Retrospektiva: AMD A75 matične ploče

Miloš Stamenković

Retrospektiva: AMD A75 matične ploče

Tokom leta AMD je konačno javnosti predstavio prvi Fusion procesor, zajedno sa dve adekvatne platforme namenjene mobile i desktop primenama. Tako smo nakon dugog čekanja na delu mogli da vidimo šta trenutno može da ponudi Fusion koncept, ali i što je mnogo bitnije, da naslutimo šta se sve može očekivati u budućnosti kada AMD u Fusion implementira i Bulldozer arhitekturu. Ujedno, predstavljanje Llano procesora kao prvog Fusion CPU rešenja je trebalo da posluži i kao dodatno zagrevanje pred Bulldozer koji kompletna svetska IT javnosti veoma uskoro očekuje. Ipak, to dodatno zagrevanje preko Llano procesora izgleda da nije generisalo željenu količinu toplote, ili ne bar u onoj meri u kojoj se AMD nadao.
 

Kada je mobile deo priče u pitanju, Fusion definitivno predstavlja interesantnu platformu pa je ono i mnogo atraktivnije rešenje u odnosu na njegovu desktop varijantu. Lynx kao platforma nije previše atraktivna u smislu da nije ni predviđeno da juri krunu po pitanju performansi, pa je logično i da interesovanje bude manje u  naprednijoj kategoriji PC korisnika. Pored toga, ukupna cena Lynx sistema kao da nije najpravilnije izabrana, zbir Llano procesora i A75 ploče bio veoma blizu klasičnom rešenju sa Athlon II procesorom, nekom 970 pločom i jeftinom grafičkom kartom, pa je u prvi mah postojao utisak da “AMD jede samog sebe”. Kako je sasvim logično da klasična konfiguracija bude brža i nudi više prostora za overkloking, time se dobija još jedan argument koji nije išao u prilog Llano procesoru i Lynx platformi.

Ipak, nakon prva dva modela matičnih ploča koji su sa svojom cenom u velikoj meri uticali na ovaj nepovoljan odnos, na tržištu su počeli da se pojavljuju i znatno jeftinije ploče koje se mnogo bolje uklapaju u koncept Lynx platforme. Tako ćemo se ovde podsetiti koji A75 modeli ploča su trenutno nude na tržištu, u želji da korisnici kojima bi Llano trebao da bude interesantan imaju što je moguće bolji u uvid u opcije koje su im na raspolaganju. Llano kao prvi Fusion procesor ne zaslužuje da bude zanemaren, jer prosečnim korisnicima na A75 matičnoj ploči može pružiti sasvim udoban rad u svim klasičnim primenama.
 

A75 FCU

Svaki novi soket uvek sa sobom povlači i novi čipset, pa to ni ovoga puta nije izuzetak. AMD očigledno nije mogao da primeni 9XX rešenje, već se morala napraviti posebno rešenje Fusion rešenje. Pošto Llano procesori u sebi sadrže i nortgbridge, jasno je da njega više nema u sastavu čipseta. Ujedno, A75 tehnički nije čipset, već samo čip. U njemu su integrisane sve southbridge funkcije, uz određene modifikacije. Tako A75 nosi oznaku „FCU“, što u prevodu znači „Fusion Controler Unit“. Llano poseduje standardne 24 PCI Express linije, od kojih četiri idu na vezu sa southbridge-om (FCU)  i još četiri na vezu sa raznim spoljnim čipovima. Dotične četiri PCI Express linije koje povezuju A75 FCU sa Llano procesorom imaju maksimalnu propusnu moć od 500 MB/s, dakle 2 GB/s ukupno, što je na nivou A-Link rešenja sa prethodnih generacije čipsetova. A75 FCU pored ova četiri linka ne poseduje nikakve dodatne PCI Express linije, što automatski dovodi u pitanje mogućnost upotrebe nekih eksternih čipova i ostvarivanje odgovarajuće propusne moći.

Međutim, u ovom slučaju to nije problem, jer A75 već poseduje sve neophodne funkcije. USB 3.0 podrška je integrisana, pa su tako na raspolaganju ukupno četiri porta, dok je broj USB 2.0 portova ukupno 12. Pored toga, A75 poseduje integrisani VGA DAC, HD audio podršku i ukupno šest SerialATA 6 Gb/s portova.

Kako mora postojati i jeftina verzija čip(set)a, AMD nudi i A55 FCU. Ipak, jedina razlika između dva FCU-a je u USB 3.0 podrška koju A55 nema, tako da se u principu radi o dva identična čipa, sem što je kod jednog isključena određena funkcija. Sve ostale karakteristike su identične, pa na kupcima ostaje da se opredele i odluče da li su im neophodni USB 3.0 portovi ili ne. Samo proizvođači ploča će sigurno nudi obe opcije, jer su modifikacije koje se moraju napraviti u proizvodnji minimalne.

Asus F1A75-V Pro

Ovo je bio prvi model matične ploče baziran na A75 čipsetu koji nam je stigao na test, pa se i dosta očekivalo od njega. Asus je bio svestan tih očekivanja, pa tako F1A75-V Pro predstavlja maksimalno opremljenu matičnu ploču, pogotovo kada u obzir uzmemo činjenicu da se radi o Socket FM1 ploči. Ambalaža sama po sebi, kao i paket, nisu interesantni, jer je u pitanju standardno i najosnovnije. Ono što je zanimljivo je posedovanje većine funkcija koje Asus nudi i na ostalim platformama.

Tako Asus i ovde primenjuje Digi+ rešenje kada je u pitanju naponska jedinica, a u slučaju F1A75-V Pro modela, upotrebljena je „6+2“ varijanta, što znači isto rešenje kao i na M5A97 Evo. Takođe, F1A75-V Pro poseduje i napredne sisteme kao što tu TPU i EPU, iako ovo nismo očekivali da vidimo na ovoj platformi. Na PCB-u se nalaze dva prekidača kojima se aktiviraju ove opcije, a moguće je aktivirati i obe istovremeno, sam tim da bi TPU trebao da ima prioritet. EPU čip ima funkciju da optimizuje potrošnju energije i da istu potrošnju značajno smanji, a ova ušteda energije se prvenstveno ostvaruje kroz „phase switching“ funkciju koja u trenucima manjeg opterećenja u deliću sekunde gasi određene delove naponske jedinice, i na taj način se automatski ostvaruje i manja potrošnja energije. Čak i pod većim opterećenjem sistema, EPU čip je u stanju da konstantno prilagođava potrošnju energije, pa se ušteda može ostvariti i tokom upotrebe zahtevnijih aplikacija.

TPU je jedna od udarnih mogućnosti novije generacije Asus ploča, a koja se sada prenela i na gotovo sve modele iz low-end i mid-end kategorije. U pitanju je komplet funkcija koje ima imaju svrhu automatskog overklokinga, a sve se to može dodatno kontrolisati preko AI Suite II softvera i TurboV sekcije. Pored TPU i EPU čipova (koji predstavljaju „Dual Processing Unit 2“ sisteme koji se reklamiraju na ambalaži), tu je i „Memory OK“ funkcija. U slučaju problema sa podizanjem sistema uslovljenih problema sa memorijom, jednim klikom se aktivira MemoryOK funkcija koja automatski traži povoljne memorijske parametre sa kojima će uspešno doći do podizanja sistema. Kada je layout u pitanju, F1A75-V Pro poseduje jedan od boljih „layout-a“ koji smo mogli u poslednje vreme da vidimo na AMD matičnim pločama. Na raspolaganju su čak tri klasična PCI slota, i što je još bitnije, sva tri se u realnosti i mogu koristiti.

BIOS na F1A75-V Pro je logično UEFI, a opcije koje su na raspolaganju se ne razlikuju mnogo od onoga što možemo videti na jačim Asus pločama za AMD platformu. Ipak, kada su u pitanju Llano procesori, veoma je diskutabilno koliko se sve te opcije mogu i upotrebiti, jer je overkloking veoma ograničen. Bez korekcije ostalih parametara, takt magistrale se na F1A75-V Pro se može povećati do 130 MHz, dok sve preko toga rezultuje nestabilnim radom.

ASRock A75M-HVS

U poređenju sa prethodno opisanim modelom, A75M-HVS predstavlja čistu suprotnost. Ova suprotnost se prvenstveno odnosi na cenu ploče, ali i na set mogućnosti koja ona poseduje. Ipak, ASRock je na A75M-HVS ostavio neke bitne detalje koji podižu funkcionalnost ove ploče na sasvim solidan nivo. Kada se pogleda PCB, jasno se može videti kako je ASRock pokušao da maksimalno optimizuje layout. Na raspolaganju imamo samo dve memorijske banke (veoma tesno smeštene), i samo tri slota za eventualna proširenja.

Naravno, jedan PCI Express x16 slot je obavezan, dok su druga dva jedan PCI Express x1 i jedan klasičan PCI slot. Nezgodna manja ovog rasporeda je blokiranje PCI slota u slučaju da se koristiti grafička karta, što u praksi znači da će korisnik morati da se odrekne omiljene PCI karte ukoliko želi da svoj Lynx sistem unapredi dodatnom grafikom. Kada je u pitanju I/O panel, i ovde se vidi maksimalno ekonomičan pristup. Dva PS/2 priključka „vade“ situaciju, jer A75M-HVS poseduje samo šest USB portova (četiri su USB 3.0). Pored toga, na raspolaganu je još samo LAN priključak i tri audio izlaza. A75M-HVS definitivno ne ostavlja utisak ploče koja je sposobna za neki iole veći overkloking.

Međutim, iako je naponska jedinica u klasičnoj „4 Phase“ konfiguraciji, BIOS na A75M-HVS nudi veoma bogat set overkloking opcija. ASRock je još od prvog Socket FM1 modela koristio grafički BIOS, pa je u tom stilu nastavljeno i na A75M-HVS. Navigacija kroz opcije je veoma laka, sve je pregledno i prosto za razumevanje, A75M-HVS nudi stvarno dosta toga po pitanju overklokinga. Podešavanje svih bitnih napona, množilaca, magistrale, grafičkog jezgra, memorijskih tajminga i svega ostalog je na raspolaganju. Pitanje je samo koliko je moguće izvući iz platforme i procesora.

Promena osnovnog takta magistrale direktno utiče na povećanje brzine memorije i integrisanog GPU-a, što se može regulisati preko korekcije množilaca. Ono na šta se ne može uticati su interne A75 frekvencije, kao na primer za integrisani SerialATA kontroler, pa se tako usled većeg BCLK takta može desiti pojavljivanje nestabilnosti u radu. Trik je dostići BCLK takt od 133 MHz, kada će A75 čipset automatski podesiti množioce kako bi sve frekvencije stavio na propisane vrednosti. Na žalost, ne nude sve Socket FM1 ploče mogućnost podešavanja BLCK takta na ove prednosti. Kod A75M-HVS se maksimalno može podesiti takt od 128 MHz, tačno dva koraka dalje od onoga što bi trebalo za jači overkloking. Logično, stabilan rad na 128 MHz nije baš tako lako moguć, pa se na A75M-HVS može računari na stabilan rad pri BCLK taktu od 116 MHz. Naravno, ovo umnogome zavisi i od mogućnosti procesora, iako se ne radi o finalnoj CPU brzini.

Gigabyte A75M-UD2H

Upravo ovaj model je bio i prvi koji smo testirali koji je ponudio A75 čipset na matičnoj ploči MicroATX formata. Sve ostala ATX rešenje prosto odudaraju od osnovnog principa low-cost modela sa integrisanom grafikom. Jednostavno, ukoliko želite jeftino i kompaktno rešenje, realnije zvuči opcija sa MicroATX matičnom pločom. A75 FCU kao „single chip“ rešenje omogućava mnogo lakši raspored komponenti na daleko manji prostor, pa je samim tim i mnogo prikladnije za MicroATX format od prethodnih varijanti AMD čipsetova. Ovu činjenicu je veoma dobro iskoristio ASRock, dok A75M-UD2H deluje dosta „gusto naseljeno“.

I pored samo jednog glavnog čipa na sebi, prvenstveno zbog želje proizvođača na što veći broj funkcija ploča standardne ATX dimenzije bude prisutan i na A75M-UD2H. Tako na PCB-u možemo videti dva grafička PCI Express slota, iako specifikacija A75 FCU-a ograničava njihovu primenu. Samo primarni PCI Express slot radi u x16 modu, dok je drugi ograničen na x4, što automatski umanjuje efikasnost pri eventualnim Crossfire pokušajima. A75M-UD2H poseduje samo jedan PCI slot, uz jedan PCI Express x1, sa tim da se ovaj drugi može koristiti samo u slučaju kada se ne koristi grafička karta.

Kada je u pitanju još jedan vitalni element, Gigabyte se kod A75M-UD2H modela opredelio za klasičnu naponsku jedinicu u „4+1 Phase“ konfiguraciji. No, i pored skromnije naponske jedinice, A75M-UD2H spada u „Ultra Durable 3 Classic“ kategoriju, što znači primenu visokokvalitetnih japanskih elektrolitskih komponenti, uz obaveznog sloja od dve unce bakra u PCB-u čija funkcija nam je odavno poznata. Od nekih zanimljivih tehnoloških detalja, A75M-UD2H poseduje „one port fuse“ dizajn. Ovo rešenje omogućava da svaki USB poseduje svoj poseban osigurač, što znači da u slučaju otkaza jednog porta, svi ostali ostaju u funkciji. Klasičan dizajn podrazumeva jedan osigurač za više USB portova, pa otkazom jednog osigurača i više portova ostaje van funkcije. Problem oko „iskakanja“ USB portova se pojavljuje sve više u poslednje vreme, kao posledica upotrebe uređaja koji zahtevaju „više struje“ od onoga što je predviđeno starijim USB protokolima.

Kada je BIOS u pitanju, i ovde Gigabyte primenjuje staro rešenje u vidu klasičnog Award BIOS-a, uz opet klasičan set mogućnosti koje su karakteristične za ovaj BIOS. Istina, obim određenih sekcija nešto smanjen, ali je to očekivano, jer A75M-UD2H predstavlja model niže klase na kojem proizvođač i ne želi da ponudi baš sve. Ipak, na raspolaganju je sasvim dovoljno overkloking opcija, zajedno sa dobrim rasponom radnih napona koji se mogu menjati za sve vitalne delove sistema. Kao i kod ostalih A75 baziranih matičnih ploča, i ovde važi isto pravilo po pitanju overklokinga. Maksimalni stabilan takt osnovne magistrale kod A75M-UD2H je 115 MHz, što je generalno na nivou onoga što je moguće ostvariti sa aktuelnim Llano procesorima i A75 čipsetom.

MSI A75MA-G55

Kada su A75 ploče u pitanju, MSI je sa A75MA-G55 tržištu ponudio veoma interesantan model. U očekivano skromnom paketu nalazi se jedan dodatni bracket, što je veoma korisna stvar, naročito jer je u pitanju USB 3.0 bracket. Tako A75MA-G55 podržava ukupno četiri USB 3.0 slota, što je definitivno pohvalno. Takođe je pohvalno prisustvo sva tri formata grafičkih izlaza pa su tu DSUB, DVI i HDMI. Iako se kod većine modela raznih proizvođača primećuje trend nestajanja bar jednog (pa čak i dva) od ova tri priključka, lep videti da je MSI na A75MA-G55 jednostavno ostavi korisnicima slobodu da integrisanu grafiku povežu na način koji im trenutno najviše odgovara.

MSI A75MA-G55 poseduje „4+1 Phase“ naponsku jedinicu što se već do sada pokazalo kao adekvatno rešenje za Llano procesore. Pored sličnosti komponenti naponske jedince sa skupljim modelima (Military Class II komponente) i sam izgled ploče je u skladu sa aktuelnim MSI imidžom. A75MA-G55 poseduje dva grafička PCI Express slota, ali samo jedan može raditi u x16 modu, dok je za drugi rezervisan x4 mod. Tu su još i po jedan PCI Express x1 (koji će ostati blokiran ukoliko se koristi grafička karta) i klasičan PCI slota, gde je mnogo bitniji ovaj drugi, jer omogućava korisniku da eventualno prenese neku stariju kartu sa prethodnog računara, tipa TV karte i slično.

Kada je BIOS u pitanju, A75MA-G55 nudi stvarno dosta toga po pitanju overklokinga. Jedino što A75MA-G55 vraća malo u nazad je „ClickBIOS“ varijanta interfejsa, što podrazumeva klasičan BIOS sa opcijom klika mišem na određene opcije. U praksi ovo ne izgleda baš elegantno, pa je najbolje zadržati se na klasičnoj kontroli BIOS-a preko tastature. Naravno, MSI odavno poseduje „full“ grafički BIOS, ali očigledno nije hteo da i ovu mogućnost ponudi na ploči iz niže cenovne kategorije. Ipak, ako zanemarim ovaj manje bitan grafički detalj, BIOS na A75MA-G55 nudi sve što je neophodno za overkloking Llano procesora. Podešavanje svih bitnih napona, množilaca, magistrale, grafičkog jezgra, memorijskih tajminga i svega ostalog je na raspolaganju.

Kod A75MA-G55 se maksimalno može podesiti takt od 131 MHz, tačno korak daleko od onoga što bi trebalo za jači overkloking. Logično, stabilan rad na 131 MHz je teško moguć, pa se na A75MA-G55 može računari na stabilan rad pri BCLK taktu od 120 MHz. Naravno, ovo umnogome zavisi i od mogućnosti procesora, iako se ne radi o finalnoj CPU brzini. Opet, sa A8-3850 koji ima množilac 29, i sa tih 120 MHz se dolazi do limita koje Llano procesori mogu da izdrže. Tako A75MA-G55 i pored nemogućnosti podešavanja BCLK takt na 133 MHz i dalje predstavlja veoma dobro overkloking rešenje za Lynx platformu.

Na ovoj strani možete pronaći rezultate koje su ove matične ploče ostvarile na testiranjima.
 

Zaključak

Poređenje performansi matičnih ploča baziranih na istom čipsetu ostavlja veoma malo manevarskog prostora za neke veće razlike, naročito kada se poređenje vrši na nominalnim radnim taktovima. Već izvesno vreme kod poređenja performansi koristimo auto overklok opcije kada je god to moguće, ali ovoga puta smo se odlučili za klasično poređenje na nominalnim radnim taktovima. Osnovni razlog za to je činjenice da nemaju sve testirane ploče adekvatnu auto overklok funkciju. Kod modela koje je i imaju, ostvaruje se veoma mali skok radnog takta u osnovu na nominalni, a opet se ploče dovode na bukvalno isti radni takt, čime se lagano gubi smisao poređenje kroz auto overklok. Ipak, u ovom slučaju testirane A75 ploče i na nominalnim taktovima pokazuju izvesne razlike kada su u pitanju performanse.

U većini test scenarija, Asus F1A75-V Pro model se pokazao kao najbrži, dok su ostali model bili veoma približni iako imaju određe varijacije u nekim testovima. Korisnici trebaju imati u vidu i da kada su Socket FM1 ploče u pitanju, čiste performanse za prosečnog korisnika ne moraju značiti puno, jer glavnu stvar predstavlja odnos cene i mogućnosti. Tako Asus F1A75-V Pro sa cenom od oko 110 evra predstavlja najkompletniju ploču na testu, ali nam se čini da trenutna cena konkretnog modela matične ploče ne ide u korak sa konceptom pristupačne entry-level Lynx platforme. Možda bi korisnici još bolje prošli sa nekim drugim modelom iz F1A75 familije kompanije ASUS, recimo modelom bez sufiksa Pro koji je osetno jeftiniji, nekih 20-ak evra.

Prosečan korisnik koji je eventualno zainteresovan za računar baziran na Llano procesoru traži nešto jeftinije, prema našoj proceni, a naročito jeftinija u ovom slučaju nije ni Gigabyte A75M-UD2H ploča, bez obzira što dolazi od proizvođača koji već po tradiciji ima izuzetno povoljne ponude u low-end segmentu. Kada je A75M-UD2H ploča u pitanju, radi se posve solidnom, ali ne i modelu koji se po nečemu naročito izdvaja, koji košta oko 85 evra. Slične mogućnosti se mogu dobiti i za još manji novac, pokazali su naši naredni testovi.

Tako MSI sa A75MA-G55 modelom koji košta oko 75 evra ima ploču koja bi trebalo da budu interesantna svima koji imaju interesovanje za Lynx platformu. U pitanju veoma dobro izbalansirana ploča kada je u pitanju odnos cene i mogućnosti, a čak bi se moglo reći da je MSI za ovu cenu ponudio i nešto malo više od očekivanog. Zbog toga ova ploča zaslužuje preporuku kao univerzalno A75 rešenje.

Naravno, onima koji bi maksimalno da uštede, na raspolaganju stoji ASRock A75M-HVS. Cena ove ploče je samo 55 evra, što čini ovaj model ubedljivo najpovoljnijom kupovinom kada su u pitanju Socket FM1 ploče. Iako se evidentno radi o maksimalno „low-cost“modelu, njegove ukupne funkcije i mogućnosti su sasvim korektne, zbog kojih ova ploča u osnovno može da ponudi veoma slične mogućnosti kao i ostali modeli na testu. Shodno tome, ASRock A75M-HVS u ovom momentu predstavlja najpristupačniju opciju za sve koji žele da po najminimalnoj mogućoj ceni sastave računar baziran na Llano procesorima.

Toliko od nas za ovaj put. Preporučujemo vam da pogledate i detaljne prikaze ovih matičnih ploča na našem sajtu (direktne linkove možete pronaći ispod), a sada ćemo ukratko sumirati kako vidimo prednosti i nedostatke ploča sa prikaza:

ASRock A75M-HVS

Prednosti:

– Cena
– Pristojan OC
– Grafički BIOS

Nedostaci:

– Nedostatak određenih portova
– Samo dva memorijska slota i izbirljivost memorija
– Evidentno low-cost rešenje

MSI A75MA-G55

Prednosti:

– Dizajn
– Komponente
– Odnos cene i mogućnosti

Nedostaci:

– Click BIOS interfejs

Gigabyte A75M-UD2H

Prednosti:

– Funkcionalnost
– Broj PCI slotova

Nedostaci:

– Stari BIOS
– Nije među pristupačnijim pločama

Asus F1A75-V Pro

Prednosti:

– Odlične funkcije, performanse i mogućnosti
– Funkcionalnost kompletne ploče, kompletno ATX rešenje
– Overkloking

Nedostaci:

– (Uslovno, jer se ne odnosi na to što ploča nudi već na koncept pristupačne platforme i poređenje sa drugim modelima ovog prikaza) Cena