heat-pipe sistem je zadužen za distribuciju toplotne energije kroz ostatak rashladnog sistema, načinjenog od legure aluminijuma, kao i same cevi. Ostatak sačinjavaju rebra, levo i desno od kulera. Između kulera i GPU-a postoji tanak premaz termalne paste svetlije boje (viđali smo žvake, tamno sive paste, srebrne paste). Memorijske čipove, NVIO2 čip i kompletnu naponsku jedinicu hladi specijalno dizajniran drugi deo kulera sa aluminijumskim dodirnim površinama, a između njih i kulera su smešteni klasični termalni-pad-ovi: male gaze natopljene termalnom pastom. Ventilatori koji hlade čitavu skalameriju su vezani za jedan izvor energije i kontrolu broja obrtaja. Vrlo su kvalitetni, a radi se o tripple bearing sistemu, što garantuje da će duže i tiše raditi. Veoma su tihi na malom broju obrtaja, ali su i sposobani da isteraju neverovatnu količinu toplotne energije koju generiše (overklokovana) GeForce GTX 285 kartica. Sveukupno N285GTX SuperPipe 2G OC je tiha kartica kada je u stanju mirovanja i kada radi na oko 300 / 1000 MHz – kao da se radi o potpuno pasivnom rešenju, ali je nešto bučnija u 3D režimu iako se u proseku, može nazvati vrlo tihom za svoju klasu.

Test Setup

PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

Intel Core 2 Quad Q6600 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB

Matična ploča

ASUS P5K Premium Black Pearl 18th Anniversary Edition

Memorija

2 x 1Gb Geil PC2-8500 1066GHz @1200MHz 2.25V

Hard Disk

Samsung SpinPoint SATA II, 320 GB, 16MB
Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB

Video Karte

ASUS N9800GT (512MB GDDR3) – Forceware 185.72
MSI N260GTX (869MB GDDR3) – Forceware 178.13
MSI N260GTX Lightning Black Edition (1792MB GDDR3) – Forceware 182.50
ATI Radeon HD3870X2 (1024 MB GDDR3)- Catalyst 8.1b
ATI Radeon HD4770 (512 MB GDDR5) – Catalyst 9.4b
ATI Radeon HD4870X2 (1024 MB GDDR5)- Catalyst 8.10b
MSI R4870 (512 MB GDDR5) – Catalyst 8.8b
XFX GeForce GTX 285 (1024 MB GDDR3) – Forceware 185.20 beta
XFX Radeon HD4890 (1024MB GDDR5) – Catalyst 9.4b 8.592
MSI N285GTX SuperPipe 2G OC – Forceware 186.18 WHQL all OS

Monitor

Samsung SyncMaster 244T / 245T

Cooling, Case, PSU

CoolerMaster GeminII*
CoolerMaster WaveMaster
CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 900W*
* – ustupio Cooler Master

DVD uređaj

Pioneer DVR-112L

DVD uređaj

Pioneer DVR-108D

Operativni sistem

Windows XP Service Pack 2 (optimized for performance)
Windows Vista SP1 (default)
DirectX 9.0c
DirectX 10

Igre/Bench programi

3D Mark Vantage

3D Mark 06

SPECORG SpecVIEW Perf 8.1

Enemy Territory: Quake Wars

Prey

Company of Heroes 1.3

Battlefield 2142

Unreal Tournament 3

Lost Planet: Extreme Conditions

Call of Duty 4: Modern Warfare

Left 4 Dead

Assassin's Creed DX10.0
Far Cry 2

Crysis 1.3

Fallout 3

Race Driver: GRID

Need For Speed: ProStreet

Tom Clancy's H.A.W.X

X3: Terran Conflict Demo Benchmark

World in Conflict

S.T.A.L.K.E.R

F.E.A.R 1.08

Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen. S obzirom na to da se NVIDIA kartice testiraju sa teksturnim filterom podešenim na High Quality (default je Quality), dobijeni rezultati su možda niži u odnosu na rezultate koje bi neko drugi mogao da dobije na sličnom test sistemu. Nadamo se da ćete u naredna 34 grafikona moći da uvidite kakve performanse pruža do sada najjača Single GPU GeForce kartica koju smo testirali…

FutureMark 3DMark 06 Pro
 

Pretposlednje izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz verzije “05” koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije. Sva tri game demoa su izuzetno zahtevna, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
 

FutureMark 3DMark Vantage
 

Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
 

SpecORG SpecVIEW Perf 8.1

Koristili smo nešto stariju, ali stabilnu verziju koji se sastoji od čak osam celina. SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je baziran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.
 

Lost Planet: Extreme Condition

Lost Planet: Extreme Condition je za Xbox360 izašao početkom 2007 godine, a nešto više od godinu dana kasnije, pojavio se i u verziji za Windows XP i Vista platformu sa podrškom za rad kroz DirectX 9 i DirectX 10 API-je. Kao i u verziji za Xbox360, poseduje veliki broj “next-gen” efekata, uključujući i filmske efekte poput full-frame motion blur-a, depth of field-a, a posebno se ističu napredni particle efekti koji verno oslikavaju žestoke zimske uslove, vatru, paljbu iz futurističkog oružja i sl. Na Microsoft konzoli radi u 720p rezoluciji sa oko 30-35 fps, ali kako podržava više radne rezolucije na Windows platformi (rezolucije tekstura, poligoni i sl. su identični Xbox360 verziji), predstavlja dosta dobar alat za testiranje novih grafičkih kartica. Iako gotovo tri godine nakon što je završena, igra po današnjim standardima ne izgleda impresivno, ume da bude prilično zahtevna. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju pa pogledajmo rezultate:

Call of Duty 4: Modern Warfare

Za razliku od prethodnika, Call of Duty 4: Modern Warfare igrača postavlja u okršaje novijih datuma. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzije iz trećeg dela, koji se pojavio isključivo u verziji za Xbox360 konzolu. U pitanju je dobro optimizovana igra, čiji engine koristi i novi nastavak Call of Duty: World at War. Broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je fantastično veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi isključivo DirectX 9.0c, odnosno Shader Model 3.0, a u verzijama za Xbox360 i PlayStation 3 izgleda kao i sa maksimumom detalja na PC-ju, kako smo je i mi testirali. Pogledajmo rezultate:
 

Enemy Territory: Quake Wars
 

Multiplayer igra u Quake univerzumu, koja cilja publiku “navučenu” na Battlefield, Team Fortress i Unreal Tournament, zapravo je svojevrsni prequel Quake-a II i njena radnja je smeštena na Zemlju, u sred sukoba Strogg-ova i ljudi. Novi Doom 3 MegaTexture engine u ETQW je negde na pola puta do pravog naslova sledeće generacije (koji ćemo u različitim verzijama videti u igrama Doom 4 i Rage), ali je princip rada identičan. Engine se oslanja na OpenGL i baziran je na mapiranju terena i svih objekata jednom mega-teksturom koja se direktno “ucrtava” na geometriju. Ova pametna, gigantska tekstura objektima daje i svojstva, što developerima igara daje puno slobode pri kreiranju ogromnih, detaljnih terena i vrlo unikatnih objekata (teksture se ne ponavljaju). Iako prva Doom 3 MT igra ne izgleda toliko impresivno (Crysis je ipak postavio neke standarde isuviše visoko), vrlo je dobro optimizovana. Testirali smo, naravno, na maksimalnom nivou detalja…
 

Prey

Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za grafički podsistem. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, ali smo ovoga puta izbacili i kompresiju color i specular tekstura – što znači daje aktiviran Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole) mod. Ovu igru smo zadržali u našoj test paleti duže vreme, jer je jedna od retkih koja se oslanja na OpenGL API.
 

X3: Terran Conflict

Nastavak, odnosno ekspanzija čuvene igre X3: Reunion, Terran Conflict je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Igra je inicijalno posedovala fenomenalnu grafiku, a kako je Terran Conflict urađen oko istog “endžina”, ona danas ne izgleda toliko impresivno, iako je i dalje vizuelno vrlo atkrativna. Modeli brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…) i bogati particle efekti doprinose utisku, a zahtevnost igre je povećana kompleksnijim modelima brodova i većim brojem asteroida u poređenju sa prethodnom igrom, zbog čega smo Terran Conlict Benchmark demo uvrstili kao standardan deo naše test palete.
 

Company of Heroes 1.3

Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of Heroes, koristi posebni next-gen engine koji Relic naziva “Essence Engine”. Ovaj engine podr žava sve nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Takođe, igra se obilato oslanja na napredne shader rutine, ali i licenciranu Havoc fiziku, a pojedini objekti su destruktabilni, što donekle važi i za teren. Kao i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u i vidi:

World in Conflict

Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:
 

Battlefield 2142

Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142, smešten u periodu dva veka nakon Drugog svetskog rata. Igra je patch-ovana na 1.10 verziju (aktuelnu v1.50 ne koristimo zbog baze rezultata za kartice koje smo već testirali). Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:

Unreal Tournament 3

Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas 2, Medal of Honor: Airborne, Gears of War 2, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi. Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.
 

Assassin's Creed DirectX 10.0
 

Smeštena u vreme Templata, u drevni Jerusalim (ali zapravo i u blisku budućnost), igra Assassin's Creed je akciona igra sa elementima šunjalice, koja se izvodi iz trećeg lica. Pokreće je revolucionarni engine koji je razvijan za konzole aktuelne generacije (Xbox360 i PS3), ali tek na PC-ju pokazuje koliko zaista može, jer može da radi u značajno višoj rezoluciji od one koja je za konzole standardna (1280 x 720 piksela). Igra koristi sve napredne shader tehnike koje možete videti u najmodernijim igrama kakav je, recimo Crysis, a još uvek spada u jednu od najlepših igara koje se mogu igrati na PC platformi. Mi smo testirali na najvišem mogućem nivou detalja, u DirectX 10.0 režimu, bez patch-a za DirectX 10.1 i narednog, koji ga je poništio.
 

Far Cry 2 Benchmark

Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.

Crysis 1.3 Benchmark

Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce GTX280 karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi tridesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju, ali smo koristili naš custom .ini fajl koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja (slično smo ranije radili i sa FarCry igrom), veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije… Najbolji opis grafičkog nivoa ove igre na ovakvom nivou detalja, koji je u odnosu na Very High za jedan stepenik iznad, zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred prvog Quake-a, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.

Left 4 Dead

Nama veoma drag serijal Half Life, zamenili smo modernijom i intenzivnijom surival-horor akcionom igrom, koja poseduje ugrađeni benchmark demo. Left 4 Dead je poslednji hit iz Valve radionice, izrađen oko poboljšane verzije Source 2.0 endžina, korištenog u poslednjoj HL2 Episode 2 igri. Igra je smeštena u apokaliptičnu blisku budućnost, nakon pandemije virusa koji je veći deo planete pretvorio u zombije na stereoidima, dok je deo preživelih ostavio da rade upravo to – preživljavaju. Igra je najzanimljivija u kooperativnom multiplejer režimu, koji se može igrati kao versus mod (slično deathmatchu) ili kao co-op kampanja. Poboljšanja na Source “motoru” obuhvataju bolju podršku za višejezgarne procesore, animacija koja se oslanja na integrisani fizički endžin, prilično je dorađen i AI, a dodate su i novine koje nismo viđali u Half Life igrama, kakvi su self-shadowing, normal mapping i veliki broj post-processing trikova koje Valve objedinjuje pod nazivom cinematic visual effects (color contrast, sharpening, multi-focusing, film grain, vignetting itd.). Pogledajmo rezultate koje smo postigli uz najviši nivo detalja.

F.E.A.R 1.08

Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.
 

S.T.A.L.K.E.R: Shadows of Chernobyl

Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”, ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja, a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.

Fallout 3

Fallout 3 je fantastični post-apokaliptični RPG smešten u 2277 godinu, nakon dešavanja iz prethodne dve igre. Kao i The Elder Scrolls IV: Oblivion, igra koju smo (na ovom mestu) ranije koristili za merenje performansi grafičkih kartica, Fallout 3 je nelinearna role-play igra sa izvođenjem iz trećeg lica, koja po mnogim stvarima podseća na “Oblivion”, a i bazirana je na istom “Gamebryo” endžinu. Njegova implementacija u tri godine novijoj igri izgleda daleko bolje, pa se u Falloutu 3 ne dešava da određena stena ili drvo “iskoče” dok se krećete kroz razrušenu pustoš nekadašnje Virdžinije (okolina Vašingtona). Grafika je na PC računarima, uz “Ultra” preset, na momente zaista fascinantna, a treba imati u vidu da se radi o prostoru koji je veći i od onog u Crysis ili FarCry igrama, kao i da je Fallout 3 manje zahtevna igra od pomenutih. Fallout 3, kao ni Oblivion, nemaju ugrađeni “benchmark” program, niti bilo kakvu vrstu time-demo, pa je neophodno napraviti walkthrough sa iste lokacije i to ponoviti tri puta. Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su srednji rezultati, a u rezultatima prikazujemo prosečni fps. Naravno, koristili smo najviši nivo detalja koji je moguće postići iz same igre, kao i dodatni HD texture mod, koji se besplatno može preuzeti sa velikog broja mod-foruma.
 

Race Driver: GRID

Ljubitelji Codemastersovih igara, odnosno arkadnih vožnji koje ipak poštuju nekakve zakone fizike (za razliku od igara iz Need For Speed serijala), s nestrpljenjem su dočekali igru u kojoj igrač učestvuje u standardnim uličnim trkama. Potpuno drugačije koncipiran od odličnog Colin McRae DIRT naslova, GRID koristi unapređenu verziju Neon endžina, koji Codemasters naziva Ego Engine, a koji donosi realističniji “damage model”, preciznije osvetljenje i sistem senki, a usput je dosta bolje optimizovan od prethodnika. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360, ali ne treba očekivati viši nivo detalja u odnosu na CMR: DIRT – iako su staze znatno bogatije okolnim objektima (trke se odvijaju u gradovima), isti imaju nešto manji broj detalja, iako sama igra, nakon primene modernih motion blur, bloom, HDR i drugih post-processing efekata, izgleda zaista dobro. Na PC platformi postoje različite modifikacije za poboljšanje grafike, koje mi ovoga puta nismo koristili – standardno, sve smo povećali na maksimum. Pogledajmo rezultate:

Need For Speed: ProStreet

Još jedan naslov iz neizbežnog Need For Speed serijala, koji koristi unapređeni “engine”, specijalno razvijan za Xbox360 i SonyPlaystation 3, a onda i portovana za PC platformu. Nije mnogo zahtevnija od prethodnika, a iako se to ne može odmah primetiti, znatno je grafički poboljšana u odnosu na njega. Modeli automobila i okolinih objekata su značajno bolji, sa više poligona i detaljnijim teksturama. Omraženi, lažni motion blur iz Carbon-a je izbačen, a dodat je daleko suptilniji efekat dinamički primenjenog blura; teksture su detaljnije, broj animiranih objekata znatno veći, a particle efekti, a posebno dim, značajno su upečatljiviji. Depth of Field i HDR su standardna pojava, a dizajneri igre tvrde i da su oblaci volumetrijski.
 

Tom Clancy's H.A.W.X.

H.A.W.X je borbena avio simulacija arkadnog tipa, koja poseduje i priču koju je osmislio čuveni američki pisac Tom Clancy, direktni krivac za veliki uspeh hit serijala kakvi su Rainbow Six, Ghost Recon, Splinter Cell i EndWar. Radnja koja prati tok igre, prepliće se upravo sa naslovima Tom Clancy's Ghost Recon Advanced Warfighter 1 i 2, kao i RTS igrom EndWar. H.A.W.X poseduje dva moda – safe (ERS) i advanced (ERS off), pri čemu je ovaj drugi i vizuelno dosta atraktivniji, ali i za nijansu realniji (avioni dosta lakše padaju u kovitlac). Ipak, treba znati da igra predstavlja najčistiju moguću arkadu, jer sa avionima ne možete nigde sleteti, ali ni usporiti ispod 900 km/h, čak ni sa onim koji to u realnosti mogu (npr. Sea Harrier britanske mornarice). Modeli aviona su vrlo detaljni, a teksture i okolina skoro foto-realistični (korištene su GeoEye Earth-imaging IKONOS mape). Sama igra je prilično dobro optimizovana, pogotovo ako je pokrenete u DirectX 10.1 modu (na odgovarajućoj kartici, naravno), a mi smo testirali na najvišem nivou detalja.

Overclocking

Standardna frekvencija za GeForce GTX 285 je 648 / 1476 / 2484 MHz, mada ali je ovaj MSI “OC” model ubrzan na 680 / 1476 / 2500 MHz, ostavljajući tako entuzijastima još dosta prostora za igranje. Mi smo naš primerak, u prilično tesnom i slabo provetrenom kućištu ubrzali na respektabilnih 740 / 1615 / 2550 MHz, iako smatramo da uz blaži volt-mod mogu da budu stabilne i frekvencije koje su se kod nas pokazale kao „polu-stabilne“, a to je 760 / 1665 / 2600 MHz. Ova lepa kombinacija je još lepša ako znate da SuperPipe kuler i overklokovanu karticu u “vrućem” kućištu drži na manje od 80 stepeni prilikom opterećenja tokom testova u 3DMark06, koji, po našem iskustvu, najviše zagreva jedan video akcelerator. Pogledajmo i rezultate koje smo postigli na 740 / 1615 / 2550 MHz:

Zaključak

Kao što smo i ranije konstatovali, u kompaniji MSI se u poslednjih 12 do 18 meseci zaista trude da osvoje srca hardverskih entuzijasta i to svakako moramo pohvaliti. Osim podrške za lokalne i globalne overklokerske manifestacije, njihove matične ploče “na oba fronta” su sve bolje za ekstremni OC, pa tako sa trona sve češće umeju da zbace modele iz ASUS-a, DFI-ja ili Gigabyte-a. I u proteklom periodu smo testirali dosta posebnih izdanja MSI grafičkih kartica, počev od onih sa preinstaliranim vodenim hlađenjem, preko modela sa preinstaliranim vodenim blokom, do, nedavno testiranog N260GTX Lightning modela sa AirForce Panel dodatkom. Nadamo se da će MSI, uprkos sveprisutnoj ekonomskoj krizi ipak izbaciti i Lightning izdanje N280GTX kartice koja će takođe imati korisne dodatke poput V-Check Pointa, te još snažnije 10-12-phase naponske jedinice, volt-moda, sa custom-dizajniranim PCB-om i takođe, dvostruko većim VRAM-om, kao i nešto manje korisne, ali nadasve lepe dodatke poput AirForce panela. Kada je testirana MSI N285GTX SuperPipe 2G OC kartica u pitanju, smatramo da je ona “na pola puta” do takve jedne poslastice. SuperPipe kuler zaista radi sjajan posao: tiši je i efikasniji od referentnog rešenja, kartica je hladnija i ima dva puta veću količinu memorije – zlu ne trebalo.

Da, 2GB video memorije se može primetiti tek kada se testira modifikovana verzija Crysis-a sa većim teksturama i bench-ingom sa 8xAA + 16xAF filterima u 2650 x 1600 piksela (što mi ne možemo da ostvarimo, s obzirom na to da, kao i 99.99% naših čitalaca) nemamo 30” monitor. Jedine razlike koje smo mi u najvećoj rezoluciji mogli da primetimo su viđene u 3DMark benchmark programima, Crysis-u i Fallout-u. Blaga prednost koju MSI konstantno ima u odnosu na XFX karticu sa kojom smo je (između ostalih modela) poredili je prisutna kako zbog nešto viših radnih frekvencija MSI „OC“ modela, tako i zbog novijih drajvera koje smo koristili pri testiranju kartice koju smo u test-labu imali četiri meseca kasnije. Nakon svega što smo naveli, ostaje samo da zaključimo da je MSI N285GTX SuperPipe 2G OC sigurno najbolja i najskuplja Single GPU kartica koju kod nas možete pazariti.

Karticu na test ustupio MSI.