Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
NVIDIA GeForce 9600GT (Gainward, Gigabyte & XFX)
Uvod
Kompanija koja je zaslužna za osam sjajnih generacija GeForce akceleratora ima samo razloga za slavlje. Protekla godina je bila jedna od njihovih najuspešnijih, bar ako posmatramo profit, ali i jedna od vrlo dobrih ako se računa i rast kompanije. Poslednji kvartal, NVIDIA je prijavila kao najuspešniji, pa je sada vrednost kompanije procenjena na skoro 13 milijardi američkih dolara, što je oko 3.5 puta više od vrednosti kompanije AMD, bar ako je verovati analitičarima IT tržišta. Tokom februara, najavljena je i završena akvizicija kompanije Ageia, koja je poznata po razvoju softverske (ranije i hardverske) komponente za kalkulaciju fizike u igrama i drugim 3D aplikacijama. Uskoro bi, tako, mogli videti implementaciju rešenja za akceleraciju fizike u igrama, bilo da se za fiziku koristi isti GPU koji radi sa grafikom, ili dodatni GPU u nekom Hybrid SLI sistemu, koji bi se ekskluzivno posvetio kalkulaciji fizike. Nakon zaista uspešne GeForce 8 familije grafičkih čipova, čiji je tržišni život bio neočekivano dug, čak iako u obzir uzmemojesenji refresh u vidu G92 GPU-a, NVIDIA u 21. februara “tiho” predstavlja GeForce 9600 GT, prvi grafički akcelerator iz nove, GeForce 9 familije kartica. Tokom marta nas (uz premijeru na CeBIT-u) očekuju i GeForce 9800 GX2, Dual G92 kartica koja će ponuditi performanse dva GeForce 8800GTS 512MB akceleratora u SLI režimu i verovatno sledeći najbrži akcelerator na tržištu, ali i još neki modeli iz nižih klasa. Kako stvari za sada stoje, na novi ultra high-end GPU ćemo još sačekati, mada se šuška da G92 zapravo ima 384-bitnu memorijsku magistralu i da će upravo ovaj video procesor biti upotrebljen i kao pogon za najbrži single-GPU akcelerator, koji bi mogao da dobije oznaku GeForce 9800 GTX. NVIDIA je zainteresovana i za deo tržišta mobilne grafike, pa će uskoro biti predstavljena i GeForce 9 rešenja za prenosne računare, a posebno je zanimljiv i već najavljeni APX 2500, GPU namenjen hand-held uređajima iz PDA i GPS klasa, ali i mobilnim telefonima. Ovaj procesor može da radi u OpenGL 2.0 i Direct3D okruženju, poseduje interfejs za brzu obradu digitalnih fotografija, te se može “vezati” za kameru (koju svaki uređaj iz pomenutih klasa danas poseduje), a u kompaniji su vrlo ponosni i na činjenicu APX 2500 radi i hardversku akceleraciju videa (kao i GeForce 7 procesori) do rezolucije 720p.
Međutim, ako se vratimo na discrete grafiku, videćemo da ni AMD nije poslovao toliko loše u određenim segmentima. Pre nego što su na tržištu bili prisutni sa Radeon HD3870 X2 akceleratorom, koji ih je još jednom vratio u high end, u AMD-u su mogli da budu samo zadovoljni sa onim što su postigli Radeon HD2400 i HD2600, a kasnije i na nešto višoj lestvici pozicionirani HD3850 modeli. U tom trenutku, NVIDIA je morala da se izbori sa deficitom G92 baziranih modela, a onda plasira i jači, GeForce 8800 GTS model i “sredi” kanal: nezgodna stvar kada radite „apdejt“ proizvoda leži u činjenici da svi žele nove modele, dok je teško osloboditi se starih, ali i ubediti drugačiji krug kupaca da im je potreban novi, skuplji model sa istim imenom (čak iako je on brži). I nakon svega, između sjajno pozicioniranih i vrlo konkurentnih GeForce 8800 GT kartica, čije se cene kreću oko 200 evra, kao i sve jeftinijih i GeForce 8600 GTS akceleratora, ostala je vrlo velika praznina – ovoga puta ne toliko velika kada posmatramo cenu, koliko je velika kada su u pitanju performanse. Jer, sa jedne strane imamo grafički čip koji radi na jako visokim učestanostima, sa 256-bitnom magistralom i 112 shader procesora, kao i 512MB memorije, koji se može kupiti za 180 evra, a sa druge akcelerator sa 32 streaming procesora, mnogo manje TMU i ROP jedinica, 128-bit magistralom i dva puta manje video memorije, koji košta 140 evra i čije je prisustvo na tržištu postalo gotovo besmisleno od kako su se pojavili Radeon HD3850 akceleratori. Bilo je jasno da „zelenom timu“ nedostaje GPU koji bi koristio 256-bitnu magistralu, imao 64 shader procesora i 256 do 512MB memorije, koji bi predstavljao mainstream klasu GeForce kartica na najbolji mogući način. Kao i ranije sa GeForce 6800 i 7900GS akceleratorima, i ovoga puta je, kao prva pomoć, uskočio jedan „GS“ – GeForce 8800GS, baziran na G92 GPU-u. Setimo se, GeForce 6800GS je poslužio dok se na tržištu nije pojavio GeForce 7600 GT, dok je 7900GS bio tu da „premosti“ čekanje na GeForce 8600 GTS, koji je i u trenutnku kada je predstavljen, za veliku većinu predstavljao pravo razočarenje. Ponovo nezvaničan model, GeForce 8800GS stiže sa 96 shader procesora i 192-bitnom memorijskom magistralom koja uslovljava neobičnih 384MB video memorije (još više isključenih jedinica unutar G92 čipa). Ova kartica dobija cenu koja se gotovo poklapa sa daleko, daleko sporijim starim GeForce 8600 GTS akceleratorima, a sve to kako bi ovaj cenovni segment bio popunjen dok ne dođe GeForce 9600 GT. Zdrava logika nam govori da bi GeForce 9600 GT morao da ponudi slične performanse kao i 8800 GS. Od njega ima manje shader jedinica (64 prema 96), ali ima širu memorijsku magistralu (256-bit prema 192-bit) i radi na višim učestanostima. I, u ovom tekstu ćemo se upravo pozabaviti novim modelom, GeForce 9600 GT baziranim na novom grafičkom čipu G94.
G94 GPU – još derivata
G94 GPU svoju arhitekturu deli sa G92 čipom, koji se nalazi u GeForce 8800 GT i GTS karticama sa 512MB memorije, ali i manje brojnim GeForce 8800 GS modelima. Iako se radi o prvom modelu koji nominalno pripada devetoj generaciji GeForce proizvoda, G94 nema novina u feature-set-u (dakle, nema podrške za DirectX 10.1 tj. Shader Model 4.1, ali ni nekih drugih poboljšanja). Na G94, dakle, možete gledati kao na G92 sa dva puta manje “mišićne mase”, jer ima 64 unified streaming processor jedinice. Naravno, queue baferi i ceo sistem keš memorija je pojednostavljen, pa neke 0d njih služe kao podrška na različitim nivoima pajplajna.
Model
NVIDIA GeForce 9600 GT 512MB
NVIDIA GeForce 8800 GT 512MB
NVIDIA GeForce 8600 GTS 256MB
NVIDIA GeForce 8600 GT 256MB
ATI Radeon HD 3870 512MB
ATI Radeon HD 3850 256MB
Core Code
G94
G92
G84
G84
RV670
RV670
Transistor Count
504 milion
754 million
289 million
289 million
666 million
666 million
Manufacturing Process
65nm
65nm
80nm
80nm
55nm
55nm
Core Clock
650MHz
600MHz
675MHz
540MHz
775MHz
670MHz
Stream Processors
64 Stream Processors
112 Stream Processors
32 Stream Processors
32 Stream Processors
64 Shader units consisting of 320 Stream Processors
64 Shader units consisting of 320 Stream Processors
Stream Processor Clock
1625MHz
1500MHz
1450MHz
1190MHz
775MHz
670MHz
Texture Mapping Units (TMU) or Texture Filtering (TF) units
32
56
16
16
16
16
Raster Operator units (ROP)
16
16
8
8
16
16
Memory Clock
1800MHz GDDR3
1800MHz GDDR3
2000MHz GDDR3
1400MHz GDDR3
2250MHz GDDR4
1660MHz GDDR3
DDR Memory Bus
256-bit
256-bit
128-bit
128-bit
256-bit
256-bit
Memory Bandwidth
57.6GB/s
57.6GB/s
32.0GB/s
22.4GB/s
72.0GB/s
53.1GB/s
Ring Bus Memory Controller
No
No
No
No
512-bit
512-bit
PCI Express Interface
PCIe ver 2.0 x16
PCIe ver 2.0 x16
x16
x16
PCIe ver 2.0 x16
PCIe ver 2.0 x16
Molex Power Connectors
Yes
Yes
Yes
No
Yes
Yes
Multi GPU Technology
Yes (SLI)
Yes (SLI)
Yes (SLI)
Yes (SLI)
Yes (CrossFire)
Yes (CrossFire)
DVI Output Support
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
HDCP Output Cable
Yes
Yes
Yes
Vendor dependent
Yes
Yes
Street Price
US$169 – 189
~US$219 – 259
~US$109 – 149
~US$90 – 120
~US$189 – 234
~US$149 – 169
Ako se setimo da je GeForce 8600 GT (ne GTS) bio sporiji u velikom broju slučajeva od GeForce 7600 GT-a, dok je GTS veliki broj igrača razočarao, onda je jasno da NVIDIA nije mogla da napravi istu grešku i drugi put. Štaviše, GeForce 9600 GT je dosta brži i čak i nešto jeftiniji (u trenutku kada se pojavila) od kartice koju nasleđuje. Kao što smo ranije pomenuli, GeForce 8600 GTS je jedan dug period predstavljao ili preskupu ili presporu karticu, a potpuno je obesmišljen kada je na tržište stigao Radeon HD3850, koji je AMD tokom poslednjeg kvartala prošle godine prodavao u vrlo dobrim količinama. GeForce 9600 GT, po specifikaciji, deluje jako moćno za karticu čija cena ne prelazi cifru od 199 dolara, odnosno ne više od 150 evra na našem tržištu, sa sve PDV-om (8%). Na visoke radne učestanosti smo već navikli, pa 650 MHz za radni takt i 1800 MHz za memoriju i nije nešto što bi nas u prvi mah oborilo s nogu, ali ako sve to iskombinujemo sa 64 shader jedinice i 256-bitnom magistralom, onda dobijamo karticu koja je jako, jako moćnija od prethodnika.
Ako se uporedi sa modelom GeForce 8800 GT (odnosno G92 čipom u konfiguraciji za pomenutu karticu), shvatićemo da 9600 GT ipak ima nešto nižu sirovu snagu, ali ostaje bliži modelu 8800 GT nego 8600 GT, dok je potpuno suprotno kada gledamo cenu. GeForce 8800 GT poseduje 112 SP jedinica, 56 teksturnih i 16 render back-end (ROP) jedinica, dok G94 GPU ima 64 SP-a, 56 teksturnih i 16 ROP unit-a. Naravno, GeForce 9600 GT i nema za cilj da se takmiči sa slabijim G92 karticama, već sa konkurentom – Radeon HD3850 modelom, iako ne sumnjamo da će žestoko overklokovani™ modeli biti sposobni i da dostignu Radeon HD3870. U ovom trenutku, NVIDIA ima dosta dobro balansiranu ponudu kartica: u najnižoj klasi (50 do 70 evra) su tu i dalje GeForce 8400 i 8500 GS akceleratori, a u malo višoj će se još neko vreme zadržati GeForce 8600GT, sa novom, dosta nižom cenom (80 do 90 evra), sve dok ih ne zamene modeli sa oznakom GeForce 9400 i 9500 (G96 čip koji će najverovatnije biti smanjeni G84, mada je moguće i da će NVIDIA napraviti još manji čip, po snazi sličan G86 GPU-u). U srednjoj klasi će još nekoliko nedelja biti prisutni GeForce 8800 GS modeli (140 – 150 evra), koje će zameniti još jeftiniji GeForce 9600 GT (očekuju se i GeForce 9600 GS, sa sporijim DDR3 čipovima i u varijantama sa 256MB memorije), dok u višim klasama ostaju aktuelni GeForce 8800 GT i GTS 512 akceleratori, kojima se uskoro pridružuju GeForce 9800 GTX i 9800 GX2. Po prvim najavama, GeForce 9800 GTX bi trebalo da bude baziran na istom G92 čipu, najverovatnije i sa „starim“ DDR3 čipovima i u verzijama sa 512 i 1024MB memorije. Ove kartice bi trebalo da budu dostupne u već početkom marta, dok će GeForce 9600 GS stići u maju, a GeForce 9500 (G96) u junu tekuće godine.
Arhitektura
Kao što smo i napomenuli, G94 se od G92 razlikuje samo po tome što je kvantitativno manji – „kvalitet“ je zadržan, pa novi čip poseduje sve lepe osobine G92 GPU-a, uključujući i u odnosu na G80 poboljšane TMU jedinice. Dakle, jedinice za teksturni menadžment, tj. „teksturisanje“, prenete su iz G84, G86, tj. G92 akceleratora. Svaka od njih može da „provuče“ dva puta više bilinearno filtriranih teksturnih semplova u odnosu na teksturnu jedinicu kod G80. To svakako ne znači da će svaki G94 TMU biti u praksi toliko efikasniji od TMU-a kod G80, bar ne dok su primenjeni trilinearni modovi (trilinear ili trilinear + anisotropic). Pa ipak, brojne su tehnike koje pri pozivanju tekstura koriste nefliltrirane mape (veliki broj bump mapping algoritama, kao i novi parallax mapping. S obzirom na to da je veliki broj površina u modernim igrama upravo mapiran i displaement teksturama, ubrzanje će ipak biti prisutno i to u solidnom procentu. Upravo zato su i G92 (GeForce 8800 GTS 512MB) kartice efikasnije od starog GTX i Ultra modela, bez obzira na užu memorijsku magistralu.
Još jedna novina koju G9x čipovi imaju u odnosu na G80 je implementacija novih kompresionih algoritama unutar ROP (render back-end) jedinica. O tome smo pisali u prethodnim testovima (GeForce 8600 i 8500), međutim, NVIDIA tvrdi da su ROP-ovi dodatno poboljšani, pa ostaje samo da im verujemo na reč. Naime, svaka od podjedinica koje su zadužene za rasterizaciju i formiranje konačne slike je i do 15% efikasnija u odnosu na prethodna rešenja (NVIDIA ovde verovatno misli na G80), što je jedan od najbitnijih poboljšanja i, kao što smo videli, uspešno kompenzuje to što G9x čipovi imaju užu memorijsku magistralu. GeForce 9600 GT će u odnosu na prethodnu generaciju kartica imati bolje performanse i višu efikasnost i zbog toga što je kod G94 GPU-a (kao i kod G92) poboljšana i tehnika kompresije kolornih informacija. Jer, još ranije je NVIDIA, u želji da smanji saobraćaj kroz memorijsku magistralu, kreirala nove bafer algoritme koji omogućavaju kompresiju podataka o bojama za teksture i render targete unutar ROP jedinica. Kod G92 i G94 čipa, ovaj algoritam je poboljšan tako da je sada dovoljno veliki da isprati i modove kao što su 2560 x 1600 @ 4x MSAA.
Na kraju, u odnosu na G80, G92 (pa i G94 za svoju klasu) su prilično veliki grafički procesori. Istina, fizički su manji od G80 monstruma, ali znamo da G92 ima veći broj tranzistora. Ovo je bila neminovnost, jer je u novim čipovima integrisan NVIO engine, zadužen za sve video output-e, HDCP, HDMI, kompoziciju slike u SLI režimima i sl. Pa ipak, G94, sa svojih 240 kvadratnih milimetara, iako dosta manji od G92 (324 mm²), NVIDIA-u košta više nego što RV670 košta kompaniju AMD (192 mm²). G92 se, podsećanja radi, sastoji od 704 miliona tranzistora, G94 od čak 505 miliona, dok je RV670, koji ipak pripada „G92 klasi“ ima 666 miliona osnovnih poluprovodničkih elemenata.
PureVideo HD
PureVideo HD druge generacije je deo GeForce 8600, 8500 i 8400, ali ne i 8800 GTX i Ultra akceleratora. Naravno, u potpunosti je podržan i kod novih G92 i G94 video akceleratora, ali je audio kodek i dalje izostavljen. Za one koji se sa terminom PureVideo susreću prvi put, ponovićemo da se radi o naprednom sistemu za hardversku reprodukciju novih formata namenjenih za filmove visoke rezolucije. VC-1 i H.264 su izuzetno zahtevni kodeci, a ako želite kvalitetno i napredno filtiranje, kompenzaciju pokreta i najviši kvalitet reprodukcije onda će i skoro svaki budžetski dual-core CPU današnjice biti opterećeni i do 80-90% samo tokom dekodiranja, uz ogroman broj propuštenih frejmova i nemogućnost da se neki resurs preusmeri na druge zadatke. NVIDIA PureVideo koristi 3D pipeline samog grafičkog procesora i ubrzava reprodukciju i to kroz Windows Media Player, ali i nove verzije PoweDVD i WinDVD plejera. GeForce akceleratori sedme i osme generaciji omogućavaju akceleraciju video fajlova visoke rezolucije (GeForce serije 6 je ograničen na PureVideo (bez HD)), i imali smo priliku da vidimo kako opterećenje procesora sa 70-80% pada na 20-30% u slučaju kada je hardversko dekodiranje unutar drajvera obeleženo. PureVideo HD ima i mogućnost dinamičkog redukovanja šuma i izoštravanja slike, uz dodatno poboljšane performanse. Ne treba zaboraviti da će nove verzije kodeka uvek brzo biti hardverski podržane, pošto je PureVideo HD programabilan.
Novi model PureVideo HD „procesora” sadrži i BSP engine, koji omogućava od CPU-a potpuno nezavisno dekodiranje H.264, VC-1 i MPEG-2 formata rezolucije do 1920 x 1080 piksela uz bitrate od čak 40 i više Mbit-a po sekundi, sa in-vivo kalkulacija CABAC i CAVLC faza u ovim vrlo intenzivnim matematičkim procesima dekodiranja. Štaviše, u teoriji ćete, sa G86, G92 ili G94 GPU-om, moći da gledate Blu-Ray ili HD-DVD filmove čak iako imate jednojezgarni Sempron ili neki Celeron CPU. Ipak, treba napomenuti da NVIDIA PureVideo HD 2nd gen. zaostaje u dekodiranju VC-1 materijala u odnosu na konkurentski AVIVO, tj. da jednu fazu i dalje radi CPU. To ne važi za H.264 enkodovan video, koji se u svim fazama kodira pomoću GPU-a. Međutim, NVIDIA tvrdi da je i u odnosu na 8400, 8500, 8600 i 8800 GT PureVideo HD poboljšan, iako ga još uvek ne nazivaju “trećom generacijom”. Novine se svode na dinamičko podešavanje kontrasta i zasićenja boja, što je čisto softverska intervencija i biće moguća i kod GeForce 8600 GT i GTS, ali i novih 8800 GT i GTS 512 kartica. Ovo nije loš dodatak za korisnike koji koriste monitore za gledanje filmova i igranje igara, jer monitori često nemaju ili nemaju dobro rešen sistem intenziviranja kontrasta i saturacije boja, tim pre što se sami “ne bave” procesiranjem videa.
Međutim, grafički procesor u svakom frejmu analizira njen histogram (poput histograma kod digitalnih fotoaparata ili u Photoshop-u). Ako histogram pokazuje da frejm ima nizak kontrast ili loš balans, algoritam, u odnosu na željeni profil slike (vivid, high contrast itd.) radi izmenu levels-a, tj. povećava kontrast. Ono što je bitno je i to što se kontrast analizira i povećava po frejmu, tj. bez zakašnjenja, tako da su rezultati bolji nego kada se to radi neposredno, unutar engine-a nekog LCDTV uređaja ili monitora.
Jedna od lepih novina koje je doneo G92 GPU je bila i podrška za PCI-Express 2.0, koja je prisutna i kod G94. PCIe 2.0 donosi povećanje propusne moći sa 2.5 gigabita po sekundi, na čak 5 Gbps. To znači da će PCI-E x16 slot moći da „progura” do 8 gigabajta (8 GB!) po sekundi u oba smera, simultano. Dobra osobina novog porta je i kompatibilnost na niže – PCI Express 1.1 kartice će raditi u PCI Express 2.0 slotovima, ali i obrnuto (što nije bio slučaj sa AGP-om)! Dakle, PCI Express 2.0 kartice mogu da rade i na „starim” PCI Express 1.1 pločama. Novi “NVIO engine” unutar GPU-a ponovo podržava dva puna Dual Link DVI „signala”, uz obavezan HDCP, a sada je već iz čipa podržan i HDMI (nikakva dodatna elektronika na samoj kartici neće biti potrebna ako se partneri odluče da na svoje modele ubace i ovaj konektor, što bi mi svakako voleli da vidimo u praksi). Nova verzija NVIO engine-a u odnosu na onu koja je bila prisutna kod G8x čipova sada poseduje i podršku za novi DisplayPort interfejs, što znači da partneri mogu na kartice da postave i Dual Link DVI, HDMI 1.3 i DisplayPort priključke direktno i bez potrebe za dodavanjem eksterne logike. Upravo ove priključke ćemo i videti na karticama koje smo testirali u našem prvom testu GeForce 9600 kartica.
Kartice na testu: NVIDIA GeForce 9600GT (Reference Sample, Gigabyte & XFX)
Ono što nas najviše raduje kada je ova klasa kartica u pitanju (sub-150€ klasa) vezano je za količinu memorije i memorijsku magistralu! Nakon što je GeForce 9600 GT stigao sa 256-bitnom širinom i 512MB brze DDR3 memorije, teško da će se novi modeli vraćati na niže vrednosti. To je dobro za celu (igračku PC) industriju jer se baš ova klasa kartica uzima kao referenca pri razvoju igara. Referentne kartice su „klokovane“ na 650 MHz za GPU, 1625 MHz za shader procesore i efektivnih 1800 MHz za memoriju. Međutim, već smo videli da mnogi partneri nude i kartice na višim radnim učestanostima, koje se kreću od 700/1750/2000 MHz, pa i više…Ono što budemo naveli za referentnu sample karticu (NVIDIA GeForce 9600 GT) važi i za XFX GeForce 9600 GT i Gigabyte GV-NX96T512H-B kartice, pošto su fizički apsolutno identične (razlikuju se samo po nalepnici na kuleru), a imaju i iste radne učestanosti i verzije BIOS-a. Ipak, sve kartice smo posebno istestirali kako bi videli i krajnje domete kada je overklok u pitanju (mada su i ove vrednosti, kako se kasnije ispostavilo, prilično slične).
Zbog toga je bilo suvišno da iste rezultate ponavljamo tri puta u tabeli, rezultate ove tri kartice objavićemo u jednoj koloni. Gainward, kao i Palit i XpertVision, ali i Inno3D (sve ove kartice proizvodi Palit) svoje modele GeForce 9600 GT kartica podešavaju na 700 / 1750 / 2000 MHz, a one najčešće stižu i sa HDMI ili čak i DisplayPort konektorima i karakteriše ih malo drugačija naponska jedinica, o čemu ćemo pisati nešto kasnije. Neki proizvođači koriste identičan referentni PCB, ali drugačije hlađenje (ASUS i MSI, npr – koje bi tek trebalo da stignu na naš test i koje ćemo prikazati u posebnom, GeForce 9600 GT SLI testu). Za sada, pogledajmo referentnu GeForce 9600 karticu, kakve ćete najčešće i sretati u prodaji.GeForce 9600 GT nam je, bez nalepnice, putem njihove lokalne PR agencije, stigao iz kompanije NVIDIA.
Za klasu kojoj pripada, GeForce 9600 GT je prilično velika kartica – znatno duža od GeForce 6600, 7600, pa čak i 8600 GTS modela, koji su joj prethodili. To je i razumljivo, jer je magistrala po prvi put “dignuta” na 256 bita, a poznato je koliko je komplikovaniji deo sa izvodima od GPU-a ka memorijskim čipovima, zajedno sa svim filter jedinicama, naponskom sekcijom (otpornici, vodovi u više nivoa / slojeva) itd. I sam GPU zahteva mnogo ozbiljniju jedinicu za napajanje, jer se sastoji od čak pola milijarde tranzistora, što je još jedna rekordna brojka u ovoj klasi. No, može se reći da sada i Radeon HD3800 serija pripada klasi kartica koje koštaju manje od 150 evra (to važi bar za HD3850 model), a RV670 GPU ima 666 miliona tranzistora.
Sempl, Gigabyte i XFX kartice stižu sa radnim učestanostima od 650 MHz za GPU i 1625 MHz za shader procesore. GPU je „vezan“ za 512MB GDDR3 memorije koja je po default-u podešena na 1800 MHz (efektivno), što kartici daje bar 57.6 GB/s kada je u pitanju memorijski propusni opseg. Na ovim učestanostima radi GeForce 9600 GT sempl kartica, Gigabyte GV-NX96T512H-B i XFX GeForce 9600GT. Gigabyte bi uskoro trebalo da i na našem tržištu bude prisutan sa TurboForce serijom (klokovi na oko 700/2000), kao i sa Silent varijantom ove kartice. XFX već u ponudi ima tri varijante GeForce 9600 GT kartice od kojih smo mi testirali osnovnu. Brža, sa sufiksom XT, ima radne učestanosti od 680 / 1700 / 1900 MHz, dok Tripple-X varijanta, XFX GeForce 9600 GT XXX radi na 700 / 1790 / 2000 MHz.
Sve tri kartice koriste referentni NVIDIA single-slot rashladni sistem koji je sličan onom koji smo viđali na velikom broju GeForce 8800 GT kartica, ali sa ventilatorom većeg promera, što je najbitnije. Veći deo kulera je načinjen od aluminijuma, a jezgro koje dodiruje G94 GPU je od legure bakra. Površina čipa je lepo ispolirana, što važi i za finalnu obradu kulera. Sa gornje strane, veliki metalni profil sa 33 rebra, prekriven je crnom, glossy plastikom i nalepnicom proizvođača (odnosno bez nalepnice, u slučaju sempl kartice). Kuler je dizajniran tako da uvlači hladniji vazduh sa donjeg dela ploče i izbacuje ga prema konektorima kartice – ali ne i van kućišta. Ipak, “izduvnici” su smešteni sa strana, tako da se topao vazduh izbacuje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ravan ploče. Međutim, to nije sve: u kuleru se nalaze i tri bakarne toplotne cevi koje služe za efikasniju raspodelu toplotne energije kroz metalni profil koji ima solidnu površinu. Sada je već jasno kako je ovako tanak i naizgled skroman kuler spreman da ohladi GPU koji se sastoji od više od 500 miliona tranzistora i čiji najveći deo radi na taktu od blizu 2 GHz! NVIDIA-i je ipak bilo bitno da kreira model koji neće biti glomazan, već više elegantan, kako bi se omogućio što bolji protok vazduha u SLI sistemima (naravno, kartica ima jedan SLI konektor). Ugrađeni ventilator je prilično tih, troši nešto više od 0.85 Ampera i sposoban je za protok vazduha od 13.4 CFM. Pri maksimalnom broju obrtaja, ovaj dual ball-bearing ventilator pravi buku od 51 decibela, ali je u praksi dosta tih (osim na par sekundi kada se mašina inicijalizuje). U praksi, GeForce 9600 GT je dosta tiši od većine 8800 GT akceleratora sa single slot rashladnim sistemom.
Kartica raspolaže sa dva Dual-Link DVI porta i S-Video/HDTV komponentnim izlazom, a većina partnera isporučuje i DVI-HDMI adapter koji će „provući“ i zvuk ako na karticu dovedete audio sa ploče ili zvučne kartice na dvopinski S/PDIF priključak. Memorija koju koristi najveći broj GeForce 9600 GT kartica spada u Samsung-ovu BJ1A seriju (GDDR3). Ovi čipovi imaju kapacitet od 512 megabita, što znači da je za 512 Mb potrebno osam čipova. Rade na 1.8V, kod referentnih kartica, a u zavisnosti od napona mogu da rade i na 2000 i više MHz (kod overklokovanih modela se često povećava napon na 1.9-1.95V).
Gigabyte bundle: DVD sa drajverima, DVI-HDMI i DVI-DSub adapter, S-Video-Composite spliter, 2 x Molex-6-pin PCI Express adapter i uputstvo za instalaciju. Sve u svemu, prilično siromašan propratni paket, ali to nas neće mnogo nasekirati ako cena kartice bude odgovarajuće niska.
XFX bundle je još siromašniji, jer u odnosu na Gigabyte karticu, u pakovanju nedostaje adapter za HDMI. Tu su DVI-DSub adapter, S-Video-Composite spliter, 2 x Molex-6-pin PCI Express adapter, S-Video kabl i uputstvo za instalaciju, zajedno sa Gaming! Do Not Disturb kartončićem, koji možete okačiti na vrata svoje sobe, tako da vam roditelji ne ulaze – šta god unutra radili. Sve u svemu, simpatično.
Custom design: Gainward Bliss 9600 GT i Bliss 9600 GT Golden Sample
Zapravo, samo se Golden Sample verzija u potpunosti razlikuje od referentnih. Oba modela Gainward Bliss kartice sa testa se razlikuju od prethodno opisanih na prvi pogled, međutim, „standardna“ verzija ima „samo“ drugačiji, atraktivan kuler, dok je druga bazirana na Palit/Gainward custom dizajniranom PCB-u. Gainward Bliss 9600 GT PCX je standardni model i radi na standardnim frekvencijama od 650 / 1625 / 1800 MHz, mada je u nekim serijama i ovaj model overklokovan na 700 / 1725 / 2000 MHz kao i “zlatni model”. U paketu stiže sa DVI-DSub adapterom, S-Video-Composite razdelnikom, 2 x Molex-6-pin PCI Express adapterom, drajverima i uputstvom za instalaciju. Kao i ranije, u paketu nema nijedne igre.
Druga kartica nosi istu oznaku, ali sa sufiksom Golden Sample i radi na 700 / 1725 / 2000 MHz u svakom slučaju. U paketu, pored nabrojanih stvari, stiže i CyberLink DVD Solutions softver, drajver i kompletna igra Tomb Raider: Anniversary. Osim ovih dodataka, a s obzirom na to da kartica ima dva DVI, HDMI i DisplayPort priključke, u paketu su i S/PDIF adapter i optički S/PDIF kabl, pomoću kojih ćete na samu karticu dovesti zvuk sa nekog eksternog audio kodeka. DVI-HDMI adapter nije priložen jer HDMI priključak kartica već ima na sebi. Vredi pomenuti i da je sama kartica spakovana u veoma kvalitetnu kutiju, ali i da je dva puta osigurana unutar nje, u dodatnoj kutiji.Gainward Bliss 9600 GT PCX GS kartica koristi posebno dizajniran PCB koji se dosta razlikuje od referentnog. Osim layout-a koji i nije toliko drugačiji, najveća razlika je vidljiva kod masivne trofazne naponske jedinice (kod NVIDIA referetnog sempla i sličnih kartica, naponska sekcija je dvofazna).
Poslednji red filtera u naponskoj jedinici je zadužen isključivo za memorijske čipove. Svaki red naponskih filtera se sastoji od dva MOSFET-a i u ovom slučaju su svi smešteni sa osnovne strane štampe, pa sama kartica deluje kompleksnije od referentne – skoro kao akcelerator iz više klase, GeForce 8800 GT.Kao i kod drugih Palit/Gainward custom PCB kartica, glavni kontroler je Richtek RT8802 čip, koji smo viđali još od prvih GeForce 7900 akceleratora. Jedna od najvećih promena koja se odmah uočava je ta da je GPU zarotiran za 45 stepeni u odnosu na ravan gornje i donje stranice, poput GeForce FX5xxx kartica ili Radeona HD2900XT. Gainward je za veliki broj ovih kartica koristio A1 reviziju čipa (G94-300), koji se uglavnom ne mogu (mnogo) overklokovati preko 750 MHz, dok je standardna A2 revizija, koja se zadesila i na kartici sa našeg testa, ipak nešto bolje ponaša (800 MHz je dostižno uz neko bolje hlađenje). A1 čipovi su ovoj kompaniji, kao jednom od strateških partnera, dati tokom razvoja PCB-a za GeForce 9600 GT akceleratore, ali je kao standardni dizajn ipak usvojeno rešenje iz ASUS-a, koje deluje i kao jeftinija solucija.
Naravno, izmenjeni dizajn, bolje hlađenje i kvalitetnija naponska jedinica su samo početak – najbitnije od svega je što je ovaj „Golden Sample“ ubrzan na 700 MHz za GPU, 1750 MHz za streaming processors jedinice, dok VRAM radi na 2 GHz. Gainward je takođe koristio Samsung DDR3 čipove iz BJ1A serije, s tim što je napon na njima podignut na 1.92V. Za neke možda još bitnija činjenica je i ta što Gainward Bliss 9600 GT PCX GS kartica poseduje dva Dual Link DVI priključka, HDMI, DisplayPort, kao i poseban S/PDIF priključak. Na samu karticu se zvuk dovodi putem MIO konektora, odgovarajućim, priloženim S/PDIF kablovima.Kuler za koji se Gainward ovoga puta odlučio i dalje nije kompleksan kao onaj na GeForce 8800 GTS karticama tim pre što ne predstavlja zatvoren, tunel-sistem sa usisnikom. Zapravo, kuler sa ove kartice podseća na sjajno i pomalo zaboravljeno rešenje kakvo smo viđali kod kulera za sistemski CPU, odnosno na rashladni sistem kod GeForce 7900 GTX akcelerator.
Bakarno jezgro dodiruje GPU, a kroz tanke bakarne listiće prolaze četiri toplotne cevi koje energiju odvode ka dva seta tankih aluminijumskih listića, daleko većih dimenzija, smeštenih levo i desno od velikog ventilatora. Aluminijumski profili su sakriveni poklopcem koji prekriva čitavu površinu kartice i koji donekle usmerava vazduh ka krajevima kartica. Veliki i prilično tih ventilator ima odlično profilisane lopatice koje ga čine veoma efikasnim i na nekih 1200 obrtaja u minutu, kada je praktično nečujan. Kuler prekriva i memorijske čipove i smatramo da predstavlja najbolje rešenje u klasi GeForce 9600 GT akceleratora. S obzirom da radi odličan posao, čak i ovako overklokovana kartica u idle režimu ne prelazi četrdesetak stepeni Celzijusa, odnosno tek 54 stepena pod opterećenjem, što je u proseku za osam, odnosno 14 stepeni manje u odnosu na referentne modele (XFX, Gigabyte) koji čak i rade na nižim učestanostima.Pogledajmo sada i slike referentnog modela (Gainward Bliss 9600 GT) koji ima atraktivan poklopac preko inače jednostavnog kulera, a koji se zagreva čak i nešto više od referentnih modela (48 stepeni u stanju mirovanja, odnosno oko 62 stepena pri punom opterećenju). Golden Sample je najtiši GeForce 9600 GT koji smo testirali, a radi, kao i uostalom sve testirane kartice – savršeno stabilno i sa beta drajverima. Pogledajmo specifikaciju i neke kartice drugih vendora koje ćemo uskoro prikazati u našem detaljnom testu.
Još neke GeForce 9600 GT kartice
Većina kartica prati referentni dizajn i razlikuje se samo po nalepnici na hladnjaku…
Ovako izgleda izmenjeni dizajn PCB-a kod Palit i Gainward GS kartica
Referentna kartica nam stiže iz ASUS-a, ali se uskoro očekuje i ubrzana TOP verzija, sa dual-slot hladnjakom
ASUS EN9600 GT HDMI
eVGA e-GeForce 9600GT
Još jedna referentna kartica koja se razlikuje od ostalih samo po nalepnici na kuleru. To nije sprečilo kompaniju eVGA da je dodatno ubrza…
Osim ovih modela, na naš test bi uskoro trebalo da stignu i MSI NX9600GT i GT OC, kao i ASUS EN9600GT TOP HDMI. Pogledajmo i zvaničnu specifikaciju GeForce 9600 GT akceleratora:
Specifikacija:
Codename: G94
Fabrication process: 65 nm
505 million transistors
Unified architecture with an array of common processors for streaming processing of vertices and pixels, as well as other data
Hardware support for DirectX 10, including new Shader Model 4.0, geometry generation, and stream output
256-bit memory bus, four independent 64-bit controllers
Core clock: 650 MHz (GeForce 9600 GT)
ALUs operate at more than a doubled frequency (1.625 GHz for the GeForce 9600 GT)
64 scalar floating-point ALUs (integer and floating-point formats, support for FP32 according to IEEE 754, MAD+MUL without penalties)
32 texture address units, support for FP16 and FP32 components in textures
32 bilinear filtering units (like in the G84 and the G92, it gives more bilinear samples, but no free trilinear filtering and effective anisotropic filtering)
Dynamic branching in pixel and vertex shaders
4 wide ROPs (16 pixels) supporting antialiasing with up to 16 samples per pixel, including FP16 or FP32 frame buffer. Each unit consists of an array of flexibly configurable ALUs and is responsible for Z generation and comparison, MSAA, blending. Peak performance of the entire subsystem is up to 64 MSAA samples (+ 64 Z) per cycle, in Z only mode — 128 samples per cycle
Multiple render targets (up to 8 buffers)
All interfaces (2xRAMDAC, 2xDual DVI, HDMI, DisplayPort) are integrated into the chip
Specifications of the reference GeForce 9600 GT
Test Setup
PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
Procesor
Intel Core 2 Quad Q6600 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB
Matična ploča
ASUS P5K Premium Black Pearl 18th Anniversary Edition
Memorija
2 x 1Gb Geil PC2-8500 1066GHz @1200MHz 2.25V
Hard Disk
Samsung SpinPoint SATA II, 320 GB, 16MB
Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB
Video Karte
AMD ATI Radeon HD3870 (512MB GDDR4) – Catalyst 8.2b
Gainward Bliss 9600 GT PCX (512MB DDR3) – Forceware 174.12
Gainward Bliss 9600 GT PCX Golden Sample (512MB DDR3) – Forceware 174.12
Gigabyte 9600 GT PCX (512MB DDR3) – Forceware 174.12
NVIDIA GeForce 9600 GT (512MB DDR3) – Forceware 174.12
XFX GeForce 9600 GT (512MB DDR3) – Forceware 174.12
Gainward Bliss 8800 GT (512MB DDR3) – Forceware 169.28
Gainward Bliss 8800 Ultra (768MB DDR3) – Forceware 169.04
Sapphire Radeon HD2900 XT (512MB GDDR4) – Catalyst 7.11
Monitor
Samsung SyncMaster 244T / 245T
Cooling, Case, PSU
CoolerMaster GeminII
CoolerMaster Stacker 832 / WaveMaster
CoolerMaster Real Power 850W SLI Certified
DVD uređaj
Pioneer DVR-112L
DVD uređaj
Pioneer DVR-108D
Operativni sistem
Windows XP Service Pack 2 (optimized for performance)
Windows Vista (default)
DirectX 9.0c
DirectX 10
Igre/Bench programi
3D Mark 05 Pro 1.2.0
3D Mark 06
SPECORG SpecVIEW Perf 9
Doom 3
Quake 4
Prey
Company of Heroes 1.3
Battlefield 2142
Unreal Tournament 3
Call of Duty 2
Call of Duty 4: Modern Warfare
Half Life 2: Episode Two
FarCry v1.4
Crysis Demo
The Elder Scrolls IV: Oblivion
Need For Speed: Carbon
X3 Reunion Demo Benchmark
World in Conflict
S.T.A.L.K.E.R
F.E.A.R 1.08
FutureMark 3DMark 05 Pro
Za razliku od prethodnika, Call of Duty 4: Modern Warfare igrača postavlja u okršaje novijih datuma. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzije iz trećeg dela, koji se pojavio isključivo u verziji za Xbox360 konzolu. Iako smatramo da bi rezultati koje daje sa današnjim hardverom (kraj 2007. godine) mogli biti veći, ipak je u pitanju dobro optimizovana igra: broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je fantastično veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi isključivo DirectX 9.0c, odnosno Shader Model 3.0, a u verzijama za Xbox360 i PlayStation 3 izgleda kao i sa maksimumom detalja na PC-ju, kako smo je i mi testirali. Pogledajmo rezultate:
Doom 3
Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas, Medal of Honor: Airborne, BlackSite: Area 51, Gears of War, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi… Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.
Far Cry v1.4
Overclocking
Koliko smo koju karticu uspeli da ubrzamo, pogledajte u tabeli:
The Card
GeForce 9600GT sample
Gainward Bliss 9600GT PCX GS
Gainward Bliss 9600GT PCX
Gigabyte GeForce 9600GT
XFX GeForce 9600GT
Stock:
GPU / shader / memory
650 / 1625 / 1800
700 / 1750 / 2000
650 / 1625 / 1800
650 / 1625 / 1800
650 / 1625 / 1800
Overclocked:
GPU / shader / memory
740 / 1770 / 1960
790 / 1870 / 2160
770 / 1850 / 2080
760 / 1810 / 1930
760 / 1810 / 2100
Zaključak
I ranije se dešavalo da se prvi predstavnik sledeće generacije GeForce kartica bude baš kartica iz srednje klase. Tako smo prve GeForce 7 kartice upravo upoznali na primeru GeForce 7600 akceleratora, dok su generacije 6 i 8 debitovale sa high end rešenjima. Još jedna “neparna” generacija debituje upravo sa modelom namenjenom srednjoj klasi. GeForce 9600 GT će verovatno biti najprijatnije iznenađenje devete generacije, s obzirom da su GeForce 9800 GTX, GTS i GT prema prvim najavama samo preimenovani GeForce 8800 GTS 512 akceleratori sa drugačijim (često ne ni višim) radnim učestanostima i na većem PCB-u. Prelazak sa GeForce 8800 na 9800 “generaciju” je u ovom slučaju vrlo suptilan i podseća na refresh koji je NVIDIA već učinila kada je predstavila GeForce 7900, relativno brzo nakon predstavljanja GeForce 7800 serije. U tom slučaju, prema kupcima bi verovatno bilo fer da su dolazeći GeForce 9800 GTX nazvali 8900 GTX. Međutim, tržište je surovo i marketing, account i sales menadžeri ovako imaju daleko veće šanse (i lakši posao) ako kupcima (bilo da se radi o partnerima, OEM firmama, reseller-ima, nekim drugim velikim kupcima u “kanalu” ili krajnjem, običnom kupcu) može da ponudi “novu generaciju”. Uostalom, i konkurent je učinio nešto slično sa HD3xxx serijom kartica, mada je RV670, ali i derivati iz nižih klasa (HD3450 i HD36xx), doneo niz konkretnih novina (Shader Model 4.1 tj. DirectX 10.1 podrška). Ruku na srce, GeForce 9 je doneo poboljšani video engine i podršku za DisplayPort. Tako nedostatak DX10.1 podrške možemo staviti sa strane: mnogo je bitnije što je novi mainstream akcelerator spustio 256-bitni bus i 512MB VRAM-a kao “deo standardne opreme” – u mase! Sa druge strane, taj isti tim zaposlenih u kompaniji NVIDIA i partnerskim firmama, ima zadatak da objasni kupcima i da je GeForce 8800 GT i GTS i dalje rešenje iz više klase, mada to neće trajati predugo, jer će se uskoro pojaviti GeForce 9800 GT, GTS i GTX, koji će se smestiti u klase od 250, 300 i 350 evra i potisnuti sada vrlo realno zacenjene GeForce 8800 GT i GTS modele.
Iako su se i ranije, GeForce 8800 GS i Radeon HD3850 spustili u cenovne klase od 150 evra, ta situacija je nastala kao rezultat velike tržišne konkurencije i njihove cene nisu u početku bile na tim nivoima. Štaviše, GeForce 8800 GS i nije zvaničan model kompanije NVIDIA i poslužio je samo kao rezervna varijanta u tom cenovnom rangu, dok GeForce 9600 GT ne bude spreman. GeForce 9600 GT je, dakle, od samog starta namenjen za cenovni rang od 190 dolara, što znači da na domaćem tržištu možemo očekivati cenu od oko 150 evra sa uračunatim porezom. Sve preko toga će verovatno značiti da uz karticu stiže nešto više, bilo da se radi o četiri ili pet video izlaza (dva Dual Link DVI priključka, HDMI i DisplayPort + legacy / komponentnivideo out) ili overklokovanoj seriji sa dual-slot hlađenjem i solidno višim radnim frekvencijama. Niže cene će ponuditi distributeri manje poznatih ili kod nas slabije afirmisanih brendova, te tradicionalno možemo očekivati da će se u određenim krugovima dobro prodavati Palit i Inno3D, dok će tržišnu dominaciju ponovo imati velika trojka – ASUS, Gigabyte i MSI. XFX, Gainward i Leadtek će kupovati ljudi koji cene ove brendove i to je dobro, iako ih je vrlo teško ubediti da su sve te kartice veoma kvalitetne i da je, ako izuzmemo cenu i efikasnost hlađenja (tj. overkloking margine) verovatno svejedno za koju se odluče.
Za koga je onda GeForce 9600 GT? Za kupce koji trenutno imaju GeForce 8800 GT ili GTS 512 svakako nije, dok bi oni sa GeForce 8800 GTS 320MB mogli da porazmisle o penzionisanju starog, glomaznog G80 baziranog modela i uzmu moderniji, najpre zbog veće količine memorije i niže potrošnje. Namenjena je svim zagriženim igračima koji nemaju FullHD monitore, jer razlika u performansama u 1920 x 1200 u odnosu na GeForce 8800 GT i novi GTS definitivno postaje znatno očiglednija. Dakle, dokle god se igrate u 1280 x 1024, 1440 x 900 i, u većini slučajeva i u 1680 x 1050 piksela (sa nižim nivoom AA i AF „filtera“), sve će biti u redu. Za neke teže poduhvate, bolje se odlučite za GeForce 8800 GTS 512 kartice i dobro ih overklokujte, ili potražite neku od sve jeftinijih Radeon HD3870 X2 kartica, čiji su drajveri sve bolji. Svakako, dosta su skuplje, ali je i FullHD LCDTV isto tako mnogo skuplji od HDReady uređaja iste dijagonale. GeForce 9600 GT zaista postavlja nove standarde u svojoj klasi i prijatno nas je iznenadio u praksi, čak i pored toga što smo tačno znali njegove karakteristike – ponudio je više nego što smo anticipirali. Visoke radne učestanosti, novi kompresioni algoritmi, brza memorija i optimizacije drajvera su učinile svoje. U velikom broju aplikacija koje mogu na pravi način da iskoriste DualGPU sisteme, dve GeForce 9600 GT kartice će lako potući i GeForce 8800 Ultra, ma koliko da je overklokovana. Upravo zato i spremamo poseban tekst o tome kako će se GeForce 9600 GT ponašati u ovoj situaciji (na test nam stižu ASUS EN9600GT i MSI NX9600GT akceleratori), ali već sada možemo da predpostavimo da će dve ovakve kartice zadovoljiti vlasnike 24” monitora. Za razliku od predstavnika srednje klase iz prethodne generacije, kojim nismo bili preterano zadovoljni, ovoga puta je situacija dijametralno suprotna: GeForce 9600 GT nas nije ostavio ravnodušnim, jer je i brži, a i jeftiniji od onoga što smo očekivali. Ako ovakve performanse možemo dobiti u klasi od 140 evra, onda će se mnogima još više sviđati ono što će nuditi neki GeForce 9600 sa 256MB memorije ili 512MB sa sporijim DDR3 čipovima: sasvim je logično da će GeForce 9600 GS biti brži od GeForce 8600 GTS-a sa cenom koja ne prevazilazi 100 evra u maloprodaji. Biće zanimljivo uporediti ovu karticu sa Radeon HD3650 akceleratorima.
GeForce 9600 GT je, u višim rezolucijama, sporiji od 8800GT kartica, što je i očekivano, međutim, vrlo je blizak starim 8800 GTS modelima sa 320MB memorije, koje su se do nedavno prodavale po 150 evra višim cenama! Ne treba previše gledati u rezultate i razmišljati o cenama kako bi došli do zaključka da 9600 GT, bez obzira na vendora od koga dolazi, predstavlja apsolutni best buy. AMD-ATI će se sigurno, na svoj način, boriti protiv novonastale situacije, koja je na našem tržištu loše uticala i na prodaju kartica iz kompanije NVIDIA. Naime, pojavom GeForce 8800 GS modela, prodaja 8800 GT modela je svedena na minimum, a kada se pojavio GeForce 9600 GT, dileri su 8800 GS i GT počeli da prodaju ispod cene, samo da bi se oslobodili lagera i bili u mogućnosti da nabave novi model po atraktivnim cenama. Odgovor iz AMD-a je već vidljiv, jer su nam na test nedavno stigle jeftine Radeon HD3850 i HD3870 kartice, čije cene ne prelaze rang od 120 do 150 evra sa PDV-om, što odgovara ceni jeftinijih GeForce 9600 GT kartica. Za sada, GeForce 9600 GT predstavlja najbolju kupovinu u klasi do 150 evra, mada se već u ovom trenutku može pazariti i Radeon HD3870 za sličan novac (hint: kompanija Peak), koji je u nekim situacijama brži, a u nekim sporiji od novog GeForce akceleratora srednje klase.
Koja je od testiranih kartica najbolja, ne možemo tako lako reći, jer dva najveća igrača nisu bila prisutna na testu (ASUS i MSI sa svojim TOP i OC modelima), dok su izostali i Palit (Sonic) modeli, pa ovaj test ne možemo smatrati kompletnim round-up-om, već više prvim delom. U drugom uporednom prikazu koji će tek uslediti, videćemo modele iz kompanija ASUS, MSI, Palit i drugih, kao i performanse u SLI režimu. Do tada, od nas Benchmark Editor’s Choice nagradu dobija custom design kartica kompanije Gainward – Bliss 9600 GT Golden Sample koja ima dva Dual Link DVI, HDMI, DisplayPort i SPDIF konektore na sebi, najtiša je od svih koje smo do sada testirali, ali i najraspoloženija za overklok.
Gainward kartice na test ustupio PiN Computers.
Gigabyte karticu na test ustupio Gigabyte.
XFX karticu na test ustupio Pakom Distribution Systems.
Core clock: 650 MHz
Frequency of unified processors: 1625 MHz
Unified processors: 64
32 texture units, 16 blending units
Effective memory clock: 1.8 GHz (2*900 MHz)
Memory type: GDDR3
Memory: 512 MB
Memory bandwidth: 57.6 GB/sec
Maximum theoretical fill rate: 10.4 gigapixel per second
Theoretical texture sampling rate: 20.8 gigatexel per second
2 x DVI-I Dual Link, 2560×1600 video output
SLI connector
PCI Express 2.0
TV-Out, HDTV-Out, support for HDMI and DisplayPort with HDCP
Power consumption: up to 95 W
Recommended price: $169-$189
ATI kartice smo testirali sa Catalyst A.I podešenim na Standard. Ako je AF bio uključen, to je podrazumevalo Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen. S obzirom na to da se NVIDIA kartice testiraju sa teksturnim filterom podešenim na High Quality (default je Quality), dobijeni rezultati su možda niži u odnosu na rezultate koje bi neko drugi mogao da dobije na sličnom test sistemu.
Izdanje 3DMark benchmark programa iz 2005 godine, može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Sva tri testa koriste Shader Model verzije 2.0, 2.0a, 2.0b ili 3.0 – u zavisnosti od podrške koju GPU ima. Sva tri game demoa su solidno zahtevni, karakteriše ih veliki broj poligona koji opterećuje shader jedinicu, kompleksni efekti (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija HDR, particle efekti, dinamične i meke senke, subsurface scattering, napredni fog trikovi (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing filtera.
FutureMark 3DMark 06 Pro
Novo izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz prošlogodišnje verzije koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
SpecORG SpecVIEW Perf 8.1
Koristili smo poslednju aktuelnu verziju koji se sastoji od čak osam celina. SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je bayiran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.
Call of Duty 2
Iako su prethodne Call of Duty igre koristile više klasičan Quake 3 Team Arena engine, Call of Duty 2 koristi novi Direct3D engine razvijen na bazi Quake 3 koda i prerađenog za Direct3D API. Prosto je neverovatno koliko su detaljne displacement (normal i bump), specular i color-map teksture u ovoj igri, dok su particle efekti i dim izuzetni, pogotovo kada imamo u vidu period kada se igra pojavila. Nažalost, za uživanje u najvišim setovanjima, potrebno je imati karticu u rangu sa, recimo, GeForce 7900 GTX ili Radeon X1950 XT. Mi smo, kao i uvek, testirali sa svim podešavanjima na maksimumu. Opcija “optimize for SLI” ubrzava igru i u SingleGPU modu (na Radeon i GeForce karticama), pa smo i nju uključili prilikom testiranja. Nemojte da vas zavaraju niske cifre – ova prelepa igra jednostavno traži moćan hardver, a ako je budete igrali uz najviši nivo detalja, verujemo da ćete se složiti sa nama da je u pitanju možda i najlepša WWII igra do sada (ako izuzmemo novi Medal of Honor Airborne i Call of Duty 3 koji se pojavio samo na konzolama).
Call of Duty 4: Modern Warfare
Doom 3 testiramo sa ugrađenim Demo1 demo-om, na high podešavanjima (highest koristimo kod kartica koje imaju bar ili više od 512 MB memorije), što podrazumeva da je zvuk isključen, svi detalji na maksimumu (sve senke, poligoni i najveće teksture), ali i da je uključeno osmostruko anizotropno filtriranje. Dodat je i UltraHighQuality.pk4, koji omogućava da objekti bacaju senku sami na sebe (tzv. self-shadow). Zvuk, AI i fizika su isključeni automatski, samim pokretanjem timedemo komande.
Quake 4
Definitivno jedna od najboljih igara 2006. godine – “duhovni” naslednik fenomenalnog Quake-a 2. Iako ne može da “prikazuje” velike otvorene nivoe, Doom 3 engine itekako pokazuje koliko detalja sa lakoćom može da prikaže u jednoj sceni. Apsolutno je neverovatno sa kolikom je pažnjom tim dizajnera i programera u “Raven”-u pristupio pri izradi ove igre, koja je, uz Call of Duty 2, jedan od najlepših FPS-ova, čak i nakon 18 meseci od pojavljivanja. Za ljubitelje pravog hardcore uzbuđenja – obavezno štivo je Quake 4 i to nekoliko puta, na najtežem nivou! Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura, što znači da je Ultra Quality korišten samo pri testiranju kartica koje imaju bar 512 MB memorije.
Prey
Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za nove grafičke kartice. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura – što znači da nije “aktiviran” Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole), već High Quality mod.
X3: Reunion
X3 Reunion je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Naravno, igra ne bi bila toliko zanimljiva da nije grafičkih dostignuća koji se mogu opisati samo superlativima. Iako nema nekih do sada neviđenih tehnologija, modelima brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…), kao da je još impresivniji, pa vas ova igra uvlači u priču i svet i samim gledanjem rolling demoa.
Company of Heroes 1.3
Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of Heroes, koristi posebni next-gen engine koji Relic naziva “Essence Engine”. Ovaj engine podr žava sve nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Takođe, igra se obilato oslanja na napredne shader rutine, ali i licenciranu Havoc fiziku, a pojedini objekti su destruktabilni, što donekle važi i za teren. Kao i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u i vidi:
World in Conflict
Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:
Battlefield 2142
Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142 sa 1.10 zakrpom. Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičke senke, post processing efekti (blur, depth of field, bloom i sl.). Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:
Unreal Tournament 3 Demo
Igra koja je po mnogima redefinisala žanr, odnosno pooštrila kriterijume kada su vizuelni aspekt, ali i gameplay u pitanju. CryTek-ov engine je demonstracija mogućnosti Direct X 9 API-ja u praksi – tu je ogroman broj poligona i efekata koji se izvršavaju u Shader jedinicama, celih 128 MB video memorije je po nivou rezervisano i zajedno sve izgleda jednostavno fenomenalno. Fotorealistična grafika i do sada najbolja fizika i dizajn nivoa su atributi ove fenomenalne igre. Tu su i shaderi za Normal mapping, napredne enviroinment fizike, promenljiva geometrija terena, dinamičke senke i osvetljenja, motion capture animacije… Testirali smo sa Very high i Ultra high podešavanjima (gde je moguće), uz pomoć već snimljenog i opšte prihvaćenog demoa. GeForce 6 i 7 serija kartica koristi Shader Model 3.0, ali smo, kao i kod Splinter Cell Chaos Theory, ovoga puta, aktivirali HDR. Ovu igru ćemo “izbaciti” kada se na našem testu pojavi prva prava DirectX 10 igra – dugo očekivani Crysis.
Crysis 1.1 Benchmark
Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce 8800 Ultra karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi dvadesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju. Najbolji opis ove igre zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred Duke Nukem 3D (ili bolje rečeno 2.5D) igre, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.
Half Life 2: Episode Two
Treća epizoda Half Life 2 priče, odnosno četvrto poglavlje priče o “Frimenu protiv korumpiranih vanzemaljaca”. Source Engine je bolji nego ikad, ali se već vidi da počinje da gubi korak sa Unreal 3, a pogotovo Crytek tehnologijom. No, poslednji build ipak ima svoje lepe osobine: broj pixel shader efekata je veći, a teksture i objekti su detaljniji. Na pravi način su dodati i efekti poput motion blur i depth of field-a, novi particle sistem omogućava bolje efekte varnica i vatre, a sistem osvetljenja i senčenja je realniji (dostigao je nivo igre Doom 3 i Quake 4). Alpha teksture (ograda, trava, drveće, šine) kojih ima u velikim količinama, sada imaju obavezno napredno filtriranje, pa izgledaju znatno bolje u odnosu na iste iz prethodnih epizoda. I fizika je znatno poboljšana, mada u ovom aspektu ni inicijalni Half Life 2 nije zaostajao. Druga epizoda donosi i multi-core podršku, a sama igra je jako dobro optimizovana.
F.E.A.R 1.08
Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.
S.T.A.L.K.E.R
Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”, ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja, a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.
The Elder Scrolls IV: Oblivion
O ovoj igri zaista ne treba mnogo pisati, jer je u pitanju ne samo najbolja RPG igra iz prvog lica i dostojni naslednik prethodnih igara TES serijala, već i grafički revolucionaran naslov. Oslonjen na poslednju verziju Gamebryo engine-a (koji koriste i mnoge druge igre – Sid Meier's Pirates!, Civilization IV, Dark Age of Camelot itd.), Oblivion je sposoban da prikaže ogromna prostranstva prepunu bogatom florom i faunom uz nezapamćeno visok nivo detalja. Igra podržava i Havok engine za kalkulaciju fizike (nažalost, za sada samo od strane CPU-a). Zbog tehnike na koju su Bethesdi ponosni, SpeedTree, koja svaki put drugačije generiše raspored drveća i manjih stena, benchmark-ovanje u ovoj igri je pomalo nekonzistentno, te zahteva veći broj ponavljanja. Mi smo se odlučili za merenje performansi unutar veoma guste šume, u kojoj prolazimo između dva Eyelid-a (podzemne prostorije drevne civilizacije) na konju, sve posmatrajući iz prvog lica (postoji i mogućnost igranja iz trećeg lica). Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su srednji rezultati, a onda je dat prosek. Naravno, koristili smo najviši nivo detalja koji je moguće postići iz same igre (bez self-shadows, koje nisu lepo rešeni), uključujući i HDR+AA, gde je to moguće.
Need For Speed: Carbon
A za sve ljubitelje Need For Speed serijala, evo i rezultata iz novog nastavka ove popularne franšize – Carbon. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360 i znatno je grafički poboljšana u odnosu na Most Wanted (mnogima se doduše ne sviđa motion blur); teksture su detaljnije, broj objekata koji su animirani znatno veći, AI NPC-ova je bolji, a broj poligona je tri puta viši uz bolje efekte. Tu su i neki lepi noviteti kao što je DOF, HDR i poneka paralax occlusion mapa… Pogledajmo rezultate iz verzije 1.2.
