Uporedni test DDR3 memorijskih modula

Miloš Stamenković

Uporedni test DDR3 memorija

Memorijska problematika je oduvek bila interesantna strana priče vezana za što je moguće veće performanse računara. Bilo da je u pitanju sama količina sistemske memorije ili sa druge strane njena brzina, izbor i kupovina dobrih memorijskih modula je oduvek bila stavka od izuzetne važnosti za svakog korisnika kojem su performanse računara na vrhu lestvice prioriteta. Kada je u pitanju količina memorije u sistemu, tu su stvari uvek bile veoma jednostavne, a ta situacija se ni do danas nije promenila. „Što više to bolje“ je i dalje aktuelan moto, a obzirom na cene memorijskih modula koje su veoma niske već više od godinu dana, svaki iole ozbiljniji korisnik mogao je sebi veoma lako da priušti barem 4 GB sistemske memorije, koje na kraju krajeva i zahtevaju novi operativni sistemi za udoban rad. Naravno, uvek je tu među nama i većih entuzijasta koji žele da imaju najbržu moguću memoriju kako bi svom sistemu omogućili najviše performanse ili dostigli visoke OC domete. Ta brža memorija je uvek, naravno i danas, bila dosta skuplja u odnosu na „standardne“ module, tako da se za dva 1 GB „high-end“ modula bez problema moglo kupiti 4 GB u klasičnoj varijanti. Logično, duplo više memorije u sistemu je ono što se odmah i to dosta lako primećuje, dok se brži rad memorije na agresivnijim „latency“ podešavanjima može primetiti uglavnom kroz benchmarking programe (testove). Zbog cena memorije koja je dobrano pala, proizvođači modula kao (skoro) jedini način za nekakvu zaradu nalaze upravo u brzim ili „low latency“ varijantama. „Treća strana medalje“ kod brze memorije je mogućnost da se preko overklokinga dođe do željene brzine procesora, što se kod gotovo svih aktuelnih platformi postiže povećanjem radnog takta sistemske magistrale. Ipak, sa 1:1 odnosom i kod najobičnijih DDR2 800 modula takt magistrale od 400 MHz je dovoljan, a i ti moduli uz malo veći napon bez ikakvih problema rade i na 900 ili još više MHz. Usled svih navedenih detalja, DDR2 memorija bi i dalje mogla da bude primarno rešenje; međutim, realnost jeste da se DDR2 era polako završava, pa je tako vreme da se memorijska priča nastavi sa DDR3 poglavljem
 

Tradicionalno, prelazak na novi tip memorije nije niti lak a ni brz, pa smo istu situaciju u prethodnih godinu (i nešto “jače”) imali i sa DDR3 standardom. Intel je sa P35 čipsetom uveo DDR3 memoriju na tržište; međutim, u to vreme performanse su u sistemima koji su koristili ovu vrstu novotarije, u najboljem slučaju bile na identičnom nivou kao i sa DDR2 memorijom. Jednostavno, veći „latency“ i isti (ili tek malo veći) radni takt daju ukupno slabije performanse – tako je uvek bilo i uvek će biti, barem kada su memorije u pitanju. Pored toga, cena DDR3 modula je u ono vreme bila bezmalo astronomska; naravno, i odgovarajuće matične ploče su pratile memorijske module na istom (preskupom) putovanju. Zbog toga se može slobodno konstatovati da je prvi skok na tržištu za DDR3 memoriju bio isti kao čuvenoj ruskoj atletičarki pri skoku motkom na nedavno održanom svetskom prvenstvu. (Jelena Išinbajeva, prim. urednika)
Naravno, ovo nije prvi put da novi memorijski standard na početku bude neka vrsta koraka unazad. Prelazak sa DDR na DDR2 memorije je imao sličan scenario, a mi koji smo u hw priči malo duže, možemo da se setimo Intel RAMBUS priče, koja je ipak na kraju imala svoj neslavan epilog. No, vreme leči (skoro) sve, pa je tako pojavom nVidia 790i i Intel X48 čipsetova situacija oko DDR3 memorija počela lagano da se popravlja. I sami moduli su u međuvremenu napredovali, pa su se tako konačno mogle dobiti performanse više od onih koje postižu sistemi sa DDR2 memorijom. Neizbežni detalj je (opet) bila cena, pa je tako bilo potrebno prodati bubreg da bi ste mogli da sklopite DDR3 mašinu u vreme kada su se pojavili navedeni čipsetovi. 🙂
Ipak, u želji za što većim radnim taktom proizvođači modula su vrlo brzo neutralisali jednu od glavnih karakteristika DDR3 memorije, a to je manji radni napon. DDR3 memorija po JEDEC specifikaciji radi na 1.5V, dok je standard za DDR2 1.8 V. Za notebook primene ovaj detalj jeste značajan, ali je na desktop-u on veoma brzo zanemaren. Tako sada većina brzih aktuelnih DDR3 modula na 1600, 1866 ili 2000 MHz radi na naponu od 1.8, pa čak i 2 V. U principu, nikoga nije briga na koliko volti memorija radi, ako radi. Međutim, DDR3 memorija je počela da dobija na pravom značaju tek pojavom Intel Core i7 procesora čiji integrisani memorijski kontroler radi isključivo sa ovim tipom memorije, a tu dolazimo do (ne)malog problema. Po JEDEC specifikaciji, DDR3 memorija mora da radi na 1.5 V, sa najavom obaranja nominalnog radnog napona prvo na 1.3 V, a kasnije čak i na 1.2 V. Intel je prilikom prezentacije Core i7 procesora jasno deklarisao da je napon od 1.65 V maksimum za DDR3 memoriju uz 1.35 za VTT (QPI) magistralu na Nehalem platformi, i da sve preko toga vrlo lako može dovesti do spaljivanja procesora. Kako gotovo svi high-end DDR3 moduli na tržištu rade na naponima koje su preko ove granice, jasno je da su se proizvođači našli u čudnom položaju, te da pri tome nisu dovoljno brzo reagovali. Istina, pojavili su se „low-voltage“ varijante 1066 i 1333 modula, da bi se praktično tek nedavno pojavili 1600 i 1866 modeli koji zadovoljavaju 1.65 V parametar. Naravno, cena takvih modula je opet dosta visoka, naspram ostalih 1.8 – 2.0 V modula koji su već duže vreme na raspolaganju. Na našem tržištu se „low voltage“ varijante još nisu pojavile, pa smo na kraju odlučili da lično isprobamo ono što se kod nas nalazi u ponudi, i kako se Core i7 ponaša u radu sa tim memorijama koje su u uglavnom van propisanih limita.

Kanali i “tajminzi” – 2 ili 3 kanala?

Predstavljanjem Nehalem jezgra Intel je uveo i novi pojam po pitanju rada memorije u vidu triple-channel konfiguracije. Integrisani memorijski kontroler je dizajniran da radi sa tri DDR3 memorijska modula na brzini od 1066 MHz i sa „low latency“ parametrima. Sa CAS6 parametrima na 1066 MHz tro-kanalni memorijski kontroler na Core i7 ostvaruje protok od oko 25.6 GB/s, što bi po procenama Intel-a trebalo da bude sasvim dovoljno. Za one kojima to ipak nije dovoljno, tu je i zvanična JEDEC DDR3 1600 specifikacija koja daje teorijski maksimum od 38.4 GB/s. Naravno, u praksi te brojke deluju malo drugačije, ali ipak stoji činjenica da Nehalem jezgro ostvaruje veliki memorijski protok koji zadovoljava ogromnu većinu potreba korisnika. Pa ipak, ona manjina koja je uvek zainteresovana da poboljša performanse svog računara, to može uraditi povećanjem brzine rada memorije i smanjivanjem „latency“ parametara. Jedini problem je odnos između cene i tih dodatnih performansi, jer je cena 1866 CAS7 modula gotovo četiri puta veća u odnosu na 1066 MHz CAS7. Naravno, kroz ovaj test smo hteli da i na delu vidimo i uporedimo dobijene rezultate sa modulima svih mogućih raspona brzina, kako bi utvrdili šta se tačno dobija za uloženi novac.

model

DDR3 1333

DDR3 1333

tajminzi

CAS9 9 9 24

CAS9 9 9 24

mod rada

dual channel

triple channel

Sandra Memory Int.

15.38

20.57

Sandra Memory Float.

15.36

20.57

Sandra Latency (ns)

70

71

Everest MemR

13647

13956

Everest MemW

12430

12423

Everest MemCopy

14643

16862

Everest MemLatency (ns)

50.9

58.7

ChessBench

12191

12228

Cinebench R10 (sekundi)

55

55

WinRAR

3465

3528

Super PI (sekundi)

62.276

62.276

Crysis2 FPS

153.05

160.06

Company Of Heroes FPS

220.4

223.2

World In Conflict FPS

307

311

Prva stvar koja nam je bila “na tapetu” za upoređivanje jeste odnos između brzine rada u režimu sa dva i tri aktivna kanala, čisto da bi se videli kako razlika u memorijskom protoku utiče na performanse u ostalim testovima. Za ove potrebe smo ipak birali testove koji su u dosta velikoj meri osetljivi na brzinu memorije, ali je tu i par testova kod kojih memorija i njena brzine ne predstavljaju nikakvu specijalnu stavku. Ukoliko pogledamo ovu tabelu, jasno možemo videti da se kroz čiste sintetičke testove prisustvo još jednog memorijskog kanala jasno vidi. Međutim, čim se skrene sa te staze i pređe u malo realnije testove, može se videti da tu neke bitnije razlike – nema! Istina, WinRAR jeste za nijansu brži, a i u igrama je na raspolaganju par frejmova više. Ovde treba napomenuti da smo sve grafičke testove radili u najnižoj mogućoj rezoluciji kako bi izbegli scenario u kome grafička karta predstavlja usko grlo sistema. Kada se uzme u obzir realna situacija u kojoj će grafički detalji biti na maksimumu uz hardversku rezoluciju nekog 22“ monitora, jasno je da će treći memorijski kanal u ovom slučaju teško doći do izražaja. Čak i u situacijama gde se može izmeriti razlika, ona je dovoljno mala da se može proglasiti i malo relevantnom. Objašnjenje za ovo se nalazi u činjenici da integrisani memorijski kontroler i sa dva memorijska kanala ostvaruje dovoljno veliki protok, pa sam procesor (i naravno softver) nije u mogućnosti da u punoj meri iskoristi veći protok koji mu stoji na raspolaganju. Sama pojava novog Intel 1156 socketa sa kojim Core i5 i Core i7 modeli rade u dual channel režim odlično govori o dovoljnoj efikasnosti dvo-kanalnog rada. Triple channel Core i7 procesori će ostati i dalje na vrhu lestvice za one kojima i ta dva-tri procenta performansi znače. Ako se slučajno u nekoj varijanti postavi dilema da li uzeti 3×1 GB ili 2×2 GB kompleta, uvek je bolje ići na veću količinu memorije, pa makar Core i7 procesor radio u dual-channel modu. Naravno, ostaje logično pitanje; ko bi imao para za Core i7 a da mu fali novca za neki običan 3×2 GB paket modula. No, dobro, hipotetički stvari stoje tako, pa sad možemo da se posvetimo specifičnostima pojedinačnih memorijskih „kit-ova“.

GeIL

GeIL Value DDR3 1066 C9 i GeIL Value DDR3 1333 C9

GeIL je jedna od čuvenih kompanija koja se bavi isključivo proizvodnjom memorija za različite primene, a primarna stavka su svakako moduli namenjeni desktop primeni. Kada su u pitanju high-end memorije visokih performansi i overkloking zahteva, GeIL je uvek bio jedan od vodećih proizvođača kada je ovakva vrsta modula u pitanju. Iako je kroz skupe memorije za overkloking stekao najveći deo svoje dobre reputacije, GeIL u ponudi ima i klasične modele koji pokrivanju sve bitne segmente tržišta. „Value“ serija u startu jasno nagoveštava o kojem tipu modula se radi, s tim da su u ponudi DDR3 modeli u rasponu brzina od 1066 pa 1600 MHz. Na našem testu smo imali DDR3 1333 MHz (PC3 10660) sa CAS9 9-9-24 tajminzima u varijanti triple channel kit-a sa modulima kapaciteta 1 GB. Tu je i Value (PC3 8500) 1066 MHz memorija sa nominalnim tajminzima CAS7 7-7-20 u 3x 2 GB, 3x 1 GB i 2x 1GB paketima.

Svi pomenuti moduli izgledaju isto, poseduju identičan „heat spreader“, a u osnovi koriste iste memorijske čipove. Što se radnih napona tiče, deklarisane vrednosti za sve module su 1.5 V, što je tačno na granici mogućeg za ove module. U zavisnosti od matične ploče, vrlo je moguće da će sam BIOS podići radni napon u zavisnosti od parametara, pa se čak može desiti da napon pređe granicu od 1.65 V pri brzinama od 1333 MHz. Zbog toga ovde treba voditi računa i sve parametre ručno podesiti, jer ćete jedino tako biti sigurni da BIOS koristi željena podešavanja.

Što se tiče overklokinga, bilo kakvi izleti preko deklarisanih vrednosti za sobom povlače obavezno podizanje radnog napona. Kod 1066 MHz modula, sa 1.65 naponom je moguće ostvariti rad na 1333 MHz, ali samo sa upotrebom CAS9 9-9-24 tajminga. Moguće je dobiti i brzinu od 1600 MHz sa navedenim tajminzima, ali uz radni napon od 1.8 V što već zalazi u rizičnu zonu. Nas ta rizična zona nije mnogo plašila, pa smo tako i obavili testove na ovim podešavanjima. Od Value serije modula, za overkloking se najbolje pokazao 1333 MHz CAS9 9-9-24 kit koji je veoma dobro podnosio i agresivnije tajminge, ali i povećanje radnog takta.

Tako je sa ovim modulima moguće ostvariti takt od 1600 MHz i to pri dosta agresivnim CAS7 7-7-20 parametrima, a posledica se vidi u tabelama sa primetno većim performansama. Naravno, pitanje voltaže ostavlja malo gorkog ukusa, jer je potrebno celih 2.0 V da bi se ostvario stabilan rad.

GeIL Ultra DDR3 1600 C7

Pored Value serije, na raspolaganju nam je bio i jedan 2x 1 GB paket iz GeIL Ultra serije sa nominalnim tajmnizima CAS7 7-7-24 pri brzini od 1600 MHz. Iako je nominalni napon 1.65V, naša test ploča je automatski dizala napon na 1.8 V kako bi mogli da budu ostvareni deklarisani tajminzi. Pri pokušaju ručnog podešavanja napona na 1.65 V, sistem je radio, ali ne baš apsolutno stabilno, pa se može reći da ova memorija u kombinaciji sa našom test pločom ima određenih problema.

Shodno tome, nije se uspeo ni ostvariti neki overkloking rezultat, jer i sam pokušaj na 1700 MHz sa naponom od 2.0 V nije bio uspešan. Sa druge strane, sa 1.65 V smo na 1333 MHz uspeli da spustimo tajminge na CAS6 6-6-19 vrednosti, što smo i iskoristili za tabelu kako bi se moglo videti da li agresivniji tajmnizi na nižem radnom taktu pružaju neki boljitak. „Latency“ je pri ovim podešavanjima za nijansu smanjen, međutim performanse su u svim ostalim test scenarijima slabije. Tako se ovom prilikom pokazalo da nema preteranog smisla u zatezanja tajminga i smanjenju radnog takta memorije.

Kingston

Kingston HyperX DDR3 2000

Kingston memorije su jedne od najzastupljenijih na domaćem tržištu, što je svakako rezultat izuzetno dobre reputacije koju poseduju moduli ovog proizvođača. Najveći deo te zastupljenosti istina odlazi na „value“ modele, ali se kod nas mogu naći i skupi high-end modeli. Na raspolaganju smo za test imali tri varijante različitih modula, i to onih koje spadaju u najskuplju kategoriju.

Dakle, tu su dva paketa memorija deklarisanih na brzinu od čak 2000 MHz, gde je glavna i jedina razlika između dva 2000 MHz-na kompleta u tajminzima, što u praksi znači da je jedan od setova deklarisan kao CAS8 8-8-24, a drugi na CAS9 9-9-24 vrednosti. Međutim, glavni problem kod oba paketa ovih modula je u nominalnom naponu koji za 2000 MHz treba da stoji na čak 2.0 V vrednosti. Iako smo pri overklokingu sa nekim modulima uspeli da ostvarimo stabilan rad sa 2.0 V naponom, na 2000 MHz sa ovim modulima to nije bilo moguće.

Tako smo u obe varijante morali da se zadovoljimo sa brzinom na 1866 MHz, a radni napon je mogao da bude smanjen na 1.9 V, mada smo stekli utisak da je i to bilo na granici mogućnosti. Kingston na sajtu navodi da je specifikacija za ove module 1.65 V, ali se to odnosi na najnovije verzije, dok su stare „high voltage“ verzije i dalje aktuelne na domaćem tržištu.

Kingston HyperX DDR3 1866 C9

I treći Kingston paket modula na testu se veoma slično ponašao, jer je reč od deklarisanim 1866 MHz modulima sa CAS9 9-9-24 tajminzima. Sasvim logično, performanse su iste kao što smo imali i kod KHX2000C9D3T1K3 modula jer su oni morali da rade na 1866 MHz. Što se tiče pokušaja smanjena tajminga, maksimum koji smo uspeli da dobijemo na 1600 MHz su CAS7 7-7-21 podešavanja, istina i sa manjim radnim naponom od 1.8 V. Ipak, to nije ništa specijalno drugačije u odnosu na druge module koje smo imali na testu.

Corsair

Corsair Ultra DDR3 1600 C7

Čuveni CORSAIR je ovoga puta bio zastupljen samo sa jednim paketom modula, i to u klasičnoj 2 x 1 GB varijanti. Reč je modulima deklarisanim na 1600 MHz uz dosta agresivna CAS7 7-7-20 podešavanja.

Naravno, i ovde dolazimo do problema nominalnog radnog napona koji je u ovom slučaju 1.8 V. Kako je reč o dosta starom modelu memorija, ova vrednost za napon je sasvim očekivana. No, i pored toga ovi moduli su se sasvim dobro pokazali, nudeći zavidne performanse upravo zahvaljujući radnom taktu od 1600 MHz i niskim tajminzima. Sa povećanjem radnog napona na 1.9 V, ovi moduli mogu stabilno da rade i na 1866 MHz sa standardnim CAS9 9-9-24 vrednostima, što na kraju upotpunjuje dobar utisak koji ovi, istina stari moduli, ostavljaju.

OCZ

OCZ Titanium DDR3 1600 C8

Od momenta kada je 2000. godine ušao u proizvodnju memorija, OCZ je prilično brzo postigao velike uspehe na ovom polju, ali se sada ova kompanija bavi proizvodnjom svih mogućih stvari vezanim za računare, pa tako memorije nisu više njihova jedina aktivnost. Ipak, memoriju i dalje jesu ono po čemu se OCZ marka prvenstveno prepoznaje, pa se tako uvek od modula ove kompanije očekuju ozbiljne overkloking performanse.

Naravno, kao i svi drugi proizvođači i OCZ ima različite serije, a mi smo na testu imali komplet od dva modula kapaciteta 1 GB označenih kao PC3 12800 Titanium. Deklarisani radni takt je 1600 MHz uz dve opcije tajminga u zavisnosti od radnog napona. Tako se pri naponu od 1.9 V može raditi sa CAS7 7-7-20, dok se na manjem 1.8 V naponu radi sa CAS8 8-8-24 vrednostima. Naravno, po radnom naponu i ovde je odmah jasno da ovaj set modula nije namenjen Nehalem platformi. Interesantno da ovi OCZ moduli nisu bili raspoloženi ni za overkloking akcije, jer je izgleda iz njih i sa fabričkim vrednostima izvučen maksimum.

Patriot

Patriot Viper DDR3 1600 C9

Patriot kao brend nije baš dugo prisutan na domaćem tržištu, ali se u svetskim okvirima veoma brzo proslavio sa memorijama namenjenim entuzijastima. Tako je Viper serija modula jedna od onih koja je maksimalno fokusirana na overkloking i što je moguće veće performanse memorije.

Oznaka PVT33G1600ELK označava Viper komplet sa tri modula kapaciteta 1 GB na 1600 MHz sa CAS9 9-9-24 parametrima. Iako ovo na papiru ne zvuči kao ništa specijalno, ovo su jedini 1600 MHz moduli na testu koji zadovoljavaju Intel specifikaciju po pitanju radnog napona. Tako ovi moduli zaista rade na deklarisanoj brzini na 1.65 V. Pored toga, ovi moduli poseduju osobinu koja se naziva XMP ili Extreme Memory Profile. Reč je o mogućnosti da se memorijski tajminzi automatski „zategnu“ i time ostvari automatski overkloking. Ipak, kroz test baš i nismo primetili neku razliku koju bi smo mogli da nazovemo i blizu značajnom. Kada je pravi overkloking u pitanju, ovi moduli omogućavaju sasvim solidan spektar mogućnosti. Ovo znači da se povećanjem radnog napona na 1.8 V može raditi i sa brzinama od 1866 MHz, dok se na default naponu može takt spustiti na 1333 MHz ali uz dosta agresivnije CAS7 7-7-20.

Patriot Viper DDR3 2000 C9

Drugi set Patriot Viper modula je dizajniran za nVidia 790i ili P45 čipsetove, što se odmah vidi po nominalnom naponu od 2.0 V. Istina 2000 MHz sa CAS9 9-9-24 tajminzima takođe zvuči veoma lepo, ali je to apsolutno nemoguće ostvariti na Nehalem platformi. Maksimum koji smo uspeli da postignemo je 1866 MHz sa već navednim parametrima, tako da ovaj komplet od dva modula kapaciteta 2 GB ostaje rezervisan za neke druge platforme.

Test setup, rezultati

Procesor

Intel Core i7 965 Extreme Edition

Matična ploča

Asus Rampage II Gene

Video karta

Asus GF9600GT

Hard disk

WD1600 SATA

Napajanje

Cooler Master 1000W

Operativni sistem

Windows Vista 32bit

Da bi pregled rezultata učinili jednostavnijim, odlučili smo da tradicionalni način prikaza uz pomoć grafikona ovog puta promenimo. Smatramo da je tabelarni prikaz u ovom slučaju, mnogo bolje rešenje – budući da su razlike u rezultatima uglavnom minimalne. Verujemo da ćete se složiti sa nama u ovom slučaju, budući da bi mnoštvo grafikona koji pokazuju minorne razlike u performansama samo bespotrebno otežale pregled. Kliknite na sliku da bi pogledali kompletnu tabelu.

Cena tajminga

Da, da, brojke ne lažu, bar u većini slučajeva, tako da će nam pregled tabele sa rezultatima jasno pokazati koliko se (i) čega dobija po pitanju performansi. Kompletna testiranja smo obavili na nominalnom taktu procesora samo uz promenu memorijskog množioca, kako bi se jasno videla prednost koja se ostvaruje sa bržim radom memorije. Sve ostale kombinacije dovode do povećanja radnog takta procesora, pa samim tim i rezultati koji se dobijaju postaju mnogo teže uporedivi. Ovaj test ima za cilj da tačno pokaže šta se dobija investicijom u brži rad memorije, a ne (bar ne ovog puta) da u MHz ispituje limite samih modula.

Dakle, prva stvar koja se može zaključiti analizom rezultata je da se 1066 MHz moduli sa CAS7 tajminzima sasvim solidno drže u odnosu na 1333 MHz CAS9 varijante. Kada se lestvica pomeri na 1600 MHz, razlika sa CAS9 podešavanjima je veća, taman toliko da se entuzijast kategorija korisnika ozbiljno zagreje za kupovinu.

GeIL Value DDR3 1066 – Benchmark Best Buy award

Ovde veoma lepo dolaze do izražaja overkloking mogućnosti GeIL Value modula, koji se lako mogu overklokovati upravo do granice od 1600 MHz. U slučaju GeIL fabrički deklarisanog 1333 kompleta, moguće je ostvariti i CAS7 tajminge na 1600 MHz, što predstavlja veoma privlačnu opciju. Ukoliko ne želite da se bavite overklokingom memorije, tu je i GeIL Ultra komplet koji po defaultu radi na 1600 MHz CAS7 podešavanjima. Dalje dolazimo do Corsair modula koji takođe nude agresivne tajminge na 1600 MHz, uz mogućnost da se ta brzina povećana na 1866 MHz sa CAS9 podešavanjima.

GeIL Value DDR3 1333 C9 – Benchmark Highly Recommended award

U tabeli možemo videti koliko se ova overkloking akcija isplati, pa se može konstatovati – ne mnogo. Stižemo i do deklarisano najbržih Kingston modula, sa kojima na žalost nismo uspeli da ostvarimo te maksimalne brzine. Tako je 2000 MHz ipak ostalo nedostižno, ali smo barem mogli da vidimo koje su performanse na 1866 MHz sa CAS8 podešavanjima. Očekivano, dobijaju se ukupno najbolji rezultati, ali tako nešto se i očekuje od modula koji imaju tako visoku cenu. Upravo ovde se dotičemo cene, pa sve ove performanse treba posmatrati i iz ovog veoma bitnog ugla. Tako dotični Kingston moduli koštaju preko 200 eura, što bez obzira na to da dobijate ukupno 6 GB memorije predstavlja zaista visoku cenu.

Kingston HyperX DDR3 2000 – Benchmark Editor's Choice award

Za više nego duplo manje novca možete kupiti 6 GB GeIL Value 1066 memorije, gde će performanse istina biti manje, ali u realnom radu ne postoji mogućnost da primetite razliku. Slična situacija važi i kod Patriot Viper 2000 modula, gde jednostavno nećete moći da upotrebite ove module na pravi način.

Kada su ovi 2000 MHz moduli u pitanju, probali smo ih i na AMD platformi sa Phenom II X4 965 BE procesorom i ovde smo uspeli da dobijemo nominalan takt modula, mada se mora reći da napon od 2.0 V za memoriju i kod AMD3 platforme ulazi u rizičnu zonu. Specifikacija Core i7 platforme jednostavno se poklapa sa ovim modulima, pa ukoliko ste žestoko zainteresovani za 2000 MHz memoriju na Core i7, preporučujemo da sačekate pojavljivanje odgovarajućih low-voltage varijanti. Do tada, možete se zadovoljiti sa Patriot XMP 1600 modulima koji se potpuno uklapaju u Intel 1.65 V specifikaciju, a ni cena za 3×1 GB varijantu od 70 eura nije velika. Corsair i OCZ moduli jesu veoma dobri, ali su jednostavno zastareli na tržištu jer im je cena velika uz visoki radni napon, tako da se i ovde moraju sačekati novije verzije. Na kraju, nakon isprobanih svih ovih modula, ostaje zaključak da se tek par kompleta može preporučiti za Core i7 i buduću Core i5 platformu. GeIL Value 1333 3×1 GB i 1066 3×2 GB kompleti predstavljaju „best buy“ opciju kojoj se u ovom momentu ne može ništa zameriti. Interesantno da je ova opcija gotovo i jedina koju možemo preporučiti, jer sve ostale varijante ili po ceni ili po radnom naponu izlaze iz razumnih okvira. Ovde još jednom skrećemo pažnju da podizanjem napona memorije preko 1.65 V postoji mogućnost „spaljivanja“ skupog Core i7 procesora, pa je to akcija koju nikako ne preporučujemo. Zbog toga se držite modula koji garantuju rad na 1.65 V, a ukoliko ste baš zainteresovani za najbolje, tu je Kingston HyperX 2000 opcija, ali i tu obavezno sačekajte „low-voltage“ varijantu. Kada se na domaćem tržištu bude pojavio veći broj brzih „low-voltage“ modula, sve ćemo ih ponovo okupiti na testu i uraditi jedan „low-voltage update“ uporednog testa.

GeIL memorije za potrebe testiranja ustupio Direct Link
Kingston memorije za potrebe testa ustupio Bench House
OCZ i Patriot na test ustupio ALTI