Benchmark Redakcija
Dušan Kovačević
Niska potrošnja kao prioritet
Kompanija Intel, kao jedna od najvećih svetskih IT kompanija, i najveći globalni proizvođač centralnih procesora, poseduje dovoljno ljudskih i tehničkih resursa da uporedo radi na nekoliko projekata namenjenih različitim tržišnim segmentima. Sem klasične desktop i serverske ponude, koju trenutno čine procesori zasnovani na arhitekturi Nehalem i derivatima, uređajima male potrošnje (pre svega ultraprenosivi računari) namenjeni su procesori iz familije Atom. Iako se ne mogu pohvaliti performansama, izuzetno mala potrošnja čini ih idealnim izborom za ovaj tip uređaja, i paralelno sa pojavom prve generacije došlo je i do prave poplave različitih modela netbook-ova.
AMD Fusion logo
Iako su mnogim korisnicima nepotrebne na uređajima ovih dimenzija, glavni problem računara sa Atom procesorom bile su grafičke performanse, budući da ga Intel uparuje sa starijim generacijama GMA čipova. Neki proizvođači su rešenje videli u korišćenju NVIDIA ION čipseta, sa kojim su računarčići sa Atom procesorom postajali veoma upotrebljive multimedijalne mašine, i dalje zadržavajući svoju osnovnu karakteristiku… veoma nisku potrošnju. Ipak, kako se Intel i NVIDIA nisu dogovorili oko licence za buduće tehnologije, ION će vrlo skoro prestati da bude upotrebljiv na ovaj način.
U poslednjih nekoliko kvartala AMD je zabeležio rast na polju diskretnih grafičkih kartica u mobilnom segmentu, a to je poguralo i rast prodaje odgovarajućih procesora. Ipak, segment u kome se nalazio Atom jednostavno nije bilo moguće pokriti derivatima aktuelnih arhitektura, jer se radi o vrednostima od 10W ili manje. Naravno, potencijal ovog tržišta se nikako nije mogao zanemariti, budući da sve procene govore da će rasti značajnom stopom u budućnosti, i AMD je morao da smisli bolji odgovor od Athlon Neo procesora… posebno birani primerci jednojezgarnog procesora bili su deklarisani na 15W, što je celokupnu platformu podizalo na neprihvatljiv nivo, čak i pored nesporno boljih performansi. Kako stoje stvari, prvi pravi konkurent Atoma biće i prvi Fusion procesor koji stiže na tržište, razvijen pod kodnim imenom Bobcat.
CPU + GPU = Ontario
Glavni razlog lošijih performansi Atom procesora je In-Order arhitektura, koja je dizajnirana sa ciljem što veće uštede energije. Ovo je svakako imalo smisla u tom trenutku, jer se u starijim proizvodnim procesima potrošnja nije mogla na taj način (tehnološkim putem) spustiti na potreban nivo. AMD je ovoga puta problemu pristupio sa druge strane, i Bobcat je prava Out-of-Order arhitektura, kakvu viđamo i u praktično svim drugim modernim procesorima. Ovo u praksi znači da je CPU organizovan tako da se pojedine instrukcije mogu izvršavati „preko reda“ u slučajevima kada one koje su stigle pre njih privremeno stopirane dok, na primer, potreban podatak stigne iz radne memoriije.
Malo i efikasno Bobcat jezgro
Koliko ovaj pristup ima prednosti u vidu podizanja performansi, tako istovremeno ima i svoje loše strane – veći broj funkcionalnih jedinica povlači za sobom i veći broj tranzistora, veću površina čipa, ali i povišenu potrošnju.
Kada su detalji arhitekture u pitanju, ono što je za sada poznato je da će Bobcat imati jednu 64-bitnu Integer jedinicu i jednu FP jedinicu sa dva 64-bitna pipeline-a, 64KB L1 keš memorije (po 32KB za instrukcije i podatke), ukupno 512KB keš memorije drugog nivoa i podršku za SSE instrukcije.
Kako smo već rekli da je jedna od glavnih stavki u ovom tržišnom segmentu potrošnja, u Bobcat jezgro je implementiran čitav niz tehnika namenjenih uštedama na ovom polju. Sem promena u samom dizajnu, u jezgro su ugrađene i mogućnosti za fino podešavanje radne frekvencije, kao i mogućnost gašenja pojedinih delova, a i L2 keš memorija ne radi na punoj brzini procesora kako bi se i na tom mestu uštedela određena količina energije. AMD navodi da je ovo jezgro sposobno za potrošnju manju od 1W, iako za sada nije precizno navedeno u kojim situacijama je to slučaj.
Potpuno nova arhitektura razvijana od nule
Bobcat ce činiti CPU deo prvog APU- a kompanije AMD, dok za sada nisu otkriveni detalji o grafičkom delu čipa. Ono što je izvesno je da će ono biti zasnovano na čipovima iz Evergreen serije proizvoda, verovatno na najslabijem modelu kodnog imena Cedar koje poseduje 80 Stream procesora, i da će podržavati DirectX 11 API, što je i potvrđeno tokom poslednjeg Computex-a kada je računar u kome se nalazio ovaj čip pokretao demo igre AvP. Prema tome, iako niko ne sumnja da će grafičke performanse prvog Fusion procesora biti daleko bolje od onoga što nudi Atom, tačne specifikacije su i dalje obavijene velom tajne.
Out-of-Order organizacija bi trebala da obezbedi dobre single-thread performanse
Ontario, prvi čip iz ove serije, sastojaće se od dva Bobcat jezgra i GPU dela, i proizvodiće ga u svojim pogonima kompanija TSMC, na njihovom trenutno najnaprednijem (i istovremeno prilično ozloglašenom) proizvodnom procesu od 40nm. Ova informacija je svakako predstavljala (ne)malo iznenađenje, jer je ova tajvanska kompanija dugo pokušavala da obezbedi proizvodnju nekog x86 procesora u svojim fabrikama, a činilo se da će to i uspeti kada je sredinom prošle godine navodno dogovorila proizvodnju baš Atom procesora sa kompanijom Intel. Ipak, dobra saradnja koju već godinama neguju sa ATI-jem, a zatim i AMD-om omogućila im je da obezbede ovaj prilično važan ugovor. Kako će se ova činjenica odraziti na performanse samog čipa ostaje da se vidi, pogotovo u svetlu činjenice da praktično svi grafički čipovi proizvedeni u ovom procesu „pate“ od relativno visoke potrošnje.
Fusion pred vratima
Iako je o tačnim performansama još uvek rano govoriti, u zvaničnim prezentacijama kompanije AMD već neko vreme se pominje formulacija „90% performansi današnjih mejnstrim notebook procesora u manje od polovine površine i daleko nižom potrošnjom”. Ukoliko kao današnji mejnstrim uzmemo najslabije Athlon II procesore, performanse koje bi mogao da dostigne Ontario su izuzetne za ovu klasu, i svakako znatno iznad onoga što će nuditi Intel u vidu dvojezgarnog Atoma zasnovanog na Pineview arhitekturi. Da li će se najave iz AMD-a i obistiniti saznaćemo za nekih pola godine, budući da je početak proizvodnje planiran za poslednji kvartal 2010. godine, a pojava prvih komercijalnih proizvoda za početak naredne. Ostaje i da se vidi da li će OoO arhitektura, sem što obezbeđuje bolje performanse, podići i potrošnju na za ovu klasu neprihvatljvu granicu, posebno uparena sa 40nm procesom kompanije TSMC. Kvalitet koji Intel može obezbediti u svojim fabrikama i u 45nm je već odavno poznat, dok će se AMD za par meseci naći na prilično nepoznatom terenu.
AMD Ontario – prvi Fusion procesor ove kompanije
Prednost je naravno što je u pitanju relativno jednostavan dizajn, koji je bez problema moguće prilagoditi bilo kom proizvodnom procesu, i uopšte nije isključeno da relativno brzo vidimo i 32nm verziju Ontaria koju će proizvoditi Global Foundries, a zatim možda i 28nm verziju koja će se ponovo proizvoditi u pogonima TSMC-a. Prema informacijama koje smo dobili sam dizajn je dovoljno fleksibilan da omogući ovako nešto, što već samo po sebi može biti prilično velika prednost. Kako bi obezbedio značajniji tržišni uspeh Ontaria, AMD će morati i da napravi dogovor sa svim važnim OEM proizvođačima i sistem integratorima, a u tržišnoj utakmici protiv kompanije veličine Intela to nikako nije jednostavno. Naravno, nedavne odluke FTC-a su im nešto olakšale poziciju, ali ih i dalje čeka veliki posao da partnere ubede da su (verovatno) bolje CPU i GPU performanse vredne nešto manje autonomije, i privole ih da prihvate njihov koncept.
Jedan čip sa vise namena
Naredna, 2011. godina će po svim parametrima biti veoma važna za kompaniju AMD. Po prvi put ovaj proizvođač praktično istovremeno predstavlja dve potpuno nove arhitekture, razvijane od nule, i namenjene dijametralno različitim tržišnim segmentima – Bulldozer za HPC i najvišu klasu desktop proizvoda, i Bobcat za netbook/CULV klasu prenosivih računara. Kada se svemu ovome doda i drugi po redu Fusion kodnog imena Llano, koji nije potpuno nova arhitektura već je zasnovan na aktuelnim procesorima iz Stars familije (Propus jezgro i Athlon II X4 procesori), jasno je sa kolikim ambicijama i očekivanjima ova kompanija ulazi u narednu godinu. Čitav portfolio proizvoda će biti osvežen u narednih 12 meseci, a period koji dolazi nakon toga mogao bi i da u potpunosti odredi dalju sudbinu kompanije. Fusion po našem mišljenju svakako jeste dobitni koncept za budućnost, ali ostaje da se vidi da li će AMD-ova vizija tog koncepta steći značajnije uporište na tržištu.
