Benchmark Redakcija
Branko Lukić Za mlađe posetioce Benchmark sajta, sledi mali uvod. Nemoguće je pomenuti pojam kao CD, a ne izgovoriti ime SONY sa dužnim poštovanjem. Kada je nagli razvoj elektronike krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih otvorio mnoge nove pravce daljeg napredovanja, u maloj grupi entuzijasta u SONY-ju se rodila ideja o novom načinu prenosa zvuka, koji bi najverodostojnije preneo zvučni zapis. Pošto je u to vreme holandski Philips već imao neke patente u tom polju, dve firme su veoma brzo našle zajednički jezik i tako je rođen najčuveniji dvojac u istoriji optičkih uređaja. Zahvaljujući ovom dvojcu, 1983. godine je po prvi put predstavljen koncept CD-a kao standarda budućnosti. Ne treba posebno naglašavati koliko je ovo značilo japanskom gigantu koji je upravo u to vreme izgubio iscrpljujući Beta vs. VHS rat. Koliko je detaljno planiran i koliko se pažnje posvećivalo svim detaljima vezanim za CD standard, najbolje pokazuje činjenica da se koncept nije menjao skoro 20 godina.
U tom trenutku, kao inovatori, SONY i Philips su zauzeli liderske pozicije. Međutim, nagla pojava konkurencije i veoma agresivni nastupi pridošlica su totalno poremetili holandskog proizvođača, dok se japanski gigant našao na staklenim nogama. Kraj osamdestih i početak devedesetih su bili najteži period za celokupnu japansku elektronsku imperiju, pa tako i za SONY. Na svu sreću, brzi razvoj računarskog, pre svega PC, tržišta postavio je nove zahteve, koji su idealno odgovarali posrnulom SONY-ju. Varijacijom na temu koja ga je proslavila, SONY među prvima predstavlja CD-ROM čitač za PC računare. I ponovo je japanska kompanija napravila pun pogodak, pošto je CD-ROM prihvaćen veoma brzo. Ovaj put japanski gigant je mnogo pažljivije gradio svoju proizvodnu liniju, te se na ovom tržištu zadržao, kao jedan od lidera, skoro celu deceniju.
U razvoju CD-R standarda početkom devedesetih, SONY ponovo uzima mesto jednog od inovatora, ali lidersku poziciju prepušta Philips-u. Da li zbog pogrešnih procena ili zbog loše postavke zvezda, SONY se ne uključuje aktivno u takmičenje na CD-R tržištu. Ista situacija se ponovila i tri godine kasnije pri razvoju CD-RW standarda.
Veliki trenutak za SONY se desio početkom 1995. godine, kada je kompanija najavila DVD kao novi standard. Na žalost, SONY nije naučio lekciju iz istorije, i našao se u istoj situaciji kada je početkom osamdesetih izgubio Beta vs. VHS rat. Novi rat, ovaj put ne protiv Matsushite, već protiv Toshibe, se završio nerešeno, ali je dodatno iscrpio kompaniju.
Poslednji pokušaj reanimacije već posustalog CD tržišta, SONY je izveo 2000. godine predstavljajući Double Density CD standard, koji je duplirao kapacitet CD-R. Slaba prezentaciona kampanja, kao i svesnost kompanije da je CD kao standard u okviru računara došao do kraja, bacili su ovaj pokušaj u zaborav.
Od tog trenutka, SONY se na računarskom tržištu nalazi tek reda radi, prateći brzinske trendove bez pretenzija ka nekom većem uspehu.
Testirani uređaj SONY je svoj 32/10/40x pisač najavio i predstavio među poslednjima na tržištu. Ovim je kompanija sebi napravila “medveđu” uslugu, pošto su neke od vodećih kompanija (Plextor i TEAC) već tad imali u ponudi 40x pisače. SONY 32/10/40x pisač stiže u retail pakovanju, što je neuobičajeno za naše tržište. Kao prateći softverski paket dolazi malo poznati B’s Recorder, pa preporučujemo korišćenje opšte prihvaćenog Aheadovog Nera.
Spoljašnjost SONY 32/10/40x pisača je identična poslednjoj generaciji CD uređaja japanskog proizvođača. Pored priključka za slušalice i potenciometra, na prednjoj strani se nalazi LE dioda, kao i taster za izbacivanje/ubacivanje traya. Na prednjoj strani traya se pored imena kompanije nalazi i dosta napadna sepcifikacija urerđaja. Sa zadnje strane se nalaze standardi priključci: konektori za napajanje i IDE magistralu, master/slave/cable select džamper, kao i analogni i digitalni audio izlazi.
Kompletna specifikacija je preuzeta sa sajta proizvođača:
Speed
Reocrdable: 8X, 12X, 16X, 16X ~32X Zone-CLV max. Rewritable: 4X, 8X, 10X max. Reading: 40X max.
Access Time
150 ms (avg. including latency)
Buffer Memory Size
2 MB
Buffer Underrun Protection
prisutna
Kao što se može videti, podaci su veoma spartanski. Pažnju privlači bafer od svega 2 MB, koliki je imao i MicroStar-ov 32x pisač, kao i ne postojanje Mt. Rainier podrške, koja se može naći na uređajima predstavljenim u tom periodu.
Prvi utisci
Ahead Nero 5.5.8.0
Nero InfoTool
Zanimljivo da nijedan program za identifikaciju pisača nije prepoznao o kojoj se buffer-underun zaštiti radi. Naime, očekivali smo da se radi o SONY-jevoj Power-BURN zaštiti, ali to nije slučaj. Da li je SONY sam radio na dizajniranju novog sistema zaštite, ili je jednostavno otkupio neki od poznatih sistema, nije poznato.
SONY nikad nije posebnu pažnju posvećivao tray mehanici, te se dešavalo u prošlosti da prvo kod čitača/pisača ove kompanije prvo otkazuje tray mehanika. Da li je SONY konačno promenio svoj pristup izradi tray mehanike ne znamo, ali je činjenica da se sad tray izbacuje sporije nego kod prethnodnih generacija. Mehanika vezana za laser pick-up je odlična, pa je najviše zahvalna za dobra vremena pristupa. Glavni motor pisača ne spada u tiše, što je inače hronična pojava kod poslednjih generacija CD pisača visokih brzina.
Test sistem – Windows XP Professional
CPU
– AMD Athlon 1700+ (1.47GHz)
Matična ploča
– MicroStar K7T266 Pro2 RU
Memorija
– 512MB DDR266 SDRAM
Video-karta
– ATi All-in-Wonder Radeon
Hard-diskovi
– 2 x Maxtor D740X 60GB (RAID0) (na Promise FastTrak100 kontroleru)
CD-ROM
– TEAC CD-W540E – Toshiba DVD-ROM SD-M1402 (svi na VIA kontroleru, generički bus master drajveri)
Korišćeni programi
– Ahead Nero v5.5.8.0 – Ahead InCD 3.28 – Nero CD Speed 0.85e – CDVD Benchmark – CDDAE 99
Snimanje po CD-R diskovima
Kao što se može videti na grafikonu iz Nero CD Speed-a, SONY 32/10/40x menja brzine u standardnim koracima 16-20-24-32x, što je rezultovalo prosečnom brzinom od 26.28x. Postignuta prosečna brzina se poklapa sa brzinama koje su postigli pisači iz iste klase.SONY je ponudio zadovoljavajući dijapazon brzina za snimanje, a neobično je da kompanija kao SONY ne uvrsti 4x brzinu snimanja.
Snimanje CD-R @16x: 5′ 32″
Snimanje CD-R @24x: 4′ 09″
Snimanje CD-R @32x: 3′ 45″
Sva vremena su se poklopila sa prosečnim vrednostima koje smo dobijali u ovoj klasi pisača, sa razlikom od par sekundi. Ovde je interesantno primetiti da je MicroStar-ov 32x pisač i dalje najbrži u svojoj klasi, i to pre svega zahvaljujući činjenici da poseduje još jedan stepen brzine do maksimalne (28x).
Za razliku od nekih testiranih pisača, SONY-jev model ne poseduje rigorozan inicijalni OPC, te diskove predviđene za 12x i 16x snimanje snima sa 24x ili 32x, a sve diskove sertifikovane na više od 16x sa 32x.
Overburn Dobri poznavaoci CD-R tržišta će se verovatno naći u čudu. Zar je SONY podržao overburn? Po svemu sudeći, jeste. Posle 4 godina upornog odbijanja implementacije, pa čak i prihvatanja postojanja overburn opcije, SONY je konačno popustio. Pod overburnom podrazumevamo mogućnost snimanja 90- i 99-minutnih CD-R diskova. Pri snimanju ovih “većih” diskova, treba imati u vidu da je preporučena brzina snimanja 8x ili 12x (kod retkih kvalitetnijih diskova i 16x). Ovo je iz razloga što je kod ovih diskova razmak između traka znatno manji, pa se može desiti da laser “izgubi” traku, što rezultuje “pucanjem” diska.
Za prvi put, sasvim solidan rezultat od SONY-ja.
Snimanje CD-RW diskova Iako je konkurencija implementirala brzinu od 12x za snimanje CD-RW diskova, SONY se odlučio za konzervativnije rešenje u vidu 10x. Ako se izuzme ova činjenica, nemamo većih primedbi pri radu sa RW diskovima.
Ponuđene brzine snimanja
Snimanje CD-RW @10x: 8′ 1″
Vreme potrebno za potpuno formatiranje RW diska je iznosilo 8′ 9″, dok je za brzo formatiranje bilo potrebno 28″.
Snimanje u packet writing režimu Packet writing je metod formatiranja RW diska, tako da je RW disk moguće koristiti kao disketu, tj. omogućeno je pisanje i brisanje iz običnog file menadžera. Napominjemo da se radi o klasičnom packet-writing pisanju, a ne o Mt. Rainier standardu.
SONY je solidno odradio test, i za snimanje 456MB podataka je bilo potrebno 5′ 36″, što prevedeno u brzine iznosi 9.26x.
Završna reč o snimanju Pomalo neočekivano, SONY-jev pisač je razvijao popriličnu toplotu pri bilo kakvom radu, a kamoli pri snimanju. Količina toplote se može meriti samo sa onom koju razvijaju TEAC-ovi modeli. Iz tog razloga preporučujemo da SONY-jev rezač ne stavljate blizu nekih drugih uređaja, tako da ima vazdušni jastuk iznad i ispod njega.
Na svu sreću, ova toplota ne utiče skoro uopšte na kvalitet snimljenih diskova, tj. došlo je do povećanja od svega 10% u C1 grškama, što može da se podvede pod greške u merenju. Što se tiče efikasnosti buffer-underrun zaštite, nemamo ništa posebno da dodamo osim da zaštita sasvim dobro obavlja svoju funkciju.
O C1 greškama C1 greške su male, tj. slučajne greške na samom disku. C1 greške nastaju zbog brojnih razloga, koji se mogu podeliti u dve grupe: fizičke probleme (disk/pisač asimetrija, prašina ili prljavština na disku) i probleme zbog tehnologije snimanja pisača. Pošto su C1 greške koje pripadaju prvoj grupi minimalne i obično učestvuju sa znatno manje od 10% u ukupnom zbiru C1 grešaka (naročito kod tek snimljenih diskova), uzima se da prosečan broj C1 grešaka onda u potpunosti zavisi od kvaliteta snimanja testiranog pisača. Iako je maksimum dozvoljenih C1 grešaka 220 po sekundi, smatra se da je disk solidno snimljen ako je nivo grešaka ispod 10.
Verbatim DataLife Plus 32x
pisač
brzina snimanja
vreme snimanja
prosečan broj C1 grešaka
SONY CRW185E1
16x
312″
2.766
24x
233″
3.428
32x
208″
7.401
Ritek 32x
pisač
brzina snimanja
vreme snimanja
prosečan broj C1 grešaka
SONY CRW185E1
16x
316″
2.246
24x
232″
3.376
32x
211″
5.360
Princo (blue) 40x
pisač
brzina snimanja
vreme snimanja
prosečan broj C1 grešaka
SONY CRW185E1
16x
314″
2.098
24x
231″
3.773
32x
209″
4.989
Princo (green) 32x
pisač
brzina snimanja
vreme snimanja
prosečan broj C1 grešaka
SONY CRW185E1
16x
318″
3.146
24x
238″
4.571
32x
215″
6.013
Čitanje CD-R diskova (80 min.)
Disc Load Time & Disc Recognition
Time
6.65 sec
SONY je oduvek imao uređaje koji su bili odlični čitači. To je slučaj i sa ovim pisačem. Kriva čitanja je odlična, dok je vreme potrebno za prepoznavanje ubačenog diska sasvim solidno.
Čitanje CD-RW diskova
Disc Load Time & Disc Recognition
Time
6.03 sec
Kao i većina proizvođača u poslednje vreme, i SONY je spustio brzinu čitanja RW diskova na max. 32x. Kao što se može videti na uporednom grafikonu, jedino je MSI 32x pisač postigao značajnije bolji rezultat, pošto je kod njega max. brzina čitanja RW diska 40x, ali baš zbog te činjenice javljaju se problemi pri čitanju kraja diska.
Čitanje CD-RW packet writing
SONY je ovde u potpunosti nadmašio konkurenciju. Dodajući ovde i podatak da je TEAC 40/12/48x, koji spada u višu brzinsku klasu, postigao prosečnu brzinu od svega 8.3x, rezultat je utoliko značajniji.
Čitanje audio diskova
Disc Load Time & Disc Recognition
Time
8.27 sec
Nero CD Speed 99 0.85e: Advanced DAE Quality Test
CDDAE99
Iako bi trebalo da mu je čitanje audio diskova “urđena osobina”, SONY 32/10/40x se propisno izblamirao. Dok prvi test nije pokazao nikakve probleme, pa je i kriva čitanja bila dobra, dotle su druga dva testa otkrila drugu stranu medalje. Kao što se može videti na Nero CD Speed 99 Advanced DAE Quality testu, pojavio se popriličan broj grešaka pri ripovanju (15567), što je imalo za rezultat smanjenje ukupne ocene kvaliteta na 99.5. Slična situacija se ponovila i na CDDAE99 testu, kad se u finalnom zbiru pojavilo 10 grešaka.
Završna reč o čitanju Iako bi ovde trebalo da bude samo konstatacija, pošto su u poslednje vreme svi pisači više nego zadovoljili po pitanju kvaliteta kao čitača, kod SONY-ja to neće biti slučaj. Naime, povedeni rezultatima testa ripovanja audio diskova, ponovili smo test čitanja CD-R diska sa relativno oštećenijim diskovima. I kako smo i očekivali rezultati nisu bili zadovoljavajući. Jednostavno, SONY-jevom pisaču je bilo potrebno vremena da pročita delove diska koji su bili oštećeni. U doba kad CD-u, kao standardu, ističe upotrebni rok, ovo svakako nije za pohvalu.
Zaključak Iako dolazi iz renomirane kuće kao što je SONY, ovaj pisač sigurno ne predstavlja reprezentativan proizvod ove kompanije. Kao što smo nagovestili na početku, SONY će do prvog kvartala sledeće godine još malo posvećivati pažnju CD-RW tržištu, a zatim ga potpuno zaboraviti i staviti na policu sa završenim projektima.
Ovaj 32/10/40x pisač nema ništa po čemu bi se razlikovao od ostale sabraće koja se pojavila u poslednje vreme. Nedostaci 12x RW brzine snimanja, Mt. Rainier implementacije, lošije čitanje audio i oštećenih diskova… samo su pokazatelji da je SONY jednostavno “odradio” ovaj proizvod tek da se nađe na tržištu. Sa druge strane, zahvaljujući svojoj atraktivnoj ceni, ovaj pisač može biti solidan izbor za kupce sa plićim džepom. Ako ništa drugo, bar mogu da kažu komišiji: “It’s SONY!”
