Uporedni test: Grafičke karte do 140 evra

Nebojša Todorović

Uporedni test: Grafičke karte do 140 evra

Već neko vreme smo imali na umu da priredimo čitaocima ovaj uporedni test, ali smo čekali da oba proizvođača imaju osveženu ponudu kako bismo mogli da napravimo iole ravnopravne uslove. Naravno, to je uvek teško izvesti, jer smo morali da budemo prilično strpljivi s obzirom na to koliko je NVIDIA odugovlačila predstavljanje srednje klase. Ne računajući proizvod “rebrand” politike kao što je GeForce GTX 630, prave karte koje su nas zanimale su GTX 650 u običnoj i “Ti” verziji.

Što se ostalih učesnika tiče, neki su prisutni već duže vreme iako predstavljaju novu generaciju. AMD-u nije bilo potrebno puno vremena nakon što je u januaru Tahiti izašao u javnost, već smo brzo nakon toga dobili Radeon HD 7770 i HD 7750.  Njihova početna cena je, ruku na srce, bila previsoka što je rezultovalo nešto slabijim ocenama. Iako je nudio bolje performanse od Juniper baziranih HD 5770 i HD 6770, novi model je bio pomalo precenjen. Od tada se dosta toga promenilo, jer je cena pala, ali je stigla i konkurencija.
 

Naravno, na lagerima domaćih prodavnica ćete još uvek naći prošlogeneracijske modele po “diskontnim” cenama. Očekivano, ove karte imaju često veću potrošnju i nedostatak po neke moderne tehnologije, ali treba videti da li neka odskače i nudi možda više nego li modernija braća. Takve situacije nisu retkost, a kao dobar primer možemo dati Sapphire Radeon HD 5850 i HD 5830 koji su u jednom momentu krajem prošle godine imale izuzetno nisku cenu i bile pravi “best buy”. Proverićemo da li nečeg sličnog ima i sada.
 

Dakle, ovaj uporedni test će uvrstiti deset grafičkih karti koje smo uspeli da prikupimo, a koje pripadaju cenovnom rasponu od 65 do 130 evra. Trudili smo se da što manje ima “duplih čipova” na testu, odnosno istih grafičkih karti različitih proizvođača kako bismo obezbedili što veću raznovrsnost Jednostavno, poenta ovog testa je da vidimo koliko koji model u globalu nudi. Takođe, eliminisali smo referentne modele iz ovog testa, kako bismo dali prednost verzijama koje se zaista mogu naći u prodaji. Ovaj potez nije bio moguć kod uporednog testa “high-end” kartica, ali je u ovoj situaciji daleko realniji.
 

Za potrebe ovog testa ćemo pretpostaviti da većina korisnika koristi neku od dve najpopularnije rezolucije, a to su 1680×1050 i 1920×1080. Istina, neki od jeftinih modela će imati jako puno problema da se izbore sa nekom od pomenutnih rezolucija, pogotovo na nešto višim podešavanjima, ali je upravo to ideja ovog testa, da vidimo koliko se “ozbiljijeg” gejminga može dobiti za pomenutu sumu novca. Upravo iz tog razloga smo pojedine igre, koje imaju nešto veću zahtevnost, testirali sa manje i više detalja da bismo dobili što bolju sliku o igrivosti koju ove karte pružaju. Dosta teoretisanja, krenimo sa učesnicima.

ASUS GeForce GTX 650 Ti DirectCU II (Cena oko 16.000 DIN)

Počećemo od karte koja još uvek nije stigla na domaće tržište, niti joj je cena još uvek formirana u potpunosti. Radi se o potpuno novom modelu koji nosi oznaku GeForce GTX 650 Ti. Iako je ovoj karti NDA istekao pre samo par dana i generalno još uvek nije deo tržišne ponude, uvrstili smo je u test, s obzirom na to da po svim karakteristikama pripada ovom segmentu. Ipak, kako bismo bili fer prema ostalim učesnicima, može se reći da je njeno učešće na neki način “van konkurencije”. Pre svega, cena od oko 140 evra je gornja granica, a kao potvrdu cene imamo samo reč ASUS-ove lokalne kancelarije. Ona može biti veća ili manja, ali verujemo da će NVIDIA učiniti da kroz kojih mesec ili dva njena cena erodira u segment od oko 120-130 evra.

ASUS-ov model stiže u veoma velikom pakovanju koje je prilično slično daleko skupljim kartama kao što je GTX 660 i GTX 660 Ti. Naravno dizajn je karakterističan za ovu kompaniju. Sadržaj je, sa druge strane, minimalistički. Prosto se zapitate da li ima smisla potrošiti toliko kartona na pakovanje čiji je sadržaj daleko manji. Istina, Gainward je pribegao drugoj krajnosti, ali makar može da je opravda štednjom materijala.

Sama karta je veoma velikih dimenzija i zaista u prvim momentima bismo pomislili da je u pitanju viša srednja klasa, pre nego niži midrange. Kuler je impresivan, jer se radi o DirectCU II pune veličine sa dva ventilatora i dva odvojena aluminijumska profila. Potonje spajaju bakarni heatpipe-ovi prečnika 7mm što ovu kartu dodatno izdvaja od ostalih modela. Čak je i oklop izrađen od metala, što je retkost s obzirom da već od Radeona HD 7870 ASUS isključivo bira jeftiniju plastiku.

Tek kada okrenete poleđinu ove grafičke karte, shvatite njenu pravu prirodu. Istina kuler izgleda kao da je skinut sa neke high-end karte, ali kratki i relativno jednostavni PCB govori drugačije. Četiri predviđena mesta za memorijske čipove koji formiraju 128bitnu magistralu smeštaju ovaj model na odgovarajuće mesto. Ukupan kapacitet memorije iznosi 1GB. Iako su upotrebljeni najbrži GDDR5 čipovi u odnosu na bilo koji proizvod sa testa, protok od 86.1GB/s nije najveći.

ASUS se maksimalno potrudio da učini GTX 650 Ti izuzetno kvalitetnim. Tu je odličan DirectCU II kuler, naponska jedinica izvedena u četiri faze, kao i Super Alloy Power elementi. Ništa nije izostavljeno i zaista se vidi da je reč o TOP modelu. Jedinu zamerku imamo na upotrebu različith ventilatora, što se ni prošli put nije pokazalo kao dobro rešenje. Jednostavno ventilator sa manjim brojem peraja je drastično bučniji što se oseća prilikom većih brzina potpuno jasno.

U pogledu specifikacija, GeForce GTX 650 Ti zaista ima puno toga da ponudi. Upotrebljen je potpuno novi GPU iz NVIDIA-e, koji nosi oznaku GK106. Prvi put smo ga videli pre nekih mesec dana na GeForce GTX 660 modelu, a sada se u modifikovanoj verziji našao na GTX 650 Ti. Upravo ovo čini da GTX 650 u običnoj i “Ti” verziji budu potpuno različiti što je odlična vest, jer nismo previše bili zadovoljni regularnom varijantom. Novi GPU poseduje dvostruko više Stream procesora, tj. 768. Čak je i broj teksturnih jedinica drastično veći i ima ih čak 64! Broj ROP jedinica je optimalan za ovu kategoriju i iznosi 16 što ćete videti kod većine karti sa ovog testa.

Iako se radi o GPU-u izrađenom u 28-nanometarskom proizvodnom procesu, potrošnja je deklarisana na oko 90W, što je kao najbržu kartu na testu čini ujedno i najefikasnijom u domenu performansi po vatu. Naravno, cena u ovom segmentu igra ključnu ulogu, pa se nadamo da će NVIDIA odigrati pametno i vratiti se u ovaj segment na velika vrata. S obzirom da dugo u ovoj klasi nije bilo dominantnog GeForce-a, lepo bi bilo videti da GTX 650 Ti malo “razdrma” konkurenciju.

Kada su video izlazi u pitanju, karta ima dva DVI-a i po jedan HDMI i D-Sub što je izbor dovoljan da zadovolji većinu korisnika.

Kada su taktovi u pitanju, ASUS je svoj TOP model overklokovao u prilično visokoj meri. Sa 925MHz, koliko je NVIDIA propisala, ASUS je podigao radnu frekvenciju na 1033MHz. Ovo je skok od 100MHz, a s obzirom da Boost kod GTX 650 Ti ne postoji, može se reći da ovih 10% ubrzanja dosta znači. Memorija je ostavljana na referentnoj vrednosti što je pomalo razočaravajuće, s obzirom na to da se radi o TOP reviziji od koje očekujemo kompletno povećanje performansi.

U pogledu akustičnih performansi, karta je pri automatskom režimu vrlo tiha zbog činjenice da je čip veoma nezahtevan. Sa maksimalnom temperaturom od svega 45 stepeni, može se reći da je ovo ubedljivo najhladnija karta na testu. Takođe je i jedna od tiših, s tim što u slučaju manuelnog povećanja brzine ventilatora prilikom overkoka, prvi ventilator postaje drastično bučniji. Zaista bismo voleli da vidimo da ASUS batali ovakav koncept i da uvek koristi dva ventilatora sa većim brojem peraja, jer je isti praktično nečujan. Što se performansi tiče, ovaj model je definitivno pobednik, tako da zaslužuje preporuku u slučaju da u trenutku čitanja ovog teksta njegova cena nije više od 10 procenata iznad one koju ima Radeon HD 7770.

Prednosti:

– Performanse
– Potrošnja
– Zagrevanje i buka
– Overklokabilnost

Nedostaci:

– Pri manuelnom ubrzanju ventilatora karta je bučnija zbog dizajna jednog ventilatora
– Cena još nije formirana

Gainward GT 630 1GB (Cena oko 7.500 DIN)

Dolazimo i do Gainwardovog modela koji je spakovan u izuzetno malu kutiju. Gotovo da se ne bi ni reklo da se radi o grafičkoj karti. U ovom minijaturnom pakovanju se ne nalazi mnogo toga, već samo goli minimum dodatne opreme. Uputstvo, literatura i sama grafička karta se nalaze na kompletnom spisku sadržaja. Kako se radi o najjeftinijem modelu na testu, jasno je da je proizvođač gledao da uštedi na svakom koraku.

Uštede se mogu videti i na samoj grafičkoj karti. Kuler je izuzetno jednostavan i sastoji se od ventilatora i aluminijumskog profila. Ventilator je montiran na plastičnu konstrukciju i prilično je tih. To se može zahvaliti nezahtevnom GPU-u čiji je TDP deklarisan na svega 65W, a to objašnjava i odsustvo bilo kakvog dodatnog naponskog konektora. Kako je energetski prilično nezahtevna, naponska jedinica je maksimalno jednostavna, pa je filtriranje napona u dve faze više nego dovoljno za ovaj model.
 

GeForce GT 630 predstavlja proizvod za koji se može reći da pripada sadašnjoj i prošloj NVIDIA-inoj generaciji. Oznaka sugeriše da je reč o aktuelnoj GeForce 600 seriji, ali je ova karta deo “rebrand” politike što znači da je GPU koji koristi zasnovan na Kepler arhitekturi. Zapravo, reč je o čipu koji se često sretao na prenosnim računarima i bio deo popularnih grafičkih karti kao što su GT 540M, GT555M i druge. Njegova oznaka je GF108 i izrađen je u 40nm što je sada već zastareli proizvodni proces, ali je zahvaljujući svojoj jednostavnosti prilično nezahtevan u energetskom pogledu.
 

Ovaj GPU poseduje svega 96 Stream procesora, kao i 16 teksturnih i 4 ROP jedinice. Svega 4 ROP-a drastično smanjuju maksimalni piksel “fillrate” koji GPU može da ostvari i zbog toga ova karta ima problema sa visokim rezolucijama. Kao što možete videti, ove specifikacije su dosta sličnije mobilnoj srednjoj klasi, a to se jasno vidi i u testovima čiji rezultati pokazuju da je snaga ove karte primerenija rezoluciji kao što je 1366×768.

Gainward je kod ovog modela upotrebio 1GB GDDR5 memorije, koja duplira efektivni protok, ali to nije mnogo doprinelo poboljšanju performansi. Definitivno je ovaj model brži od verzije koja koristi spori DDR3, ali je kod obe GPU “usko grlo”. Sa 128bitnom memorijskom magistralom i GDDR5 čipovima, ova karta ostvaruje preko 50GB/s.
 

U pogledu video izlaza, situacija je korektna i odgovara klasi kojoj pripada. Implementirani su po jedan HDMI, DVI i D-Sub izlaz što će za većinu biti i više nego dovoljno. Za one kojima je potreban interfejs sa većom rezolucijom od FullHD, treba pomenuti da je DVI konektor dual-link i da se putem njega mogu dobiti rezolucije kao što su 1440p, 1600p itd.
 

Kada su taktovi u pitanju, Gainward je ovaj model podesio na 810MHz za jezgro i efektivnih 1600MHz za memoriju. Ove vrednosti odgovaraju onim koje NVIDIA navodi kao preporučene, iako je kod jeftinih GeForce-ova situacija prilično raspuštena i proizvođačima je prepušten izbor oko frekvencija, tipa memorije i njene brzine.
 

Akustične i termalne performanse Gainwardovog GT 630 su kontroverzne. Primetili smo da je karta izuzetno tiha tokom rada i tokom testiranja nismo mnogo obraćali pažnju na temperature. S obzirom na to da se radi o čipu koji je veoma popularan među notebook uređajima kao i činjenicu da, za ovu klasu, kuler deluje uverljivo nismo očekivali visoke temperature. Ipak, izgleda da je automatski režim kontrole ventilatora prilično tolerantan i dozvoljava da karta zađe u dosta visoke temperature. Zaista nismo očekivali 70 stepeni, ali smo se prisetili da se radi o Kepler GPU-u izrađenom u 40nm, što u kombinaciji sa maksimalnom brzinom ventilatora od 35% zapravo ima smisla.

Prednosti:

– Najniža cena na testu

Nedostaci:

– Iznenađujuće visok stepen zagrevanja
– Performanse

Gainward GT 640 1GB (Cena oko 9.500 DIN)

Drugi Gainward proizvod na ovom testu stiže u jednako “uglednom” pakovanju, što i ne iznenađuje, jer se radi o karti koja je jedan stepenik iznad prethodno opisane. Sadržaj kutije je jedanko siromašan, a podrazumeva uputstvo i disk sa drajverima. Zanimljivo je primetiti da se proizvođači sve češće odlučuju na izostavljanje video adaptera koji su nekad bili osnovni deo propratnog paketa.
 

GeForce GTX 640 od Gainwarda je po dimenzijama vrlo sličan GT 630-ici, međutim prisutan je niz razlika. Spolja je ova karta kompletno oklopljena plastikom ispod koje se krije rashladno telo. Ono je izrađeno od aluminijuma i veoma je jednostavno, jer su izostavljeni detalji poput bakarnih elemenata, heatpipe-ova i slično. Aktivni element čini ventilator koji je takođe prilično tih. Interesantno je to što se proizvođač odlučio na kuler koji zapravo zauzima susedni slot. Nismo sigurni da je ovo dobro rešenje, jer mnogi korisnici žele da ovakve karte smeste u HTPC-ove kod kojih se na svaki dodatni milimetar gleda negativno.
 

Kada se karta okrene na poleđinu otkriva se njena prava priroda. U pitnaju je modifikovana karta niskog profila, mada nam nije jasno zašto je Gainward namenski ovu kartu učinio većom nego što ona to zaista jeste. Iskreno, više benefita vidimo od toga da je ovaj GT 640 manjih dimenzija. Jedini razlog za ovaj postupak se može naći u pretpostavci da je proizvođač želeo da karta izgleda atraktivnije zbog većih dimenzija.
 

Ispod haube, GeForce GT 640 krije Kepler čip, što znači da je ovo za sada najslabiji model koji upošljava novu NVIDIA-inu arhitekturu. Sa 96 Stream procesora, koliko ih ima GT 630, odjednom skačemo na čitavih 384, za šta je zaslužna nova tehnologija. GPU je izrađen u 28-nanometarskoj litografiji što ga čini daleko aktuelnijim, a i pored osetno boljih specifikacija TDP je zadržan na minimalnih 65W. Pored 384 SP-a, treba pomenuti i 32 teksturne jedinice, kao i čak 16 ROP-a. Zahvaljujući drastično većem broju ROP jedinica sa 3,2GPix/s koje ima GF108 na GT 630, piksel fillrate skače kod GT 640 na čak 16GPix/s!

Razlike između GT 630 i GT 640 su zaista velike i jasno se vide u testovima. Mnoge igre iz statusa neigrivog prelaze u potpunu igrivost, a novi čip je očigledno moćniji. Nažalost, kod verzije sa testa Gainward je upotrebio 1GB GDD3 memorije. Naime, dostupne su, u teoriji, dve varijante, a mi smo dobili jeftiniju i sporiju koja zbog upotrebe GDDR3 čipova ima dvostruko manji memorijski protok. I pored ovog faktora, razlika u korist GT 640 je prilično transparentna, tako da u svakom slučaju Kepler arhitektura donosi veliki napredak u ovom segmentu.

U pogledu video izlaza se nije ništa promenilo, tako da su dostupni DVI, VGA i HDMI konektor što je sasvim dovoljno za potrebe većine korisnika koji bi mogli da se odluče za ovu kartu.

Fabrički overklok kod ovih modela je redak, pa smo zatekli referentne vrednosti koje ćete verovatno sresti u većini slučajeva. Grafički čip je podešen na 902MHz, dok je memorija na vrlo nestandardnih 891MHz što je efektivno 1782MHz. Da je upotrebljena GDDR5 memorija na istom taktu, memorijski protok bi bio dvostruko veći, pa u slučaju da se dvoumite između verzije sa GDDR3 i GDDR5 savetujemo vam da se odlučite na bržu varijantu ukoliko ne bude dostupna samo na papiru.

Tehnološki napredak u slučaju GT 640 nije doneo samo bolje performanse, već i drastično manje zagrevanje što se jasno vidi na dijagramima. Maksimalna temperatura od 58 stepeni uz sličnu aktivnost ventilatora predstavlja jako dobar rezultat. Karta je jednako tiha kao i slabiji model, ali je osetno hladnija. Ovo je odličan primer napretka, jer obe karte imaju isti deklarisani TDP i veoma slične rashladne sisteme.

Na kraju treba prokomentarisati i performanse. GeForce GT 640 je definitivno konkurentniji, ali ima problem sa cenom koja prelazi preko granice koja bi ovaj model učinila atraktivnim. Činjenica da se verzija sa GDDR3 memorijom nalazi u rangu Radeona HD 6750 koji je bolji u gotovo svim testovima čini da naš savet bude zaobilazak cele NVIDIA low-end linije.

Prednosti:

– Tiha i hladna
– Osetno bolja od GT 630
– Kontrola napona

Nedostaci:

– Zauzima dva slota
– Nepotrebno povećane dimenzije
– Cena
– Uporeba spore GDDR3 memorije

Gigabyte Radeon HD 6750 (Cena oko 10.000 DIN)

Kompanija Gigabyte se pridružila ovom testu sa jednom od AMD baziranih grafičkih karti koja pripada prethodnoj generaciji. Govorimo o Radeonu HD 6750 koji nam je stigao u povećoj kutiji skromnog sadržaja. Osim uputstva i drajvere, ništa ne stiže kao deo propratnog paketa, ali nam se dopada što možemo reći da su uštede na tom polju rezultovale većim kvalitetom proizvoda.

Ovu kartu karakteriše kvalitetno hlađenje koje je izuzetno tiho zahvaljujući velikom ventilatoru prečnika 80mm. Ispod mat crnog plastičnog oklopa se krije vrlo jednostavan aluminijumski profil koji nema elemente naprednih kulera. Izostavljeni su heatpipe-ovi, bakarni delovi i slično. Ipak, za potrebe Juniper čipa zaista smatramo da mnogo više od toga i nije neophodno.

Da dobro ste pročitali, Radeon HD 6750 se zasniva na Juniper čipu koji je tehnički star tri godine. Ipak, u pogledu specifikacija ne samo da ne zaostaje za modernim konkurentima, već ih u određenim aspektima nadmašuje. Juniper GPU je izrađen u starijoj litografiji od 40nm, ali se radi o prilično efikasnom čipu. Zasniva se na VLIW5 arhitekturi koja se odlično pokazala, a podržava sve aktuelne standarde kao što su DirectX 11, ShaderModel 5.0 i tek mu fali po koja instrukcija koja se podrazumeva pod DX11.1.

Pored toga, broj Stream procesora je prilično veliki i iznosi 720, dok broj ROP i teksturnih jedinica iznosi 16 i 32 respektivno. Ove specifikacije su prilično dobre kada uzmete u obzir da se radi o gotovo istom modelu kao što je Radeon HD 5750. To se može videti i po rezultatima i zaista se ne može reći da je generaciju noviji HD 7750 daleko odmakao i pored viših radnih taktova. Pritom, Radeon HD 6750 može iz overkloka da ima benefit u performansama koji bez problema prelazi 10-15 procenata, tako da stiže skuplje modele iz novije generacije.

Kako se radi o 40-nanometarskom čipu, energetska zahtevnost je malo veća, ali ne tolika da bi predstavljala problem bilo kome. Jednostavno iako ima 6pin molex, TDP je deklarisan tik iznad onoga što PCI-Express može da pruži, a konkretna cifra je 86W. Dakle, čak i ukoliko nemate 6pin molex zbog slabijeg napajanja, nemojte se previše opterećivati, jer putem adekvatnog adaptera možete iskoristiti dva 4pin molexa.

Velika prednost ove karte je činjenica da je implementirana GDDR5 memorija koja efektivno udvostručuje memorijski “bandwidith” u odnosu na GDDR3 čipove istog takta. Stoga, čak i pored korišćenja 128bitne memorijske magistrale memorijski podsistem “ne guši” pristojno brz GPU. U pogledu video izlaza, karta je tradicionalno dobro opremljena, kao i svi bolji Radeoni. Prisutna su dva DVI-a i po jedan VGA i HDMI. Voleli bismo da vidimo i jedan DisplayPort konektor na ovom modelu, ali to je već nepotrebno prigovaranje.

Što se tiče frekvencija, Gigabyte je svoju kartu blago ubrzao u odnosu na referentni model. Stoga, GPU je podešen na 740MHz, dok memorija radi na efektivnih 4,8GHz ostvarujući 76.8GB/s što je jako dobar skor u ovoj klasi. Veliki broj ROP i teksturnih jedinica daje prilično dobre mogućnosti što se odražava i na testove i jasno se vidi da je AMD donekle napravio korak unazad kada je HD 7750 modelu dodelio svega 512 SP-a. U skladu sa tim Radeon HD 6750 je sa svojom primamljivom cenom jedan od naših favorita već sa početka testiranja.

Kada su termalno-akustične performanse u pitanju Gigabyte je odradio solidan, ali ne i odličan posao. Karta je tiha, to ćemo priznati, ali su temperature nešto više od željenih. Jasno nam je da je sa padom cena Radeon HD 6000 ušteda bitna stvar, ali smatramo da je kuler mogao biti makar za dlaku kvalitetniji, jer je maksimalna temperatura oko 75 stepeni. Ipak, prostora za overklok ima, tako da možete računati na još nekih 10ak procenata u slučaju konkretnog modela što ćemo poštovati. Ipak, verujemo da će mnogi korisnici odabrati manuelni profil za rad ventilatora ili makar napraviti svoj, jer je kuler prilično “lenj”  i počinje da reaguje tek na zaista visokim temperaturama.

Prednosti:

– Odnos cena/performanse
– Performanse
– Tiha
– Kvalitetna naponska jedinica

Nedostaci:

– Zagrevanje veće od očekivanog
 

MSI GeForce GTX 550Ti (Cena oko 12.000 DIN)

GeForce GTX 550Ti nije bio previše popularan još od svog izlaska, zbog činjenice da je kaskao za Radeonom HD 7770 sa kojim je delio sličnu cenu. Njegov prethodnik je bio GTS 450 koji se takođe nije proslavio, ali je od tada prošla pozamašna količina vremena. GeForce GTX 550 Ti je dobio novu cenu od 100 evra, tako da je u odnosu na nekadašnjih 140 evra daleko primamljivija ponuda. Naravno, uzimajući u obzir da su od tada izašli novi modeli, a konkurentski menjali cenu treba videti kakvo je novonastalo stanje.

Kao što se može videti sa slike ispod, kao i ostali proizvođači, ni MSI se nije pretrgao sa propratnim paketom iako je poveća kutija sugerisala suprotno. Ipak, uključen je naponski adapter koji od dva 4pin molexa čini jedan šestopinski, što se u ovoj klasi u poslednje vreme smatra dodatkom. Disk sa drajverima i dokumentacija čine ostatak.

Sama karta je bazirana na potpuno referentnom dizajnu koji je bukvalno isti kao onaj koji je NVIDIA predstavlia. Osim nalepnice sa logoom proizvođača na ventilatoru, apsolutno nijedan detalj se ne razlikuje od NVIDIA-inog rešenja. Nekada davno to je bila dobra stvar, a sada je samo znak nedostatka kreativnosti. Kuler je dominantan i prekriva celu kartu, a njegov oklop je izrađen od “glossy” plastike koja po našem mišljenju predstavlja najgori izum ikada. Osim što doprinosi izgledu na press fotografijama, sjajna plastika je magnet za prašinu i otiske prstiju, pa je sreća što je grafičkoj karti mesto u kućištu.

Kuler je u svojoj osnovi izuzetno jednostavan i sastoji se od aluminijumskog tela sa jednim ventilatorom. Njegove dimenzije nisu velike, pa smo bili skeptični povodom performansi koje će imati, jer GTX 550 Ti poseduje GPU koji se oslanja na Fermi arhitekturu. Izrađen je u 40 nanometara, ali je kao i ostatak Fermi porodice poznat po nižem stepenu energetske efikasnosti. TDP od 115W ne izgleda mnogo, ali za relativno prost GPU to je poprilično visoka potrošnja. Uostalom, GF116 koji se nalazi na ovoj karti poseduje svega 192 Stream procesora, kao i 40 teksturnih odnosno 16ROP jedinica.

Po specifikacijama i performansama je rame uz rame sa HD 6750 od kog ima oko 30 procenata veće potrebe za energijom što dosta govori o tome koliko je Fermi arhitektura bila slabije energetski optimizovana. Naravno, to znači da ova karta poseduje 6pin molex konektor za napajanje kao i Radeon HD 6750.

U pogledu video konekcija, odabrana je vrlo jednostavna kombinacija od po jednog VGA, DVI i HDMI konektora. Dual-link DVI je jedini način da prikažete rezolucije više od 1920×1200, ali verujemo da će retko koji korisnik monitora visoke rezolucije da se odluči na grafičku kartu iz segmenta koji trenutno opisujemo.

S obzirom na to da se odlučio na referentni dizajn, nije bilo teško pretpostaviti da su i taktovi ostali na propisanim vrednostima. Jezgro ove karte radi na 900MHz, što je prilično visoka vrednost, dok je memorija podešena na efektivnih 3800MHz. Napredak ove karte u odnosu na GTS 450 je bio izuzetno veliki, jer je NVIDIA morala da se potrudi da izađe “na crtu” Radeonu HD 5770. Zbog toga, GTX 550 Ti poseduje GDDR5 memoriju, kao i 192bitnu memorijsku magistralu što su nadprosečne specifikacije u ovoj klasi.

Referentni kuler se nije pokazao baš sjajno i moramo priznati da je karta tokom testiranja bila vrlo bučna. Naime, automatski režim je prilično “agresivan” i vrlo brzo nakon početka opterećenja dostiže visok nivo buke iako se radi o svega 40% od maksimalnog broja obrtaja. Očigledno je da oblik ventilatora nije optimalan, pa i pri 2300 obrtaja u minuti kreira buku koja se čuje i u dobro izolovanom kućištu. Interesantno je i to da su temperature prilično visoke i dostižu 75 stepeni celzijusove skale.

Prednosti:

– SLI mogućnost
– Memorijski podsistem
– Generalno overklokabilna karta
– Kontrola napona

Nedostaci:

– Referentni kuler veoma bučan
– Zagrevanje
– Cena

MSI GeForce GTX 560SE (Cena oko 14.000 DIN)

Stižemo i do još jedne grafičke karte koja je zasnovana na Fermi čipu. U pitanju je GeForce GTX 560 SE koji je suštinski oslabljena verzija običnog GTX-a 560. Potpisan je od strane kompanije MSI, a stiže u identičnom pakovanju kao i prethodni model. Velika kutija kojom dominiraju bela i plava boja, a čiji je sadržaj očekivano siromašan. Spartanska oprema moglo bi se reći, ali je u pitanju prilično dobro dizajnirana karta koja izgleda kao da pripada nešto višoj klasi.

Kuler je veoma veliki i poseduje dva ventilatora od 80 milimetara koji nagoveštavaju odlične termalne performanse. Naime veliki broj peraja i prilično masivan rashladni profil zaista ulivaju poverenje. Prisutna su i dva bakarna heatpipe-a debljine nekih 7mm, koji dodatno povećavaju efikasnost transfera toplote ravnomerno preko celog kulera što je za svaku pohvalu. Ipak, može se reći da ova karta ima ubedljivo najzahtevniji GPU koji osim što ima Fermi “gene”, ima TDP deklarisan na oko 150W.

GF114 koji se nalazi na ovoj karti predstavlja isti čip koji se nalazi na GTX 560 modelu i suštinski su mu “ukinuta” dva blok od po 48 Stream procesora. Iz tog razloga, umesto maksmalnih 384 SP-a koje ovaj čip može da ima na raspolaganju, GF114 (SE) ima “svega” 288. Nekada je ovo predstavljalo “dealbreaker”, ali mu je cena daleko niža u današnje vreme. Takođe, broj ROP jedinica iznosi 24 što jasno govori da se radi o pripadniku više klase. Isto se može reći i za teksturne jedinice kojih ima čak 48! Dakle, u pogledu hardverskih specifikacija ova karta je možda i najsnažnija, a postavlja se pitanje da li je njena sirova snaga dovoljna da se takmiči sa malim i brzim modernim kartama.

Memorijski podsistem je takođe prilično impresivan za ovu klasu, jer se radi o 192bitnom memorijskom interfejsu uparenom sa GDDR5 čipovima. Nažalost, uštede radi, upotrebljena je, za današnje standarde, prilično spora GDDR5 memorija, ali je i dalje bandwidith na ivici da dostigne 100GB/s što je ispred većine testiranih modela. Kapacitet video RAM-a je 1GB što je u skladu sa ostalim učesnicima ovog testa.

Kao što smo već pomenuli, karta je sa oko 150W potrošnje veoma zahtevna, pa je proizvođač bio primoran da implementira dodatna dva 6pin molex konektora, jer bi sa jednim potrebe kartice bile “knap” obezbeđene.

Kada smo već kod konektora, ova karta ima klasičan NVIDIA “layout” iz doba GTX 500 serije. Dva dual-link DVI-a i jedan mini-HDMI konektor se nalaze na prednjoj strani karte. Ovo je standardan izbor za sve modele ovog proizvođača od GTX 560 modela pa naviše.

Frekvencije ove karte nisu menjane u odnosnu na ono što je NVIDIA predložila kao standard. Jezgro radi na 750MHz što je za današnje pojmove nešto niži takt. Ipak, imajući u vidu veliki broj ROP-a to je donekle kompenzovano iako je “pixel fillrate” jeste nešto niži. Sa druge strane teksturni “fillrate” je izuzetno visok zahvaljujući velikom broj TMU-a, pa je praktično najveći među testiranim modelima. Memorija je podešena na 957MHz, što efektivno iznosi 3.83GHz i daje protok od 91.2GB/s.

Kao što smo pretpostavili kuler je odradio odličan posao i karta je izuzetno tiha i hladna, pogotovo imajući u vidu da se “ispod haube” nalazi GF114 čip. Maksimalna temperatura koju je karta dostigla iznosi oko 60 stepeni, a najbitnije od svega je to što se postignuti rezultat dobio sa prilično opuštenim automatskim profilom. Kako su ventilatori velikog prečnika i sa dobrim protokom vazduha, ostvarene temperature su dobili sa svega 1700 obrtaja u minuti.

Prednosti:

– Performanse
– SLI mogućnost
– Memorijski podsistem
– Tih kuler
– Nizak stepen zagrevanja

Nedostaci:

– Najveća potrošnja (oko 150W)
– Cena

MSI GeForce GTX 650 PE (Cena oko 13.500 DIN)

Naredna karta koju nam je MSI ustupio je GeForce GTX 650, a stigao je u novom pakovnju koje se razlikuje od ostalih MSI modela. Kao što možete videti sve kutije nove generacije GeForce modela, bez obzira na proizvođača, su u osnovi jako slične sa očigledno standardnim obeležjima na kojim NVIDIA insistira.

Sadržaj kutije je zapravo prilično bogat, pogotovo kada imamo u vidu ostale modele, pa čak i iz samog MSI-a. Naime, kako je u pitanju Power Edition karta, dodatne opreme ima nešto više, jer se radi o posebnoj seriji. Osim dodatnih adaptera i kablova, tu je i standardna dokumentacija, disk sa drajverima i na kraju dodatni ventilator koji zapravo opravdava TransThermal oznaku na kutiji.

GeForce GTX 650 je trenutno najslabiji “GTX” u ponudi NVIDIA-e i moramo priznati da nismo sigurni da ova karta treba da nosi taj prefiks. Naime, u suštini se radi o “friziranom” GT 640, uz razliku da će za GTX 650, poput MSI-a, proizvođači dodati bolje hlađenje ili iskoristiti kvalitetniju štampanu ploču. Štos je u tome, što zahvaljujući boljem hlađenju i povećanoj potrošnji, ovaj “nabudženi” GT 640 radi na višim frekvencijama i za razliku od slabijeg modela ne ostavlja proizvođačima mogućnost korišćenja GDDR3 memorije kako bi se umanjila cena.

Dakle, GeForce GT 640 koji ima GDDR5 memoriju i radi na nešto višim frekvencijama će imati približno iste performanse kao i GTX 650. Obe karte koriste Kepler bazirani, GK107 čip, koji poseduje 384 Stream procesora. Takođe, on poseduje 16 ROP i 32 teksturne jedinice, a ove skromne specifikacije jasno govore da je reč o GPU-u koji se prvo našao u prenosnim računarima. GeForce GTX 640/650 u mobilnoj verziji su sjajni modeli koji su najbolji u klasi, ali u desktop segmentu definitivno ne mogu jednako dobro da se snađu.

MSI je svoj posao odradio jako dobro, jer je koristio “custom” PCB sa dodatnim 6pin molex konektorom, koji realno gledano nije preterano potreban. Naime, GTX 650 je u referentnoj verziji dizajniran bez dodatnog napajanja, s obzirom na to da mu je maksimalna potrošnja deklarisana na svega 64W. Ipak, opcija je ostavljena proizvođačima ukoliko, poput MSI-a, žele da obezbede napredne korisnike kako bi u miru mogli da se bave overklokom karte.

Da bi sve to imalo smisla, MSI je implementirao odličan TransThermal kuler, koji može da menja svoj oblik. Osnovni oblik podrazumeva jedan ventilator, dok je u pakovanju isporučen još jedan koji obezbeđuje dodatno hlađenje, a može se montirati na dva načina. Osim klasičnog gde su ventilatori jedan do drugog, postoji scenario gde su smešteni jedan iznad drugog. Iskreno, klasičan položaj se u našem slučaju pokazao kao najefikasniji. Osim što su temperature bili identične, u klasičnom položaju, karta zauzima samo jedan susedni slot. Uostalom, smatramo da karta sa TDP-om od 65W koja zauzima tri slota predstavlja potpunu besmislicu.

Kada su frekvencije u pitanju, MSI model je prilično visoko overklokovan što je jako lepa vest, s obzirom na to da ovoj karti zaista treba ubrzanje kako bi se odvojila po performansama od GT 640-ice. Procesor je sa 1058MHz ubrzan na 1124MHz, a 1GB GDDR5 memorije je podešeno na 1250MHz. Efektivno, to se tumači kao čitavih 5GHz, a uz 128bitnu magistralu, dobijamo visok memorijski “bandwidith” od 80GB/s. Kao što se može videti, piksel fillrate je jako sličan onom kod GT 640, dok je teksturni fillrate vidno veći, ali samo kao posledica fabričkog overkloka. Memorijski podsistemi se drastično razlikuju, zato što je naš GT 640 u startu “obogaljen” GDDR3 čipovima.

Akustične i termalne performanse ove karte su zaista fantastične i jasno se vidi korišćenje nezahtevnog GPU-a izrađenog u 28nm litografiji. Uostalom TDP ovog čipa je dovoljno mali da se koristi u tankim notebook-ovima kao što je Acer TimelineU koji gotovo da naginje ka ultrabook računarima. Osim toga, TransThermal se sjajno pokazao i jedan je od najtiših modela na testu.

Prednosti:
– Fabrički OC
– Izuzetno tiha
– Niska potrošnja i zagrevanje

Nedostaci:
– Teško će se istaći pored HD 7770 i HD7750

MSI Radeon HD 7750 (oko 11.000 DIN)

Radeon HD 7750 je pripadnik nove generacije koja poseduje Cape Verde čip. Prvi utisci koje je doneo nisu bili previše pozitivno naklonjeni, s obzirom na to da je karta posedovala prilično visoku cenu uz performanse koje nisu mogle to da opravdaju. Čak i pored toga što konkurencija u datom trenutku nije mogla da ponudi previše, najveći izazov je bio ponuditi bolji odnos cene i performansi u odnosu na HD 5700 i HD 6700 seriju koju je obeležio popularni Juniper.

Karta koja nam je stigla na test je takođe potpisana od strane MSI-a. Kao i kod prethodna dva proizvoda, oprema je minimalna, pa smo osim same karte dobili apsolutni minimum koji podrazumeva kratku dokumentaciju, disk sa drajverima i jedan video adapter (DVI to VGA).

Ovu minijaturu kartu, kuler prekriva u potpunosti. Zanimljivo je to što je MSI uspeo da na ovako malu površinu smesti čak dva ventilatora, doduše izuzetno malog prečnika. Iskreno ne dopada nam se ovo rešenje, jer su često mali ventilatori ti koji proizvode najviše iritantne buke, a pritom imaju slabu efikasnost. Ceo kuler izgleda prilično jeftino, jer je upotrebljena plastika koja ne odaje utisak kvaliteta.

Ispod ventilatora je smešten jedan aluminijumski rashladni profil koji prekriva GPU, a može se reći da je u odnosu na ovu malu grafičku kartu, prilično masivan. Rashladno telo je zaduženo za prilično mali Cape Verde GPU koji je izrađen u modernoj 28-nanometarskoj litografiji. Njegove termalne karakteristike su odlične i zaista smatramo da je jedan veliki ventilator mogao da završi posao mnogo bolje. TDP je deklarisan na svega 55W, tako da nema potrebe za dodatnim napajanjem karte.

Ovaj GPU ima solidne, ali ne i impresivne karakteristike. Naime, broj Stream procesora je zbog GCN arhitekture smanjen na 512 u odnosu na 720 koliko ih ima Juniper jezgro u HD 6750. Takođe, broj ROP jedinica od 16 i TMU-a od 32 zaista nije bilo kakav napredak u odnosu na Juniper, jer su specifikacije u ovom domenu nepromenjene. Upravo zbog toga, teksturni fillrate je u potpunosti isti kao i kod HD 6750, dok je “pixel fillrate” tek nešto veći. Stoga, nije teško zaključiti koji je razlog za vrlo slične performanse između ove dve karte. Uz sve to, Radeon HD 6750 ima čak i procentualno veći overklok potencijal, što dodatno čini da bilo kakva preporuka za Radeon HD 6750 izostane. Prosto, ne možemo da nađemo iz kog ugla bi novi model bio bolji nego stari.

Čak je i memorija na slabijem nivou, jer je upotrebljen sporiji GDDR5, što je zanimljivo, jer u ovom domenu HD 7750 predstavlja korak unazad. Kapacitet od 1GB, na 128-bitnoj magistrali je ostao neizmenjen, ali niži takt rezultuje manjim memorijskim protokom što je po našem mišljenju paradoksalno. Nova tehnologija i poneka mogućnost u domenu Eyefinity-a više je teško razlog za davanje i dinara više.

U pogledu video izlaza, nema mnogo šta da se kaže, jer je kombinacija DipslayPort/HDMI/DVI odličan i verujemo da tu niko neće moći da nađe primedbu. Za one koji još uvek koriste analognu vezu sa monitorom je isporučen adekvatni adapter.

Taktovi na kojima ova karta radi su delimično ispratili referentnu vrednost, jer memorija radi na 1125MHz koliko je propisao AMD i pritom je to efektivnih 4.5GHz. Grafički procesor je dobio ubrzanje sa 800MHz, na 830MHz što ćete teško primetiti u realnom radu, ali je MSI želeo sebi da da blagu prednost u testovima gde će se pojaviti više od jednog HD 7750 što ovde nije slučaj.

Moramo priznati da smo bili iznenađeni termalnim performansama ove karte, jer nismo preterano očekivali od implementiranog kulera. Osim što je malo bučniji nego što bismo želeli, u drugom smislu je sasvim adekvatan za Cape Verde čip. Zahvaljujući naprednom procesu izrade, karta je dostigla maksimum na 51. podeoku celzijusove skale što je više nego dobar rezultat. Ukoliko vam ne smeta da temperatura bude koji stepen iznad savetujemo vam da napravite profil u kom ćete dozvoliti ventilatorima da rade na nešto manjoj brzini što će kartu učiniti nečujnom, a cena od par stepeni je potpuno fer u ovom slučaju.

Prednosti:

– Softverska kontrola napona
– Efikasan kuler

Nedostaci:

– Stagnacija u odnosu na HD 6750
– Odnos cena/performanse
– Malo bučniji automatski profil za hlađenje

XFX Radeon HD 7770 Black Edition (Cena oko 13.500 DIN)

Na kraju dolazimo i do Radeona HD 7770 koji je prilično egzotičan. Naime, na test smo pribavili grafičku kartu zanimljivog proizvođača pod imenom XFX. Mnogi jako dobro znaju o čemu se radi, a velika je šteta što ova američka kompanija nema domaćeg distributera. XFX je nekada bio isključivi partner NVIDIA-e, a već neko vreme sarađuje i sa AMD-om. Do nas je stigao Radeon HD 7770, koji se po ceni uklapa u ovaj segment, pa kako ne bismo pisali o nekom od standardnih modela odabrali smo ovaj XFX-ov proizvod.

Pakovanje je malo, a XFX je isporučio gomilu krajnje nepotrebnih materijala i dokumentacije, uz za njih karakterističan, “Don't disturb, I'm gaming” znak koji se kači na kvaku od vrata. Osim navedenog, u paketu se dobija disk sa drajverima, dok su bilo kakvi video i molex adapteri potpuno odsutni. Jedini zanimljiv detalj je metalna nalepnica sa XFX Black Edition znakom.

Sama karta je odlično izrađena, a XFX zaista nije štedeo na kvalitetu. Oklop kulera je izrađen od brušenog aluminijuma, sa dva velika ventilatora. Ispod njih se krije klasičan aluminijumski profil sa gusto raspoređenim rebrima. Iako nema heatpipe-ove, Ghost kuler, kako ga XFX naziva, poseduje bakarnu bazu koja je u potpunosti izrađena od barka koji efikasnije prenosi toplotu nego običan aluminijum.

Štampana ploča je crne boje i u pogledu dimenzija je manje-više ista kao i kod referentnog modela. Sa druge strane, naponska jedinica je kompleksnija i poseduje tri velike zavojnice, dok su elementi pasivno hlađeni. Na centralnom delu se nalazi “punokrvni” Cape Verde čip sa svih 640 Stream procesora. Njega karakteriše 40 teksturnih i 16 ROP jedinica, pa je uz više radne taktove primetno moćniji od onog koji se koristi za Radeon HD 7750 koji je po našem mišljenju pomalo podbacio. GPU karte okružuju četiri GDDR5 memorijska čipa, a memorijska magistrala ima širinu od 128bita.

U pogledu video izlaza, XFX je odlično opremio svoj HD 7770, a ovu kombinaciju koristi većina proizvođača. Govorimo o dva DVI-a uparena sa po jednim DisplayPort i HDMI konektorom. Tri od četiri konektora na ovoj karti su sposobna da prikažu rezoluciju veću od 1920×1200 što znači da će čak i oni sa većim potrebama biti zadovoljni.

Cape Verde je prilično skroman čip u pogledu TDP-a zahvaljujući naprednom proizvodnom procesu, pa je karta deklarisana na svega 80W. Ovo tik iznad mogućnosti PCI-Express interfejsa, pa je razumljivo zašto karta poseduje 6pin molex konektor. Uostalom, kako je ova karta fabrički overklokovana kao i mnoge druge, verujemo da joj je potrošnja nešto veća od deklarisane.

Kada smo već kod taktova, XFX-u je Black Edition oznaka za fabrički overklokovane modele koji imaju napredno hlađenje i suštinski predstavlja grafičku kartu namenjenu entuzijastima. Referentni takt je kod GPU-a uvećan za 100MHz, pa tako jezgro “kuca” na 1100MHz. Memorija je sa 1200MHz ubrzana na 1245MHz što donosi memorijski protok minimalno ispod 80GB/s. Ove frekvencije su na nivou ostalih fabrički overklovanih karti ASUS-a, MSI-a itd.

Očigledno je da XFX zaista ima kvalitet po kome je poznat, a to se vidi i po temperaturama i akustici karte. Osim što je izuzetno tiha, ova karta je i relativno hladna tokom celog testiranja iako je umela da zađe u nešto veće temperature. Treba pomenuti i Duratec komponente, ekvivalent ASUS-ovoj SAP ili MSI Military Class tehnologiji. Naime Duratec podrazumeva zavojnice visokog kvaliteta i ventilatore koji imaju drastično duži vek trajanja od konvecnionalnih. To je u praksi nemoguće proveriti, ali u kratkom periodu korišćenja smo bili izuzetno zadovoljni radom.

Prednosti:

– Performanse
– Tiha u radu
– Fabrički OC

Nedostaci:

– Upitna dostupnost na tržištu

Rezultati 1680×1050 – Sintetički testovi

Test konfiguracija

CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
Monitor: Dell U2711 27″ 2560×1440
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: AMD Catalyst 12.8, NVIDIA ForceWare 306.23

Rezultati 1680×1050 – Igre

Rezultati 1680×1050 – Igre 2

Rezultati 1920×1080 – Sintetički testovi

Test konfiguracija

CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
Monitor: Dell U2711 27″ 2560×1440
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: AMD Catalyst 12.8, NVIDIA ForceWare 306.23

Rezultati 1920×1080 – Igre

Rezultati 1920×1080 – Igre 2

Temperature

Utisci i zaključak

Dobra vest je da ima nade za sve one koji nemaju mogućnost da izdvoje previše novca, a pritom žele da se zabave u modernim AAA naslovima uz pristojno visok nivo detalja. Među testiranim kartama zaista ima modela koji će zadovoljiti potrebe i nešto zahtevnijih korisnika, a jedini “problem” je to što pripadaju gornjoj granici u cenovnom rangu koji smo naveli. Ipak, to na svu sreću nije pravilo, pa se može izdvojiti nekoliko jako dobrih karti.

Momenat za šoping u ovom segmentu je prilično dobar i verujemo da će taj status biti aktuelan barem još nekoliko meseci. Pre svega, Radeon HD 7770 je konačno napredovao sa cenom i stigao na nivo na kom je od početka trebao da se nalazi. Sa 150 i više evra, koliko su koštali prvi primerci koji su stigli kod nas, došli smo do momenta kada se može naći po ceni između 110 i 130 evra što je prilično dobra ponuda. Ova karta je pokazala jako dobre performanse u odnosu na ostatak konkurencije i zaista se može reći da sada predstavlja odličan izbor. Takođe, ne morate se opterećivati da li je reč o naprednom modelu kao što je XFX koji smo testirali ili 20 evra jeftiniji Power Color sa referentnim hlađenjem. Performanse će biti slične, a hlađenje će svoj posao odraditi odlično, jer se radi o Cape Verde GPU-u koji je veoma štedljiv i hladan.

Kao i obično, uvek se jedan od “prošlosezonskih” modela pokaže pokaže kao i dalje odličan izbor. Izdvojili bismo i Gigabyte-ov Radeon HD 6750 koji je pružio performanse na referentnim taktovima koje su veoma slične skupljem Radeonu HD 7750 koji je pride bio blago overklokovan. Takođe, HD 6750 se pokazao bolje i od konkurentskog GeForce-a GT 640 koji je doduše imao ograničenje u vidu GDDR3 memorije. Zbog toga, u slučaju da nađete GeForce GT 640 sa GDDR5 memorijom po povoljnoj ceni, možete slobodno birati ravnopravno između ove dve karte, jer će mu mogućnosti biti vrlo bliske osetno skuplje GTX 650 modelu.

Na kraju, najbrži učesnik ovog testa je bio GeForce GTX 650 Ti koji će, nadamo se, zameniti GTX 550 Ti koji je i dalje prilično loše rešenje. Prosto, NVIDIA bi morala da to učini sa novim proizvodom, jer će se sa njim na pravi način vratiti u igru. Naši izvori kažu da bi ASUS-ov GeForce GTX 650 Ti mogao imati upravo tu cenu u početku, a pretpostavka je da će se ista brzo spustiti na nivo od oko 130 evra što će dodatno učiniti GTX 650 Ti dobrim izborom. Prosto, vidi se da ova karta ima GPU koji je stigao iz više klase i to se odražava na performanse. Mi ćemo joj oprezno dati nagradu, uz napomenu da ona važi samo ukoliko se cena pokaže onakvom kakva je najavljena. U slučaju da bude dovoljno visoka da može da parira HD 7850 modelu, ovu odluku ćemo dodatno preispitati.

Poslednja karta koju bismo pomenuli je GeForce GTX 560 SE. Ova karta se nalazi u statusu “izumiranja” i verujemo da neće još dugo biti na tržištu. U nekoliko testova se vidi njena nekadašnja pripadnost srednjoj klasi, gde ostavlja “novajlije” u prašini. Sa druge strane, dobili smo krajnje čudne rezultate u Sniper Elite testu koji ju je jako slabo ocenio. Testove smo “provrteli” sa nekoliko verzija drajvera, ali su uvek bili isti. Nažalost drugi model nismo imali vremena da probamo, ali verujemo da je u pitanju neki bag, pa rezultate GTX 560 SE u ovom testu nemojte uzimati u računicu, jer nismo ni mi. Prosto, nemoguće je da karta ovih specifikacija pruži iste performanse kao i GT 630. Bez obzira na sve ukoliko joj cena padne, a verovatno hoće, na nekih 11000 dinara ova karta bi bila veoma dobar izbor, jer ima odlično hlađenje i performanse.

Za kraj, ukoliko ste uspeli da donesete odluku, želimo da vam poželimo ugodno igranje sa novom grafičkom kartom. U slučaju da se ne igrate na rezoluciji većoj od 1680×1050 ili jednostavno nemate potrebu za visokim nivoom detalja, Radeon HD 6750 i GT 640 (modeli sa GDDR5 memorijom!) mogu da vam obezbede dobre performanse za ispod 10.000 dinara, dok u slučaju da želite nešto ozbiljnije savetujemo vam odmah dostupne Radeone HD 7770 koje možete naći već za 12.000 dinara. U slučaju da cena bude u skladu sa onim što nam je ASUS najavio, GeForce GTX 650 Ti bi mogao da bude jedan osvežavajući novitet i dobar razlog da sačekate malo kako biste videli dalji razvoj priče.

Karte na test ustupili:

ASUS kancelarija:

ASUS GeForce GTX 650 Ti DirectCU II

AMD kancelarija:

XFX Radeon HD 7770 Black Edition

MSI kancelarija:

MSI GeForce GTX 650 Power Edition

PiN Computers:

Gainward GT 630 1GB
Gainward GT 630 1GB
Gigabyte Radeon HD 6750

Emmi:

MSI Radeon HD 7750
MSI GeForce GTX 550 Ti
MSI GeForce GTX 560 SE