Miloš Stamenković
MSI P45-8D Memory Lover i P43Neo-F
Inicijalni susret sa Intel P45 čipsetom nas nije preterano oduševio, bar ne nakon što smo „prostudirali“ rezultate. Činjenica je da performanse nisu bile veće u odnosu na prethodne verzije, a da su pri tome overkloking potencijali bili skromniji. Tako je Intel X48 čipset ostao vrhunsko rešenje za one koji traže upravo takve performanse, dok su P35 pa čak i P965 po svojim mogućnostima bili sasvim dovoljni za sve ostale korisnike. Drugi talas matičnih ploča baziranih na P45 čipsetu je sa sobom doneo izvesna poboljšanja i to upravo na najosetljivijim elementima. Tako su overkloking mogućnosti postale nešto izdašnije, a ukupni utisak o stabilnosti i performansama nešto bolji. Samim tim su se P45 ploče već mogle bezrezervno preporučiti, posebno za korisnike koji u datom momentu sklapaju nov računar. U trenutku kada se nalazimo na početku Intel X58 i Core i7 ere, tržište je već izvesno vreme počeo da zapljuskuje i treći talas P45 modela sa kojima se proizvođači trude da naprave finalni korak u razvoju dotičnog čipseta. Iako je prošlo tek pola godine, zahvaljujući agilnosti i trudu većine vodećih proizvođača P45 za tako kratko vreme ulazi u fazu pune zrelosti. Naravno, sa ovim trećim talasom stiže i veći broj novih ili unapređenih starih modela, gde svaki od proizvođača ima neku viziju sa kojom želi da privuče potencijalne kupce. Tako je MSI sa prezentacijom modela sa čak osam memorijskih slotova hteo da privuče pažnju onih kupaca koji imaju potrebu za što većom količinom radne memorije, ili pak onih koji žele da iskoriste trenutnu veoma povoljnu cenu memorijskih modula. Sa druge strane P45 čipseta, nalazi Intel P43 kao entry-level rešenje namenjeno korisnicima sa prosečnim zahtevima i kancelarijskim primenama, a MSI trenutno nudi model koji je sa cenom u skladu sa profilom čipseta, ali po mogućnostima ipak nudi nešto više. Tako ovoga puta testiramo ova dva modela kako bi videli šta MSI trenutno nudi kada su u pitanju P45 noviteti, odnosno P43 “klasici”.
Matična ploča na testu – MSI P45-8D Memory Lover
Tokom dugog razvojnog puta kojim su prošle matične plole, dešavalo se da i sama ambalaža u određenoj meri bude zanimljiva, prvenstveno kao neki inicijalni pokazatelj kvaliteta i mogućnosti. Proizvođači su se i na ovaj način trudili da privuku pažnju kupaca u „retail“ prodavnicama, ali je potreba za ovim vidom takmičenja je gotovo nestala. Razlog za to je veoma jasan, jer sada i zahtevne korisnike manje zanima kakva je kutija i šta je, osim matične ploče, unutra. Ipak, u želji da u određenoj meri bar naglasi jednu od glavnih mogućnosti P45-8D modela, MSI je izabrao malo neuobičajen dizajn ambalaže, bar kada su moderni IT proizvodi u pitanju. U vreme kada svi na naličje iscrtavaju raznorazne viteze, aždaje, sajber heroje, rakete, avione, turbine i svemirske brodove, na MSI P45-8D kutiji dominiraju srca i slični oblici, koji u ovom slučaju izjavljuju ljubav memorijskim modulima. Zato je ova ploča u svom nazivu ima i sufiks „memory lover“, dakle ljubitelj memorije.
Pored toga, jasno je naglašeno da je u pitanju prva matična ploča sa ukupno 8 (osam) memorijskih slotova, naravno, kada su u pitanju modeli namenjeni desktop tržištu. Sa ovom informacijom, prosečan kupac matičnih ploča bi mogao pomisliti da ce sa ovom pločom obezbediti sebi mogućnosti da svoj sistem obogati sa više od 4 GB memorije, bez upotrebe modula velikog kapaciteta koji imaju nešto veću cenu. Naravno, na poleđini se nalaze detaljnije informacije po ovom, pa se u poslednje vreme pokazalo da pri „retail“ kupovini matične ploče treba obratiti pažnju na ono što je ispisano „sitnim slovima“ (to je zapravo, preporučljivo čitati na svakoj ambalaži i na dnu svakog oglasa ili ugovora – prim.ured.). U samoj kutiji, pored ploče se nalazi osnovi set dodataka i vidu svih potrebnih kablova, diskova i uputstva, uz jedan dodatni USB bracket.
Očekivano, ploča je maksimalnog ATX formata usled neophodnog prostora da se svi potrebni detalji nađu svoje mesto na PCB-u, jer je očigledno da se MSI potrudio da ploču maksimalno opremi. Pod ovim pojmom se ne podrazumevaju četiri grafička PCI Express slota od koji 99% korisnika računara koristi samo jedan ili neke slična ekstravagantna rešenja. Ovoga puta je veći fokus na obezbeđivanje što većeg nivoa funkcionalnosti potencijalnom korisniku. Tako P45-8D pored jednog PCI Express x16 slota poseduje tri standardna PCI slota, što je uz jedan x1 PCI Express taman koliko je i potrebno.
Usled dobrog rasporeda, upotreba samo x1 PCI Express slota može doći u pitanje u slučaju instaliranja neke od modernih high-end grafičkih karti. Obični PCI slotovi su slobodni za TV, satalitske i slične karte što je posebno bitno za korisnike koji vrše „upgrade“ svog računara, te imaju želju da svoje stare PCI karte koriste i na novom. Kada su u pitanju uređaji za skladištenje podataka, MSI P45-8D nudi čak osam SerialATA II priključka, uz jedan PATA konektor za stariju generaciju hard diskova ili DVD uređaja. Sa ovim na raspolaganju, teško da će bilo koji korisnik doći da limita na MSI P45-8D ploči kada je u pitanju broj hard diskova koji se mogu priključiti. Još jedna veoma pozitivna karakteristika rasporeda komponenti na P45-8D ploči je dosta prostora oko northbridgea, bez obzira na upotrebu nešto većeg hladnjaka. Kombinacija northbridge-southbridge je povezana pasivnim heatpipe sistemom koji sasvim korektno radi svoj posao, uz mogućnost da se po potrebi preko northbridgea doda i ventilator, za šta je upravo i obezbeđen prazan prostor. Slična situacija je i oko procesorskog soketa gde ima sasvim dovoljno prostora za instalaciju nekog od veoma popularnih gigantskih kulera.
Naponska jedinica koja okružuje procesorski soket je izvedena kroz 5-phase konfiguraciju, sa primenom Hi-c kondenzatora za koje se garantuje radni vek od 44800 radnih časova pri temperaturi od 85 stepeni. Primena visoko kvalitetnih elektrolitskih komponenti je u poslednje vreme postala obaveza za sve matične ploče više klase, te zbog konkurentnosti sami proizvođači po ovom pitanju i nemaju mnogo izbora. Naravno, pored svih navedenih detalja, prva stvar koja obuzima pažnju kada se pogleda PCB P45-8D matična ploča je 8 memorijskih slotova koji su zaslužni za „memory lover“ sufiks. Ipak, ako imamo i vidu da je P45-8D baziran na Intel P45 čipsetu, jasno je da inicijalna ideja o popunjavanju svih memorijskih slotova „ne drži vodu“. Naime, reč je u stvari o „kombo“ matičnoj ploči koja omogućava upotrebu DDR2 ili DDR3 memorije, a ključna reč u ovoj rečenici je „ili“. Dakle, u istom trenutku moguće je koristiti samo jedan tip memorije, što automatski vraća broj upotrebljivih memorijskih slotova na 4. U DDR2 modu, P45-8D podražava maksimalnih 16 GB memorije, dok je kapacitet pri korišćenju DDR3 modula ograničen na 8 GB. Podržane brzine u DDR2 modu su do 1066 MHz, dok se sa DDR3 memorijom uz overkloking može ići i do 1600 MHz. Tako P45-8D ne nudi nikakve nove mogućnosti po pitanju količine memorije, te se novitet sa 8 memorijskih odnosi samo na „kombo“ matične ploče koje su standardno nudile po dva memorijska slota za oba standarda.
Pogledom na I/O panel jasno se može videti da je i kod ovog detalja MSI brinuo o široj funkcionalnosti, pa tako moderne Intel ideje oko uklanjanja nekih starijih elemenata nije primenjena. Na raspolaganju su dva PS/2 priključka, 4 USB 2.0, jedan firewire i jedan LAN 10/100/1000 konektor, dok se neizbežni Realtek ALC kodek se brine za audio komponentu. Pored toga, na I/O panelu se nalaze po jedan serijski i paralelni port, što omogućava upotrebu starijih štampača i sličnih uređaja na novoj P45-8D matičnoj ploči. Najinteresantniji detalj se ipak odnosi na prisustvo tastera koji smo videli i na Eclipse X58 matičnoj ploči, a reč je o tasteru za reset BIOS-a. Tako je sa ovim tasterom moguće resetovati BIOS na P45-8D ploči bez ikakvog zavirivanja u kućište, što se u praksi pokazalo kao veoma korisna stvar. Istina da većina korisnika neće baš mnogo koristiti ovu mogućnosti, ali je veoma lepo videti da se MSI odlučio da ovo elegantno rešenje primeni i na modelima koji trenutno nisu sam vrh ponude.
BIOS
BIOS na P45-8D u osnovni predstavlja standardni AMI u MSI verziji koja je već aktuelna već izvesno vreme. Od osnovinih opcija su sve neophodnosti prisutne, pa možemo preskočiti tu klasiku i preći odmah u CELL meni koji sadrži sve overkloking detalje. D.O.T. opcija je i dalje prisutna i nudi automatsku overkloking funkciju u rasponu od 1 do 15 % , a sam procenat ubrzanja zavisi od nominalnog radnog takta procesora. Kako svi moderni procesori bez problema mogu da podnesu ubrzanja od 15%, D.O.T. ostaje koristan samo za totalne overkloking početnike koji imaju želju da na lak način malo ubrzaju svoj računar. Za one koji žele sami da podese sve vitalne parametre, MSI je ostavio veliki raspon mogućnosti podešavanja radnog napona, takta sistemske magistrale i memorije. Kada je procesor u pitanju, na raspolaganju su tri opcije koje barataju naponom procesora – CPU Voltage sa maksimalnih 1.9551 V, CPU GTL REF0: 0,3002 V do 0,7778 V i CPU GTL REF1: 0,3808 Vv do 0,8237 V.
Ove ponuđene vrednosti su sasvim dovoljne da se iz svakog procesora iscedi sve što je moguće, ukoliko neki od budućih korisnika P45-8D ima ovakve ambicije. Kako ploča poseduje po četiri slota za oba aktuelna memorijska standarda, BIOS poseduje i dva odvojene opcije za korekciju radnog napona memorije. Naravno, ploča u startu prepoznaje koja vrste memorije je instalirana i prebacuju se u odgovarajući režim rada, u BIOS-u je aktivna samo opcija vezana za trenutni tip memorije koji se koristi. Uglavnom, sa DDR2 memorijom napon može ići do 3.324 V, dok sa DDR3 modulima može ići do vrednosti od 2.77 V. Treći deo „naponskih“ opcija se odnosi na čipset, a na raspolaganju su čak četiri posebne opcije. Napon northbridge se može podešavati preko dve opcije – MCH voltage (do 2. 624 V) i MCH GTL REF (do 0,7870 V). Pored toga, tu je i VTT FSB napon koji se može podešavati u rasponu od 0.9V do 2.47 V.
Na kraju, ukoliko zatreba, i napon southbridge-a sa može povećati do 1.8 V. Kako sve navedene opcije ostavljaju dobar utisak, ostaje samo pitanje koji se rezultati dobija kada se svo upregne radi postizanja što većeg radnog takta sistemske magistrale. Sa samo dva modula, realni maksimum za FSB je 430 MHz, što je solidan, ali ne i nešto specijalno dobar rezultat. Kako je realno očekivati da će se P45-8D Memory Lover kupovati sa idejom da se instalira što više memorije, maksimalna brzina sistemske magistrale koju je moguće postići sa četiri memorijska modula je 380 MHz, što opet nije neki specijalni rezultat. Na sreću, BIOS nudi dosta veliki raspon memorijskih množilaca za oba tipa memorije, pa se u kombinaciji sa njima bar iz memorije može izvući maksimum. Prilikom samog podešavanja memorije, treba obratiti pažnju na sve memorijske paramtere koji se mogu podešavati, a BIOS ove ploče ih ima dosta, jer od ovih podešavanja direktno zavisi i maksimalna brzina memorije koje može biti ostvarena sa određenim modulima.
Za poređenje: MSI P43 Neo-F
Pošto Intel P43 čipset predstavlja ekonomičnu varijantu P45, sasvim je logično što i matične ploče bazirane na P43 čipsetu predstavljaju modele iz low-end segmenta. Ipak, u prvom susretu sa P43 Neo-F se ne može na prvi pogled zaključiti da se radi o low-end modelu sa cenom oko 70 eura. Naravno, izgled ambalaže i propratni paket mogu na to da ukažu, ali ni kod dosta skupljih modela razlika po ovom pitanju nije velika. Sam layout izgleda dosta dobro, uz dosta velike sličnosti sa P45-8D modela, pa se donekle može reći da je P43 Neo-F umanjena verzija pomenute ploče. Usled pin kompatibilnosti upotrebljenih čipsetova, slične kombinacije nije nikakav problem izvesti. Ipak, dve vitalne karakteristike razlikuju ove dve ploče.
MSI P43 Neo-F poseduje standardni broj memorijskih slotova, dakle četiri, i svi su namenjeni za DDR2 memoriju. Druga bitna stvar je odnosi na broj PCI 2.3 slotova, kojih kod P43 Neo-F ima čak četiri, što je gotovo nezamisliv broj za matičnu ploču nove generacije. Upravo po ovom detalju se vidi da je P43 Neo-F namenjen najširoj populaciji korisnika, sa posebnim akcentom na one koji imaju želju za upgrade-om svog računara, uz mogućnost i daljeg korišćenja već postojećih PCI kartica. Što se tiče ostalih slotova, upotrebljeno je već oprobana kombinacija sa po jednim PCI Express x16 i x1 slovom, taman koliko treba. Broj SerialATA II konektora je ostao isti i na ovom modelu, što znači ukupno 8, što bi za svakog moralo da bude dovoljno. Naravno, tu je i jedan PATA konektor prvenstveno za potrebe optičkih uređaja starije generacije. Kod P43 Neo-F primenjen je nešto drugačiji sistem hlađenja za čipset i naponsku jedinicu. Southbridge poseduje poseban pasivni hladnjak, dok se mali heatpipe sistem proteže preko northbridg-a i MOSFET-a naponske jedinice.
Kada je naponska jedinica u pitanju, MSI je kod P43 Neo-F modela odlučio za nešto „laganiju“ varijantu, primenjujući 4-phase rešenje baziranom na standardnim MOSFET-ima i kondenzatorima. Kao i kod P45-8D, oko procesorkog soketa je ostavljeno dosta slobodnog prostora, što omogućava laku montažu kulera. Imajući sve detalje u vidu, može se reći da je MSI na pravi način iskoristio višak prostora na PCB-u na napravio veoma dobar i čist layout, gde se jedina mana odnosi na lokaciju 12V naponskog konektora, koji se nalazi gotovo na sredini ploče, tačno između dve heatpipe cevke. Očekivano, i kod P43 Neo-F modela je primenjeno isto rešenje kada je I/O panelu u pitanju. Dakle, dva PS/2 konektor, četiri USB 2.0 i jedan 10/100/1000 LAN priključak, uz neizbežni Realtek audio kodek. Jedine dve stvari koje nedostaju su firewire priključak, ali i dražesni BIOS reset taster.
Sam BIOS je normalno dosta sličan sa onim na P45-8D, ali uz određen broj opcija manje, što je očekivano. Ipak, radi se o nijansama, a one nisu velike, pa MSI P43 Neo-F poseduje gotovo sve opcije koje smo već ranije opisali. Jedino su rasponi vrednosti radnih napona koje se mogu podešavati nešto drugačije, dok je spisak elementa nad kojima se to može vršiti ostao isti. CPU Voltage je maksimalnih 1.8301 V, dok je maksimalna vrednosti za CPU GTL REF0 i REF1 1.5452 V, odnosno 1.6624 V. Najveća dozvoljena vrednost za napon DDR2 memorije je 3.324 V, dok su vrednosti za podešavanje čipseta ostali na istim vrednostima. Imajući u vidu gotovo identične overkloking opcije, sa jedne strane bi se moglo očekivati da i P43 Neo-F ima iste overkloking domete kao i P45-8D. Međutim, zbog ograničenja samog P43 čipseta prag overklokinga je na dosta nižem nivou. Maksimalna brzina sistemske magistrale sa kojom je moguće očuvati stabilan rad je 375 MHz, što jeste slab rezultat, ali treba imati u vidu da se radi ipak o matičnoj ploči iz low-end segmenta.
Test sistem
Matične ploče
MSI P45-8D Memory Lover
MSI P43 Neo-F
Procesor i
kuler
Intel Core 2 Duo E8400
CoolerMaster Gemin II
Memorija
2 x 1 GB DDR2 1066 Kingston HyperX
3 x 1 GB DDR3 Qimonda
Grafička karta
ASUS EN9600GT TOP
(Windows Vista 32-bit)
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje
CoolerMaster RealPower 1000W
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark 3DMark 06 i 3DMarkVantage
Igrački testovi
Zaključak
Već duži vremenski period razlika u performansama dve matične ploče bazirane na istom ili sličnom čipsetu su praktično u granicama greške koju generišu test aplikacije. Kako u većini slučaja za dve “istorodne” ploče možemo reći da na istom taktu daju identične performanse, tako ni ovoga puta nije došlo do odstupanja od dotičnog pravila, što vrlo lako možete videti brzim prelazom preko tabela sa rezultatima. Istina, možete videti da je konstantno MSI P45-8D malo brži u odnosu na P43 Neo-F, ali i pored toga P45-8D nije model koji bi se mogao preporučiti. To ne kažemo jer smatramo da ova ploča nije dobra, naprotiv – prosto, ne vidimo razlog zbog kog bi neko mogao da se odluči za baš za ovaj model, osim ako ne želi da se hvali o tome kako njegova ploča prima čak osam memorijskih modula. Postoji samo jedan mogući scenario koji bi mogao da nekako opravda kupovinu “ljubitelja memorije”: kupiti ovu ploču i koristiti je u sprezi sa DDR2 memorijom, koju bi kasnije zamenili samo DDR3 modulima, kao prelazno rešenje ka konačnom dolasku do Core i7 platforme. Moguće jeste i koliko god i eventualno zvučalo primamljivo, teško da će se četvorocifren broj korisnika odlučiti za ovakvu kombinatoriku. Jer, zbog čega sada kupiti i koristiti još uvek preskupu DDR3 memoriju na platformi na kojoj ona ne pruža nikakve beneficije. Ukoliko se cilja na novu Intel Core i7 platformu, a logično je da većina nas baš to želi, logičnije je sačekati momenat kada ste spremni za investiciju u kompletan sistem, a tu vam svakako “ne gine” i DDR3 memorija koja će, bar prema najavama zvaničnika Intel-a i vodećih proizvođača memorije, biti znatno jeftinija sredinom 2009. godine, a jednaka ceni DDR2 modula u poslednjem kvartalu iste godine. S druge strane, drugi testirani model – MSI P43 Neo-F deluje kao idealno rešenje za one koji u ovom momentu traže povoljno rešenje za upgrade starog računara, ili eventualno sada kupuju kompletno nov sistem. Kako smo već rekli da je razlika u performansama ove dve ploče zanemarljiva, vredi i istaći prednost koju ima P43 Neo-F ploča u vidu znatno niže cene. Ako se nešto i gubi, to su slabiji potencijali za rad iznad propisanih vrednosti, ali kupci ovakvih matičnih ploča i nisu ekstremni overklokeri. U tom smislu, MSI P43 Neo-F matična ploča dobija našu preporuku kao jedno veoma povoljno, lepo zaokruženo i pouzdano rešenje.
MSI matične ploče na test ustupio MSI Balkan.