Uporedni test AMD procesora Q1, 2008.

Marko Vezmar

Uporedni test AMD procesora, Q1 2008.

Ako se setimo fenomenalne AMD K8 arhitekture, tj. prvih koraka Socket 939 platformi, onda je jasno koliko je u to vreme AMD bio dominantan na tržištu mikroprocesora. Uvođenje integrisanog memorijskog kontrolera, zajedno sa 64-bitnim instrukcijama i veoma dobra poslovna politika, postavila je AMD na tržišni tron kojim je dominirao čitavih tri godine, gde Intel konkurencija sa svojim Pentium brendom jednostavno nije mogla na pravi način da odgovori. Kako je vreme prolazilo, konkurencija je napredovala, te je i AMD morao da usavrši kako 65 nm proizvodni proces, tako i novu arhitekturu procesora čiji memorijski kontroler ima mogućnost da komunicira sa DDR2 memorijskim standardom. Međutim, pod stalnim pritiskom konkurencije, prelazak na sitniji proizvodni proces i uvođenje novih standarda, nije pomoglo u toj meri da bi konkurencija u vidu Intel Core 2 arhitekture bila svrgnuta. Probleme koje je zadao Intel sa svojom novom arhitekturom bilo je veoma teško zaobići, jer u to vreme pored toga što se tražilo konstruktivno rešenje, AMD je kupio ATI i situacija na tom polju morala je da se slegne. Vreme je prolazilo, a ukupna situacija i nije išla u korist AMD-a, koji se ubrzo odlučio da poboljša poslovne rezultate i marketshare. Jedan od načina za to je i konačno plasiranje proizvoda sa potpuno novom arhitekturom. Novi procesori ponikli u AMD-u nose kodno ime K10. Prvi predstavnik desktop varijante je “Phenom“ koji smo već imali priliku da vam prestavimo. Nova K10 arhitektura donela nam je prvi nativan (prirodan – prim.ured.) Quad Core mikroprocesor, koji se uz napredniju „keš“ logiku pokazao dosta bolje u poređenju sa starijom K8 arhitekturom.

I pored toga što se većini naših čitalaca (ako je suditi po komentarima na našem forumu) čini da AMD u mnogome zaostaje za Intel-om, stvari možda i nisu baš tako crno-bele, kao što izgledaju na prvi pogled. Svakako, AMD ima dosta mogućnosti da bude konkurentan, čemu može da posvedoči i veoma dobra „cenovna“ politika koju trenutno vodi. Ipak, teksaška kompanija, sudeći po sadašnjem stanju, nije imala jako oružje u toj borbi, jer je sve bilo na strani kompanije iz Santa Klare. Daleko veći proizvodni kapaciteti, nekoliko fabova koji uveliko ”štancuju” 45 nm mikroprocesore i odličan, već sazreo i uhodan 65 nm proizvodni proces, garantuju Intel-u najniže moguće troškove proizvodnje. Opet sa druge strane, ponavljamo, AMD pokušava da parira već poznatoj „Core“ armiji procesora sniženjem cena, iako se i dalje Athloni i Sempron-i proizvode u 90 nm postupku. Isto tako, AMD procesori izrađeni u 65 nm, pored toga što su omogućili značajno niže troškove produkcije, doneli su i znatno bolje termalne karakteristike i potrošnju, što je zasigurno povećalo i overklok marginu. Svi uslovi oko tržišnih klasa svakako su zadovoljeni, tj. AMD je obezbedio procesore za nižu, srednju i najvišu klasu koju krase Phenom derivati. Kada se na to doda i činjenica da AMD raspolaže sa nekoliko fenomenalnih tehnologija kao što je recimo „Spider platforma“ ili tek predstavljena CrossFireX tehnologija (uz gomilu prijatnih iznenađenja koja nas čekaju na CeBIT-u 2008.), onda je jasno da je i veoma popularni gaming segment zadovoljen. Bilo kako bilo, daleko od toga da AMD nije konkurentan – paleta proizvoda je veoma široka, a na nama je da vam jedan deo priče oko procesora koje nudi “zeleni tabor” upravo sad prikažemo…

Procesori na testu i test sistem

Matična ploča

MSI K9A2 Platinum (ATI RD 790)

Procesori

AMD Phenom 9500
AMD Athlon 64 X2 6400+
AMD Athlon 64 X2 6000+
AMD Athlon 64 X2 5600+
AMD Athlon 64 X2 5200+
AMD Athlon 64 X2 4800+
AMD Athlon 64 X2 4400+
AMD Athlon 64 LE-1620

Memorija

2 x 1 GB Corsair Dominator 1066 MHz

Grafička karta

ATi AMD HD 3870 – fabrički klokovi

Hard disk

WD Caviar 200Gb/WD2000JS, 7200rpm, 8MB

Opički uređaj

Pioneer 111D

Napajanje

Coler Master Real Power Pro 1250W

Monitor

Belinea 2225 S1W – 22“

Ukupno osam AMD procesora našlo se na testu, od kojih je jedan jednojezgaran, šest su procesora sa dva jezgra i AMD Phenom 9500 sa četiri jezgra i smatramo da ovom testu nedostaje još samo model Phenom 9600, kako bi zaokružili celu priču. Za prikaz performansi koristili smo četiri baterije testova. Prva baterija testova oslanja se na SiSoft Sandra 2008 benchmarke usko povezane sa algoritmima koje računa isključivo procesor. Druga baterija testova oslanja se strogo na enkoding i kompresiju, dok je treća i četvrta zapravo skup poznatih FutureMark 3D aplikacija, kao i najzanimljivijih igara koje koristimo za testiranje procesora. Kako imamo četiri baterije testova, tako smo iste provrteli dva puta, tj. na fabričkoj vrednosti kloka procesora i maksimalnom kloku. Svi testovi rađeni su na „boks“ vazdušnom hladnjaku modela AMD Athlon 64 X2 6400+. Isto tako, morali smo da odredimo i maksimalni napon koji bismo dodelili svim procesorima, a odluka je pala na maksimalnih 1.44 V.U BIOS-u MSI K9A2 Platinum matične ploče ostavili smo da se automatski podesi klok naše Corsair Dominator memorije. Pri testiranju smo beležili napon (dešavalo se da napon pređe u pikovima preko dozvoljene granice od 1.44 V dok smo izrađivali slike, čemu je kumovala nešto manje savršena naponska jedinica naše test matične ploče) i maksimalnu temperaturu pri radu Orthos-a ili Quad Prime programa u trajanju od jednog sata. Isto tako „mališane“ smo dodatno stavili na probu, te smo pored stres aplikacija koristili i CPU TEST 3D Mark 06 programa u trajanju od četiri ponavljanja za ceo test. Ono što je neizbežno da se napomene jeste i to da nam je najviše muke pri overkloku zadao AMD Phenom 9500 Quad core model, čijim se ubacivanjem u matičnu ploču pojavilo nekoliko dodatnih opcija za overklok, koje su nam u manju ruku zadavale velike probleme. No dobro, testovi su završeni, a njihove ishode ćete uskoro videti predstavljene na narednim stranama…

AMD Athlon 64 LE-1620

AMD Athlon 64 LE-1620 procesor pripada grupi AM2 baziranih procesora niže klase. U pakovanju kojim dominira narandžasto-crno-zelena boja smešten je procesor, vazdušni hladnjak, kao i kraće uputstvo oko samog montiranja već pomenutog vazdušnog hladnjaka. Ukupna potrošnja ovog mališana iznosi tričavih 45 W i samo otpuštanje toplote svedeno je na minimum, što opravdava i prisustvo manjeg vazdušnog hladnjaka koji je u potpunosti izrađen od aluminijuma. Zanimljiva stvar oko arhitekture ovog procesora je i ta, što je ovaj model izrađen u 90 nm postupku i radni takt mu iznosi ne toliko malih 2400 MHz, dok se procesor na default kloku zagrevao do temperature nešto veće od one ambijentalne (ako je verovati programu za merenje temperature).

Grupa korisnika koja bi mogla uzeti u obzir ovog mališana, je ona koja ne iskorišćava svoj softver na multi jezgarnim sistemima, jer je naš LE-1620 model u single core izvedbi. Pored toga što raspolaže sa samo jednim jezgrom, AMD Athlon LE-1620 poseduje 1024 KB L2 keša, što svakako nije za potcenjivati, ako znamo da i neki jači modeli (recimo sa dva jezgra) ne raspolažu sa većom količinom keš memorije. System Bus klok je podešen na standardnih 2000 MHz. Preporučeni napon proizvođača kreće se nešto manje od onoga što smo mi koristili i varira od 1.20 V do nekih 1.40 V, što je neka krajnja granica s obzirom da se radi o F3 reviziji čipa. Od najzanimljivih instrukcija koje podržava ovaj model, neizbežno je napomenuti da je kompatabilan sa MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 i naravno i naravno x86-64 instrukcijama, neophodnim za normalno funkcionisanje 64-bitnih sistema.

Kako se za overklok pored napona mora podići i FSB, tako smo se i laganim koracima približavali krajnjem maksimalnom overkloku ovog modela. Overklok margina u poređenju na stariju braću pokazala se veoma dobro, i uspeli smo da ostvarimo skoro 36% preko početne vrednosti, odnosno čitavih 3240,3 MHz. Krajnje respektivno, zar ne? Isto tako, množilac ovog procesora iznosi dvanaest, što će reći da se FSB zaustavio na 270 MHz, tj. uz množilac četiri, HTT link je iznosio dobrih 1350 MHz. Polazeći iskustvom da je 1.44 V dovoljna količina napona za svakodnevnu upotrebu, tj. količina napona koja može da se isporuči procesoru, ostajemo pomalo razočarani, tj. postavlja se pitanje gde bi bila maksimalna stabilna granica ovog procesora da smo koristili veći napon, ako smo znali da temperatura sa našim podešavanjima nije prelazila više od 35°C? No, dobro, to ćemo ostaviti na razmišljanje nekom potencijalnom kupcu ovog malog zverka, koji možda uz malo sreće izvuče i dosta veći klok od ovoga što smo mi postigli. Cena AMD Athlon 64 LE-1620 procesora je 35.5 evra (+PDV).

AMD Athlon 64 X2 4400+

Prvi predstavnik sa dva jezgra na ovom našem testu je upravo AMD Athlon 64 X2 4400+ model. U pakovanju identičnih dimenzija kao što je i pakovanje AMD Athlon 64 LE-1620 modela, ali ovaj put zeleno-crne boje, stigao nam je procesor, vazdušni hladnjak izrađen u potpunosti od aluminijuma i opširno uputstvo zajedno sa reklamnim materijalom. Kao i što smo naveli, vazdušni hladnjak izrađen je u potpunosti od aluminijuma, bez i jednog malog detalja bakra, što se moglo i očekivati, s obzirom da je potrošnja ovog modela samo 65 W. Pored male potrošnje koja je uticala na izbor ne toliko savršenog vazdušnog hladnjaka, presudnu ulogu igrao je i klok od 2300 MHz, kao i proizvodni proces, koji je kod ovog modela izveden u 65 nm postupku izrade.

Pošto je AMD Athlon 64 X2 4400+ procesor sa dva jezgra možemo ga smatrati dosta ozbiljnijim od jeftinijeg AMD Athlon 64 LE-1620 modela. Ciljna grupa ovog procesora su pre svega budžetom ograničeni igrači i ostali manje zahtevni korisnici (koji se neće baviti teškim video enkodingom ili nekom drugom vrstom kompresije), jer pomenuti model ne poseduje više od dva jezgra. Isto tako, pored toga što poseduje dva jezgra, druga veoma bitna stavka za enkoding je i količina L2 keš memorije, koja kod ovog modela iznosi 2 x 512 KB = 1024 KB, što i nije nešto pohvalno, ako se zna da LE-1620 model poseduje isto toliko. Kao kod slabijeg brata, sistemska magistrala ovog modela iznosi 2000 MHz. Maksimalni napon koji preporučuje proizvođač i kod ovog modela je dosta manji od onog koji smo mi koristili u overklok postavci i kreće se u rasponu od 1.325 V do 1.375 V, što je naravno usko povezano sa G2 revizijom čipa. Instrukcije kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 i naravno i naravno x86-64 nisu izostale, stoga je priča oko tehnologije identična onoj kod AMD Athlon 64 LE-1620 modela.

Uspešno overklokovati ovaj model nije u opšte bilo teško. Podigavši magistralu na 274 MHz, dobili smo vrednost kloka HT lika koja je iznosila uz 4 množilac 1370 MHz, što će reći da smo uz pomoć 11,5 množioca procesora uspeli da ostvarimo stabilan klok od 3151,4 MHz. Gledano iz procentualnog ugla overkloka, 37% poboljšanja u poređenju na fabrički klok svakako nije za potcenjivanje. Isto tako, temperatura pri punom opterećenju nije prelazila 40°C što je veoma pohvalno, ako se uzme u obzir da smo i sa ovim modelom mogli da idemo korak dalje, tj. da smo mogli da upotrebimo veći napon. Sve u svemu, veoma dobar primerak ovog procesora pokazao je svoje pravo lice, što smo i mogli da očekujemo od jednog predstavnika izrađenog u 65 nm postupku izrade. Cena AMD Athlon 64 X2 4400+ procesora je 64 evra (+PDV).

AMD Athlon 64 X2 4800+

Drugi po redu procesor sa dva jezgra je upravo AMD Athlon 64 X2 4800+, koji se od 4400+ modela razlikuje samo po većem množiocu procesora, kao i većem radnom taktu. U pakovanju kojim dominira zelena boja, tj. u pakovanju koje je identično pakovanju 4400+ modela, smešten je aluminijumski hladnjak, uputstvo za montiranje pomenutog hladnjaka, kao i jedan deo reklamnog materijala. Isto tako, AMD Athlon 64 X2 4800+ model izrađen je u 65 nm proizvodnom procesu, te stoga ni ukupna potrošnja nije velika i iznosi 65 W. Kada se na to doda radni takt od pohvalnih 2500 MHz, postavlja se pitanje da li je bilo potrebe za nekim boljim vazdušnim hladnjakom od onog koji smo dobili u fabričkom pakovanju.

Korisnici koji bi mogli da iskoriste potencijal ovog „ mališana sa dve glave“ svakako su ista ona grupa ljudi koja bi se pozicionirala 4400+ modelu, gde bi se za nešto više para dobio samo veći klok. Da se priča nastavlja u tom pravcu, može da posvedoči i ukupna L2 keš memorija, koja i kod ovog modela iznosi 2 x 512 KB, tj. ukupno jedan „mega keša“. System Bus magistrala iznosi 2000 MHz, dok je revizija čipa G2. Identična revizija čipa onome kod 4400+ modela, dala nam je do znanja da proizvođač ni kod ovog modela ne preporučuje veći napon od 1.375 V, što smo mogli i da očekujemo. Svakako, podrška za MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 i naravno x86-64 instrukcije nije izostala.

Ono što nas je pomalo zbunilo jeste i overklok margina ovog primerka. I pored visokih očekivanja uspeli smo da izvučemo samo 23,5% overkloka, što ruku na srce i nije neki uspeh, s obzirom da konačan klok procesora iznosi samo 3087,7 MHz. Primera radi sa 4400+ modelom izvukli smo dosta veći klok, gledano kako iz procentualnog ugla, tako i iz ugla konačnog kloka. Zanimljivo je i to da se i na većem naponu ništa nije dešavalo (morali smo da probamo), sem povećanja temperature. Realan zaključak bi bio da se iz nekog nepoznatog razloga ovaj procesor nije snalazio sa većom magistralom od 247 MHz, tj. 1235 MHz HT link kloka. Bilo kako bilo, maksimalna temperatura nije prelazila 40°C i ostajemo pomalo razočarani, što nismo imali sreće, tj. što nas nije zapao neki bolji primerak ovog modela, što ne znači da će tako biti i kada ga neko od naših čitalaca kupi i pokuša da overklokuje. Cena AMD Athlon 64 X2 4800+ procesora je 70 evra (+PDV).

AMD Athlon 64 X2 5200+

Priča sa pumpanjem množioca nastavlja se i kod AMD Athlon 64 X2 5200+ modela, koji u ovom slučaju iznosi 13,5 , sa radnim taktom od 2700 MHz za procesor. Vazdušni hladnjak, reklamni materijal, kraće uputstvo za pomenuti hladnjak zajedno sa procesorom smešteno je u kutiji kojom dominira zelena boja, što smo mogli i da očekujemo. Hladnjak je u potpunosti izrađen od aluminijuma, ali polazeći logikom koja kaže da je isti završavao veoma dobar posao i kod 4800+ modela, nismo ni sumnjali da će se ista priča ponoviti i kod ovog modela. Naravno, gledano i kroz arhitekturu proizvodnog procesa, jasno je da procesor koji troši 65 W na taktu od 2700 MHz, ne može ni da odaje toliko veliku količinu toplote.

Dosta viši radni takt ovog modela, stavlja ga u jednu veoma povoljnu poziciju. Stoga ni korisnici koji se ne bave overklokom ne mogu da budu razočarani, jer sa svojih, ponavljamo, 2700 MHz svi igrački naslovi ili bilo koji vid ne toliko zahtevne video kompresije radiće fenomenalno uz ovaj model. Jedina zamerka ide na istovetnu količinu L2 keš memorije koja i kod ovog modela iznosi 2 x 512 KB. Sistemska magistrala ostala je ista u poređenju na prethodno dva testirana modela i iznosi 2000 MHz, kao i revizija G2 čipa. Maksimalni preporučeni napon proizvođača kreće se u granicama od 1.325 V do nekih 1.375 V. Podržane instrukcije kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 i svakako x86-64 ostale su prisutne.

Problem koji smo imali sa 4800+ modelom, kada je overklok priča u pitanju, nije bio prisutan. Naime, uz podignutu magistralu na 242 MHz i uz množilac od 13,5x, uspeli smo da ostvarimo klok od odličnih 3267,5 MHz, što odgovara HT linku od 1210 MHz. Postignuti klok je krajnje zanimljiv, jer i pored toga što je procentualno gledano ostvareno samo 21% overkloka, sirova snaga procesora na ovom „kloku“ govori drugačije. Pri testiranju i ovaj model je radio „hladne glave“, te nismo uspeli da pređemo temperaturu veću od 41°C. Krajni utisci su veoma pohvalni, a vama ostavljamo da maštate koji bi konačan ishod bio da smo koristili malo veći napon i bolje hlađenje i za ovaj primerak procesora. Cena AMD Athlon 64 X2 5200+ procesora je 91 evro (+PDV).

AMD Athlon 64 X2 5600+

Poslednji predstavnik 5XXX serije je upravo AMD Athlon 64 X2 5600+. U kutiji istovetnog pakovanja kao i 5200+ model našao se kako procesor, tako i vazdušni hladnjak koji je u potpunosti izrađen od aluminijuma. Da se ipak razlikuje od mlađe „dvoglave“ braće, može da posvedoči i proizvodni proces koji je u ovo slučaju 90 nm. Fabrički klok ovog modela iznosi 2800 MHz, i kad se na to doda 90 nm proces proizvodnje, onda je jasno da se i ukupna potrošnja ovog modela morala malo povećati, te iznosi ne toliko pohvalnih 90 W.

Priča koja je važila za model 5200+ važi i kod ovog modela, tj, krajnji fabrički klok u opšte nije za potcenjivati. Sirova snaga od čitavih 2800 MHz, veoma je pogodna za raznoraznu obradu kako video materija, tako i za iskorišćenje punog potencijala najnovijih igračkih naslova, pogotovo ako se zna da je ovaj model prvi predstavnik našeg testa koji poseduje čak 2 x 1024 KB, odnosno ukupno 2048 KB L2 keš memorije. System bus klok je ostao nepromenjen i iznosi 2000 MHz, dok je revizija jezgra ipak promenjena i u slučaju test primerka je F3, što smo na kraju mogli i da očekujemo, s obzirom da se radi o starijem proizvodnom procesu. Isto tako maksimalni preporučeni napon proizvođača nije se povećao (očekivali smo suprotno), pa se ovom modelu, na osnovu preporuke proizvođača, može dodeliti nešto manja maksimalna vrednost koja iznosi 1.35 V. Set instrukcija ostao je isti kao i kod svih do sad testiranih modela, stoga ćemo ih samo nabrojati : MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 i svakako x86-64.

I pored toga što se radi o 90 nm proizvodnom procesu, maksimalni klok od samo 11% pomalo je razočarao. Gledajući u ono što smo postigli sa primercima ostalih modela, radni takt koji se povećao sa 2800 MHz na 3103,8 MHz ne deluje toliko impresivno. Međutim, i sa podizanjem napona na 1,48 V nismo ništa uspeli da uradimo, sem toga što se sistem naglo počeo zagrevati. Maksimalna magistrala od 222 MHz, zajedno sa HT linkom od 1110 MHz presudan je faktor kod ovog modela, gde možemo da zaključimo samo jedno, tj. da nam se na testu našao „loš primerak“. Da temperatura nije bila presudan faktor može da posvedoči i činjenica da ovaj primerak nije prelazio više od 45°C pri punom opterećenju. Cena AMD Athlon 64 X2 5600+ procesora je 117 evra (+PDV).

AMD Athlon 64 X2 6000+

Prvi predstavnik prestižne 6XXX serije AMD procesora upravo je AMD Athlon 64 X2 6000+. U kutiji identičnog spoljašnjeg izgleda kao prethodni modeli, ali sa nešto većom masom našao se procesor, reklamni materijal, uputstvo za montiranje vazdušnog hladnjaka, i nadasve zanimljiv hladnjak. Hladnjak je izrađen u kombinaciji aluminijuma i bakra i dosta je masivniji tj. teži u poređenju na prethodne vazdušne hladnjake ostalih modela. Potreba za korišćenjem takvog hladnjaka je jasna; naime fabrički klok ovog modela je čitavih 3000 MHz i sa svojom potrošnjom od 125 W nismo ni mogli da očekujemo manje efikasan vazdušni hladnjak.

AMD Athlon 64 X2 6000+ spada u seriju procesora sa 2 MB odnosno 2 x 1 MB L2 keša, što ga svrstava među najbolje predstavnike svoje vrste. I pored toga što spada u grupu procesora sa dva jezgra, količina L2 keš memorije omogućuje mu dosta bolji rad u programima koji se oslanjaju na obradu video materijala, ili neki drugi vid kompresije. Revizija čipa ovog modela spada u grupu F3 baziranih, kao što je bio slučaj i kod 5600+ modela. System bus je na standardnih 2000 MHz, dok je maksimalni preporučeni napon za ovaj model nešto veći, tj. iznosi 1.40 V, a sve to u poređenju sa prethodno testiranim modelom. Što se tiče inovacija u vidu instrukcija, u poređenju na prethodne modele, jednostavno ih nema, stoga su od već pomenutih i standardnih podržane: MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 kao i x86-64 instrukcije.

Postignuti overklok nas je baš prijatno iznenadio. I pored toga što je procentualni boljitak overkloka 12.5 %, ostajemo i više nego zadovoljni. Naime, podizanjem magistrale na 225 MHz, dobili smo 1125 MHz klok HT linka, što će reći postignuti klok procesora uz 15 množilac, iznosi neverovatnih 3375,3 MHz. Krajnje impresivno zar ne? I pored toga što je temperatura u nekim slučajevima prelazila 50°C, mišljenja smo da bi sa povećanjem napona kako za HT link, tako i za procesor, postigli još bolji rezultat. Sve u svemu impresijama nikad kraja, prvenstveno mislimo zbog toga što je ovaj primerak izrađen u 90 nm proizvodnom procesu, i što bi se polazeći logikom bolji rezultati trebali postizati sa procesorima sitnijeg proizvodnog procesa. Cena AMD Athlon 64 X2 6000+ procesora je 135 evra (+PDV).

AMD Athlon 64 X2 6400+

Najbolji predstavnik AMD Athlon 64 X2 grupe procesora, tj. ujedno i najbrži svakako je AMD Athlon 64 X2 6400+. U kutiji kojom dominira zelena boja, smešten je bakarno – aluminijumski hladnjak identičan onome kod 6000+ modela. Kako je i ovaj model izrađen 90 nm proizvodnom procesu sa fabričkim klokom koji iznosi ni manje ni više nego impresivnih 3200 MHz, onda i ne možemo da zamerimo na masi pomenutog nam vazdušnog hladnjaka. Ukupna potrošnja ista je kao i kod 6000+ modela, te stoga iznosi ne toliko malih 125 W.

Isto tako, kako se test bližio kraju, tako smo i mi sve bliže bili ovome modelu, naime u nekoliko navrata uz overklok jednostavno na nekoliko modela nismo ni uspevali da dostignemo veću vrednost kloka od 3200 MHz. Poznavajući takvo činjenično stanje, jasno je koliko je AMD Athlon 64 X2 6400+ model superioran u poređenju na sve do sad testirane modele. Pored sirove snage od neverovatnih 3200 MHz i 2 x 1024 KB, odnosno 2048 KB L2 keša, ovaj model ujedno je i najbolji predstavnik svoje vrste, kako za raznorazne video ili neke druge kompresije, kao i za uparivanje sa najboljim grafičkim karticama današnjice, zarad što većeg izbacivanja frejmova, u najnovijim igračkim naslovima. System bus je na standardnih 2000 MHz, dok je revizija čipa F3. Isto tako, maksimalni preporučeni napon proizvođača za ovaj model iznosi 1.40 V. Inovacija u vidu instrukcija, u poređenju na prethodne modele, jednostavno nema, stoga prisutne su one standardne, kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 i svakako x86-64 instrukcije.

Ubedljivo najbolji overklok postigao je upravo ovaj primerak, tj. ovaj model procesora. Maksimalnih 3456,4 MHz predstavlja ubedljivo najveći postignuti klok na ovom našem uporednom testu. Svakako procentualno gledano, boljitak od samo 8% ne predstavlja ništa epohalno, ali ipak sama pomisao na 3456,4 MHz, jednostavno oduzima dah. Pri testiranju u jednom trenutku temperatura je dostigla čitavih 60°C, ali to nije predstavljalo nikakav problem i procesor je izdržao celu test torturu bez ikakvih problema. Cena AMD Athlon 64 X2 6400+ procesora je 142 evra (+PDV).

AMD Phenom 9500

Od procesora sa četiri jezgra stigao nam je samo jedan model tj. AMD Phenom 9500. U kutiji kojom dominira crna boja smešten je procesor, vazdušni hladnjak, uputstvo za montiranje istog i jedan deo reklamnog materijala. Hladnjak je u potpunosti izrađen od aluminijuma, i mišljenja samo da je proizvođač ipak trebao da ubaci nešto bolji vazdušni hladnjak, pogotovo ako se zna da ukupna potrošnja ovog modela iznosi skoro 100 W (uz overklok potrošnja se drastično povećava, a sve to u poređenju na dual core procesore). Fabrički radni takt ove „zveri“ iznosi 2200 MHz, i to na sva četiri jezgra.

Arhitektura novih Phenom procesora dozvoljava da se na manjem radnom taktu ostvaruju bolje performanse, a kada se na to doda prva nativna podrška za sva četiri jezgra, onda je priča još jasnija. Naime, tokom celog teksta pričali smo o video kompresiji, tj. raznim vidovima enkodinga, i bez ustručavanja možemo da konstatujemo da je ovo je ubedljivo najbolji kandidat za tako nešto. Pored toga što poseduje četiri jezgra, pored toga što poseduje 4 x 512 KB = 2048 KB L2 keša, kao i 2048 KB L3 keša, ovaj procesor poseduje i jednu veoma bitnu instrukciju vezanu za video kompresiju, koja se naziva SSE4-A. Revizija jezgra je unapređena u poređenju na prve primerke koji su se našli na tržištu i naziva se B2, samim tim za tu reviziju proizvođač preporučuje da ne prelazi napon veći od 1.25 V. I pored toga što se radi o inovativnom proizvodu, neke starije instrukcije su ostale, tj. prisutne su sve one koje su bile prisutne i kod starijih modela, kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSSE3 i svakako x86-64 instrukcije.

Moramo priznati nismo bili veliki optimisti kada je ovaj model u pitanju, a sve to gledano iz ugla overkloka. Ubacivanjem ovog modela procesora u MSI K9A2 Platinum matičnu ploču, pojavili su se i prvi problemi. Naime, maksimalni napon koji smo mogli da dodelimo ovom procesoru iznosio je 1.48 V, međutim pri pokretanju Prime programa, napon je u nekim situacijama padao i ispod 1.40 V. No dobro, bilo kako bilo uspeli smo da ostvarimo veoma uspešnih 28% overkloka, što je za jedan ovakav procesor veoma veliki pomak. Na kloku procesora od neverovatnih 2816,4 MHz jednostavno ni jedna aplikacija u enkoding segmentu nije moga bolje da funkcioniše nego sa ovim modelom procesora. Mišljenja smo da je kojim slučajem, test rađen na matičnoj ploči sa boljom naponskom jedinicom, da bi mogli da izvučemo još bolji overklok, jer temperatura nikako nije prelazila 48°C, što je svakako za svaki respekt. Cena AMD Phenom 9500 procesora kod distributera je 164 evra (+PDV).

Rezultati na default radnim učestanostima: Sintetički testovi

Rezultati na default radnim učestanostima: Aplikacijski testovi

Rezultati na default radnim učestanostima: 3DMark testovi

Rezultati na default radnim učestanostima: Igrački testovi

Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: Sintetički testovi

Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: Aplikacijski testovi

Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: 3DMark testovi

Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: Igrački testovi

Zaključak

Testiranju je napokon došao kraj, svi rezultati su predstavljeni i došlo je vreme da se da finalna reč. Svi procesori koji su se našli na testu ne koštaju više od 170 eura, što važi i za tek pristigli Phenom. Poznavajući takvo činjenično stanje, jasno je da su svi procesori koji su bili na testu u potpunosti ispunili očekivanja, a neki ih i prevazišli. Isto tako, overklok cifre koje smo, u proseku postigli sa aktuelnim AMD procesorima su nas ostavile zadovoljnim, dok smo se, isto tako, u nekim slučajevima i prijatno iznenadili, pogotovo ako znamo da smo napone ograničili i koristili isključivo „box“ hlađenje. Jer, sasvim je jasno da overklok rezultati zavise i od ostalih komponenti: matične ploče, memorije, napajanja, boljih vidova hlađenja itd., pa se naši rezultati moraju uzeti sa blagim vidom rezerve, ako ste prekaljeni overkloker. Sa druge strane, i cilj nam je bio da „simuliramo“ uslove koji imaju obični korisnici koji ne kupuju kulere od 70 evra i memorije koje su tri puta skuplje od standardnih.

AMD Athlon 64 X2 4400+ model spada u entry-level tržišni segment i pokazao se kao najbolji predstavnik svoje klase, jer već u startu nudi mnogo (2 x 2300 MHz), bez obzira na naizgled nizak radni takt. Na našem testu je postigao čak 37% overkloka (tj. 3151,4 MHz), pa smo ubeđeni da bi tek uz bolje hlađenje tj. uz veći postavljen napon pokazao svoje pravo lice. U srednje teškoj kategoriji, ako to tako možemo nazvati, najbolje se pokazao AMD Athlon 64 X2 6400+ model, koji je već dosta ozbiljniji procesor i u nekim situacijama se dosta bolje snalazi nego mlađa braća. I pored toga što nije ostvario procentualno veliki overklok, ali samo procentualno gledano, ipak sa njegovih sirovih 3456,4 MHz moramo da ostanemo i više nego zadovoljni. Međutim u klasi najboljih, ako možemo da kažemo i najjačih (prvenstveno kada posmatramo enkoding segment, kao predstavnika kategorije koja podrazumeva intenzivne kalkulacije ALU/FPU jedinica) ubedljivu pobedu je odneo četvorojezgarni AMD Phenom 9500 procesor. Isto tako moramo da ponovimo da nam je veoma žao što se na testu nije našao još jedan predstavnik Phenom familije „četveroglavih“ aždajica. Pa ipak, naša očekivanja su se u veoma dobroj meri ispunila, verovatno i više nego što smo anticipirali, pa nam ostaje da vam preporučimo da dobro razmislite šta vam je potrebno i da sebi odaberete jedan od predstavljenih modela. Pošto verujemo da većinu korisnika zanima tačno kako se, u proseku i po isplativosti, AMD procesori mogu uporediti sa Intel-ovim, očekujte i poređenje na standardnim učestanostima i u overklokovanim uslovima u posebnom tekstu koji ćemo uskoro objaviti.

AMD procesore na test ustupili distributeri: Alti Computers, ASBIS, CT Computers i Pakom Distribution System.