Uporedni test: High-End grafičke karte

Nebojša Todorović

Uporedni test: High-End grafičke karte

Okupili smo trenutni “cremme de la cremme”, kada su našem tržištu dostupne grafičke karte u pitanju, izuzimajući pomenuti GeForce GTX 690, kako bismo na jednom mestu našli odgovor koja grafička karta i GPU zavređuju vašu pažnju. Jasno je da je svaki od ovih proizvoda odličan i da će vam omogućiti igranje, praktično svih igara uz maksimalni ugođaj i da samo nijanse mogu da odlučuju, ali verujte nam na reč, uživanje je tražiti sitne razlike između ovakvih grafičkih kartica…

Uvod

AMD je početkom godine agresivno ušao na tržište sa Radeonima HD 7000 i zbog toga je stekao zavidnu prednost u odnosu na konkurenciju. Tahiti čip je odličan naslednik Cypress i Cayman GPU-ova, a perjanice na AMD-ove ponude nisu imali nikakvih zamerki osim cene koja je bila nešto viša. Ipak, razlog za to je bio jasan, AMD je imao 28-nanometarski čip u rukama, dok kod NVIDIA-e to nije bio slučaj, pa je ovakva situacija bila sasvim očekivana. Sa predstavljanjem Keplera, stanje se promenilo u određenoj meri, iz prostog razloga što su dva nova GeForce-a, GTX 670 i GTX 680 preuzeli dominantnu poziciju time što su ponudili iste ili nešto bolje performanse, uz nižu potrošnju, ali i još bitnije, osetno nižu cenu.
 

AMD je ipak reagovao relativno brzo, pa smo dobili Radeon HD 7970 GHz Edition koji je praktično identičan referentom modelu, uz dodatak jednostavnog automatskog overklok mehanizma, koji nije ni približno kompleksan onom kod NVIDIA-e, ali su ipak više frekvencije čipa i memorije donele ubrzanje dovoljno da se Tahiti vrati na prvu poziciju kada su single-GPU rešenja u pitanju. Naravno, najbitniji korak ni izbliza nije preuzimanje brzinske krune, koliko najava da će cene Radeona HD 7970 i HD 7950 pasti u osetnoj meri i svesti se na one koje imaju konkurentski proizvodi, a pritom mislimo na GeForce GTX 670 i GTX 680. Na ovaj način, situacija i ponuda se prilično izbalansirala, a kako verujemo da će ovaj status ostati sve do kraja leta, pravi je momenat da napravimo poređenje u čak 405 testova!
 

Verujemo da na ovoj vrućini nije lako održati koncentraciju, pa se nismo se odlučili da vas zasipamo tekstom u prevelikoj meri, već da se bavimo konkretnim problemima. U skladu sa tim, rezultate smo podelili na tri najčešće korišćene rezolucije, koristeći poveći broj testova kako bismo vam optimalno predstavili sliku o performansama ovih grafičkih karti i kako se nose u odnosu na svoju konkurenciju. Osim velikog broja testova, za svaku od kartica smo napravili mini prikaz koji će se pozabaviti detaljima koje vredi pomenuti. S obzirom na to da smo praktično svaku od ovih karti prikazali ranije u pojedinačnom testu, nije bilo poente da se preterano ponavljamo kroz suvoparne specifikacije i opise.
 

Stoga, izdvojićemo zanimljive detalje, kao i utiske tokom korišćenja ovih modela, jer verujemo da će vam to koristiti prilikom odlučivanja za kupovinu. Velika prednost ovako “masovnog” testiranja je u tome što postoji veoma precizna mogućnost poređenja, pa neka karta koja je u pojedinačnom testu delovala izuzetno tiho, sada može delovati prilično bučno, kada je direktno uporedite sa konkurentom, a isto se može reći i za temperature, a u krajnjoj liniji i za performanse. U svakom slučaju, nadamo se da ćete uživati u nastavku barem približno onoliko, koliko smo mi tokom spremanja ovog uporednog testa.

Za ovaj test smo odabrali ukupno osam grafičkih karti koje pripadaju najvišem cenovnom segmentu, koji praktično počinje sa cenom od 350 evra, pa ide naviše. Modeli koji pripadaju ovom cenovnom rangu su skupi, ali definitivno omogućavaju da se igrate onako kako su razvojni timovi to zamislili i zaista se može reći da ćete uz njih svaku igru doživeti na najbolji mogući način. Podrazumeva se da će neke od igara preferirati GCN ili Kepler arhitekturu, ali je sigurno da u pogledu performansi nismo očekivali prevelike razlike, iako smo na kraju donekle bili razuvereni zbog činjenice da su pojedine igre davale velike prednosti pojedinim proizvođačima, ali ćemo se time pozabaviti kasnije. Krenimo redom…
 

AMD Radeon HD 7950 3GB (Referentni model – uzorak)

AMD Radeon HD 7950 predstavlja najjeftiniji i ujedno i najslabiji model na ovom testu, ne računajući Radeon HD 7870 koji smo ubacili kako biste stekli bolji utisak o tome kako se snalazi najbolja grafička karta “midrange” segmenta u odnosu na gornji dom. Ova karta je ujedno i najslabiji Radeon sa Tahiti grafičkim čipom na sebi. Ovi modeli važe za karte koje su “tik ispod HD 7970”, ali po osetno nižoj ceni, te da uz overklok mogu da dostignu svog “jačeg brata”. Ovo se kroz praksu pokazalo kao tačno, jer Radeon HD 7950 poseduje prilično dobru overklok marginu, a u suštini jedina razlika je u blago oslabljenom Tahiti grafičkom procesoru. Umesto 2048 Stream procesora, on ih poseduje 1792, a neznatno je redukovan i broj teksturnih jedinica sa 128 na 112, pa uz blago spuštene frekvencije razlike se ovde završavaju.

Nama je na test stigao referentni model od AMD-a koji izgleda identično skupljoj varijanti, a radi na referentnim vrednostima. Treba imati u vidu da veliki broj Radeona HD 7950 stiže u fabrički overklokovanom izdanju, te da su mu rezultati nešto bolji od onih koje smo mi dobili. Naravno, uvek možete sami preuzeti stvari u svoje ruke, pa ćete na postojeće rezultate biti u mogućnosti da dodate između 10 i 20 procenata što je svakako dovoljno da približi HD 7950, HD 7970 modelu. Ovo je moguće zbog toga što obe karte poseduju istu GDDR5 memoriju, kapaciteta 3GB, uz široku 384-bitnu memorijsku magistralu, koja karti omogućava veliki memorijski protok.

Nepisano pravilo je da se modelu ispod naboljeg obično smanji širina magistrale, ali ovog puta to nije bio slučaj što je za svaku pohvalu. Osim toga, nedostatak Stream procesora i teksturnih jedinica se relativno jednostavno kompenzuje povećanim frekvencijama, pa za one koji umeju da koriste alat za overklok HD 7950 po povoljnoj ceni može biti odličan izbor.

Zbog nešto nižeg takta i zatvorenih SMX jedinica, potrošnja je nešto niža, pa ovaj model zahteva “samo” dva šestopinska molex konektora, a ujedno se i nešto manje zagreva dok radi na referentnim taktovima. U odnosu na naš referentni model sa testa, moramo priznati da smo testirali bolje proizvode sa ovom oznakom, poput onih koje je potpisao Sapphire. Generalno to govorimo pre svega zbog rashladnog sistema koji je kod Tahiti baziranih Radeona prilično bučan referentnim varijantama, dok brendovi poput ASUS-a, Sapphire-a i GIgabyte-a umeju da ove modele učine nečujnim i pored frekvencija koje su više od onih koje je propisao AMD. Što se video izlaza tiče, s obzirom na to da se radi o high-end modelu, izbor je bogat, a standardni model je – dual-link DVI, HDMI i dva miniDisplayPort-a, mada postoji mogućnost da naletite na nešto drugačiju konfiguraciju u zavisnosti od proizvođača.

U pogledu performansi, ova karta najviše zaostaje, ali se radi o jednom od retkih modela koji nose referentne frekvencije, pa se to mora uzeti u obzir, kao olakšavajuća okolnost. Da smo umesto referentne varijante dobili neki od Sapphire-ovih “Dual-X” ili ASUS-ovih TOP modela, stanje bi bilo nešto drugačije, ali kao što smo već pominjali, na osnovu nekih dosadašnjih iskustava možemo reći da je 10-ak procenata ubrzanja minimum koji možete ostvariti i to bez povećanja napona koje većina modela ove karte ima kao standardnu opciju, putem nekog od čipova za regulaciju napona softverskim putem. Ipak, cena ovih karti je najčešće slčna onoj koju imaju GeForce GTX 670 karte, pa je ipak teško dati pravu preporuku.

Prednosti:

– Najjeftiniji model na testu
– Dobar OC potencijal generalno
– Široka memorijska magistrala i brza memorija

Mane:

– Sporija od GeForce GTX 670
– Prilično bučno referentno hlađenje

ASUS Radeon HD 7970 3GB (Cena: oko 520 evra)

Paralelno sa Radeon-om HD 7950, AMD je predstavio i HD 7970 kao svoju najbržu grafičku kartu koja pripada Southern Islands familiji, ali i uopšte. Kako se to desilo daleko pre NVIDIA-inog GeForce GTX-a 680, ova karta je dugo dominirala bez prave konkurencije, pa je u inicijalnoj verziji odlično izgledao kao naslednik Radeona HD 6970. ASUS-ov model koji smo dobili na test je zasnovan na referentnom dizajnu i praktično se radi o nepromenjenoj karti u odnosu na onu koju je AMD prikazao prvi put početkom januara ove godine. Naravno, pakovanje je skromno kao i kod svakog ASUS-ovog proizvoda u poslednje vreme i ne sadrži ništa bitno pomena, osim najosnovnije opreme.
 

Da bi bilo makar nekakve razlike u odnosu na referentnu verziju, ASUS je postavio nalepnicu sa svojim logoom duž plastičnog oklopa kulera, jer u suprotnom razlika ne bi ni bilo. Glavna karakteristika ove karte je Tahiti čip, izrađen u 28-nanometarskoj litografiji kompanije TSMC, a u slučaju HD 7970 on poseduje svih 2048 Stream procesora, masivnih 128 teksturnih i 32 ROP jedinice. Ove specifikacije čipa garantuju da će uz GCN arhitekturu postiči visoke performanse i pored nešto nižeg takta od 925MHz, što odgovara onome što je AMD propisao. Ova karta je izašla odmah nakon predstavljanja od strane AMD, ali je ubrzo iza toga ASUS predstavio i DirectCU II verziju koju ćete verovatnije naći u prodavnici, a njen kuler zauzima dva susedna slota, ali obezbeđuje fenomenalne temperature.
 

Kuler ovog modela nažalost deli sve mane referentog modela, što znači da je bučniji nego što bismo voleli, a pritom su i temperature prilično visoke. Po ovim letnjim danima to ume da bude frustrirajuće, jer njegova turbina gotovo konstantno radi u visokim obrtajima čak i prilikom blažeg opterećenja. Iako na dijagramu možda ne deluje da je 48% od maksimuma mnogo velika brzina za ventilator, turbina kod ovog kulera je bučna čim pređe preko 30-35 procenata u zavisnosti od toga koliki vam je prag tolerancije, ali verujemo da će svima na većim vrednostima definitivno biti neugodno. Pritom i pored toga što automatski profil prilično agresivno pokušava da obori temperaturu, uspeh nije na zavidnom nivou, jer je temperatura često preko 70, a “pikovala” je na maksimalnih 88 stepen celzijusa.
 

U pogledu priključaka, ova karta poseduje veliki broj video izlaza kao što su DVI, HDMI i dva miniDisplay porta, što će gotovo svakom korisniku biti više nego dovoljno. Ukoliko želite da napravite CrossFireX, na svakom Radeonu HD 7970 ćete naći dva CFX konektora. ASUS je kod ove karte ispoštovao vrednosti koje je AMD propisao kao standardne, ali upravo zbog toga i relativno neefikasnog hlađenja bismo vam savetovali da u slučaju da se odlučite na ASUS ipak svoj fokus prebacite na neki od DirectCU II modela.

Iako poseduje solidne performanse Radeon HD 7970 u ovakvom izdanju neće biti prisutan na tržištu još dugo. Pre svega proizvođači najčešće nude varijante sa svojim, daleko efikasnijim hlađenjem, a uz to je predstavljen i Radeon HD 7970 GHz Edition koji ćemo kasnije opisati, a koji nudi dosta više frekvencije što implicira i bolje performanse, uz nižu cenu od one koju je originalni Radeon HD 7970 imao u startu, što če ovakve verzije učiniti nezanimljivim većini kupaca. Prosto, ASUS-ova DirectCU II verzija ove karte nije mnogo skuplja od ove koja poseduje referentni kuler, tako da je zaista teško naći razlog za preporuku.

Prednosti:

– Dobre performanse generalno
– Široka memorijska magistrala i brza memorija

Mane:

– Prilično bučno referentno hlađenje

Gigabyte Radeon HD 7970 WindForce 3X (Cena: oko 480 evra)

Gigabyte Radeon HD 7970 je jedan od jeftinijih modela na domaćem tržištu, iako ga je u poslednje vreme malo teže naći u prodaji. Ova grafička karta poseduje Gigabyte-ov WindForce 3X kuler koji karakterišu tri ventilatora. Pakovanje je siromašno opremom, kao i kod većine drugih modela, ali zbog relativno povoljne cene i odličnog kulera, teško je bilo šta prebaciti proizvođaču, jer je jasno da su kompromisi morali negde da se pojave. Verujemo da se slažete da je ajbolje rešenje da to bude na propratnom paketu. WindForce kuler dominira kartom, a ispod okvira sa ventilatorima prečnika 80mm se nalazi veliki aluminijumski rashladni profil, kroz koji prolazi tri debela heatpipe-a. Baza je takođe izrađena od bakra i u kompletu ovaj model odiše kvalitetom.
 

Naravno, kod ovakvog modela bi zaista bila šteta ostaviti frekvencije na referentnim vrednostima, pa je Gigabyte povećao frekvenciju za GPU sa nominalnih 925MHz, na 1GHz. Ovo je 10-ak procenata više u odnosu na vrednost koju je propisao AMD, a što se memorije tiče proizvođač se odlučio da ne menja originalnih 1375MHz, odnosno efektivnih 5,5GHz koji obezbeđuju “bandwidith” od čitavih 264GB/s. Kako ova karta nosi OC u nazivu i poseduje odlično hlađenje, Gigabyte je iskoristio priliku da na ovu kartu implementira kvalitetnu naponsku jedinicu, sa dobrim zavojnicama i elektrolitima, uz 10-fazno filtriranje napona prema grafičkom čipu. Kada se na sve to doda i mogućnost softverske promene napona GPU-a i memorije, ukoliko imate sreće sa kvalitetom čipova, izgledi za odličan overklok su vam veliki. U našem slučaju, zaustavili smo se na 1190MHz za GPU i 1560MHz za memoriju (efektivno 6,24GHz), čime smo ostvarili drastično ubrzanje.

Temperature koje WindForce 3X ostvaruje su i pored velike spoljne temperatura i visokih fabričkih taktova veoma niske što je za svaku pohvalu, a ova karta se pokazala kao jedna od najhladnijih na testu. Interesantno je da ove temperature nisu “plaćene” visokom cenom u smislu buke, već je ovaj model ujedno i jedan od najtiših na ovom uporednom testu. Naravno, u slučaju da zatreba, ukoliko manuelno podesite brzinu ventilatora na maksimalnu brzinu, ovaj kuler ćete čuti čak i iz susedne prostorije, ali će za potrebe kratkotrajnih overklok testiranja ovo biti krajnje korisna mogućnost, a u automatskom režimu rada ovaj kuler nikada neće zaći u visoke obrtaje i time narušiti vaš mir što nam se izuzetno dopalo.

Sa video izlazima, proizvođač nije eksperimentisao, što se može reći i za priključke uopšte. Na prednjem bracketu se nalazi standardni set izlaza za jedan Radeon HD 7970 što podrazumeva po jedan DVI i HDMI 1.4a, kao i dva mini DisplayPorta što će uz Eyefinity i po potrebi određene konvertore biti dovoljno fleksibilno da zadovolji potrebe većine korisnika.
 

Gigabyte često ima potrebu da kod ovakvih modela eksperimentiše sa molex konektorima, obično stavljajući barem jedan priključak u većoj varijanti, ali to ovog puta nije slučaj, pa će vam za napajanje ove karte biti potreban jedan 6pin i jedan 8pin konektor. Naravno, možete računati i na nešto višu potrošnju od deklarisanih 250W zbog blago povećane frekvencije grafičkog čipa, ali to neće biti u nekoj većoj meri.

Prednosti:

– Odlične performanse
– Izuzetno tiha i hladna karta
– Svi preduslovi za dobar overklok

Mane:

– Ništa bitno

AMD Radeon HD 7970 GHz Edition

AMD je shvatio da nakon izlaska GeForce GTX 680, bez noviteta neće moći da se nose sa jeftinijim i nešto bržim GTX-om. Odgovor je stigao u vidu Radeon-a HD 7970 sa nazivom “GHz Edition” i to vrlo brzo, čime je AMD pokazao da je spreman da se nosi sa konkurencijom. Mi smo je testirali i prikazali nešto nakon što je ozvaničena, a suštinske promene u odnosu na onaj model s početka januara se svode na nešto viši takt GPU-a i osetno bržu memoriju. Dodat je i rudimentarni sistem automatskog overkloka, uz dinamičku promenu napona, ali kao što smo imali prilike da vidimo ovaj mehanizam je daleko iza konkurentskog. Uz sve to, paralelno sa predstavljanjem “novog” Radeon-a HD 7970, AMD je potvrdio i obaranje cena ovih grafičkih karti, kako bi mogle da konkurišu GeForce-ovima.
 

Ovaj relativno jednostavan potez se pokazao kao krajnje elegantan, jer se može reći da je Radeon HD 7970 GHz Edition prilično brži od osnovnog modela, zbog čega su mu krajnji rezultati u testovima često ispred GeForce GTX 680 iako je nama na testu bila overklokovana ASUS-ova verzija. Na ovaj način, AMD je vratio fokus na svoje proizvode preuzimajući prvo mesto u single-GPU “disciplini”. Naravno, ovaj model sa sobom nosi i određena pitanja, a ona se odnose na dostupnost na tržištu. AMD je za ove karte izabrao najbolje Tahiti čipove, koji su sposobni za rad na veoma visokim frekvencijama, a logično pitanje je kolika je njihova zaliha i da li ovi modeli mogu brojčano da zamene postojeći Radeon HD 7970 ili će koegzistirati sa njim.

U svakom slučaju, frekvencija novog modela za GPU iznosi nominalnih 1000MHz, uz mogućnost povećanja za 50MHz u slučaju prostora u TDP-u. To znači da ukoliko potrošnja odnosno temperatura dozvoljavaju karta će se overklokovati za maksimalno 50MHz. Memorijski čipovi su ubrzani sa 1375MHz, na 1500MHz što iznosi efektivnih 6GHz čime se ostvaruje memorijski protok od čitavih 288GB/s. U kombinaciji sa 3GB memorije ovaj model bi trebao da se vrlo dobro nosi sa visokim rezolucijama pri maksimalnom nivou detalja u većini igara.
 

Nažalost, “gigaherc edicija” ima i svojih mana. Usled povećanog takta i napona, ova karta se osetno više greje, što automatski za sobom povlači i povećanu buku. Kako kuler referentne AMD-ove revizije nije modifikovan, ventilator se konstantno vrti na većem broju obrtaja, što čini da za akustične performanse ne možemo da nađemo mnogo lepih reči. Istina je da testiramo na otvorenoj platformi i da je zbog toga negativan stav pojačan, ali u kućištu temperatura može biti samo veća, jer kuler prosto ne može da ohladi ovu kartu u dovoljnoj meri. Maksimalna temperatura od oko 83 stepena deluje niže od onoga što je postigao originalni Radeon HD 7970, ali se kod ovog primerka mnogo sporije hladila što je teralo kuler da na duže staze pravi veliku buku.
 

Na svu sreću, uvek postoji mogućnost da se odlučite za neki od modela sa hlađenjem poput WindForce, TwinFrozr ili DirectCU II što će eliminisati ovaj problem i verujte nam na reč, dodatna investicija za modele sa kvalitetnijim kulerom se definitivno isplati u ovom slučaju, jer je ovako nategnut Tahiti zaista vreo. Osim toga, performanse su odlične, a u slučaju da se odlučite za model sa “aftermarket” rashladnim sistemom, jedina lošija strana ove karte se može odnositi na potrošnju koja će biti nekih 10% veća od 250W koliko je TDP referentnog Radeona HD 7970.
 

U odnosu na prvu verziju, ova karta osim gore pomenutih izmena nema ništa, pa u skladu sa tim nemojte očekivati promene u video, naponskim i crossfire konektorima, jer se suštinski radi o istoj karti sa nešto kvalitetnijim GPU-om i memorijskim čipovima, što se vizuelno ne može primetiti i u slučaju da ispred vas stave bilo koji referentni Radeon HD 7900 serije, šansa da napravite bilo kakvu razliku je minimalna.
 

Prednosti:

– Napredak u performansama u odnosu na prvi HD 7970
– Cena bi trebala da bude niža

Mane:

– Buka
– Zagrevanje
– Overklok margina kao kod ostalih HD 7970
 

MSI Radeon HD 7970 Lightning (Cena: oko 500 evra)

Kao što znati i sami, veliki “hype” se podigao oko “najboljeg Radeona HD 7970” kada je MSI predstavio svoj elitni model iz Lightning serije. Ove grafičke karte karakteriše vrhunska izrada i dizajn, a ni HD 7970 verzija nije nikakav izuzetak. Već od samog pakovanja koje je nakrcano informacijama i detaljima oko tehnologija implementiranih u ovaj model, jasno je da se radi o nečemu posebnom. Propratni paket nije posebno bogat, ali pored osnovne opreme sadrži dodatke za merenje napona, niz potrebnih naponskih i video konvertora što je ipak malo iznad proseka na kakav smo navikli. Ipak, sama karta je ono što svakog najviše zanima.

Ovo je prvi model koji poseduje TwinFrozr kuler četvrte generacije. Njegov oklop je izrađen od crnog metala, sa žutim detaljima što će mnogima biti dopadljivo. Aktivni deo kulera predstavljaju dva ventilatora prečnika 100mm, koji imaju posebno obrađene završetke peraja kako bi što manje skupljali prašinu. Takođe, svaki put kada palite ili resetujete računar, ovi ventilatori će se prvih 30 sekundi vrteti ukontra smeru kako bi “stresli” prašinu sa sebe, što je odlična novina koju bismo voleli da vidimo i na drugim modelima.
 

Kuler je izrađen kompletno od aluminijuma, a kroz njega prolazi nekoliko heatpipeova koji su niklovani u završnoj obradi. Ovaj masivni kuler je obezbedio da kartica bude izuzetno tiha čak i tokom leta, dok je maksimalna temperatura bila svega 69 stepeni celzijusa, a dopada nam se i to što je memorija pasivno hlađena što nije često u poslednje vreme. Iako je Gigabyte WindForce 3X postigao nešto bolji rezultat, ne treba zaboraviti to da MSI model radi na 1070MHz za GPU što prelazi čak i frekvenciju novog “GHz Edition” modela. Čak je i memorija fabrički overklokovana sa 1375 na 1400MHz, ali je to i dalje ispod vrednosti na kojoj radi novi HD 7970, a razlog za to leži u memorijskim čipovima koji su deklarisani za rad na većim frekvencijama, Da ovo ne bi bilo sve, MSI je implementirao kompleksnu naponsku jedinicu izvedenu u 17 faza, a SSC (Solid State Choke) zavojnice su pozlaćene kako bi obezbedile maksimalne performanse.

Da se radi o modelu namenjenom da se probijaju rekordi u overkloku, jasno govori i poseban BIOS koji otklanja takozvani “cold-bug” koji se javlja na ultra niskim temperatura koje stvaraju hlađenja zasnovana na LN2 odnosno tečnom azotu. Takođe, kod ove karte smo po prvi put videli GPU Reactor, koji predstavlja dodatnu minijaturnu štampanu ploču sa kondenzatorima koji dodatno filtriraju napon koji dolazi do grafičkog procesora. Na kraju, tu su i dva 8pin molexa, naspram najčešće viđenog 6pin+8pin modela, što je pokušaj MSI-a da obezbedi što bolje uslove za kvalitetne overklok sesije. U našem slučaju GPU nije bio preterano raspoložen, pa smo se zaustavili na 1280MHz za GPU što je više od proseka, ali nekako nam deluje nedovoljno da bi opravdalo dodatnu investiciju.

U pogledu video izlaza, ova karta zaista briljira, jer poseduje dva DVI i čak četiri miniDisplay port priključka. Jedini problem vezan za takvu konfiguraciju jeste to što su DVI izlazi single-link tipa, što znači da ne mogu da izbace rezoluciju koja je veća od 1920×1200, što se u našem slučaju pokazao kao problem, jer smo morali da posegnemo za DisplayPort kablom, a zatim i za odgovarajući konvertor. Stoga, imajte u vidu da ukoliko koristite monitor veće rezolucije od 1920×1200, koji poseduje samo HDMI ili DVI ulaze, ova karta nikako nije izbor za vas.

Prednosti:

– Izuzetne performanse
– Tiha i hladna karta
– Kvalitet ugrađenih elemenata

Mane:

– Cena i nedostupnost

ASUS GeForce GTX 680 DirectCU II (Cena: oko 600 evra)

ASUS je svoj DirectCU sistem hlađenja učinio prepoznatljivim koliko i sopstveni brend, a najupečatljiviji momenat za ove kulere je bio kada smo prvi put imali prilike da vidimo troslotno hlađenje druge generacije. Iako je to bilo još u vreme kada su bili aktuelni Cayman i GF110 čipovi, DirectCU II je i na najnovijim 28-nanometarskim Tahiti i GK104 čipovima pokazao odlične performanse. ASUS je naravno predstavio i DirectCU II TOP verziju GeForce GTX 680-ice sa ovim hlađenjem, kao i uvek očekivali smo odlične rezultate. Ovaj model smo već ranije testirali i zaista nismo uspeli da nađemo konkretnu zamerku na ovu kartu. Pre svega, masivni kuler je kompletno izrađen od aluminijuma, uključujući i njegov oklop. Ovo daje utisak izuzetno visokog kvaliteta izrade što je za svaku pohvalu.
 

DirectCU II hlađenje svoje ime duguje sistemu koji koristi presovane heatpipe-ove da formira bazu rashladnog profila kako bi se toplota neposredno prenosila sa čipa na ostatak kulera. Za hlađenje tela su zadužena dva izuzetno velika ventilatora, koji se u radu retko kad mogu začuti s obzirom da i na malom broju obrtaja postižu veoma veliki protok vazduha. Čak i kada ga “poterate” u visoke obrtaje, kuler proizvodi dubok šum koji je daleko prihvatljiviji od onog koji prave ventilatori malog prečnika. Sve u svemu, DirectCU II je i na GTX 680 poslovično dobar, a ostalo je samo da vidimo kako se pokazao po pitanju temperatura.

Sa maksimalnih 70 stepeni i malim brojem obrtaja, može se reći da smo izuzetno zadovoljni postignutim rezultatima. Zanimljivo je da tokom kompletnog testiranja kuler radio na gotovo minimalnom broju obrtaja, a da je i to bilo dovoljno da se temperatura GPU-a zadrži u prilično niskom okviru. Kao takva karta je praktično nečujna, što je definitivno veliki plus ASUS-u. Naravno, ovde se priča o odličnim rešenjima ne završava, jer ovaj model poseduje Super Alloy Power komponente, kao što su zavojnice i elektroliti, a naponska jedinica je izvedena u deset faza, a zanimljivo je i to da je pasivno hlađena.

Od zanimljivih detalja treba primetiti DigiVRM+ čip koji služi za softversku regulaciju napona kroz odgovarajuće alate poput ASUS-ovog GPU Tweak-a, kao i izvedene merne tačke na zadnjoj strani štampane ploče, a osim njih ostavljene su tačke za povezivanje hardverskih regulatora napona za VCore, Vmem i PLL. Ne treba zaboraviti da merne tačke možete direktno povezati i pratiti dobijene vrednosti na ROG matičnim pločama.

GPU koji ovaj model upošljava je zasnovan na Kepler arhitekturi i poseduje svih 1536 Stream procesora koje GK104 može da ima na raspolaganju. Osim toga ovaj čip ima 128 teksturnih i 32 ROP jedinice. Okružuje ga osam memorijskih čipova koji formiraju 256bitnu magistralu. Upotrebljeni su Hynix-ovi GDDR5 čipovi velike brzine, a ukupan kapacitet im je 2GB. Nominalna frekvencija mu je povećana s obzirom na to da se radi o TOP modelu koji je fabrički overklokovan i to na 1137MHz, što znači da u Boost modu može da dogura i do 1202MHz. Memorija nije doživela nikakve izmene što znači da je podešena na 1502 odnosno efektivnih 6GHz, ali zbog uže magistrale ostvaruje 50% manji memorijski protok u odnosu na Radeon HD 7970 GHz Edition i pored identičnog radnog takta.

Kada su performanse u pitanju GeForce GTX 680, pogotovo na većim rezolucijama često gubi trku sa konkurentom i može se reći da je sada, nakon što su oborili cene Radeoni HD 7970 imaju više nego dobre performanse u odnosu čak i na ovako overklokovan GTX 680. Jednostavno, na visokim rezolucijama deluje kao da su manja količina memorije i memorijska magistrala ograničavajući faktor, a NVIDIA je uz nižu cenu u startu pokušala da sakrije ovaj, uslovno rečeno, problem, jer verujemo da se i dalje velika većina korisnika igra na rezolucijama koje nisu veće od 1920×1080 gde GeForce i dalje ima jako dobre rezultate.

Broj video izlaza je odličan i dopada nam se što nijedan nije u nekoj od “mini” varijanti, već se za ovu kartu koristi dva DVI i po jedan HDMI i DisplayPort pune veličine. Takođe, za napajanje su vam potrebni po jedan 8pin i 6pin molex priključak iako ćete na većini drugih GTX 680 modela sresti konfiguraciju sa dva 6pin, a na ovaj ASUS je želeo da obezbedi dodatnu snagu u slučaju overkloka, a mi smo ostvarili odličan uspeh jer se GPU zaustavio na 1200MHz nominalnog (1265MHz Boost) takta, dok je memorija stala na visokih 1750MHz, što je efektivnih 7GHz čime se donekle nadomestila “uska” magistrala.

Prednosti:

– Dobar OC potencijal
– Vrhunsko hlađenje
– Tiha karta

Mane:

– Zauzima tri slota
– Cena

MSI GTX670 Power Edition (Cena: oko 400 evra)

Pored Lightning serije koju karakteriše generalno manji broj primeraka i vrlo visoka cena, MSI uvek predstavi i nešto pristupačnije verzije kartica koje su rađene po uzoru na svoje najelitnije modele. Ovog puta je to model sa oznakom Power Edition, a radi se GeForce GTX 670 karti koja izgleda kao manja verzija Lightning karte uz nešto drugačiju temu u pogledu boja. GeForce GTX 670 Power Edition koristi TwinFrozr IV kuler koji je izmenjen tako da više odgovara ovom tipu grafičke karte. Osim dimenzija i mase rashladnog profila, promenjene su i dimenzije ventilatora, tačnije, smanjene su sa 100 na 80mm. Osim što je MSI na ovaj način smanjio protok vazduha koji se ostvaruje na istom broju obrtaja, ovaj potez je imao direktnog uticaja na buku koju karta stvara.

Naime, TwinFrozr IV sa ovim ventilatorima ne može da postigne odgovarajuće temperature na ovim vrućinama, a kako im je manji prečnik buka koju stvaraju ima višu frekvenciju koja je ujedno i iritantnija. Ostatak kulera je veoma kvalitetan, a to se odnosi na veliko rashladno telo izrađeno od aluminijuma, metalni oklop koji kombinuje dopadljivu plavu i crnu boju, kao i niklovane heatpipe-ove koji pomažu efikasnom prenosu toplote ravnomerno po celom kuleru. Ispod kulera se krije GK104 grafički čip koji poseduje nešto manje Stream procesora od onog koji se nalazi na GTX 680 modelu. Ipak, sa 1344 Stream procesora, 112 teksturnih i 32 ROP jedinica ne može se reći da hardverski GTX 670 bilo šta žrtvuje u većoj meri. Čak i u slučaju MSI verzije ovaj čip je podešen na nominalni takt od 1020MHz, što je pri boost-u 1100MHz.

Odlična vest je da GTX 670 ima bukvalno isti memorijski podsistem kada se poredi sa jačim modelom, tako da su svi kompromisi vezani za GPU. Karta koristi 256bitnu memorijsku magistralu, dok su Hynix čipovi GDDR5 tipa i dizajnirani su za rad na frekvenciji od 1502MHz, što je efektivno 6GHz. Ono što je odlično kod MSI modela, jeste da po uzoru na Lightning seriju poseduju sposobnost povećanja napona na tri elementa – GPU, Memorija i PLL, a za to je zaslužan regulator napona Richtek RT8802A koji omogućava da se sve obavi softverskim putem.

Temperature koje smo izmerili tokom testiranja nisu bile preterano visoke, jer je 74 stepena sasvim prihvatljiv rezultat. Nažalost, da bi održali temperature na ovom nivou, ventilatori su retko zalazili ispod 40 procenata od maksimalnog broja obrtaja, zbog čeka je buka bila  konstantna, iako nije bila na neprihvatljivom nivou. Čak i uz dobar kuler i odlične mogućnosti po pitanju promene napona, rezultat overkloka nije bio na preterano visokom nivou, s obzirom da smo se zaustavili na 1070MHz nominalnog takta, dok je memorija dostigla granicu na nadprosečnih 1790MHz, što je efektivno 7,15GHz. Ipak, kod ove karte je frekvencija daleko bitnija, pa bismo vrlo rado menjali frekvenciju GPU za memoriju.

Sve u svemu, MSI je napravio odličnu kartu, koja u našem slučaju nije dostigla veliku overklok marginu, ali s obzirom na kvalitetno petostepeno filtriranje napona, sumnjamo da bi se kod nekog boljeg primerka pokazali isti rezultati, već bi najverovatnije bili dosta bolji. Kada su izlazi u pitanju, ništa u odnosu na regularni model nije menjano, tako da ćete na prednjoj strani naći dva DVI i po jedan HDMI i DisplayPort.

Prednosti:

– Fabrički overklok

Mane:

– Nešto bučnija

Gigabyte GeForce GTX 670 WindForce 3X (Cena: oko 380 evra)

Gigabyte je na ovom testu učestvovao sa dva odlična proizvoda, što može da zahvali prvenstveno WindForce 3X hlađenju koje je očigledno jako dobro prilagođeno modernim grafičkim kartama. Ova grafička karta izgleda na prvi pogled potpuno identično kao i drugi model sa ovog testa koji je potpisala ova kompanija. Po vađenju iz kutije prvo što ćete videti je veliki kuler koji prekriva kompletnu kartu i poseduje tri ventilatora prečnika 80mm. Ovo znači da se radi o WindForce 3X hlađenju, koje donosi “Triangle cool” tehnologiju, a zapravo se radi o rasporedu i položaju ventilatora u odnosu na rashladni profil kojim Gigabyte tvrdi da smanjuje turbulencije i ostale efekte koji smanjuju efikasnost strujanja vazduha kako bi se povećala efikasnost kulera na maksimalan nivo.
 

Kuler, kao i cela karta, je izuzetno dugačak i prekriva je celom dužinom štampane ploče. Plastični oklop je izrađen od sjajne plastike što nam se ne dopada previše, jer je pravi magnet za prašinu,što se može jasno videti i na slikama. Za rashladno telo upotrebljen je aluminijum, a kroz njege prolaze tri heatpipe-a koja ujedno spajaju dva različita rashladna tela. Oni su izrađeni od bakra, a kao i kod ASUS-ovog DirectCU-a heatpipe-ovi čine osnovu kulera i ostvaruju direktan kontakt sa površinom GPU-a. Dopada nam se i činjenica da hladnjak naleže i na memorijske čipove, pa se Gigabyte izdvaja od druga dva modela po ovom pitanju.
 

Duž gornje ivice karte se nalazi i metalno ojačanje koje je čini čvršćom uprkos povećoj dužini i masivnom kuleru, a u isto vreme je na ovaj način Gigabyte izbegao montažu backplate-a. Iskreno, više volimo da vidimo veliku metalnu ploču koja prekriva kompletnu zadnju stranu karte i smatramo da je ovo najbolje rešenje. Duž iste te ivice su smeštena i dva SLI konektora koje prekrivaju plave “kapice” sa logoom proizvođača. Tek kada se skine kuler, može se videti razlika u odnosu na Radeon HD 7970, pre svega po GK104 čipu koji poseduje 1344 Stream procesora, ali i po orijentaciji naponske jedinice koja je vodoravna i filtrira napon u pet faza. Dopada nam se to što je memorija hlađena tako što baza kulera naleže na čipove istom površinom kao i na GPU, što je odlično rešenje.
 

Kada su frekvencije u pitanju, Gigabyte je poput ASUS-a, ostavio memoriju na svojoj propisanoj vrednosti koju je izdala NVIDIA-a, dok je grafički čip postavljen na nominalnu vrednost od 980MHz, što znači da prilikom aktivacije GPU Boost-a frekvencija skače na 1120MHz. Memorija, sa druge strane nije dobila nikakve izmene u taktovima, pa radi na nominalnih 1502MHz, odnosno efektivnih 6GHz. Iako radi na nižim frekvencijama od MSI modela, zbog toga što je generalno hladnija, Gigabyte-ova karta može duže da održi maksimalni boost takt, što je čini često izjednačenom ili čak nešto bržom od GTX 670 Power Edition modela.
 

Moramo priznati da smo izuzetno zadovoljni načinom na koji je Gigabyte odradio posao kod ove grafičke karte, koja ima izuzetno niske temperature, buka je gotovo nepostojeća u regularnim okolnostima, a kada smo ga ranije testirali, overklok potencijal mu je bio na izuzetno visokom nivou.  U suštini, jako nam se dopao ovaj model, jer u regularnom radu predstavlja prilično tiho rešenje, dok za overklokere ostavlja maksimalno dobre mogućnosti u pogledu temperatura. U overkloku GPU-a je postigao maksimalnih 1041MHz za nominalni takt, ali je memorija pokazala vanserijske sposobnosti dostižući 1952MHz (7,8GHz efektivno), čime je ostvaren memorijski protok od 250GB/s.

Prednosti:

– Fenomenalan kuler
– Tiha i hladna karta
– Cenovno odlično pozicionirana
– Overklok potencijal
 

Mane:

– Na maksimalnom broju obrtaja bučna (samo pri manuelnom podešavanju)

Test konfiguracija

CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
Monitor: Dell U2711 27″ 2560×1440
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: AMD Catalyst 12.6, ForceWare 301.42

Grafičke karte:

1. AMD Radeon HD 7970 GHz Edition
2. AMD Radeon HD 7950 3GB
3. ASUS Radeon HD 7970 3GB
4. ASUS GeForce GTX 680 DirectCU II
5. Gigabyte Radeon HD 7970 WindForce 3X
6. Gigabyte GeForce GTX 670 WindForce 3X
7. MSI Radeon HD 7970 Lightning
8. MSI Radeon GeForce GTX 670 Power Edition
9. PowerColor Radeon HD 7870

Rezultati 1680×1050 – Sintetički testovi

Rezultati 1680×1050 – Igre 1. deo

Rezultati 1680×1050 – Igre 2. deo

Rezultati 1920×1080 – Sintetički testovi

Rezultati 1920×1080 – Igre 1. deo

Rezultati 1920×1080 – Igre 2. deo

Rezultati 2560×1440 – Sintetički testovi

Rezultati 2560×1440 – Igre 1. deo

Rezultati 2560×1440 – Igre 2. deo

Zaključak

Za kraj ostaje samo da kažemo da smo uživali u testiranju novih grafičkih karti, kao i u korišćenju monitora koji nam je ustupio PIN Computers za potrebe ovog testa. Što se samih učesnika tiče, neki su se izdvojili po drugi put kao odlični, dok su neki delovali kao lošiji izbor kada smo ih smestili na test zajedno sa konkurencijom u istom trenutku. Jedan od modela čiji je sjaj pomalo izbedeo je recimo GeForce GTX 680 koji je i dalje u prvi u sedam od ukupno petnaest testova čak i pri rezoluciji od 2560×1440. Ipak, problem je u tome, što njegova prednost leži mahom u sintetičkim testovima i pritom u njima ima marginalnu prednost, dok su igre te koje preferiraju Radeon grafičke karte.

Highly Recommended – Gigabyte Radeon HD 7970 Windforce i GeForce GTX 670 Windforce

Što se modela koji su se odlično pokazali tiče, izdvojili bismo, pre svega, dva Gigabyte modela, Radeon HD 7970 i GeForce GTX 670 koji koriste WindForce 3X kulere i predstavljaju karte koje po, uslovno rečeno, pristojnoj ceni nude jako puno za uloženi novac. Čak nam se možda Radeon HD 7970 WindForce najviše i dopao, jer ostvaruje odlične performanse uz izuzetno nisku količinu generisane buke i temperature što će vam svakako dobro doći tokom nastupajućeg perioda. Potrošnja koju Radeoni imaju i koja je iznad one koju imaju GeForce karte nije toliko bitna kada je većina testova jasno orijetisana na GCN arhitekturu.

Editor's Choice – MSI Radeon HD 7970 Lightning

MSI je naravno ponudio vrhunsku grafičku kartu sa Radeon HD 7970 Lightning, ali je njena dostupnost, kao i uvek upitna, ali ukoliko može da se poruči po ceni koja je navedena od strane jednog od domaćih retailer-a onda preporuka za one koji vole da dobiju najbolje stoji u slučaju da im viša cena od konkurentske ne predstavlja problem. Dakle, ovo su modeli koje bismo izdvojili kao one koji su se nama najviše dopali. Kao što možete videti u ultra visokim rezolucijama, Radeon HD 7970 je uspeo da preuzme prvo mesto, bilo da govorimo o “GHz Edition” modelu za koji se nadamo da će biti prisutan u većoj meri na tržištu ili o nekom drugom fabrički overklokovanom modelu. Izbor nikad nije bio bolji i za oko 350-400 evra možete sebi priuštiti izuzetno brzu grafičku kartu, a mi smo vam rekli koji su naši favoriti.

Dell U2711 monitor za potrebe testiranja ustupio PiN Computers.

MSI grafičke karte ustupio MSI.
Gigabyte grafičke karte ustupio Gigabyte.
ASUS grafičke karte ustupio ASUS.
Referentne AMD Radeon grafičke karte ustupio AMD.