Benchmark Redakcija
Dušan Kovačević
Gigabyte Open Overclocking Championship 2010, Palma de Majorca, Spain
U odnosu na prethodnu godinu nešto je izmenjen format takmičenja, i kompletne kvalifikacije održavane su online, preko internet lokacije HWBot, a samo evropsko finale održano je u Španiji, u prelepoj Palma de Majorci.
Osnovna promena u odnosu na prethodnu godinu je sam format takmičenja, budući da su kvalifikacije imale regionalni karakter, i samo je jedan takmičar iz pojedinih delova Evrope dobio priliku da se uživo oproba u takmičenju protiv nekih od najboljih overklokera. Ove godine naš predstavnik je bio Perica_barii, a već na samom početku shvatili smo da je takmičenju posvetio veoma mnogo vremena i došao pripremljen. Ko se nikada nije susreo sa opremom koja se koristi u ekstremnom sportskom overkloku možda će biti iznenađenje činjenica da je na samom odlasku bilo problema na aerodromu, zbog specifičnog izgleda pre svega pota za hlađenje tečnim azotom. Neiskusnom oku prosečnog čoveka, ali i iskusnom oku policajca zaduženog za ovaj posao, konusno telo izrađeno od metala, obavijeno sintetičkim materijalom, iz kojeg uz to viri i nekoliko žica, mora pobuditi sumnju. Iskreno, više bi se zabrinuli da je samo ukrcavanje prošlo bez problema, jer bi to bio signal da aerodromske službe ne rade svoj posao kako treba. Ipak, svi nesporazumi su brzo razrešeni, i ostatak putovanja je protekao bez većih problema. Naravno, i po dolasku sa Palma de Majorku torba sa opremom je pobudila interesovanje carinika, ali su i oni bili predusretljivi… toga dana su svakako videli veliki broj kofera slične sadržine.
Takmičenje je održano u hotelu Melia Pallas Atenea, smeštenom u samom centru grada, preko puta glavnog dela marine. Jahte dužine i do 20 metara, ekskluzivne jedrilice i manji katamarani konstantno privlače znatiželjne poglede svih prolaznika, a makar samo letimičan pogled na kolekciju zastava koja se vijori na ovim plovilima daće vam uvid u turistički značaj ovog grada. Hotel je bio na očekivano visokom nivou – moderan i nadasve veoma funkcionalan za potrebe jednog ovakvog takmičenja, pa su smeštajom svi učesnici bili više nego zadovoljni.
Raspored takmičenja je bio veoma zgusnut, pa nije bilo prilike da se podrobnije upoznamo sa znamenitostima grada, ali je i to popodne prvog dana bilo dovoljno da obiđemo uži turistički centar, koji prati obalu ostrva i nudi mnoge veoma interesantne sadržaje. Takmičari su pristizali tokom čitavog dana, do večernjih sati, a taj prilično naporni prvi dan završen je zajedničkom večerom, na kojoj su se overklokeri, novinari i organizatori međusobno upoznavali, razmenjivali iskustva, ali i dobro provodili. Ipak, ukoliko se činilo da je taj dan bio izuzetno naporan, takmičarski dan je to podigao na potpuno drugi nivo.
U formatu u kome se održava GOOC veoma važan faktor u konačnom ishodu je svakako sreća. Naime, svaki od takmičara izvlači redni broj “radnog mesta” na kome ga čeka kompletan hardver, a za koje je vezan i primerak procesora koji će koristiti. Upravo ova činjenica ponekad može značiti razliku između uspeha i neuspeha, jer nikakvo znanje ne može nadoknaditi razliku koju donosi više stotina megaherca. Na ovogodišnjem takmičenju okupio se veliki broj poznatih overklokera, od kojih je nekoliko plasirano u prvih deset na listi HWBota. Najpoznatija imena bila su Hipro5, takmičar iz Grčke, kao i predstavnici Belgije i Švedske – Massman i elmor. Ipak, svako od 17 takmičara koji su se kvalifikovali za evropsko finale došao je spreman, i uveren da je sposoban da postigne dovoljno dobre rezultate koji bi ga svrstali među prvih pet i doneli mu plasman na svetsko finalno takmičenje, koje će sredinom septembra biti održano na Tajvanu.
Hardver na kome su se učesnici takmičili obezbedila je kompanija Gigabyte (P55A-UD7 matična ploča, Radeon HD5670 OC 512 grafička karta i Intel Core i7-980X procesor), uz pomoć svojih partnera Kingstona (2x3GB DDR3 2050MHz memorijski moduli i SSD disk) i Cooler Mastera (napajanje od 1100W). Organizator je obezbedio i više nego dovoljne količine tečnog azota, dok su se za opremu morali pobrinuti sami takmičari – propozicije su čak lepo navele da je potrebno od devojke/žene posuditi fen za kosu. Za regularan tok takmičenja i kontrolu rezultata bio je zadužen tim sudija koji su prethodnog dana prošli kroz osnovnu obuku za ovaj zadatak, a na čelu ove ekipe nalazio se Hicookie, poznati tajvanski overkloker, inače veoma blisko vezan za kompaniju Gigabyte, gde radi kao savetnik na razvoju hardvera najviše klase, posebno onih modela namenjenih overklokerima.
Takimčenje u overkloku je umnogome drugačije u odnosu na standardne OC sesije sa tečnim azotom, budući da je vreme ograničeno. Prva dva sata i trideset minuta svi takmičari su imali na raspolaganju za postavljanje setup-a i sklapanje hardvera, kao i podešavanje operativnog sistema. Nakon pauze usledile su dva odvojena segmenta u kojima se odvijalo samo takmičenje, u trajanju od ukupno četiri sata. Naravno, većinu tog vremena potrebno je provesti na nogama, što ni za jednog takmičara nije bilo lako… LN2 sesije retko radi jedan čovek. Stoga je većina iskoristila rupu u pravilima, i novinara iz svoje zemlje iskoristila kao pomoćnika koji je makar imao zaduženje da donosi potrebne količine tečnog azota.
Već po samom početku priprema bilo je lako primetiti različite pristupe overkloku – jedino predstavnik Rusije nije radio Vold-Mod na matičnoj ploči Gigabyte P55A-UD7, što je inicijalno dovelo do sumnji u njegovu sposobnost da zabeleži dobar rezultat. Jedan od favorita, već pominjani Hipro5 potrošio je ubedljivo najmanje vremena tokom setup-a, budući da je aktivno radio na njemu samo poslednjih 50-ak minuta od predviđenih 250. Većina takmičara je najviše vremena posvetila dobroj izolaciji, ali je i u tom segmentu viđeno nekoliko različitih pristupa, od kojih svaki ima neke svoje prednosti i mane.
Perica_barii je izvlačenjem “startnog broja” dobio mesto 10, a već prvim pogledom na procesor koji mu je stigao u šake shvatio je da nema razloga da bude previše zadovoljan… CPU je bio vidljivo fizički drugačiji (sa promenjenom bojom), što je pobudilo sumnju na fizička oštećenja. Ipak, shodno prethodnoj odluci, nije se odlučio na izmenu na šta je imao pravo, i tako izbegao zamku u koju su upali neki od favorita, pre svih elmor i predstavnik Poljske, Ryba, koji su zamenom procesora… samo nazadovali.
Prvi takmičarski segment bio je rezervisan za PiFast i MaxMEM, a drugi za SuperPi 8M i wPrime. Naš predstavnik je već prvim predatim rezultatom pokazao da je na finalno takmičenje došao više nego spreman… dok su ostali takmičari u MaxMEMM testu postizali rezultate od oko 19 ili 20000, Perica_barii je, zahvaljujući nekolicini trikova koje je unapred pripremio u Beogradu, postigao tada zapanjujućih 25000 poena u ovom testu. Naravno, tweakove koje je primenio brzo su primenili i neki drugi takmičari i približili se, a predstavnik Belgije je čak uspeo i da ga nadmaši, pre svega zbog boljeg primerka procesora. PiFast umnogome zavisi od sirove frekvencije, a daleko manje od overklokerskog umeća, pa je u tom testu naš predstavnik zauzeo nešto slabije mesto, ali ipak osvojio bodove. Slična stvar se prenela i na drugi segment. Daleko ozbiljniji test, SuperPi 8M naš takmičar je završio na drugom mestu, pre svega zahvaljujući sjajnu optimizovanom operativnom sistemu, dok je u najkraćem testu, wPrimeu ponovo odlučila sirova frekvencija, gde su nespornu prednost imali predstavnici Turske i Belgije.
Mnogi takmičari su imali značajne probleme sa svojim hardverom, ali je to svakako i očekivano kada su ovakvi doživljaji u živom overkloku u pitanju. Tako predstavnik domaćina, Španski overkloker poznat kao Predator, nije uspeo da završi ni jedan test, budući da mu je matična ploča otkazala par minuta posle poslednjeg roka za zamenu hardvera. Sličan problem zadesio je i predstavnike Francuske i Češke, iako u nešto manjem obimu, a mnogi drugi takmičari su imali probleme sa svojim setup-om (polomljeno postolje za pot nekolicine takmičara), kondenzacija sa kojom su se gotovo svi susreli, ili cold-bug procesora koji je potpuno uništio sve šanse jednog od favorita elmora da napravi iole dobar rezultat… njegov primerak jednostavno nije radio na temperaturi nižoj od -50°C, dok su neki drugi bez problema funkcionisali i na -170°C. Kada je glavni sudija Hicookie podvukao crtu posle višesatnog takmičenja, u našem malom taboru došlo je vreme za slavlje. Perica_barii je, osvajajući bodove u svim testovima, sa dva druga mesta u “ozbiljnijim” testovima, osvojio konačno četvrto mesto na evropskom finalnom takmičenju GOOC 2010. Sa 50 bodova u stvari je delio drugo mesto sa još dvojicom takmičara, ali je dodatnim kriterijumom ipak završio kao poslednji u tom krugu (pomalo paradoksalno, odlučujući test je bio wPrime u kome gotovo sve zavisi od primerka procesora).
Konačni pobednik je Pieter-Jan Plaisier, poznatiji kao massman, predstavnik Belgije, dok su se iza njega plasirali Erdemolkun iz Turske, Matose iz Rumunije, naš Perica_barii i takmičar iz Rusije, slamms. Massman je kao poklon dobio put na Tajvan, na svetsko finale takmičenja GOOC 2010, kao i komplet hardvera na kome se odvijalo takmičenje, dok će ostala četvorica morati da se zadovolje “samo” putovanjem i činjenicom da je na finalnoj manifestaciji GOOC 2010 činiti tim našeg kontinenta.
Već nekoliko minuta posle isteka vremena za takmičenje bilo je očigledno da je tenzija splasnula, i da je došlo do velikog opuštanja svih učesnika. Nakon proglašenja pobednika i uručenja nagrada većina učesnika je odlučila da vreme za relaksaciju provede u hotelskom bazenu, razmenjujući utiske i zapažanja, ali i deleći male i velike tajne ekstremnog overkloka.
Kraj takmičarskog dana ipak je bio rezervisan za odlazak na zajedničko druženje u poznati klub „Son Amar“. Klub je smešten na srednjovekovnom posedu udaljenom od grada nekih 15km, koji je pripadao Markizu od Raiguer-a, na hacijendi koja je okružena ogromnim brojem drveća limuna, narandže, badema, i naravno nezaobilaznih maslina. Samo imanje nalazi se u zoni zaštićenoj zakonom, u podnožju planisnkog venca Tramuntana.
Iako poseta klubu Son Amar obično znači i večeru, naglasak ipak mora biti na jednostavno fantastičnom zabavnom programu, koncipiranom tako da pokrije i tradicionalne španske plesove i melodije, ali i one internacionalne hitove starije i novije produkcije. Sve to začinjeno je izuzetnim mađioničarskim, gimnastičarskim i tačkama u kojima učestvuju i životinje (pre svega konji), pa smo se na kraju zatekli u situaciji da je većina od nas jednostavno ostala bez pravog komentara. Izvođači su skup internacionalnih zvezda, skupljenih sa raznih strana sveta, ali i iz Španije. Jednostavno, poseta klubu Son Amar je nešto koga ćete se svakako sećati do kraja života. Na žalost, slikanje je strogo zabranjeno, pa nismo u prilici da vam prenesemo makar mali deo atmosfere, ali to možda i nije loše… ovo je nešto što svakako treba videti uživo.
Druženje se nastavilo i po povratku u centar grada, bilo u samom hotelu, bilo u nekom od brojnih noćnih klubova u neposrednoj okolini koji nude različite vrste… usluga i programa.
Sledeće jutro bilo je rezervisano za izlet katamaranom, kojim je napravljena klasična turistička tura namenjena gostima. Ekipa iz Srbije, ali i nekoliko drugih zemalja, nije bila u prilici da se pridruži zbog ranog leta kući, što nam je naravno u tom trenutku bilo veoma žao. Ipak, prema slikama koje su osvanule dan kasnije na nekim forumima, to možda i nije toliko loše, budući da su svi koji su na kraju i otišli na izlet – pocrveneli na nemilosrdnom suncu.
Dobro raspoloženje nije omelo ni kašnjenje aviona u polasku iz Španije od skoro dva sata, što je vreme koje nam je ostalo na raspolaganju za presedanje u Štutgartu svelo na najmanju moguću meru. Ipak, sve se srećom završilo kako treba, budući da smo u Beograd doputovali tačno na vreme. Kao što smo i očekivali, carinici su ponovo pokazali interesovanje za naše torbe, ali ih je pokazivanje diplome i objašnjavanje osnovnih stvari o sportskom overkloku konačno odobrovoljilo.
Ceo put je svakako bio više nego uspešan, na svaki način. Učvršćena su postojeća i oformljena nova prijateljstva, uspostavljeni poslovni kontakti i otvorene nove prilike, a izboren je i plasman na svetsko finale, što je svakako ogroman uspeh. Posebnu zahvalnost na izuzetnom odnosu i čestitke za sjajnu organizaciju zaslužuju i zaposleni u kompaniji Gigabyte, zaduženi za evropsko finale GOOC 2010 manifestacije – sve je jednostavno funkcionisalo kao „švajcarski sat“, bez i najmanjeg problema ili kašnjenja. Utisci koje su svi učesnici GOOC 2010 poneli sa sobom iz Španije su izuzetni, bez obzira na ostvareni plasman. Finalno takmičenje održaće se u drugoj polovini septembra na Tajvanu, a svakako ćemo se potruditi da i njega ispratimo na pravi način. Na kraju krajeva, naš predstavnik će se i tamo takmičiti protiv nekih od najboljih svetskih overklokera.
