Test Corsair & Geil extremnih memorija

Uroš Radulović Test Corsair & Geil extremnih memorijaOvdašnja (relativno) mala overklokerska zajednica je sve do nedavno, na razne načine pokušavala da dođe do kvalitetnih memorijskih modula određenih svetski priznatih proizvođača. To je obično podrazumevalo nabavku u inostranstvu ili u najboljem slučaju narudžbinu preko nekog poznatijeg preprodavca hardvera sa interneta. Ovakvi moduli su obično radili na nešto većim brzinama, ili su pak, imali niže latencije od mainstream modula, čiji je kvalitet često puta bio dovođen u pitanje. Situacija na našem tržištu je bila veoma konfuzna, a izbor se često svodio na nekog egzotičnog proizvođača sa Dalekog Istoka – svima su proizvođači poput NCP-a odavno poznati. Oscilacije u kvalitetu koje su proizvodi ovog, ali i drugih (ne)poznatih proizvođača ispoljavali u normalnom radu su bili redovna pojava: neke serije PC2100 memorije su bez problema radile na 200 Mhz, dok su druge, imale problema sa dostizanjem tek nešto viših brzina od deklarisanih. Ovakvo kockanje je za neke korisnike jednostavno nedopustivo – brzina, stabilnost, kompatibilnost, ali i konstantnost u kvalitetu su uvek na prvom mestu. Naravno, overklokeri sa svojim specifičnim potrebama nisu jedini koji zahtevaju kvalitet i samo kvalitet; broj (prosečnih) korisnika, kojim je upravo taj kvalitet na prvom mestu je veći iz dana u dan. Kada govorimo o memorijama, kvalitet podrazumeva određenu proceduru u samom procesu proizvodnje, počev od pažljive selekcije čipova koji se koriste za module, pa sve do završne, rigorozne kontrole kvaliteta. Ovakva procedura iziskuje posebnu pažnju u svim fazama proizvodnje, a proizvođača modula koji su doslovni u tom zahtevnom procesu je veoma malo. Takođe je malo i proizvođača memorijiskih čipova, iako se radi o jednom od unosnijih poslova u IT svetu. Dotične kompanije se mogu nabrojati na prstima jedne ruke: Infineon, Samsung, Hynix (bivši Hyndai) i Winbond. Imajući u vidu da ovi proizvođači svojim čipovima snabdevaju celu planetu, tj. skoro sve proizvođače memorijskih (i drugih) modula, česti skokovi i padovi cena imaju itekako smisla. Na svu sreću, proizvođača memoriskih modula je znatno više. Onih vrhunskih je međutim veoma malo, a kada se sagleda situacija na našem tržištu, dolazimo do zaključka, da ih bukvalno i nema. Vremena se menjaju, pa je tako dostupnost vrhunskih modela iz dana u dan sve veća. Mnoge je skorašnje partnerstvo, između Imtel-a i verovatno najpoznatijeg proizvođača memorijskih modula, Corsair-a, veoma obradovala. A zašto i ne bi, kada ovakve stvari (našem) korisniku pružaju znatno veći, ali i kvalitetniji izbor prilikom eventualne kupovine.

U svakom sistemu, memorijski podsistem je od vitalne važnosti za svaki računar. Od brzine kojom memorija komunicira sa memorijskim kontrolerom, odnosno procesorom, zavisi odziv celog sistema, pa je brzina memorije direktno proporcionalna sa ovim vrednostima, pogoto kada uzmemo u obzir sadašnju arhitekturu čipsetova, tj. memorijskih kontrolera i procesora, kao i važnost koju sistemska magistrala ima u modernom PC računaru. Ne tako davno, DDR-I memorija je bila prvi put upotrebljena na grafičkim karticama, a danas Intel, sa svojim novim i915 i i925X čipsetovima već pokušava da progura novi DDR-II standard koji je opet, prvi put viđen na grafičkim adapterima. AMD je pak sa druge strane objavio da će se još neko vreme držati DDR-I memorije. Ipak je relativno skoro ova memorija postala industrijski standard, a svi se sećaju prepirki između različitih proizvođača i JEDEC-a (Joint Electron Device Engineering Council) oko usvajanja DDR400 standarda. Ta vremena su daleko iza nas, danas se proizvode moduli koji rade na znatno većim brzinama od ove, ali je činjenica da je razvojni put DDR standarda bio relativno spor i težak, te da se tek danas pokazuje u punom sjaju. Zbog toga ne treba da zabrinjava ovakva Intel-ova odluka, jer je danas jasnije nego ikada da DDR-I tehnologija sigurno nije na izdisajima, te da će biti aktuelna još neko vreme. U prilog ovoj priči ide činjenica da se svi malo poznatiji brendovi na zapadu prosto utrkuju ko će prosečnom korisniku ponuditi nešto bolje, brže i jeftinije. U ovom trenutku proizvođači, u izradi svojih modula, prate dva različita trenda – veoma su aktuelni moduli koji rade na izrazito niskim latencijama na uštrb efektivne brzine, kao i moduli predviđeni za rad na visokim brzinama, na račun latencija. Ovakva podela je prirodna i primorana, zbog suštinskih razlika u dizajnu AMD i Intel procesora, ondnosni njihovih platformi.

Trend koji svi proizvođači modula prate, tiče se kapaciteta samih modula. Današnji minimum predstavljaju kompleti od po 512 MB, a sve su češći kompleti od čak 1 GB. Podrazumeva se da komplet sadrži dva uparena modula, predviđena za rad u Dual Channel režimu.

Corsair važi za jednu od legendi u ovom polju, a svoju slavu je stekao pre svega u overklokerskim krugovima, zahvaljujući izuzetno kvalitetnim serijama proizvoda, koji su u većini slučajeva daleko premašivali deklarisane specifikacije. Ovo je jedan od retkih proizvođača čiji su pogoni stacionirani u Americi, tačnije Kaliforniji (pozdrav za Schwarzija). Osnivanje ove kompanije datira 1994. godine i od tada je tržištu, po razumnoj ceni, nudila kvalitet i samo kvalitet. Nedavnom promocijom LL (low latency) serije modula, odnosno C2, (baziranim na famoznim Windond BH-5 čipovima) je stekla još veću popularnost. Pošto je proizvodnja BH-5 čipova odavno obustavljena (još prošlog septembra), došlo je vreme za novu smenu generacija, odnosno promociju novih modula.

Corsair-ova ponuda je zaista šarolika i obuhvata sve segmente tržišta: od memorija za notebook računare, pa sve do najnovijih DDR-II modula. Nedavno je ovaj proizvođač promovisao i svoju Value seriju namenjenu manje zahtevnim korisnicima. Prijatno smo se iznenadili kada smo u paketu, koji je stigao na test ugledali upravo DDR-II memoriju, kao i 200 pinsku memoriju namenjenu notebook računarima. Naravno, njih nismo testirali, ali je veoma pohvalno, što se domaći distributer potrudio i nabavio kompletan Corsair-ov program. Od «regularnih» DDR-I modula smo dobili bukvalno sve – od XMS modela (eXtreme memory Speed), pa sve do najnovijih PRO modela, koje karakteriše jedna veoma zanimljiva inovacija o kojoj ćemo nešto kasnije. Idemo redom…

Corsair XMS PC3200XL v1.1 Krećemo sa verovatno najzanimljivijem modulom na testu. Radi se o najnovijoj XL reviziji XMS serije. Razlog zbog kojeg nam se ova memorija učinila najzanimljivijom jesu veoma niske deklarisane latencije: 2-2-2-5, što je svrstava u memorije namenjenim AMD platformama pre svega. Modul koji smo dobili na test je kapaciteta od 512 MB, opremljen je “Thermal Take” hladnjacima u karakterističnoj crnoj, Corsair boji i stiže u relativno skromnom pakovanju.

Poslednje rezerve Winbond-ovih BH5 čipova su praktično isparile, pa je Corsair jedno vreme bio primoran da prilikom izrade svojih modula koristi reviziju C ovih čipova (tačna oznaka CH), i to verzije CH-5 i CH-6. Ovi čipovi se i nisu baš proslavili po svojim osobinama i sposobnostima, pa se stekao utisak da se bar neko vreme, na tržištu neće pojaviti moduli sličnih karakteristika. Sasvim neočekivano, Samsung je izbacio svoju TCC4 (4ns) seriju čipova, koju karakteriše izuzetno visoka fleksibilnost. Naime, pored mogućnosti da rade na 200 Mhz, ako je verovati proizvođaču, ove memorije su u stanju da rade na čak 250 Mhz, sa nešto višim latencijama, tačnije 2.5-4-4-7 i radnom voltažom. Na žalost, ovo nismo uspeli da proverimo u praksi, jer nismo imali odgovarajuću test platformu, ondnosno procesor, ploču u stanju da radi na toliko velikoj magistrali, što opet ne utiče na izuzetno veliku upotrebnu vrednost koju ova memorija ima.

Corsair XMS PC4000 v3.1 Pored prethodno opisanog modula, ovaj je jedini koji je namenjen entuziastima, ali ne stiže u pakovanju predviđenim za dual chanell mod. Činjenica je da je i ona namenjena određenom profilu ljudi, odnosno onima koji imaju sve preduslove za dostizanje toliko visokih magistrala, a to su uglavnom korisnici P4 sistema, o čemu mogu da posvedoče i relativno visoke latencije (3-4-4-8). Na slikama se jasno vidi, da je reč o o 3.1 reviziji modula. Međutim, radi se o štamparskoj grešci: svi Corsair-ovi moduli, koji nose oznaku 2.1, odnosno 3.1 su u stvari 1.1 revizije. Isti priča važi i za 2.2 revizije – radi se naravno o 1.2 revizijama modula.

Pakovanje, u kojem je memorija stigla je identično ostalim modelima, a montirani aluminijumski hladnjak je takođe standardni. Ono što ovu memoriju izdvaja od ostalih je upotreba Hynix D43 rev. b čipova, inače malo starije proizvodnje i predviđene za znatno niže brzine. Naime, Hynix je nedavno predstavio svoju novu seriju D5 čipova predviđenim za 250 Mhz, ali se Corsair odlučio za upotrebu starijih revizija, verovatno zbog cene, ali i činjenice da su ovi čipovi veoma lako dostizali ove brzine. Corsair je već to nekoliko puta radio, a dovoljno je setiti se PC3500C2 modela, koji su bili deklarisani na 217 Mhz, iako su upotrebljeni čipovi (BH-5) bili predviđeni za rad na 200 Mhz. Naravno, prosečnog korisnika ovo ne dotiče, jer rigorozna kontrola kvaliteta radi svoje: Corsair na sve svoje module daje doživotnu garanciju.

Corsair XMS PC4000 PRO v3.1

Reč je o svakako najatraktivnijem kompletu na testu, pošto su moduli u ovom paketu ukupnog kapaciteta od čak 1 GB. Kao i prethodni modul, ovi su deklarisani za 250 Mhz magistralu. Latencije su visoke (3-4-4-8), pa je jasno da bi se ista najbolje «uklopila» sa P4 procesorom. Za razliku od prethodnog modela, ove koriste novije Hynix D5 čipove, koji se i nisu sjajno pokazali – njihovi prethodnici su se u više navrata pokazali «otpornijim» na veće brzine.

Kao što možete da vidite, na ovim modulima se nalaze poveći hladnjaci. Razloge za to treba tražiti u LE diodama koje se nalaze na vrhu i čiji je zadatak da prikaže trenutno memorijsko zauzeće. Diode dosta podsećaju na VU metar, čiji je odziv veoma dobar. Ovakva mogućnost će se veoma svideti korisnicima sa odgovarajućim kućištima, pošto vizuelno ovaj sistem veoma atraktivno izgleda. S druge strane, postavlja se pitanje koliko ovaj sistem može da utiče na sam rad čipova, pošto je teoretski veoma moguće da dođe do neželjenih smetnji i šuma. U svakom slučaju treba pohvaliti Corsair na zaista originalnoj i inovativnoj ideji.

Corsair ValueRam PC3200 Na kraju vam predstavljamo mainstream module, koje je Corsair nedavno predstavio. Radi se o modulima deklarisanim za 200 Mhz magistralu, a testirani modul je bio kapaciteta od 512 MB, mada se u ponudi mogu naći i moduli manjeg kapaciteta. Da je reč o Value modelu govori i odsustvo bilo kakvog hlađenja – ovo je jedini Corsair-ov model na testu (ako izuzmemo i DDR-II memoriju koja je doduše koristila FBGA čipove i radila na voltaži od samo 1.8V) koji nije imao nikakav pasivni hladnjak na sebi. Čipovi koji se nalaze na memoriju ne nose nikakvu oznaku, tačnije na njima je ValueSelect oznaka, ali je veoma verovatno da je reč o Hynix-u, deklarisanim na 5ns.

Pored Corsair-ovih udarnih modela, na test smo dobili i Geil-ove (Golden Emperor Industrial Ltd.) module. I ovaj je proizvođač član velike petorke koju još čine i jedan Mushkin, Crucial, OCZ i Corsair. Radi se o proizvođaču koji je svoju slavu stekao pre svega u Americi, iako je reč o kompaniji sa Dalekog Istoka, tačnije Tajvana. Ova kompanija je nastala sredinom 1997. godine, a ono što je izdvaja od ostalih, je veoma veliki razvojni sektor, kao i činjenica da ovaj proizvođač u svojim pogonima pravi sopstvene čipove za svoje module, čija je selekcija veoma rigorozna. Sada već davne 1999. godine, Geil je u svojoj ponudi imao module izuzetnog kvaliteta – udarni modeli su imali oznaku Golden Dragon, po karakterističnom zmaju koji je ujedno i logo ove kompanije. U našu redakciju su za ovu priliku stigla četiri različita modela.

Geil Value PC3200

Svi Geil-ovi moduli su stigli upareni, pa ni ovi nisu izuzetak, iako se radi o modulima predviđenim za kupce sa plićim džepom. Pakovanje u kojem je stiglo je, kao što vidite prilično spartansko, ali od Value modela nismo ništa više ni očekivali.

Moduli su opremljeni plavim aluminijumskim hladnjacima, rade na magistrali od 200 Mhz i imaju prilično «opuštene» tajminge (2.5-4-4-7). Moduli su ukupnog kapaciteta od 512 MB, na sebi imaju Geil čipove od 5ns, što vam neće ostaviti ko zna koliki prostor za overklocking. Iako se radi o najjeftinijim modelima, ovde je upotrebljena šestoslojna štampa, koja bi trebalo dodatno da smanji šum. I ovaj proizvođač na sve svoje module daje doživotnu garanciju, što je još jedan dokaz o samouverenosti ovog proizvođača, barem kada je reč o kvalitetu, kao i mogućnosti eventualnog otkaza.

Geil Golden Dragon PC3500

Ovo su moduli od kojih smo imali najviše očekivanja. Memorija je stigla u zaista atraktivnoj kutiji, u kojoj ćete, kao što možete da vidite na slici pronaći i posebne nalepnice, predviđene za memoriju. Memorija na sebi nema nikakve hladnjake, pošto su uoptrebljeni čipovi koje je potpisao Geil, izrađeni uz pomoć WLCSP (Wafer Level Chip Scale Packing) procesa proizvodnje. Ovaj napredni proces proizvodnje se dosta razlikuje od klasičnog TSOP pakovanja, pre svega zbog načina proizvodnje samih čipova, odnosno njihove montaže na PCB.

Kao što se da primetiti na slici, čipovi su znatno manjih dimenzija, a za ovaj tip pakovanja čipova je takođe karakterističan način «lepljenja» na PCB, ondosno odsustvo bilo kakvih lemova, tj. dodatnih komponenti koje negativno utiču na prenos signala i dodatni šum. Kao što smo napomenuli, prednosti ovakvog procesa proizvodnje su višestruke i ogledaju se u smanjenom emitovanju toplote samih čipova, odnosno «čistijim» signalom.

Kada na sve to dodamo i šestoslojnu štampu, možemo da zaključimo da se radi o dobitnoj kombinaciji za dostizanje visokih taktova. Sami čipovi su deklarisani na 4.5ns, PCB je karakteristične žute boje, a moduli na sebi imaju i jednu crvenu diodu, koja bi trebalo da predstavlja zmajevo crveno oko – reč je ustvari o diodi koja vizuelno prikazuje da li je pod naponom, odnosno u funkciji. Memorija je deklarisana za 217 Mhz magistralu, odnosno 2-4-4-6 latencije.

Geil Ultra Platinum PC3500 Za razliku od Golden Dragon serije, ovde su upotrebljeni klasični memorijiski čipovi, ali su specifikacije apsolutno iste. U ovom slučajevu su korišćeni Geil GL2000 čipovi od 4.5 ns. Radi se o ručno biranim čipovima, što je dovoljni dokaz o pažnji koju ovaj proizvođač posvećuje proizvodnji modula.

Moduli su ukupnog kapaciteta od 512 MB, stižu u veoma lepom plastičnom pakovanju, u kojem se, kao što vidite nalaze dva modula. Opremljeni su veoma dopadljivim hladnjacima, koji su izrađeni od posebne legure bakra. Kao i svi ostali proizvođači i Geil na sve načine pokušava da izađe u susret razmaženim kupcima, pa je tako predstavio zanimljivu inovaciju i na hladnjake stavio nalepnice osetljive na toplotu.

U zavisnosti od temperature hladnjaka, određeni deo sticker-a će se obojiti karakterističnom bojom. Zaista je lepo videti, da se pored Corsair-a, još jedan proizvođač modula trudi da zanimljivim inovacijama osvoji pažnju kupaca. U ovom slučaju se doduše postavlja pitanje upotrebljivosti, pošto će u kućištu, očitavanje temperatura sa memorija biti skoro neizvodljivo.

Geil Ultra Platinum PC4400

Za kraj, ostavili smo najbržu memoriju na testu. Kao što možete da vidite iz oznake radi se o memoriji predviđenoj za rad na čak 275 Mhz, što je postignuto zahvaljujući pažljivom odabiru čipova. Čipovi su izrađeni uz pomoć standardnog TSOP procesa proizvodnje, čije je tehnološki limit, barem kada govorimo o brzinama, veoma blizu ovim vrednostima – čipovi su deklarisani na samo 3.5ns.

Memorije su stigle u identičnom pakovanju kao prethodno opisane, materijial od kojih je izrađen hladnjak je identičan drugom Platinum modelu sa testa, a na hladnjaku je i sticker za očitavanje temperature. Jedina bitna razlika se ogleda u brzini, ondosno latencijama ovog modela (3-4-4-8).

Test setup

CPU

– Intel Prescott 2.8 Ghz –
AMD Tbred 2400+

Mainboards

-Epox 4PCA3+ –
Epox 8RDA+

Memory

– Geil Platinum PC4400 –
Geil Platinum PC3500 –
Geil Golden Dragon PC3500 –
Geil Value PC3200 –
Corsair XMS PC4000 PRO v3.1 –
Corsair XMS PC4000 v3.1 –
Corsair XMS PC3200XL v1.1 –
Corsair ValueRam

VGA card

– Asus V9950 GE

Hard drive

– Maxtor 80 GB DM9

Cooling

– WaterCooled by Zalman WB1

OS, drivers

– Windows XP Professional (SP1, DirectX 9)

Test memorija je jedan veoma nezahvalan posao, pogotovo ako se radi o modelima čije su brzine daleko od propisanih 200 Mhz. Na žalost, nismo uspeli da na vreme nađemo odgovarajuće platforme sa kojima bi dostigli vrednosti od 250 i više megaherca. Intel P4 Prescott kojeg smo koristili prilikom testiranja je za divno čudo uporno odbijao da pređe granicu od 230 Mhz, iako smo koristili vodeno hlađenje. S druge strane, koristili smo Epox-ovu 8RDA+ ploču koja je, kao što svi znate, od strane nVidia-e proglašena kao najbolja nForce 2 ploča. Međutim, poznato je da ove ploče imaju problema sa dostizanjem izuzetno visokih magistrala, pre svega zbog «probirljivosti» memorija. Iako samo imali pregršt memorija predviđene za izuzetno visoke taktove, ploča nije htela ni da čuje za magistralu veću od 225 Mhz. Kako smo testirali? Za početak smo testirali neke module predviđene za rad na 200 i 217 Mhz magistrali. Ove memorije smo testirali na AMD i Intel platformama, dok smo preostale modele, mnoge od kojih predviđene za rad na 250 Mhz, ubrzavali koliko su nam test-platforme to dopuštale. Dakle, krećemo sa testovima.

Prvi test koji smo koristili je naravno Sisoft Sandra. Kao što se lako da zaključiti iz grafikona, Golden Dragon modeli u ovom slučaju lako odnose pobedu. Činjenica je, da smo za ovu priliku dobili samo jedan Corsair-ov XL modul, tj. da je isti radio u single chanell režimu, a Geil-ovi Value moduli su radili na znatno nižoj magistrali od Golden Dragona. Svi dobro znamo, koliko je dual chanell režim na Intelovim platformama bitan, pa je ovolika razlika u odnosu na ostale modele bila očekivana. S druge strane malo su razočarali rezultati dobijeni na nF2, posto su oba modela predviđena za rad na 217 Mhz (PC3500) imali nešto bolji skor od Value modela, koji je radio na znatnoj manjoj magistali, ali i latencijama.

PC Mark je još jedan sintetički test koji smo koristili, a moramo pohvaliti njegove tvorce, jer je ova verzija u odnosu na prthodne daleko pouzdanija, pa dobijeni rezultati daju daleko realniju sliku.Očekivano je i ovde GD modul ostavio sve iza sebe. Geil-ovi PC3500 moduli su imali nešto bolje skorove.

Što se tiče 3D mark-ova, 2001 verzija je dala veoma indikativne rezultate, a poznato je da je ova verzija programa veoma osetljiva na tajminge i sistemsku memoriju uopšte. Pored default testa, koristili smo i test u najmanjoj podržanoj rezoluciji, kako bi razlike u performansama bile još očiglednije. Ovde su niske latencije izbile u prvi plan, pa su razlike između nekih modela veoma očigledne. Trebalo bi da napomenemo da su rezultati na AMD platformi daleko indikativniji, pošto smo testove radili sa otključanim procesorom, što nam je dalo veoma relalniju sliku o razlikama. Futuremark-ov 3D mark 03, razlike u performansama, nije uspeo da detektuje, što potvrđuje tezu, da je reč o testu koji isključivo zavisi od GPU-a.

Došli smo do verovatno najinteresantnijeg testa, odnosno Super PI. Ovaj program bi trebalo najrealnije da oslika razlike između testiranih modela, a mi smo za ovu priliku koristili vrednost od 4 MB. GD modulima je trebalo samo 217 sekundi, a za to treba «kriviti» nešto višu magistrali, niže latencije, odnosno veći takt. Kao što znate, Intelovi procesori su uglavnom zaključani, što nam je znatno otežalo poređenje, pošto je na neke razultate uticao i znatno veći procesorski takt.

Za kraj, ostavili smo UT, ondnosno Q3 i Winstone testove.

Overklocking Dolazimo do najinteresantnijeg dela testa. U ovom delu smo, kao što smo već napomenulli, sve memorije ubrzavali koliko smo i mogli, trudeći se da držimo najoštrija setovanja za memoriju.

Na grafikonima možete da vidite vrednosti dobijene „blagim“ overklokom. Naravno, trudili smo se da iz svakog modula izvučemo maksimum podizanjem radnih napona memorija, ali i čipseta. Nažalost, obe ploče na testu su dozvoljavale podizanje napona do 2.9V. Nekom modifikacijom ploča, odnosno Vdimm-a, smo sigurni da bi postigli još bolje rezultate. Na Intel platformi, skoro nijedan modul nije imao problema sa dostizanjem 230 Mhz. Naravno, od nekih je modula to bilo i očekivano pošto su, ipak, prema specifikacijama predviđeni za znatno veću magistralu i iz tog razloga smo pokušali da to nekako kompenzujemo smanjenjem latencija tih modula. Ostali moduli, a tu se prevashodno odnosim na PC3500 modele, takođe nisu imali problema za dostizanjem ovih brzina sa relativno „zategnutim“ setovanjima. S druge strane, bila nam je uskraćena mogućnost da otkrijemo realne sposobnosti ovih modula, odnosno maksimalne brzine na kojima su u stanju da rade. Situacija na AMD platformi je daleko komplikovanija. Sada možemo slobodno da kažemo da je Epox krajnje nezahvalan za ovakve zahvate. Iako smo imali skoro sve preduslove za dostizanje visokih magistrala, Geil-ovi modeli PC3500 memorije su totalno podbacili, pa nisu mogli da dostignu ni 225 Mhz sa zategnutim tajminzima, barem na ovoj platformi. Na drugim pločama, ova ploča nije imala takvih problema i relativno je lako dostizala brzine od 230 Mhz, a pokazivala je i dosta potencijala za još veće brzine. S druge strane, Corsair-ovi XL modeli su se dobro pokazali. Dostignuta brzina od 225 Mhz nije ništa posebno, ali na ovakvom primerku ploče i to je odličan rezultat. Memorija je i na ovoj ploči pokazala veliki potencijal, pošto se ploča budila na 235 Mhz sa oštrijim setovanjima.

Rezultati su jasni. U većini slučaja, Corsair-ov TwinX PRO model je na Intel-ovoj platformi davao najbolje rezultate. Iako je radila na samo 230 Mhz i sa 3-4-4-8 tajminzima, memorija se znatno bolje pokazala od drugih modela, koji su radili na znatno nižim latencijama. Razloge za to verovatno treba tražiti u činjenici da je dotična bila izuzetno velikog kapaciteta, odnosno činjenici da je bila dvostrana, što se pokazalo kao znatno brže rešenje, barem kada govorimo o brzini memorije, tj. P4 sistemima. Što se tiče AMD-a, kao što možete da vidite XL modeli su se najblje pokazali, dok su ostali podbacili iz gore-napomenutih razloga. Kada se rezultati uporede sa prethodnim testovima u ovom tekstu, dobitak je itekako vidljiv. Naravno, ovde treba imati na umu da je brzina procesora bila konstantna, tj. da smo smanjivanjem multiplikatora dobijali brzine između 2 i 2.1 Ghz, pa su rezultati znatno indikativniji od onih na Intel platformi. Nažalost, neki moduli nisu stigli upareni, pa su rezultati, pogotovo na Intel platformi očekivano podbacili. U svakom slučaju rezultati mogu itekako biti indikativna, jer jednom upareni, ovi moduli bi davali odlične skorove.

Zaključak testa Posle iscrnih testiranja smo ostali zatečeni iz više razloga. Iako je poznato da na Intel-ovoj platformi latencije ne igraju neku veliku ulogu, nismo očekivali da će se TwinX moduli, koji su radili na identičnim brzinama kao neki drugi modeli (ali osetno nižim latencijama), najbolje pokazati. Razlog za to treba tražiti u činjenici da su dotični bili dvostrani. Kolege sa jednog poznatog svetskog sajta su već govorili o tome i dokazali to u praksi, ali je pomalo začuđujuće da je to više uticalo na skorove od samih latencija. Iz tog razloga, ali i zbog zaista interesantne i inovativne mogućnosti vizuelnog praćenja aktivnosti memorije, ovaj model je dobio Benchmark Editors choice nagradu. Od ostalih memorija za Intel platformu bih takođe izdvojili i Geil Platinum modele, a pogotovo PC4400 model, koji će veoma zahtevnim korisnicima obezbediti izuzetno visoke brzine i dosta rezervne snage. Što se tiče AMD-a moramo pohvaliti najnoviju XL liniju. Radi se o zaista odličnoj memoriji, koja se zahvaljujući TCC4 čipovima odlično pokazala, ali je pokazala i odličan potencijal za ubrzanje, iako je na testu dostigla samo 230 Mhz (na Intelu). Predviđena je za rad sa izuzetno niskim latencijama, što predstavlja dovoljan razlog za njenu kupovinu, bilo da je reč o korisncicima AMD ili Intel procesora. Njena fleksibilnost, tj. mogućnost rada i na 250 Mhz je samo još jedan argument za njenu kupovinu. Naravno, ovo se odnosi i za Intel platformu, jer ako je verovati Corsair-r, ovi moduli su u stanju da rade i na 250 Mhz.

Corsair XMS PC4000 PRO

Geil Value PC3200

Ne treba zaboraviti ni Value modele koje smo testirali, jer se isto tako radi o veoma kvalitetnim proizvodima, koji će manje zahtevnim korisnicima ponuditi stabilnost i kompatibilnost, ali i solidan prostor za overklock. Pogotovo su se dobro pokazali Geil Value modelu, koji su zbog izuzetno niske cene dobio Best buy nagradu. Corsair memorijske module za potrebe testa ustupio zvanični distributer, firma “Imtel” iz Beograda Geil memorijske module na test ustupio “Sinteh”