Benchmark Redakcija
Branko Lukić Početkom devedesetih godina, kanadska kompanija ATi, predstavila je veoma uspešne
grafičke kartice bazirane, za tadašnje pojmove, na veoma naprednim grafičkim
čipovima. U tome periodu, ATi je među vodećim proizvođačima, a njegove prozvode
je osim odličnog kvaliteta karakterisala i paprena cena. Mnogo pre nego što
su integrisana rešenja u računarskom svetu postala popularna, ATi se odvažio
na korak koji će ubrzo promeniti pojam o računaru kao multimedijalnoj mašini. ATi je predstavio All-in-Wonder grafičku karticu, koja je posedovala
integrisani TV tjuner na sebi. Treba shvatiti da se radi o pionirskom pokušaju,
jer u to vreme su čak TV tjuneri kao zasebne kartice, spadale u najnovije tehnološko
čudo. Od tog trenutka, All-in-Wonder serija kartica predstavlja perjanicu ATi-jeve
ponude i stvar prestiža. O koliko se komplikovanom proizvodu radi, najbolje
govori podatak da su u narednih nekoliko godina, samo dve kompanije napravile
proizvode vredne pomena sa sličnim funkcijama: Matrox, sa svojom Marvel serijom,
i bivši 3dFx sa Voodoo3 3500TV karticom. Ipak, nijedna od ove dve kartice nije
uspela da priđe po popularnosti ATi-jevom multipraktiku. Početak ATi-jev Rage II grafički čip koji je predstavljen 1996. godine, glasio
je kao prva baza za predstavljanje All-in-Wonder kartice. Međutim, baš u tom
periodu je usvojen DVD standard, a kanadski proizvođač je uvideo priliku da
u još nečem bude prvi, te je veoma brzo predstavio reviziju svog grafičkog čipa
koja je imala integrisan delimični hardverski MPEG-2 enkoding. Poređenja radi,
konkurentske kompanije su se na ovaj korak odlučile nekoliko godina kasnije,
kad je DVD postao opšte prihvaćeni standard. Nov čip je poneo oznaku Rage
II+ DVD, i on postaje prva baza za All-in-Wonder karticu. U trentku
izlaska, kartica je predstavljala sam vrh, i bila je stvar prestiža. Nudeći
do tada neviđene mogunosti po izuzetno visokoj ceni, originalni AiW je postavio
neka načela koja će u budućnosti pratiti mnogi proizvođači TV tjuner kartica. Godinu dana kasnije, ATi predstavlja Rage XL (Rage Pro Turbo) grafički
čip koji donosi mnoga unapređenja. Glavna novost je kompatibilnost sa Microsoftovim
DirectX-om, što je omogućavalo grafičkom procesoru da iskoristi sve multimedijalne
mogućnosti Microsoftovog Windows operativnog sistema. Od ovoga je najveću korist
imala ATi All-in-Wonder Pro kartica koja je bila bazirana na Rage Pro
čipu. Ova kartica je postavila nove standarde za multimediju pod Windowsom.
I pored velike cene kartica postaje ATi-jev bestseller, i po nezvaničnim podacima
najprodavanija kartica u čitavom All-in-Wonder serijalu. Koliki je bio značaj
ove grafičke combo kartice, najboje govori podatak da je sam Microsoft uzeo
karticu kao referentnu pri razvoju multimedije za Windows 98 operativni sistem,
a naročito pri razvoju WebTV-a. All-in-Wonder Pro se na tržištu zadržava skoro dve godine. Za to vreme, konkurencija
u vidu 3dFx-a i nVidie je napravila kvantni skok u razvoju svojih 3D akceleratora.
Spavajući na lovorikama, ATi je u ovu bitku ušao potpuno nespreman. Shvativši
da je vrag odneo šalu, ATi na brzinu najavljuje i predstavlja Rage 128 čip, koji je trebao da vrati kanadskog proizvođača na sam vrh. Međutim, veliki
problemi pri samoj proizvodnji, kao i neke greške pri projektovanju čipa, primorali
su kanadskog proizvođača na neke neočekivane korake. Urađeno je nekoliko revizija
čipa, što je ceo projekat Rage 128 odložilo za nekoliko meseci. Kao vrhunac,
ATi je zbog prevelikog pregrevanja morao da smanji takt grafičkog čipa, čime
su dodatno umanjene performanse. Zbog prevelikog kašnjenja čipa i njegovih inferionih
performansi, All-in-Wonder 128 kartica ne postiže značajniji uspeh. Ubrzo
ATi predstavlja Rage 128 Pro čip, koji predstavlja unapređeni Rage 128
koji radi na znatno višem taktu. Međutim, i ovaj “turbo bug-free”
čip je bio apsolutno brzinski prevaziđen. Pomalo neočekivano, ATi je predstavio
AiW 128 Pro karticu baziranu na ovom novom čipu. Zbog kratkog boravka
ovog čipa na tržištu, ni ova AiW kartica nije postigla neki značajniji uspeh. Sve se za ATi menja 2000. godine, kad je predstavio svoj prvi GPU – Radeon.
Ovaj čip je vratio ATi-ja u sam vrh, a All-in-Wonder Radeon kartica postiže
veliki uspeh. Ova kartica se duže vremena zadržava na tržištu, a ATi posle godinu
i po dana predstavlja All-in-Wonder Radeon 7500 i 8500DV, baziranu
na Radeon 7500 i 8500 grafičkim procesorima. Ovo je bio prvi put da ATi u jednom
trenutku predstavlja dve kartice iz top klase. AiW 8500DV predstavlja ATi-jev
pokušaj da dodatno unapredi AiW seriju kartica, ali se nažalost sve svelo na
pokušaj. Ova kartica je pored svih dotadašnjih mogućnosti donela i integrisani
FireWire kontroler. Komplikovan dizajn i problematičan rad FireWire kontrolera
je osudio ovu karticu na neuspeh. ATi ubrzo predstavlja AiW Radeon 8500 128,
koji ne poseduje integrisani FireWire kontroler, ali i ova kartica relativno
brzo odlazi u zaborav. U poslednjih godinu dana, ATi je polako počeo da menja svoju strategiju nastupa
na tržištu, dajući sve veći prostor svojim partnerima. Ipak, i u novoj ulozi,
ATi je uspeo da predstavi All-in-Wonder kartice bazirane na svojim novim grafičkim
procesorima iz serije Radeon 9xxx. Kao posebnu napomenu, navešćemo podatak da ATi od AiW 8500DV kartice, ne proizvodi
verzije namenjene PAL (našem) TV standardu. Proizvodnja AiW kartica je bila
u potpunosti poverena Herculesu, ali su ubrzo istu dozvolu dobili i još neki
proizvođači.
Ulaz/Izlaz kontroleri Čak ni dan-danas, mnogi proizvođači ne obraćaju pažnju na TV In/Out priključke
na svojim video karticama, već se po inerciji koristi kontroler koji je u tom
trenutku “hot”. Sa ATi-jem od samog starta to nije bio slučaj. Prvi All-in-Wonder je imao ATi ImpacTV čip koji je kontrolisao izlaz,
i BrookTree/Rockwell Bt829 čip koji je kontrolisao ulazni signal. ImpacTV
čip je predstavljen u septmebru 1996. godine, i za ondašnje pojmove je doneo
neke neviđene mogućnosti. ImpacTV je bio u mogućnosti da prikaže sliku na TV-u
u rezolucijama od 320×200 pa sve do 800×600, a slika je bila bez treperenja
ili anomalija (što je u to vreme bio čest slučaj). Ulazni Bt829 čip je ostao i na sledećoj generaciji, AiW Pro kartici, dok je
za izlaz bio zadužen ATi ImpacTV 2 čip.
ImapcTV 2 je pored svih osobina koje su krasile prethodnika, doneo i nove
tehnologije za otklanjanje treperenja (6-tap programmable flicker filter), podršku
za Macrovision 7 zaštitu od kopiranja, kao i podršku za 16:9 sliku (rezolucija
848×480). ImpacTV2/Bt829 kombinacija se duže vremena zadržava na All-in-Wonder karticama,
pošto su i AiW 128 i AiW 128 Pro imali ovu kombinaciju ulazno/izlaznih kontrolera. Kada je Conexant 2000. godine kupio Brooktree/Rockwell, ATi prekida saradnju
sa novim vlasnikom, i sopstvenim snagama razvija Rage Theater čip, koji
po prvi put objedinjuje ulazno/izlazni kontroler u jedan čip. Rage Theater je
svoju premijeru imao na All-in-Wonder Radeon kartici. Ovaj čip je doprineo novim
mogućnostima koji su krasili AiW Radeon. Pre svega tu mislimo na deo zadužen
za smanjenje šuma u slici, kontinulanu kontrolu oštrine slike i filter za izoštravanje
slike, što je doprinelo dobijanju slike DVD kvaliteta. Ovo je ustvari bio kamen
temeljac za omogućavanje kvalitetnog MPEG enkodinga, pošto otklanja visoko-frekventne
vertikalne i horizontalne smetnje, koje najviše smetaju DCT enkoderu, pa se
samim tim postižu mnogo veći nivoi kompresije. Novost je i automatska kontrola
jačine signala, koja održava signal konstantnim čak i ako ulazni signal ima
promene amplitude. ATi nije zaboravio ni nove tehnologije kao što je VBI (Vertical
Blanking Interval), koji omogućuje captioning, teletekst i Intercast. Podržane
su i novi sistemi zaštite protiv kopiranja kao što su Macrovision 7.01 i CGMS. Kod AiW 8500 kartice je korišćen isti kontroler, ali je kartica bila opremljena
i stereo tjunerom. Pošto Rage Theater nije mogao da vrši obradu ovog signala,
na karticu je integrisan Micronas čip. Na poslednjim generacijama All-in-Wonder kartica iz serije 9xxx, pojavio se
i naslednik Rage Theater čipa – Theater 200. Ovaj čip predstavlja prilagođenu
verziju ATi-jevog XILLEON 220 cipa, koji se nalazi u brojnim video uređajima
novije generacije. ATi je u ovaj čip integrisao stereo dekoder, tako da više
nije bilo potrebe za korišćenjem Micronas kontrolera. Najveća promena kod ovog
čipa je 12-bitni analogno-digitalni konverter, dok je pre konverter imao 9 bita.
Dodatna tri bita imaju veliku ulogu u postizanju što većeg kvaliteta slike.
Od ostalih filtera ističemo anti-aliasing i adaptivni 2D kombo filter, koji
su u stanju da u značajnijoj meri otklone smetnje u ulaznom signalu. TV izlaz na ATi-jevim karticama je uvek bio među najboljima. Sve moguće operacije
što se tiče kvaliteta i geometrije slike je moguće menjati iz drajvera za grafičku
karticu. Ipak, jedna stvar nije godinama urađena od strane ATi-ja. Radi se o
nemogućnosti razvlačenja slike preko celog ekrana (od ivice do ivice). Istina,
iz raznih tweakera moguće je uključiti overscan opciju, ali se njenim uključivanjem
gubi mogućnost podešavanja velikog broja funkcija u drajverima.
“Sliku tvoju ljubim” Kad se radi o TV slici sa All-in-Wonder kartica, to je tradicionalno briga holandskog
Philipsa i njegovih tjunera. Tradiciju narušavaju samo dve serije kartice.
All-in-Wonder 128 serija je imala integrisan Temicov analogni tjuner,
dok je AiW 8500DV imala po prvi put digitalni TV tjuner. Zašto je ATi kasnije
odustao od digitalnog TV tjunera? To vam najtačnije mogu odgovoriti ljudi iz
ATi-ja. Po zvaničnim pričama, tuner-in-chip rešenje zahteva mnogo veću struju
nego što zahteva ekvivalentan analogni tjuner. Pošto se na AiW karticama već
nalazi dovoljno procesora i ostalih kontrolera, još jedan velik potrošač svakako
nije dobro došao. Ipak, nezvanične priče tvrde da je ATi imao velikih problema
sa digitalnim TV tjunerom, koji su se ogledali u velikom procentu otkazivanja.
Serije AiW 9xxx kartica su opremljene sa Philipsovim analognim tjunerom novije
generacije, kojeg pre svega karakterišu znatno manje dimenzije. Pored TV tjunera i ulazno/izlaznog kontrolera, za postizanje najboljeg efekta,
neophodan je i vanserijski softver. Mnogo je bilo rasprava tokom godina koji
softver za gledanje/snimanje TV programa je najbolji, ali korisnici AiW kartica
tvrde da ko je jednom probao ATi-jev softver, više neće koristiti nijedan. ATi-ju
je dugo trebalo da dotera softver do nivo na kojem je danas. Razvoj ATi-jevog
softvera se može podeliti grubo na dve faze. Prvu fazu (’96-’98.) karakteriše
solidna funkcionalnost i malo problematičnija stabilnost. Sam softverski paket
je sadržao nekoliko aplikacija, dok su gledanje TV-a i snimanje vršeno iz dve
različite aplikacije. Aplikacija za snimanje je imala mali broj opcija. Bilo
je omogućeno grebovanje u AVI RAW formate ili u jedan od dva ATi-jeva
AVI kodeka – VCR 1.0 i VCR 2.0. Ova dva kodeka su donosila veoma
dobar kvalitet izgrebovane slike, ali je stepen kompresije bio relativno nizak.
Mali stepen kompresije i ograničenje Video for Windowsa (AVI fajl ne može biti
veći od 2 GB), rezultovali su da je bilo moguće grebovati oko 30 minuta u rezoluciji
320×240. Kao posebnu karakteristiku, koja se zadržala do današnjih dana, ATi
je prvi predstavio mogućnost prikazivanje TV slike kao Windows pozadine. Kad se pojavila All-in-Wonder 128 kartica, ATi je odlučio da značajno modernizuje
svoj softver. Nekoliko aplikacija je ujedinjeno u MultiMedia Center (MMC),
koji dobija oznaku verzije 6.0. Aplikacije za gledanje TV-a i snimanje je objedinjena,
a nove aplikacije su omogućavale gledanje: DVD-ova, AVI/MPEG fajlova i slušanje
CD-ova. Glavna odlika koju je doneo novi softver je izuzetna stabilnost. Sada
je bilo moguće da se za svaki TV program definišu parametri, kao što su podaci
o jačini kontrasta/osvetljenosti/boje, mono/stereo setovanje, zaključavanje
određenih prgorama… Ipak, novi talas nastupa tek sa pojavom All-in-Wonder Radeon kartica, Rage theater
čipa i MMC 7 softvera. Zahvaljujući novim funkcijama Rage Theater čipa
striktno vezanih za MPEG enkoding, bilo je moguće grebovati živu sliku u MPEG-1 i MPEG-2 formate. Ova dva formata nemaju ogrničenje Video for Windowsa,
te je maksimalna veličina fajla neograničena. Jedino ograničenje je ako koristite
FAT32 sistem, pošto on ima limit za maksimalnu veličinu fajla. MMC 7 je postavio
kamen međaš za sve ostale verzije koje su dolazile. Naslednici su donosili manje
više kozmetičke izmene, koje su najčešće bile vezane za poboljšanje softverskih
filtera slike, dodavanje novih modova grebovanja (WMV)… Od “fancy”
novotarija, treba izdvojiti utapanje (blending) žive slike preko svih prozora
i pozadine, kad ona uopšte ne smeta u normalnom radu. Kao bonus, moguće je podešavati
transparentnost takve slike. Ne treba zaboraviti ni mogućnost biranja skina
za aplikacije iz MMC-a. Istina, skin se izuzetno teško pravi, pošto ne postoji
softver za pravljenje, ali je i ponuda dovoljno maštovita da svako može da pronađe
odgovarajući skin.
AiW danas Kao predstavnik AiW 9xxx serije, na test smo dobili All-in-Wonder 9000Pro, koji
je potpisao ATi-jev strateški partner broj jedan – Sapphire. U principu,
nije bitno koji je proizvođač potpisao AiW karticu, pošto sve koriste jedinstvene
drajvere i softver, a među sobom se skoro uopšte ne razlikuju.
AiW 9000Pro je baziran na ATi-jevom RV250 procesoru. Na kartici je ugrađeno
64 MB Infineon 3,6 ns DDR memorije. Defaultni klok jezgra/memorije je 275/270
MHz. Da ne bude zabune oko brzine rada jezgra i memorije – AiW kartice tradicionalno
rade na nešto nižim frekvencijama nego svoja sabraća bez integrisanog TV tjunera.
Zahvaljujući svom “od svega po malo” dizajnu, All-in-Wonder kartice
su izuzetno neraspoložene za overklokovanje, te je svaki overklok od 10 do 15
MHz puna kapa. Pakovanje grafičke kartice je veliko i bogato opremljeno. Ipak sve to je ostalo
u senci tragičnog otkrića da ATi-jev multi-funkcionalni USB daljinski nije uključen
u pakovanje. Istina, moguće je dokupiti daljinski, a njegova cena se kreće oko
40-50 €.
U pakovanju dolazi ATi Blue Box, koji objedinjava skup ulaznih priključaka
(S-Video ulazni, Video In činč, levi i desni auido kanal). Ovaj box je moguće
staviti bilo gde pošto je kabl koji ga vezuje za karticu prilično dugačak. Izlazni
set kablova je klasičnog oblika i obuhvata: S-Video izlazni, Video Out činč
i stereo audio (koji se stavlja u ulaz zvučne kartice da bi se dobio ton sa
antenskog ulaza). Posebnu pažnju obratite da li je AiW kartica namenjena NTSC ili PAL tržištu,
pošto se često dešava da trgovci prodaju NTSC verziju kartice koja je totalno
nekompatibilna sa našim TV standardom. Najednostavniji i najlakši način utvrđivanja
da li AiW namenjen našem (PAL) ili NTSC standardu je da pogledate antenski ulaz.
Ako antenski ulaz ima na sebi navoje, onda je kartica namenjena NTSC standardu.
A ako je ulaz gladak, onda je namenjen PAL standardu. Pošto su performanse ATi Radeon 9000Pro grafičke kartice dobro poznate (test
ove kartice možete pogledati i našem sajtu), u ovom testu ćemo se usredsrediti
na multimedijalne mogućnosti ove kartice.
MultiMedia Center 8.1
Kao pravi šlag na tortu, u prilici smo da testiramo novu karticu sa najnovijom
verzijom ATi-jevog MMC-a 8.1. Novi MMC je doneo ispravke nekih bagova, kao i
nekoliko novosti vrednih pomena. Kao prvo, pri grebovanju žive slike, sad je moguće birati u kom kompatibilnom
formatu je moguće snimati. Ako je u pitanju MPEG-1, moguće je birati
između custom MPEG-1 i MPEG-1/VCD, a ako koristite MPEG-2, imate izbor
između custom MPEG-2, MPEG-2/SVCD i MPEG-2/DVD. Međutim, krenimo po redu…
Defaultni skin TV plejera, možda i nije najlepši, ali je svakako najfunkcionalniji
sa najviše ikonica kao prečica.
kontrole TV plejera (default skin)
Pored klasičnih komandi, najveću pažnju privlači TV-on-Demand (TOD)
deo. TOD predstavlja ustvari mogućnost “zamrzavanja” žive slike, i
kasnije puštanje programa.
TV-on-Demand kontrole
U trenutku zamrzavanja, program počinje da snima živi program po setovanjima
koje ste mu vi zadali. U trenutku kad rešite da pogledate šta ste propustili,
osim standardnih opcija, na raspolaganju imate izbor brzine puštanja programa
(slow, normal, fast), premotavanje napred/nazad ili snimanje baferovanog materijala.
Kao veoma pohvalni dodatak, služi mogućnost da dok gledate nešto što ste propustili,
možete da vidite živu sliku sa TV-a u drugom prozoru. Zoom je u principu moguće vršiti do neverovatnih 4×4 piksela, kad vidite
samo nekoliko šarenih tačaka koji pulsiraju pred vama. Pored predefinisanih
zum vrednosti, možete koristiti i “hand zoom”, kad mišem zumirate
specifičan deo slike. Kad zumirate, sliku je moguće šetati u kom pravcu želite. Teletext shortcut predstavlja vezu sa posebnim programom koji vrši ulogu
TV teletext browsera.
Teletekst browser pri lošijem antenskom signalu
Ovaj browser nije sastavni deo MMC aplikacije (!), već se mora posebno downloadovati
sa ATi-jevog sajta. Nažalost, browser već dugo vremena nije updateovan, te nema
optimizaciju u slučaju lošijeg TV signala. U tom slučaju, teletext će biti pun
“kuka i motika” i progutanih slova. Ipak, iako mator, borwser poseduje
sve potrebne opcije, kao što su snimanje stranice, zoom, ili prikaz samo tekstualnog
dela strane. Video Source ikonicom možete birati jedan od tri izvora video signala koji želite
da gledate ili snimate. Izbor pravite između S-Video ulaza, kompozitnog (činč)
ili antenskog.
Setup Naravno, ovde je moguće podesiti sve opcije vezane za funkcionalnost TV plejera.
Display
Na Display tabu je moguće podesiti default vrednosti što se
tiče ponašanja samo TV plejera. Moguće je birati između default veličine
prozora ili na primer da li plejer da sam odstrani višak polja iz PAL signala.
Aspect Ratio je vezan za odnos ivica prozora i i za format zuma. I na kraju,
moguće je odrediti kako će se plejer ponašati u slučaju minimizovanja prozora
(klasično minimizovanje, video desktop, blending windows, blending desktop).
Video
Od podešavanja vezanih za sliku, ovde je moguće podesite jačinu
boje, osvetljenost i kontrast, kao i gamu. Imajte u vidu da podešavanja
sa ovog taba po defaultu se dodeljuju svim TV programima, osim onima kojima
ste dodeli specifična setovanja.
TV Tuner
Ovo je najvažniji tab što se tiče podešavanja TV programa.
Svakom TV programu je moguće odrediti koji će kanal prikazivati, dodeliti
mu ime ili ga staviti na surf listu. U detaljnijim setovanjima vezanim za
svaki program, moguće je odrediti specifične vrednosti za jačinu boje, osvetljenja
i kontrasta, kao i podatke vezane za audio dekoding i zaključavanje programa.
Closed Caption
Za nas i naš TV sistem, ovaj tab je totalno ne važan. On je
namenjen američkom tržištu koje ima Closed Caption mogućnosti. Kod nas je
ekvivalentan sistem teletekst, ali se podešavanja za teletext browser odavde
ne mogu izvršiti.
Stills Gallery
Možda grebovanje sličica nije toliko bitno kao grebovanje
žive slike, ali svakako ima svoje prednosti. Postoje dva načina grebovanja
sličica. Prvi je grebovanje u fajl, dok je drugi grebovanje u posebni prozor,
tzv. galeriju, iz koje je dalje moguće odlučiti šta ćete sa slikom. Obratite
pažnju da izbor formata snimanja slike i njene dimenzije birate, pomalo
čudno, kad kliknete na “Browse”. Naravno, u slučaju da imate štampač,
možete odmah odrediti neka setovanja.
Schedule
Istraživanja su pokazala da 95% vlasnika video-rikordera ne
ume da programira snimanje unapred. Međutim, ATi je totalno uprostio zakazano
snimanje. Možete birati između nekoliko opcija snimanja (samo jednom, svaki
dan, jednom nedeljno ili mesečno), kad snimanje počinje, koliko će trajati,
kao i sa kog će se programa snimati i kojim će profilom snimanje biti izvršeno. Pored zakazivanja snimanja, moguće je zakazati još neke funkcije, kao što
je gledanje određenog video fajla (?).
Personal Video Recorder (PVR) Najvažniji deo TV plejera je njegov PVR, tj. mogućnost grebovanje žive slike.
Personal Video Recorder
ATi je u odnosu na MMC 7.x dosta pojednostavio svoj PVR tab, učinivši
ga idiot-proof, ali je u isto vreme napravio medveđu uslugu naprednijim
korisnicima. Ipak, potreban je mali period navikavanja gde su u ATi-ju šta
stavili i kako da podesite custom profil. Ako izaberete jedan od četiri
glavna profila, sa leve strane možete videti koja su njihova tačna setovanja,
da se ne biste iznenadili što je slika skupljena ili nešto slično. Obratite pažnju na setovanje za grebovanje sličica u visokoj rezoluciji,
koje je potpuno zalutalo na ovaj tab.
Disk Space Settings
Kao što samo ime ovog taba kaže, ovde je moguće odrediti sve vezano o
particiji gde će vaš fajl sa grebovanim materijalom biti (privremeno) snimljen.
Pošto izaberete odgovarajući particiju (poželjno je da napravite specijalnu
particiju za grebovanje), obavezno čekirajte da se uvek koristi ta particija!
Takođe, možete da odredite koliko će plejer da ostavi minimalnog slobodnog
mesta.
One Touch Record Settings
One touch recording je mogućnost da pustite snimanje i da naredite programu
da prestane posle određenog vremena. Isto tako, ako želite da koristite
neki specijalan folder za snimanje video materijala, možete ga odrediti
na ovom tabu. Naravno, više nego poželjno je da se ovaj folder nalazi na
particiji koju ste označili kao privremenu (na prethodnom tabu). Zanimljiva je mogućnost da plejer sam dodeljuje ime fajlu i to po jednom
od 30-ak kriterijuma. Na ovaj način ćete biti oslobođeni ručnog imenovanja
snimljenih fajlova.
Recording Presets
Ovo je u principu i najvažniji tab za naprednije korisnike koji žele da
prave sopstveni profil. U slučaju da ne znate osnove MPEG ili AVI grebovanja, bolje zaobiđite ovaj
tab i koristite jedno od predefinisanih 20-ak setovanja. Upustvo za korišćenje
MMC-a vam može donekle pomoći, ali ne i u potpunosti, pošto nisu objašnjena
sva moguća podešavanja.
Pravljenje sopstvenog profila
Na početnom tabu dajete ime svom novom profilu, tj. kako će
se pojaviti u listi, a ako želite možete dodati neki svoj komentar. Od ponuđeni formata imate ATI VCR/MPEG, AVI, WMV i Motion Triggered. Jedina
dva nepomenuta formata su ATI VCR (ATi-jev kodek sličan MPEG-2) i Motion
Triggered (korisno ako imate priključenu kameru za nadzor).
Biranjem jednog od formata, počinje nastajanje vašeg profila. Preporučena
rezolucija grebovanja vam slobodno može biti 640×480, pošto se željena razlika
ne dobija full PAL rezolucijom, a ovako će bar slika biti nešto kvalitetnija
sa istom gustinom video zapisa. Uključivanje deinterlacinga i croppinga
je obavezno. Za kraj izaberite u kom formatu će vam biti zvuk.
Naša preporuka je da uvek koristite MPEG-2 grebovanje, i to
iz nekoliko razloga. Prvi je svakako kvalitet tako nastalog snimka. Naravno,
ako se pravilno izvrši podešavanje, može se dobiti fajl relativno male veličine,
sa sasvim zadovoljavajućim kvalitetom slike.
Pranje slike “sapunom” Video Soap je glavna novina koju je doneo MMC 8.1. Radi se o izuzetno moćnom
skupu filtera za sliku, koji u većini slučajeva uspevaju da u značajnijoj meri
uklone eventualne smetnje u slici.
Video Soap na delu
Na samom startu podešavanja Video Soapa, naglasićemo da Video Soap totalno
softverski odrađuje sve svoje funkcije, tako da imate to u vidu kad birate filtere.
Prvo što određujete je “agresivnost” Video Soapa. Iako su neke opcije
bolje za određene situacije, za opštu upotrebu se najboljim pokazalo “medium”
setovanje.
U konfiguracionom prozoru, možete odrediti do 4 filtera koji će se primeniti
na grebovanu živu sliku. Svakom od četiri filtera određujete posebno kojim će
intezitetom biti primenjen. Ako niste sigurno da li ste postigli određeni efekat,
možete pogledati preview, kad će vam jedna polovina žive slike biti filtrirana,
dok će druga biti originalna. Obratite pažnju na skalu sa zeleno-žuto-crvenom
bojom. Na njoj možete videti koliko su procesorsko zahtevni filteri koje ste
izabrali, pa ćete tako najbolje znati da li vaš procesor može ili ne da odradi
na vreme sve zadate filtere. Imajte u vidu da se izabrani filteri na sliku primenjuju po redu koji ste izabrali
(slično kao u VirtualDubu)! (Ne)prijatno za kraj Od ostatka softvera koji dolazi uz MMC 8.1 pomenućemo: File Player, Media Library,
VCD Player i CDA. Primetićete da među navedenim programima nema čuvenog ATi-jevog
DVD plejera. ATi je odlučio da prekine svoju dugogodišnju vernost Cinemasterovom
dekoderu, i prešao je na CyberLinkov PowerDVD dekoder, koji je specijalno optimizovan.
Pošto i ATi plaća licencu za ovaj kodek, kanadska kompanija je odlučila da naplaćuje
CD sa DVD plejerom. Tako se ovaj CD naplaćuje svakom kupcu ATi-jeve kartice
koja nije “built by ATi” ili koja je starija od 9xxx serije. Najgora
stvar je što vam je DVD plejer neophodan da bi mogli da snimate u MPEG-2 formatu.
Ako nemate originalnu ATi-jevu karticu (što će biti najverovatniji slučaj),
ne preostaje vam ništa drugo nego da samostalno dođete do nekog programa ili
kodeka za dekodiranje MPEG-2, tj. DVD sadržaja. I… Objavljivanjem MMC 8.1 paketa, ATi je dodao još jedan plus svojoj All-in-Wonder
seriji kartica. Izuzetno kvalitetni kompozitni ulaz i izlaz, TV tjuner vrhunskog
kvaliteta, ali nažalost grafički procesor nešto slabijih perofrmansi, su glavne
karaktersitike AiW 9000Pro kartice. Uostalom, AiW kartice nikad nisu ni bile
namenjene okorelim gejmerima, već korisnicima koji traže od grafičke kartice
maksimalne multimedijalne mogućnosti, a za to su spremni da izdvoje i odgovrajuću
sumu novca.
