MSI R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC

MSI R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC

Prošla su četiri meseca od kako je AMD lansirao drugu generaciju DirectX 11 grafičkih akceleratora iz svoje “Sweet Spot” gamer klase. Kartice bazirane na Barts Pro i Barts XT čipovima, Radeon HD6850 i HD6870, brzo su postale popularne i kod nas, a mi smo ukupno testirali gotovo deset modela, uključujući Sapphire Vapor-X i Toxic, ali i ASUS DirectCU II primerke, koje ćemo prikazati narednih dana. Red je došao na MSI, koji je nakon referent

    Sadržaj

       

      Branko Maksimović

      R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC

      Prošla su četiri meseca od kako je AMD lansirao drugu generaciju DirectX 11 grafičkih akceleratora iz svoje “Sweet Spot” gamer klase. Kartice bazirane na Barts Pro i Barts XT čipovima, Radeon HD6850 i HD6870, brzo su postale popularne i kod nas, a mi smo ukupno testirali gotovo deset modela, uključujući Sapphire Vapor-X i Toxic, ali i ASUS DirectCU II primerke, koje ćemo prikazati narednih dana. Red je došao na MSI, koji je nakon referentnih i in-house modela sa relativno “običnim” kulerom, konačno predstavio i varijantu namenjenu “sportistima” zaljubljenim u overklok. Radi se, naravno, o njihovoj specijalnoj R6850 Cyclone Power Edition seriji, koja podrazumeva specijalan “ciklonski” hladnjak i Military Class II komponente, ali i novu verziju pratećeg MSI Afterburner softvera. Sve te komponente zajedno čine R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC paket odličnim izborom za igrače koji ne žele da plaćaju za video karticu mnogo više od 150-ak evra, koliko trenutno koštaju, u Srbiji, najjeftiniji Radeon HD6850 modeli.

      Kao što smo već naveli u prethodnim testovima u kojima smo obrađivali Barts-bazirane video akceleratore, Barts GPU u Pro i XT konfiguraciji pokreće dva nova Radeon HD6800 modela – Radeon HD6870, jači od njih, trenutno na našem tržištu košta oko 200 evra, dok jeftiniji, Radeon HD6850 košta oko 160 evra. MSI kartica koju prikazujemo košta svega 5 evra više, pa joj je na nekoliko poznatih lokacija u Beogradu cena 165 evra, što je čini najjeftinijom fabrički overklokovanom Barts Pro karticom i najjeftinijom takvom karticom sa “pojačanom” naponskom jedinicom, načinjenom od izdržljivijih komponenti. Većina prvih serija Radeon HD6870 modela bila je bazirana na referentnom modelu, iako je i prva serija Radeon HD6850 modela već u startu uglavnom imala drugačije rashladne sisteme od onog viđenog na našem “engineering sample-u” koji smo ekskluzivno predstavili krajem oktobra prošle godine.

      No, o arhitekturi Barts, a i Cayman čipova smo već više puta veoma detaljno pisali, pa ćemo se odmah vratiti na “specijalitete” koje nudi model sa naslovne strane ovog teksta. Pre svega, naponska jedinica nije sastavljena iz 3+1 “faze”, već je 6+1 phase rešenje. Druga stvar je ne tako ogroman, ali ipak vrlo učinkovit i nadasve tih rashladni sistem, koji u isto vreme čini karticu i vizuelno atraktivnom. Treća – jesu radni “klokovi”. Jezgro je ubrzano za 85 MHz, a memorija za 100, odnosno, efektivno 400 MHz, što znači da je Barts Pro “klokovan” za 11%, a VRAM za 10%. Hardverski, to nisu jedine razlike u odnosu na referentno rešenje, jer MSI R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC ima i prekidač koji karticu stavlja u Performance ili Silence mod. Kasnije ćemo saznati da ovaj switch i nije toliko interesantan za sve koji se odluče da se oslone na MSI Afterburner softver, u kome postoji mnogo više finijih setovanja i podešavanja. Pošto smo već pokrili tehnologiju i novine koje donosi Northern Islands familija kartica, vreme je da pogledamo po čemu je sve poseban novi “ciklon” kompanije MSI…

       

      Kartica na testu – MSI R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC

      Nakon brojnih Barts Pro kartica koje su prošle kroz naš “test sistem”, došao je red i na jedan potpuno drugačiji, custom model. Raduje nas da se MSI pokazao u pravom svetlu i da je napravio jedan od najimpresivnijih Radeon HD6850 akoceleratora koju smo testirali. U kutiji standardnih dimenzija, spakovana je  MSI R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC kartica, korisničko uputstvo, CD sa drajverima i softverom kakav je MSI Afterburner, DVI adapter, kao i PCI-Express 6-pin to Molex adapter.
       

      AMD Radeon HD6850 i MSI R6850 Cyclone imaju PCB iste dužine, ali je MSI uradio potpuno drugačiju naponsku jedinicu i koristi dodatne čipove za kontrolu napona i radnih frekvencija, ali i prednaponske zaštite. Kao što smo i ranije rekli – Radeon HD6850 kartice koje stižu na tržište su uglavnom drugačije, počev od kulera, pa do činjenice da imaju i nešto drugačiji layout. Tako i MSI R6850 Cyclone ima kuler načinjen od bakra, ali poniklovan, sa dva heat-pipe-a. Ventilator koji koristi ima promer od čak 90 milimetara.
       

      Radeon HD6850 je nešto sporija verzija Single GPU implementacije Barts tehnologije, koja ima 960 aktivnih streaming jedinica i koja radi na 775 MHz. Broj TMU (teksturnih) jedinica je smanjen, ali je memorijska magistrala i dalje 256-bitna. 1 GB GDDR5 memorije radi na 1000 MHz, efektivnih 4 GHz, što daje propusnu moć memorije od 4 gigabajta po sekundi. MSI je R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC overklokovao na 860 MHz za jezgro i 4400 MHz za VRAM.

      Sam PCB, tj. layout je relativno jednostavan za ovako naprednu karticu, najpre jer je sistem za napajanje potpuno digitalan. Naponski segment koji “hrani” GPU, ovoga puta nije baziran oko CHIL voltage kontrolera (kao referentni modeli) i realizovan je u čak 6+1 phase konfiguraciji. Poređenja radi, stadardni Barts Pro dizajn podrazumeva 3+1 phase naponsku sekciju, a razlike između ta dva dizajna možete videti ispod na slikama. Naponska jedinica je sastavljena od Military Class komponenti druge generacije, što podrazumeva Hi-c Cap (highly conductive capacitor) kondenzatore sa jezgrom načinjenim od tantaluma, metala koji je bolji provodnik od bakra ili aluminijuma i obezbeđuje i do petnaest puta manje “curenja” i interferencije, a samim tim otvara put ka stabilnijim naponima pri opterećenju i manjoj mogućnosti za grešku tokom overkloking sesija.  SFC (Super Ferrite Choke) prigušnice imaju 30% veći kapacitet i efikasnije su 10% u odnosu na one koje koristi konkurencija, dok je ostatak kondenzatora (koji nije Hi-c Cap tipa), oklopljen aluminijumom, što je, ruku na srce, već godinama standard na iole skupljim komponentama.

      Iako kartica ima dosta skuplje i bolje komponente na naponskoj jedinici, MSI se odlučio da osnovni kontroler ne bude standardni CHiL naponski regulator sa referentnog modela, već nešto jeftiniji uPI uP6219, za koji, opet, MSI Afterburner poseduje sve ICC profile za promenu radnih napona. Kartica se napaja preko PCIe x16 magistrale i jednog 6-pinskog PCI Express konektora, smeštenog na samom kraju PCB-a. Kao što smo i pomenuli, MSI je pored poslednjeg u nizu memorijskih čipova, smestio “switch” na kome je moguće izabrati dva različito profilisana BIOS-a (nešto što je AMD uveo kao standard na Radeon HD6900 seriji kartica). Naravno, BIOS-e nije moguće promeniti “u letu”, već nakon prebacivanja sa “silent” na “performance” mod i obrnuto, morate restartovati sistem.

      Standardni Radeon HD 6850, kao i već opisani modeli, pa i R6850 Cyclone iz MSI-ja, poseduju čak četiri video konektora spremnih za prikaz XHD rezolucije, dok ih je prethodnik imao tri. Tu su, dakle, Dva DVI-I konektora, od kojih je jedan Single, a drugi Dual-Link i jedan HDMI 1.4 su tu, a AMD je posebno ponosan na implementaciju dva nova DisplayPort 1.2 priključka. Barts GPU ima šest TMDS linkova tj. transmitera. Kada se jednom rasklopi rashladni sistem, prvo što ćete zapaziti je da je GPU zarotiran za 45 stepeni u odnosu na ravan matične ploče. Kao i jači model, i Radeon HD6850 koristi Hynix GDDR5 memorijske čipove. Osam čipova kapaciteta od jednog gigabita, rade na naponu od 1.42V i sposobni su za frekvenciju od 1250 MHz (5 GHz, efektivno). Referentni modeli su imali prvu generaciju ovih čipova sa oznakom H5GQ1H24AFR-T2C, dok MSI R6850 Cyclone OC ima čipove sa oznakom H5GQ2H24MFR-T2C. Na kartici su podešeni na 1100 MHz (4.4 GHz, efektivno), što je dosta brže od 4.0 GHz na koliko radi referentni model. Iako bi ovi čipovi trebalo da mogu da rade na 5.0 GHz, prosečni maksimum za Radeon HD6800 seriju kartica je oko 4.8 GHz, jer je Barts-ov memorijski kontroler nešto jednostavniji i inferiorniji od onog kod Cypress, a pogotovo u odnosu na kontroler kod Cayman GPU-a.
       

      PCB dizajn referentne Radeon HD6850 kartice

       

      PCB dizajn MSI R6850 Cyclone OC kartice

      Kuler je deluje da je jednostavniji od onih koji se nalaze na drugim karticama, ali to je zato što nema plastčnih delova niti bilo čega što bi prekrilo GPU. Dve bakarne toplotne cevi su poniklovane, a nisu u direktnom dodiru sa GPU-om. Listići koji se prostiru preko svakog od njih su posebno profilisani tako da se u njima ne zadržava prašina. Mesto na kome kuler dodiruje GPU, na njegovim ivicama, posebno je ojačano i precizno obrađeno kako bi bakarni umetak na donjoj strani na najbolji način legao na površinu jezgra. Za bolju distribuciju toplotne energije, brinu se, dakle, široke toplotne cevi, ali sam kuler nije previše masivan, pa nije ni čudo što je za Cayman modele bio potreban ozbiljniji Twin Frozr II rashladni sistem. Ipak se GPU sa 1.7 milijardi tranzistora dosta manje zagreva od onog koji ima tri milijarde… 90-mm ventilator kod MSI R6850 Cyclone akceleratora je veoma tih čak i u performance modu, što nam se prilično dopalo, ali smo i očekivali da će tako biti. Pogledajmo i specifikaciju:
       

      Test sistem

      PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
       

      Procesor

      Intel Core i7 920 @ 4000 MHz

      Matična ploča

      ASUS P6T Deluxe OC Palm Edition Intel X58 Chipset

      Memorija

      3 x 2Gb Geil PC2-16000 2000 MHz @1.65V

      Hard Disk

      Samsung SpinPoint F1, 320 GB, 16MB Cache
      Western Digital Caviar Black 7500 AALS, 750GB, 32MB Cache

      Video Karte

      NVIDIA GeForce cards tested on ForceWare 275 series of drivers
      AMD Radeon cards tested on Catalyst 10.12 i 11.1 + hotfix
      Windows 7 x64 version of drivers, ofc.

      Monitor

      Samsung SyncMaster 244T / 245T

      Cooling, Case, PSU

      CoolerMaster Hyper Z600
      CoolerMaster Cosmos ESA 1010*
      CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 1100W*
      * – ustupio Cooler Master

      DVD uređaj

      Optiarc DVD Recorder, SATA II

      Optički uređaj

      Pioneer Blu Ray reader

      Operativni sistem

      Windows 7 Enterprise Edition 64-bit

      Napomena: Pre testiranja smo u Catalyst i ForceWare drajverima podesili najviši nivo detalja (High Quality), isključili Catalyst A.I., a kod novih Cayman kartica smo PowerTune stavili na +20%.

      FutureMark 3DMark 11

      Poslednje izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 11 kompatibilnim akceleratorima. Novi game testovi iz verzije “05” koriste Shader Model verzije 5.0 i DirectCompute 11. Nakon ne tako atraktivnog Vantage-a, 3DMark 11 ponovo izgleda fantastično, sa kompleksnim shader programima (mapiranje neravnina, tessellation, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, deffered shading, SSAO, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric fluida), ali i dosta postprocesing efekata. Mi smo testirali u standardnim performance i extreme modovima, a po rezultatima se vidi da je novi 3DMark napravljen tako da još dugo bude interesantan i zahtevan benchmark program koji će dobrano opteretiti CPU i grafički podsistem.
       

      FutureMark 3DMark Vantage

      Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…

      Unigine DirectX 11 Heaven Benchmark 2.0

      Kompanije Unigine je predstavila svoj prvi DirectX 11 benchmark pod nazivom “Heaven”, koji koristi sopstveni 3D rendering engine, koji ima codepath za izvršavanje pod OpenGL, DirectX 9, 10 i 11 verzijama API-ja. Demo izgleda u najmanju ruku impresivno, te za sobom ubedljivo ostavlja sve što je FutureMark uradio u poslednjih nekoliko izdanja svojih benchmark programa. Kao i većina prvih DirectX 11 benchmark programa i igara, i “Heaven” u DX11 modu podržava i žestoko se oslanja na hardverski tesselation za prikaz izuzetno detaljnih površina na objektima, kao i naprednu implementaciju screen-space ambient occlusion (SSAO) tehnologije. Pored svega, tu su i volumetrijski efekti za prikaz detaljnih, realističnih oblaka. Posebno je interesantna opcija walk ili fly through, pa nam je izuzetno žao što ovaj demo nikad nije prerastao u neku igru. Mi smo koristili novu DirectX 11 verziju (2.0) koja ima još detaljniji “tesselation”…

      Call of Juarez: Bound in Blood benchmark

      Call of Juarez: Bound in Blood je multiplatformska TPS igra i nastavak čuvenog western hita istog naziva, koji je izašao samo za PC platformu. Pokreće ga četvrta generacija Chrome Engine-a, koja i u implementaciji za PC, ali i za Xbox 360 i PS3 podržava per-pixel metode osvetljenja i senčenja (normal mapping, virtual displacement mapping, environment mapping) kao i napredniju implementaciju deffered shading-a, doduše samo kroz DX10 verziju na PC platformi. Prikaz terena je realističniji nakon što je uveden poseban geo-mipmapping algoritam koji smanjuje broj poligona i žestoko se oslanja na height-map shader. Postprocessing efekti uključuju i maksimalno 64-bitni HDR, dinamičke i statičke meke senke, full screen motion blur, bloom, glow, depth-of-field, ambient occlusion, tone-mapping, edge AA, itd. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju. Pogledajmo rezultate:

      Call of Duty: Modern Warfare 2

      Call of Duty: Modern Warfare 2 je sledeća u nizu modernih arkadnih simulacija građanskih ratova i drugih političkih i verskih okršaja širom planete zemlje. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzija World at War i Modern Warfare. Broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je izuzetno veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi DirectX 9.0 i DirectX 10, a mi smo, naravno, testirali sa najvišim brojem detalja. Pogledajmo rezultate:

      Resident Evil 5 benchmark

      Ova survival horror igra je inicijalno razvijena za Xbox 360 i PlayStation 3, a nedavno se pojavio i Benchmark Demo za PC, ali i kompletna igra. Razvojni tim Capcom stoji iza naslova kakvi su Lost Planet i serijal Onimusha, pa je jasno da je grafička prezentacija na visokom nivou, a posebne reči hvale se mogu uputiti za optimizaciju, jer je ova igra, kao jedna od najlepših akcionih arkadnih igara ovog tipa na PC plaformi istovremeno i jedna od najmanje zahtevnih. Engine se oslanja uglavnom na funkcije DirectX 9.0c API-ja, mada igra zvanično podržava DirectX 10, ali ne koristi njegove napredne mogućnosti. Na PC platformi, igra podržava i GeForce 3D vision sistem naočara koji omogućava dublji “immersion” u samu igru. U benchmark demou, koji je izašao mesecima pre same igre, sva podešavanja smo postavili na maksimum i testirali sa i bez anisotropic i antialiasing filtera. Testirali smo DirectX 10 verziju. Pogledajmo rezultate:

      Warhammer 40.000: Dawn of War II

      Dawn of War II je strateška i role-play igra smeštena u Warhammer 40,000 univerzumu i bazirana je na Essence 2.0 verziji engine-a. Prethodna verzija je pogonila igre Company of Heroes sa nastavcima (Opposing Fronts i Tales of Valor), a mi smo istu koristili nekoliko godina. Aktuelna verzija, Essence 2.0 donosi mnoge nove tehnologije, pa i Dawn of War II izgleda znatno atraktivnije od pomenutih prethodnika. Tako je sada u engine-u podrška za High Dynamic Range osvetljenje, dinamičko osvetljavanje i senčenje, normal mapping i napredna skeletalna animacija. Takođe, Dawn of War II je prva RTS strateška igra koja je donela i detaljan prikaz lica pri većem zoom-u na boljno polje, tu uključujući i facijalne animacije! Naravno, mi smo koristili najzahtevnija podešavanja u okviru same igre, koja poseduje i sopstvenu benchmark skriptu.

      BattleForge

      Umesto serijala BattleField i njegovih brojnih nastavaka, ovoga puta smo se odlučili da koristimo nešto adekvatniju igru za merenje performansi modernih grafičkih akceleratora. U pitanju je BattleForge, igra koju je razvio Phenomic, koji je zaslužan i za fenomenalni Spellforce RTS-RPG serijal igara. Igra je, kao i njeni prethodnici u svoje vreme, izuzetno napredna i atraktivna, a oslanja se na DirectX 10.1, što donosi i podršku za osnovnu verziju SSAO. Unutar igre postoji i benchmark demo, koji je prilično zahtevan, čak i za ono što ćete tokom igranja iste igre iskusiti (ako se neko seća Quake III Crusher demoa, zna na šta mislimo), jer je u sceni fenomenalan broj jedinica sa puno detalja, detaljne teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, pomenuti SSAO, te post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima:

      Far Cry 2 Benchmark

      Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.

      Crysis Warhead

      Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice – Crysis – ili o njenoj kraćoj, ali još intenzivnijoj stand-alone ekspanziji – Crysis Warhead?. U odnosu na bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis uz najviša setovanja izgleda bar za dva koplja iznad, što je iznenađujuće za naslov koji puni svoju treću godinu postojanja na tržištu. Tokom testiranja smo koristili Ultra Quality Screenshot Config podešavanja aktuelnog CCC mod-a (bez Time of Day modifikacije), koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja, veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije. Osim toga, vredi napomenuti da je u pitanju apdejtovana, 1.21 verzija igre koja je donela i 64-bitni Crysis.exe fajl, pa je tako i Crysis Warhead testiran pod DX10/Windows 7 okruženjem, naravno, baš sa ovom verzijom same aplikacije.

      Left 4 Dead 2

      Nama veoma drag serijal Half Life, zamenili smo modernijom i intenzivnijom surival-horor akcionom igrom, koja poseduje ugrađeni benchmark demo. Left 4 Dead 2 je poslednji hit iz Valve radionice, a kao i njegov prethodnik, izrađen oko poboljšane verzije Source 2.0 endžina, korištenog još i u poslednjoj HL2 Episode 2 igri. Igra je smeštena u apokaliptičnu blisku budućnost, nakon pandemije virusa koji je veći deo planete pretvorio u zombije na stereoidima, dok je deo preživelih ostavio da rade upravo to – preživljavaju. Igra je najzanimljivija u kooperativnom multiplejer režimu, koji se može igrati kao versus mod (slično deathmatchu) ili kao co-op kampanja. Poboljšanja na Source “motoru” obuhvataju bolju podršku za višejezgarne procesore, animacija koja se oslanja na integrisani fizički endžin, prilično je dorađen i AI, a dodate su i novine koje nismo viđali u Half Life igrama, kakvi su self-shadowing, normal mapping i veliki broj post-processing trikova koje Valve objedinjuje pod nazivom cinematic visual effects (color contrast, sharpening, multi-focusing, film grain, vignetting itd.). Pogledajmo rezultate koje smo postigli uz najviši nivo detalja.

      S.T.A.L.K.E.R: Call of Pripyat

      Nakon izlaska naslova S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl i Clear Sky, ukrajinski razvojni tim GSC Game World se ponovo okušao u oživljavanju Zone, kroz poslednje izdanje iz serijala: Call of Pripyat Clear Sky. Ovoga puta, kontaminirana teritorija pod nazivom Zona izgleda još impresivnije nego ranije, jer nova verzija engine-a podržava neke od najnaprednijih i najzanimljivijih DirectX 11 specijaliteta. Pored mnogobrojnih novih i starih efekata poput smene dana i noći, realističnih sunčevih zraka, kiše, munja, mokrih materijala, tu su sada i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), zatim realističniji modeli zahvaljujući hardverskoj podršci za Tesselated Game Characters, ali i posebni DX11 Contact Hardening Shadows. HDAO omogućava da ambijentalna svetlost realistično prodre i do prostora u kome nema direktnog izvora svetlosti, te rasipa baš kao i u realnom svetu, ali bez implementacije zahtevnih radiosity senčenja. Uz per-sub-pixel preciznost izvršavanja shader rutina, “Zona” nikad nije izgledala realnije. Mi smo koristili demo koji je posebno kreiran samo za testiranje performansi grafičkog podsistema.

      Colin McRae DIRT2

      Još arkadniji i dodatno udaljen od “realnosti” kojima je nekada, bar na momente težio originalni Colin McRae naslov, DiRT 2 koncipiran je slično kao i drugi Codemasters-ov hit, (GRID), sa kojim deli i engine na koji se oslanja. Ego, unapređena verzija Neon endžina, korištena u prvom DiRT-u (1997.), donosi realističniji “damage model”, preciznije osvetljenje i sistem senki, a usput je dosta bolje optimizovan od prethodnika, posebno kada je multi-threading u pitanju. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360, ali je u odnosu na ovu verziju posebno poboljšana i dorađena za DirectX 11 kartice, pa je tu podrška za sistem koji povećava broj poligona, što se posebno dobro vidi na efektima talasanja vode i pojedinim animiranim modelima i površinama u igri. Nakon primene modernih motion blur, bloom, HDR i drugih post-processing efekata, igra zaista izgleda fenomenalno. Mi smo sve opcije postavili na maksimum. Pogledajmo rezultate:

      Tom Clancy's H.A.W.X 2.

      H.A.W.X 2 je borbena avio simulacija arkadnog tipa, koja poseduje i priču koju je osmislio čuveni američki pisac Tom Clancy, direktni krivac za veliki uspeh hit serijala kakvi su Rainbow Six, Ghost Recon, Splinter Cell i EndWar. Radnja koja prati tok igre, prepliće se upravo sa naslovima Tom Clancy's Ghost Recon Advanced Warfighter 1 i 2, kao i RTS igrom EndWar. H.A.W.X poseduje dva moda – safe (ERS) i advanced (ERS off), pri čemu je ovaj drugi i vizuelno dosta atraktivniji, ali i za nijansu realniji (avioni dosta lakše padaju u kovitlac). Ipak, treba znati da igra predstavlja najčistiju moguću arkadu, jer sa avionima ne možete nigde sleteti, ali ni usporiti ispod 900 km/h, čak ni sa onim koji to u realnosti mogu (npr. Sea Harrier britanske mornarice). Modeli aviona su vrlo detaljni, a teksture i okolina skoro foto-realistični (korištene su GeoEye Earth-imaging IKONOS mape). Sama igra je prilično dobro optimizovana, pogotovo ako je pokrenete u DirectX 10.1 modu (na odgovarajućoj kartici, naravno), a mi smo testirali na najvišem nivou detalja.

      Metro 2033

      Kao i S.T.A.L.K.E.R, i ovo je jedna od igara koja dolazi iz “istočnog bloka”, jer su na njoj radili programeri i dizajneri zaduženi baš za pomenuti naslov, okupljeni u novom timu (4A Games). Igru pokreće moćni engine koji je portovan i za Xbox 360, PlayStation 3, ali je u startu razvijan za Windows platformu. Prema onome što se zna, engine ima dosta toga zajedničkog sa poslednjom iteracijom X-Ray “motora” koji je korišten za igru S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl, a u verziji za PC podržava i NVIDIA PhysX i DirectX 11. Sama igra Metro 2033 izgleda značajno bolje na high-end PC računaru nego u verzijama za konzolu, pa osim realističnih senki i osvetljenja, velikih tekstura i uverljivih efekata kiše, munja i različitih materijala i podloga, tu su ponovo i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), te ultra-detaljni modeli na kojima je primenjen “tesselation”, posebne DX11 senke itd. Mi smo, naravno, uključili sve što je bilo moguće i krenuli u testiranje…

      Just Cause 2

      Just Cause 2 je sand-box igra razvijana za PC, Xbox 360 i PS3, ali koja nije samo još jedna prosečna multiplatforma koja izgleda veoma slično na sve tri igračke konzole. Avalance Engine 2.0 je veoma skalabilan, pa na igračkim konzolama izgleda prilično dobro, ali rudimentarno u odnosu na vizuelnu raskoš koja se postiže na jakim PC računarima sa akceleratorima koji podržavaju DirectX 11. Osim ogromnih prostranstava kakvi do sada nisu viđani u jednoj PC igri, a koji se sasvim slobodno mogu uporediti sa prostorno znatno manjim Crysis mapama, Just Cause 2 nudi i daleko bolju optimizovanost, te brz i tečan realtime rendering realističnih senki i osvetljenja, sve sa velikim i detaljnim modelima i teksturama, kao i uverljivim efektima eksplozija, dima, magle, te meteoroloških uslova… Tu su, naravno i impresivni DOF, realističan haze i subsurface scattering, kao i SSAO, dok vodene površine podržavaju i DX11 “tesselation”. Testirali smo sa maksimalnim detaljima…

      Bonus igra – StarCraft II

      Bonus igra – Mafia II

      Bonus igra – Aliens vs. Predator

      Overclocking

      Kao što smo i ranije pisali, naše Barts Engineering Sample kartice nisu bile mnogo raspoložene za OC, pa smo Radeon HD6850 sa 750 MHz ubrzali do 850 MHz (većina modela ide preko 900 MHz), a memoriju sa 1000 MHz, na 1125 MHz (tačno 4500, efektivno). Sledeći na redu, ASUS Radeon HD6580 DirectCU je, uz dizanje napona na nekih 1.34V radio uvek stabilno na 1000 MHz. Na malo nižem naponu, 1.3V, što je maksimum za MSI Afterburner, R6850 Cyclone je radio na 990 MHz. Na nekim forumima smo pronašli podatak da je moguće ići na 1060 MHz na višim naponima (verovatno sa novim ASUS OC utility-jem koji sada radi sa svim karticama), ali se naš primerak pomalo previše zagrevao u takvim scenarijima, pa nismo hteli da preterujemo, te smo uspeli da napravimo stabilnih 990 MHz na naponu od 1.302V. Neki maksimalan takt koji smo postigli je bio 1010 MHz, ali na njemu je već bilo malo smetnji i zbog temperature nismo hteli da proveravamo da li je moguće izvući 1050 MHz, a da bude stabilno. Ipak, kako kartica koristi “drugu generaciju” Hynix GDDR5 1250 MHz memorije, 4560 MHz koliko smo postigli sa ASUS modelom, pokazalo se kao skromno, jer smo sa MSI R6850 Cyclone “išli” do 4800 MHz! Da bismo videli kako se ovi „klokovi“ mogu uporediti sa stock učestanostima za Radeon HD6850 i HD6870, ubacili smo i njih u tabelu, a dodali smo i „max“ radne učestanosti koje smo postigli kod „sempl“ modela. Takođe smo u igri Crysis Warhead i 3DMark 11 „provrteli“ MSI i na “njegovom defaultu” – čisto da se vidi koliko se “gubi” kada ne overklokujete.

      Pogledajmo i rezultate:

       

      Zaključak

      Udarni model iz segmenta srednje klase sada je dostupan još širem krugu korisnika, jer se po ceni od 160-ak evra dobija vrlo overklokabilna i brza igračka kartica, koja će biti dovoljna, prema onome što i sada znamo – čak i za ugodno igranje novog Crysis 2 FPS-a i verovatno najveće PC akcione igre u 2011. godini. AMD sa Barts-om nije mogao da napravi bolji kompromis. Radeon HD6850 kada se overklokuje, dostiže i Radeon HD6870 na „default“ taktu. MSI R6850 Cyclone Power Edition OC je jedna od najboljih kartica iz klase Radeon HD6800 i svakako najbolji izbor za uložen novac. Ima kvalitetnu naponsku jedinicu, moćan OC softver (MSI Afterburner) i dva moda rada, od kojih u tišem zaista radi veoma tiho, čak i kada se igrate. Konkurencija u ovoj klasi nudi samo stare GeForce GTX 460 modele, od kojih je Radeon HD6850 ipak dost brži, pa sada očekujemo zaista mnogo od akceleratora koji koštaju oko 150 evra.

      MSI R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC – Benchmark Highly Recommended Award

      Još jednom nije zgoreg istaći da Radeon HD6800 serija nije performance serija, pa se za igranje u XHD rezolucijama ili uz jako visok nivo umekšavanja ivica i anisotropnog filtriranja tekstura preporučuju nešto skuplji Radeon HD6900 modeli. Radeon HD6800 serija donosi brži tesselator, efikasniji i bolje izbalansiran gaming “pipeline”, veći OC potencijal (pogotovo uz modele sa boljom naponskom sekcijom i hlađenjem – kakav je MSI R6850 Cyclone), a sve uz nižu potrošnju pod opterećenjem i tokom mirovanja. Takođe, AMD je krenuo sa sopstvenom Stereoscopic 3D gaming inicijativom, poboljšao je EyeFinity, koji je sada smisleniji sa samo jednim akceleratorom u sistemu. Tu su i HDMI 1.4, DisplayPort 1.2 i novi Unified Video Decoder 3.0, koji ubrzava i MPEG2 i DivX video kodeke. Iako sample primerci kartica nisu bili previše raspoloženi za OC, MSI je pokazao da je Radeon HD6800 GPU veoma dobar overkloker. Ono što nam se, ipak, najviše dopada kod MSI R6850 Cyclone 1GD5 Power Edition OC kartice je činjenica da podržava podešavanje radnih napona “out of the box”, kao i stabilan rad na višim frekvencijama zahvaljujući 6+1 phase naponskoj sekciji. Cyclone kuler ima veliki i tih 90mm ventilator koji obezbeđuje 14 stepeni nižu radnu temperaturu i do 5 dBA tiši rad. Nekima će se dopasti opcija za mogućnost promene “tihog” i “performance” BIOS-a, ali u svakom slučaju, radi se o jednoj od najboljih Radeon HD6850 kartica na tržištu i verovatno najboljoj koju smo testirali.

      Karticu na test ustupio MSI Balkan.

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test