Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
MSI P55A Fuzion
MSI sada nudi model pod nazivom P55A Fuzion koji je upravo i objekat ovoga testa. Već na prvi pogled koji počinje na pakovanju nam govori na koji deo tržišta je MSI hteo da usmeri ovu ploču. Dakle, nema bogatog Big Bang paketa sa svim korisnim i manje korisnim detaljima i sitnicama. Model P55A Fuzion je smešten u manje-više klasično pakovanje na koje smo navikli kod modela matičnih ploča koje pripadaju srednjem cenovnom razredu. Tako bi P55A Fuzion u momentu kada stigne u maloprodaju trebalo da ima cenu od oko 160 eura što je daleko manje od cene Big Bang modela koji je do sada bio jedina opcija opremljena Hydra čipom.MSI, sasvim očigledno želi da Hydra tehnologiju pusti u mainstream vode, pa je P55A Fuzion u takvom maniru i profilisan. Pogledom na samu ploču takođe možemo doći do navedenih zaključaka, jer se jasno vidi da je obim „dodatnih detalja“ evidentno smanjen u korist manje finalne cene. Sa druge strane, kada je u pitanju kvalitet komponenti MSI nije želeo da pravi neke veće kompromise pa su tako i na P55A Fuzion ploči upotrebljene „military class“ elektrolitske komponente.
Ploča na testu – MSI P55A Fuzion
Šta znači „military class“ na core IT tržištu? Ovaj termin podrazumeva da komponenta koristi NSFC (Super Ferrite ICY) prigušnice, uz upotrebu kvalitetnih (u ovom slučaju) Sanyo HiC kondenzatora gotovo na celoj matičnoj ploči. DrMOS naponska jedinica se podrazumeva kada je u pitanju MSI, ali se ovde može videti jedan od elemenata na kojim se moralo malo uštedeti. Tako se preko DrMOS čipova nalazi samo mali pasivni hladnjak umesto tradicionalnog velikog heatpipe sistema. Zbog toga se i naponska jedinica nešto više zagreva u poređenju sa varijantom kada je na raspolaganju veći hladnjak preko MOSFET-a, ali opet temperatura od 51 stepen Celzijusa, pri overklokingu i maksimalnom opterećenju i nije nešto mnogo veće zagrevanje. Sama MSI DrMOS naponska jedinica se i ranije pokazala kao veoma efikasnom, pa je tako i u ovom slučaju i pored minimalnog hlađenja koji naponska jedinica poseduje.
Nedostatak heatpipe sistema sa druge strani pravi jednu pozitivnu karakteristiku, a to je velika količina slobodnog prostora oko procesorskog podnožja, pa se to može iskoristiti za montažu bilo kog gigantskog kulera ili za eventualno pojačavanje hlađenja naponske jedinice. Između procesorskog soketa i prvog PCI Express x16 nalazi se Hydra čip preko kojeg se nalazi malo veći pasivni hladnjak, jer se evidentno i ovaj čip pristojno zagreva. Izmerili smo temperaturu od 49 stepeni kada je Hydra bila aktivna pri radu sa dve grafičke karte, što je u sasvim normalnim granicama zagrevanja. Isto važi i za P55 čip koji takođe poseduje veći pasivni hladnjak, a njegovo zagrevanje je bilo na nivou od oko 42 stepena u normalnom radu bez korišćenja RAID režima. Naravno, na ploči se nalazi i drugi PCI Express x16 slot koji je takođe povezan sa povezan sa Lucid Hydra čipom. Trenutno postoje tri verzije ovog čipa: LT22114, LT22102 i LT22114, a jedina razlika između tri čipa je broj PCI Express linija koji obezbeđuju. Prvi ima samo 8x vezu sa procesorom i 2×8 vezu sa grafičkim kartama, dok drugi ima x16 vezu sa procesorom i 2×16 vezu sa grafičkim kartama. Najskuplji Lucid Hydra LT22114 čip nudi x16 vezu sa procesorom i 2×16 vezu sa grafičkim kartama, uz mogućnost da se to slobodno konfiguriše kao i 1×16 + 2×8 ili 4×8 mod.
Pošto P55A Fuzion na sebi poseduje dva grafička slota, sasvim je očekivano da se na ovoj ploči nalazi LT22102 varijanta Hydra čipa koja obezbeđuje 2×16 režim rada, a uz to ima i manju cenu što doprinosi opet nižoj finalnoj ceni ploče kada se nađe u rafovima. Između dva PCI Express x16 slota, nalaze se dva PCI Express x1 slota, a ispod su i dva standardna PCI priključka. Ipak, u slučaju upotrebe dve grafičke karte (jer realno sama tada ova ploča ima svog smisla), jedan PCI Express x1 i jedan standardni PCI slot se ne mogu koristiti, jer su blokirani od strane grafičkih karti. Shodno tome, mesta za proširenja nema mnogo, pa se korisnim maksimalno mora osloniti na ono što je već integrisano na P55A Fuzion ploču. Pogled na I/O panel jasno gotovi šta nudi P55A Fuzion, gde se pored dva PS/2 priključka nalazi ukupno šest USB portova plus dva USB 3.0. Pored toga, tu je jedan firewire i LAN konektor, uz standardni set audio priključaka. Između svega ovoga nalazi se „Clear CMOS“ taster, što je veoma koristan detalj za overklokere, jer ne moraju otvarati kućište da bi resetovali BIOS ukoliko se neko od podešavanje pokaže kao „previše“. Za one koji nisu zainteresovani da previše eksperimentišu, MSI je i na P55A Fuzion model implementirao „OC Genie“ tehnologiju. Tako se na PCB-u nalazi mali „OC Genie“ čip koji umesto vas obavlja overkloking, a da bi se ova akcija pokrenula dovoljan je samo jednom pritisnuti „OC Genie“ prekidač.
Overkloking procedura će biti automatski pokrenuta, gde će „OC Genie“ čip sam pronaći maksimalni radni takt za koji su sposobni procesor, memorija i ploča. Sa aktiviranom „OC Genie“ funkcijom se ne preporučuje bilo kakvo menjanje BIOS parametera, mada će većina biti i automatski zaključana. Za one koji ipak više vole da lično testiraju maksimalne overkloking mogućnosti, na raspolaganju je već dobro poznat set opcija koji se nalazu u „Cell“ sekciji. BIOS na P55A Fuzion se ne razlikuje mnogo u odnosu na Big Bang varijantu, tako da kupci ove ploče gotovo da neće biti uskraćeni za bilo koji detalj koji se tiče podešavanja i overklokinga. Na raspolaganju je „Low Vdroop“ opcija koji ima zadatak da na minimalni nivo smanji „under voltage“ probleme pri overklokingu. Pored toga, maksimalno dozvoljeni naponi su veoma veliki, čak i dosta preko granice „spaljivanja“, tako da ni po „voltaži“ korisnici nisu uskraćeni. Takođe, memorijski parametri se mogu veoma detaljno podešavati, čak toliko detaljno da se osrednje iskusni overklokeri mogu malo i zbuniti količinom parametara. Ipak, kako je tu odlična „Memory Z“ funkcija koja očitava sve parametre memorije, neće biti teško da se podese oni parametri za koje korisnik nije u potpunosti siguran. Pri podešavanju memorije treba još obratiti pažnju da se to vrši za svaki kanal posebno, pa ne treba zaboraviti podesiti i drugi kanal, jer može doći do nestabilnog rada. Kada je stabilan i nestabilan rad u pitanju, P55A Fuzion prolazi overkloking test veoma dobro, nudeći u potpunosti iste mogućnosti kao i Big Bang varijanta. Dakle, maksimalni BCLK takt je 210 MHz, a pri tome smo ostvarili stabilan rad našeg test procesora na 4 GHz, što je tačno na nivou većine top modela matičnih ploča baziranim, na sada već vremešnom P55 čipsetu.
Test sistem
Matične ploče
GA P55-UD6
MSI P55A Fuzion
Procesor i
kuler
Intel Core i5 750
Cooler Master Hyper 212
Memorija
4GB DDR3 Patriot Sector 5 2000 MHz
Grafička karta
AMD Radeon HD5870
Hard disk
500GB SATA2 Samsung F3
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10, 11 & X264 HD video transcoding test
WinRAR, Fritz Chess benchmark
FutureMark 3DMark 06, gaming testovi
HYDRA
Već pri prvom susretu sa Hydra tehnologijom bili smo veoma impresionirani činjenicom da sve to funkcioniše i pri tome nudi adekvatne performanse. U međuvremenu, do drugog susreta sa Hydra čipovima radilo sa unapređenju drajvera od kojeg u velikoj meri i zavise performanse, pogotovo u „X modu“. Naravno, prvo samo da se ukratko podsetimo kako u osnovi radi multi-GPU tehnika koju koriste i AMD i nVidia. Dakle, u slučaju dva GPU-u u sistemu i aktiviranog SLI ili Crossfire režima, sam drajver će u tokom rada deliti posao na dva GPU-a, i to na veoma prost način. Svaki GPU će raditi po jedan frejm neizmenično, a sam drajver sve to sklapa i prikazuje i na kraju – broj FPS-a je veći i igrač je srećan. Renderovanjem neizmeničnih frejmova svaki GPU radi posebno i nema potrebe da “zna” šta radi onaj drugi, a sva sinhronizacija je na drajeveru koji sve to na kraju treba da uklopi. Logično, tajming je ovde od veoma velikog značaja, pa je zato uvek bilo bitno da u multi-GPU režimu rade iste ili po mogućnosti što sličnije grafičke karte po pitanju performansi.
U suprotnom, posao drajvera će biti mnogo teži i jednostavno se neće dobiti one performanse koje korisnik na kraju očekuje. Naravno, čak i kada su angažovani GPU-ovi isti, ovaj princip ima par svojih mana (na primer, brzina renderinga frejmova ostaje ista iako je sam FPS povećan), ali generalno sve ovu u većini slučajeva radi prihvatljivo po krajnjeg korisnika. No, sada na scenu stupa Lucid sa svojim Hydra čipom koji menja ovaj osnovni princip multi-GPU rada. Dakle, Hydra omogućava da se sam rendering jednog frejma podeli na dva GPU-a, a da pri tome razlika u performansama ta dva GPU-a teoretski može da postoji, pa čak i u nešto većoj razmeri. Upravo ova mogućnost korišćenja različitih GPU-ova je udarna karakteristika Hydra čipa.
Hydra poseduje tri osnovna režima rada: A, N i X. Logično, A mod je kada se povezuju samo AMD grafičke karte, N mod kada se povezuju samo nVidia karte, i na kraju X mod je ono glavno, tj. označava povezivanje AMD i nVidia grafičkih karti. Iako MSI Fuzion ploča poseduje tri grafička PCI Express slota, Hydra trenutno omogućava “mešanje” samo dve grafičke karte, dok je varijanta sa tri karte i dalje ostala rezervisana za Crossfire i SLI modode. Upravo zbog činjenice da je „X“ režim moguć samo sa dve grafičke karte, matična ploča kako što je P55A Fuzion predstavlja najoptimalnije rešenje, jer su dva PCI Express x16 slota sasvim dovoljna, a pri tome se može koristiti jeftiniji LT22102 Hydra čip. Od momenta kada smo prvi put testirali Hydra-u pa do sada, verzija drajvera je sa 1.4 došla do verzija 1.6, pri čemu je od strane Lucida najavljeni osetni skok performansi.
FutureMark 3DMark Vantage
Hydra X mode
CPU
19639
3D MARK score
18440
Company of Heroes (1680×1050, Max Quality)
Hydra X mode
147.1
FarCry 2 (1680×1050, Max Quality)
Hydra X mode
57.39
H.A.W.X (1680×1050, Max Quality)
Hydra X mode
165
Unigine Heaven 2.0, 16xAF, 1680×1050
Hydra X mode
50.9
World In Conflict Max Quality, 1680×1050
Hydra X mode
44
Na žalost, nismo bili u mogućnosti da nabavimo identične grafičke karte kao i u prvom Hydra testu, pa shodno tome nismo direktno mogli da uporedimo performanse koje nudi sama nova verzija drajvera. Ipak, sa kartama koje smo imali na raspolaganju mogli smo ponovo da testiramo Hydra performanse i pri tome smo mogli da procenimo da su performanse nešto bolje. No, najveći korak u napred koji donosi novi drajver je DirectX11 podrška, pa se tako sada Hydra može maksimalno iskoristiti u DX11 „X“ modu. Interesantno, insistiranje na tome da primarna grafička karta i dalje bude ATI je ostalo, sa time da se sada ovo još jače naglašeno. Pokušaj da se „okrene“ redosled karti i nVidia stavi u prvi PCI Express x16 slot rezultuje porukom „wrong GPU configuration“ i pri tome igra ili neće raditi ili „X“ mod neće biti pokrenut.
Zaključak
Kompletna ideja iza Hydra tehnologije sa P55A Fuzion modelom izgleda mnogo bolje, pristupačnije i u realnosti korisnije za sve potencijalne kupce nove P55 bazirane matične ploče. MSI Big Bang Fuzion, model koja je prvi na tržištu stigao sa Hydra čipom je jednostavno imao veoma visoku cenu, a smatramo da je upravo i klasa kojoj je pripadala učinila da njena osnovna karakteristika bude manje interesantna – korisnici koji imaju sredstava za tako skup sistem sasvim sigurno imaju i mogućnosti da sebi priušte dve iste grafičke karte za SLI ili Crossfire. U toj situaciji, mogućnosti koju nudi Hydra jednostavno ne deluju toliko primamljivo, pa je Hydra u toj priči bila više kao jedna ekstravagantna i zanimljiva mogućnost koja teško može da dođe do izražaja u realnoj situaciji. Ta realna situacija u kojoj bi Hydra tehnologija najbolje došla do izražaja je ona u kojoj korisnik želi da kupi novu grafičku kartu, a pri tome mu stoji na raspolaganju mogućnost da iskoristi i svoju staru grafičku kartu i time dobije još veći „frejmrejt“ u igrama. MSI P55A Fuzion model sa svojom cenom, koja bi trebala da bude oko 160 eura, umnogome približava ovaj scenario nekoj realnoj situaciji.
Tako se neko sada može odlučiti za P55A Fuzion matičnu ploču i u startu jednu grafičku kartu, znajući da kasnije može kupiti bilo koji noviji akcelerator i da onda uz Hydru iskoristi i već postojeću. Pored toga, razloga za izbor P55A Fuzion ploče definitivno ima, jer se radi o veoma dobrom proizvodu, koji po svim bitnim parametrima nudi izuzetno dobre mogućnosti i peformanse. Standardni set mogućnosti, plus „OC Genie“ i sasvim dobre overkloking performanse dovoljno govore u prilog P55A Fuzion modela. Činjenica je da se za nešto manje novca može pazariti druga (takođe MSI) ploča sličnih karakteristika, istina bez Hydra čipa, pa je zbog toga veoma bitno za potencijalnog kupca da u startu odluči da li planira da koristi mogućnosti Hydra tehnologije. Ukoliko se samo želi SLI ili Crossfire, „native“ mode i dalje nudi bolje performanse od Hydra A ili N režima. Na žalost, korišćenje PhysX akceleracije u X modu još uvek nije moguće iz prostog razloga što nVidia drajver automatski isključuje ubrzavanje fizike u momentu kada detektuje bilo koju drugu grafičku kartu koja nije nVidia, pa tako jedna od potencijalno najinteresantnijih stvari koju bi Hydra mogla da ponudi, a to je „najbolje iz oba sveta“, još uvek ostaje nedostupna. Na kraju, možemo opet reći da je Hydra veoma zanimljivo rešenje, koje sada sa P55A Fuzion matičnom pločom ima šanse da zainteresuje mnogo veći broj korisnika, koji bi, još jednom naglašavamo, u startu trebalo da se odluče da li žele da koriste Hydra X mod, jer se samo tada MSI P55A Fuzion ploča može adekvatno iskoristiti.
Matičnu ploču na test ustupio MSI
