Uporedni test IDE kontrolera Q4, 2000.

Aleksandar Božović Uporedni test IDE kontrolera Q4, 2000.Posle duzeg perioda vladavine UltraDMA/66 standarda, doslo je vreme tehnoloskog
pomaka unapred. U zadnje vreme smo svedoci novog standarda – UltraDMA/100 ili
UltraATA/100. Da ne bude zabune, radi se o istim standardima tj. protokolima.
Razliciti proizvodjaci opreme namerno koriste razlicite termine za isti pojam,
kako bi svoj proizvod ucinili razlicitim i na taj nacin mu obezbedili laksi put
do krajnjeg korisnika. Euforija koja se podigla oko IDE kontrolera i koja jos
danas dan traje je posledica jednog majstorskog poteza koji je nacinio ABIT. U
vreme pune zrelosti Intel BX chipseta kada se vec polako javio zamor kod kupaca
koji su ocekivali novi chipset, a zbog velikih problema sa i820 Camino chipsetom,
javila se potreba da se neki nacin udahne novi zivot dobrom i pouzdanom chipsetu
kakav je bio Intel BX. Vreme ga je svakako prevazislo jer su cak i hard diskovi
napredovali sa UDMA/33 na UDMA/66 protokol a adekvatnog chipseta iz Intela nije
bilo. Upravo u tom trenutku ABIT lansira resenje koje se kasnije pokazalo kao
puni pogodak i koji ce mu obezbediti ogromnu popularnost. Resenje se sastojalo
u dodavanju IDE HDD kontroler chipa koji podrzava UltraDMA/66 protokol. Posto
je UDMA/66 kontroler egzistirao kao zaseban uredjaj visokog prioriteta na PCI
magistrali, brzinski dobici u odnosu na stari Intelov “southbridge” bili su i
vise nego ocigledni. Da stvar bude jos zanimljivija, ABIT nije bio prvi koji je
primenio to resenje. Sest (6) meseci pre pojavljivanja ABIT BE-6 maticne ploce
sa High-Point HPT366 kontrolerom, firme Promise i Chaintech su zajednickim snagama
prve projektovale i izbacile plocu sa integrisanim IDE RAID UDMA/66 kontrolerom.
Na zalost, Chaintech 6BTR/2 model je bio klasicni primer zapostavljenog proizvoda
u smislu marketing kampanje i daljeg razvoja tako da mnogi nikada nisu ni culi
za ovaj model. Od tada Ultra DMA kontroleri sticu veliku popularnost. Ubrzo nakon
pojavljivanja ploce za integrisanim kontrolerom, ABIT je izbacio i zasebnu PCI
kontroler Ultra DMA/66 karticu, koja je omogucila svim vlasnicima maticnih ploca
sa PCI slotom da osete blagodeti novog protokola. Svakako najvecu prednost su
osetili vlasnici Intel BX baziranih ploca. Ne dugo nakon toga, svi proizvodjaci
maticnih ploca slede ABIT-ov primer (MSI BX-Master, ASUS P3B-F itd..) i kao obavezan
deo proizvodnog programa je bila ploca sa integrisanim UDMA/66 kontrolerom ili
zasebna PCI kontroler kartica. Uvidevsi trzisni potencijal koji donosi novi i
tehnoloski savrseniji proizvod, VIA takodje izbacuje svoj IDE kontroler (586B
i 686A) koji podrzavaju novi protokol i koji je u isto vreme bio deo chipseta
tj. “southbridge”. U to vreme smo imali situaciju u kojoj su borbu na UltraDMA/66
polju vodili: Promise, High-Point i VIA. Nakon toga prikljucio se i japanski CMD,
ciji se proizvod nasao na ASUS CUBX ploci i koji je stekao epitet kontraverznog
proizvoda. Korisnici su ga ili hvalili ili opisivali najgorim recima s tendencijom
da je ovih drugih bilo daleko vise. Danas je situacija malo drugacija. Kontroleri koji nisu deo chipseta su postali
obavezan deo dodatne opreme TOP modela maticnih ploca svih proizvodaca koji drze
do svog renomea (ASUS, MSI, ABIT…). Medjutim, istovremeno i vodeci proizvodjaci
chipsetova su shvatili prednost brzog interfejsa u radu sa hard diskovima tako
da su ovaj put daleko vise radili po tom pitanju. Zahvaljujuci tome, svedoci smo
redovnog “osvezavanja” postojecih chipsetova vodecih proizvodjaca (VIA, Intel,
SiS, ALi) koji po pravilu prate trendove usavrsavanja UltraDMA protokola, tako
da je nezamisliva situacija nepostojanja UltraDMA/100 podrske u klasi ploca koje
su namenjene radnim stanicama visokih performansi. Da bismo sagledali realnu situaciju
i opravdanost nabavke jednog zasebnog kontroler uredjaja, obavili smo uporedni
test UltraDMA/100 kontrolera koji su najzastupljeniji na nasem trzistu. Na testu
su se nasli sledeci uredjaji: : – VIA 686A je “southbridge” tj. sastavni deo chipseta (Apollo 133/133A,
KT133…). Podrzava UltraDMA/66 protokol i svakako je jedan od najrasprostranjenijih
proizvoda na trzistu. Zbog toga je izabran kao referentni kontroler na osnovu
koga lako mozete sagledati prednosti i nedostatke u slucaju nabavke i nadogradnje
kontrolera najnovije generacije (UDMA/100)! – VIA 686B je najnoviji VIA kontroler sa podrskom UltraDMA/100 protokolu.
Trenutno se ugradjuje u kombinaciji sa VIA KT133 i PM133 sistemskim kontrolerima!
Zbog skorijeg datuma izlaska retko se srece, samo na najnovijim modelima maticinih
ploca. Puna afirmacija ovog kontrolera se ocekuje sa januarskom “invazijom” novih
chipsetova (KT-133A)! – Promise model PDC-20265, kontroler chip koji se nalazi kao integrisano
resenje na ASUS A7V maticnoj ploci, namenjenoj radu sa AMD TBird/Duron procesorima!
– Promise Ultra 100 PCI kontroler kartica koja poseduje zadnju reviziju
Promise-ovog UDMA/100 kontrolera, model PDC-20267 kontroler chip! – ABIT Hot Rod 100 Pro, PCI kontroler kartica koja se bazira na High Point
HPT370 kontroler chipu koji pored UDMA/100 protokola, podrzava i RAID 0, 1, 0+1
nivoe. Ovaj proizvod u najboljem izdanju iskazuje sposobnosti HPT-ovog proizvoda.
Da ne bi bilo zabune, High Point ne proizvodi sopstveni PCI kontroler vec samo
snadbeva vodece proizvodjace maticnih ploca i IDE kontrolera svojim proizvodima!
– Intel ICH2 (FW82801BA) kontroler chip koji je sastavni deo Intel HUB
arhitekture na kojoj je baziran i Intel 815E/P chipset. Vodi direktno poreklo
od Intel 810E chipseta.

Testovi su obuhvatili standardnu grupu sintetickih testova i realnih
situacija koriscenih i u uporednom testiranju hard disk uredjaja. U uporednom
testu su koriscene sledece komponente i drajveri:
Test sistem – Windows Me

CPU

– Intel Celeron 600@900MHz – AMD Duron 600@900MHz

Maticne ploce

– ABIT KT7 (VIA 686A) – Microstar MSI-K7T Pro2 A (VIA 686B) – ASUS A7V (Promise PDC-20265) – ASUS CUSL2-C (Intel ICH2)

Memorija

– 128 Mb Kingmax PC150

Video-karta

– Guillemot 3D Prophet DDR

Hard-disk

– IBM GXP75 DTLA307015 15GB Ultra/100

IDE kontroleri

– Promise Ultra100 (ver 1.60 Build 1.9) – ABIT Hot Rod 100 Pro (HPT-370) – ostali kontroleri integrisani na maticnim plocama

Drajveri

– VIA 4in1 ver. 1.25(A) – Promise miniport driver 1.60 (Build 19) – Intel i815 driver version 2.30 (Build 0014)

Napajanje

– Macase MG-256 Switching power supply 250W

CD ROM

– TEAC 40 x IDE

Monitor

– Philips Brilliance 107P10

U narednom tekstu cu ukratko opisati kako su se pojedini kontroleri
pokazali u toku testiranja i prilikom rada u realnim situacijama i aplikacijama! VIA 686A VIA
686A je izrazito zreo proizvod koji je broj ekscesnih situacija u radu sveo
na minimum. Medjutim, kod ovog proizvoda moram da ukazem na jednu situaciju
koja je vrlo izrazena u praksi. To je izostanak ukljucenja DMA moda koji u znacajnoj
meri utice na pad performansi kompletnog IDE podsistema. Korisnici po inerciji
instaliraju operativni sistem koji instalira genericki VIA drajver za kontroler
uredjaj. Instalirani drajver NE UKLJUCUJE opciju DMA pristupa hard disku. DMA
(Direct Memory Access) jeste mehanizam koji omogucava hardware-u (kontroleru)
da nadgleda i kontrolise protok tj. transfer podataka u sistemsku memoriju ili
iz sistemske memorije. Da bi to obavio, hardware (kontroler) zahteva softversku
podrsku u vidu drajvera koji predstavljaju skup komandi koje omogucavaju postizanje
teorijski maximalnog transfera podataka (UltraDMA 33/ 66/100MB/s)! Ne bi hteo
suvise da Vas zbunjujem terminima ali bolje da to jednom razjasnimo do kraja.
DMA pristup hard disku kao sto smo videli ne zavisi samo od hardware-a vec i
od softvera tj. drajvera. Svaki operativni sistem poseduje odredjenu bazu drajvera!
Takav je slucaj i sa Windows-om koji zavisno od verizje moze ili ne mora da
podrzi odredjeni kontroler. Tako recimo DOS nema podrsku za DMA niti UltraDMA
protokol. Windows95 takodje nema podrsku za DMA mod tako da je obavezna instalacija
BUS Master drajvera koje isporucju proizvodjaci kontrolera tj. maticnih ploca
na CD medijama koje dobijate uz maticne ploce! Windows 95 OSR2 (Rev. B) podrzava
DMA mod (max. 16,6MB/s) dok je za UltraDMA mod neophodna instalacija BUS Master
drajvera. Windows 98/ SE/ME/2000 koji nas i najvise zanimaju u potpunosti podrzavaju:
DMA i UltraDMA protokole ali ih je potrebno ukljuciti! Dakle, korinici koji ne instaliraju VIA 4in1 ili zasebne VIA IDE drajvere rizikuju neukljucenje DMA moda tj. drasticno losije performanse u radu sa hard diskom.
Oni se mogu i rucno ukljuciti. Provera ukljucenja DMA moda se vrsi iz “device
managera”, tako sto kliknete na stavku “disk drives” koji ce Vam ponuditi dve
opcije. Izaberite Generic IDE Disk type 47 ili 00 (zavisno od verzije drajvera),
potom kliknete na “jezicak” “settings” i tada bi trebao da Vam se otvori sledeci
prozor u kome proveravate ukljucenje DMA opcije! Kod zasebnih PCI kontrolera
ove situacije se ne desavaju posto se oni sistemu prijavljuju kao zasebni uredjaji
(obicno SCSI), koji zahtevaju obaveznu instalaciju drajvera koji ukljucuju DMA
mod. Drajveri ovog tipa direktno prepoznaju model diska i kao takvog ga prijavljuju
u Device Manager-u. Iz sledecih grafikona jasno mozete videti brzinsku razliku
u slucaju kada je DMA mod ukljucen odnosno iskljucen u radu pod Windows 98SE
operativnim sistemom:

VIA 686A kontroler smo testirali na ABIT KT7 ploci koja je jedna od najboljih
i najbrzih ploca u svojoj klasi. Shodno tome i 686A kontroler je pokazao svoju
punu snagu. Brzinski zaostatak u sintetickim testovima prilikom poredjenja sa
UDMA/100 kontrolerima postoji i najveci je u ZD Winbench 99 bateriji testova.
Jos jedan nedostatak primecen u toku testiranja jeste mala brzina trensfera tokom
kopiranja diskova u GHOST programu. Posto isti program cesto koristim, sporost
VIA 686A kontrolera zna da zasmeta! Medjutim, u nekim realnim situacijama kao
sto je slucaj ucitavanja operativnog sistema (Windows Me) jednostavno je zbrisao
konkurenciju. Zbirno gledano, VIA 686A je ipak najsporiji kontroler na testu ali
razlika svakako nije tolika da ukoliko nemate potrebu za kupovinom kontrolera
to i ucinite. Samo u slucaju veceg broja IDE uredjaja (ATAPI ZIP, CD, CD-R) ima
svrhe preci na noviji i brzi model kontrolera. VIA 686B VIA
686B je kontroler koji ce svoju snagu iskazati tek u nadolazecim modelima maticnih
ploca. Tokom svih testova je ostvario pozitivnu brzinsku razliku u odnosu na svog
starijeg brata VIA 686A kontroler, ali je zato i zaostao za istim po pitanju brzine
ucitavanja Win98 SE opertavinog sistema. Takodje zamerka o sporosti kopiranja
u GHOST-u vazi i za ovaj kontroler. Pohvaljujemo izuzetnu brzinu kopiranja velikih
fajlova gde je ovaj kontroler ostvario toliko ubedljivu pobedu da sam bio primoran
nekoliko puta da proveravam postignuto vreme. Generalno, VIA kontroleri su se pokazali kao vrlo stabilni proizvodi cija brzina
rada zavisi i od umesnosti njihove implementacije u okruzenje maticne ploce sto
je uslovljeno i “majstorijom” proizvodjaca maticnih ploca. Vrlo cesto cete videti
isti proizvod na dve razlicite ploce koji pokazuje potpuno kontradiktorne rezultate!
Zbog toga upucujem savet da ukoliko se opredelite za ovaj izbor IDE kontrolera,
obavezno izaberete proizvodjaca maticnih ploca iz tkz. “grupe pet najacih”. Intel ICH2 Intel
je oduvek bio poznat po dobrim, brzim i pouzdanim IDE kontrolerima. Setimo se
samo prvog UDMA/33 kontrolera. Medjutim, vremena se menjaju. Konkurencija je neumoljiva
tako da su danas skoro svi pristigli nekada vodeceg Intel-a pa cak i prestigli!
ICH2 je deo Intelove HUB arhitekture koji je u radu pokazao prosecne performanse.
Bio je brzi od VIA 686A kontrolera ali istovremeno i sporiji od VIA 686B konkurenta.
Zablistao je po pitanju brzine podizanja sistema gde je ostvario drugo najbolje
vreme na testu. Medjutim, dosta glomazni i “ranjivi” drajveri za i815 chipset
znaju da naprave dosta problema ako se instaliraju na sistem sa dosta drajvera
prethodno instaliranih uredjaja. Takve situacije su dosta “bolne” po krajnjeg
korisnika i najcesce se zavrsavaju re-instalacijom kompletnog operativnog sistema.
Zakljucicemo da je ICH2 sasvim solidan proizvod koji ce u potpunosti izvrsiti
i zadovoljiti potrebe prosecnog korisnika!

Promise model PDC-20265/20267 Kontroler
chip PDC-20265 nalazimo kod ASUS A7V maticne ploce. U toku testova se pokazao
kao izuzetno brz narocito kada je u pitanju maximalan transfer podataka. To
je tradicija firme Promise koja iz tih razloga uziva reputaciju kod firmi proizvodjaca
uredjaja za A/V montazu! Tako cete kod Matrox-a naci samo Promise na listi preporucenih
IDE kontrolera za njihov A/V sistem! Jeste da je u pitanju RAID kontroler ali
to je svakako cinjenica koja sve govori! Jedini veliki nedostatak jeste problem
sa kompatibilnoscu hard diskova razlicith proizvodjaca. Veliki broj korisnika
ASUS A7V ploce se upravo najvise zali na Promise kontroler tako da je uvazavajuci
njihove kritike Promise izbacio novu evoluciju UDMA/100 kontrolera sa oznakom
PDC-20267. Za sada ga mozete naci samo na zasebnom Ultra 100 kontroleru istoimenom
proizvodu firme Promise. Brz u radu, veliki transfer, izuzetna podrska od strane
Promise-a, problem nekompatibilnosti smanjen na najmanju mogucu meru, su razlozi
koji daju preporuku ovom proizvodu.

Najocigledniji je napredak po pitanju drajvera i cache algoritma
koji je znacajno unapredjen u odnosu na Ultra/66 verziju. U doba Ultra/66 borbe
zahvaljujuci boljim drajverima HPT366 je bio po performansama znacajno bolji
od Promise modela. Danas medjutim, Promise se zaista potrudio da situaciju preokrene
u svoju korist i pokaze da je firma od imena i tradicije kada su u pitanju HDD
kontroleri. Shodno tome, “pticache” drajveri su doziveli unapredjenje zahvaljujuci
kome Promise Ultra 100 kontroler poseduje zbirno najbolje performanse na nasem
uporednom testu kontrolera. Takodje zelim da pohvalim odlican rad sa IDE ATAPI
uredjajima (TEAC 540E i Iomega ZIP100). Nesto slabiji rezultat podizanja operativnog
sistema jeste posledica nemogucnosti iskljucenja primarnog PDC-20265 kontrolera
na ASUS A7V ploci. Sistem je morao da detektuje dva IDE kontrolera sto je imalo
za posledicu duze vreme inicijalizacije uredjaja i ucitavanja sistema na Promise
PDC-20267 kontroleru. Od nedostataka isticemo problem u radu sa Ghost programom
kada su prisutna fizicki dva diska od kojih program vidi iskljucivo prvi. U
pocteku sam pomislio da je problem u konfiguraciji posto su diskovi bili postavljeni
kao “Master” uredjaji na zasebnim IDE granama. Medjutim i nakon promene u “Master/Slave”
konfiguraciji, problem je i dalje postojao.

Ulaskom u Windows 98 operativni sistem, PDC-20267 je pravilno
prepozavao diskove. Jos jedan nedostatak ispoljen u radu sa ovim kontrolerom
jeste neslaganje sa ABIT KT-7 maticnom plocom. Brzina rada nije problem, medjutim
nakon odredjenog vremena kontroler bi “umrtvio” maticnu plocu ili jednostavno
receno ploca nije reagovala na “Power” taster. Odstranjivanjem kontrolera iz
sistema problem je resen. Situacija pojavljivanja navedenog problema nema pravilnosti
koje bi ukazale na nacin prevazilazenja problema. Ostaje nam da konstatujemo
da je problem na nivou nekompatibilnosti izmedju samih uredjaja: Promise Ultra
100 PCI kontrolera i ABIT KT-7 maticne ploce. Istovremeno oba uredjaja sa drugim
komponentama su radili besprekorno! Zakljucak se namece sam po sebi – zaobidjite
ovu kombinaciju!

ABIT Hot Rod 100 Pro ABIT Hot Rod 100 Pro je svakako najreprezentativniji predstavnik trenutno najpopularnijeg
proizvodjaca IDE kontroler chipova firme High-Point. Najnoviji model se zasniva
na kontroler chipu HPT-370 koji pored standardnog Ultra 100 protokola podrzava
rad diskova u RAID 0,1,0+1 nizu. Mogucnost za svaku pohvalu imajuci u vidu da
slican proizvod iz Promise programa kosta duplo vise! HPT-370 je naslednik chipa
HPT-366 koji je “zario i palio” trzistem.

Svojim odlicnim karakteristikama i velikom brzinom u radu stekao je mnostvo zadovoljnih
korisnika. Svakako nisu svi bili zadovoljni, ali se High-Point potrudio da aktivnom
podrskom u smislu periodicnog upgrade-ovanja BIOS-a kontrolera, resi sve potencijalne
probleme korisnika. Sve to je donelo veliku popularnost HPT baziranim proizvodima.
Danas je brzinska razlika smanjena, cak sta vise, na nasem brzinskom testu Promise
je po pitanju performansi prevazisao HPT-370 chip. Jeste da ta razlika nije velika,
ali ipak ostaje cinjenica da je epitet najbrzeg u rukama glavnog konkurenta. Zbog
toga se HPT odlucio da za isti novac ponudi vise u smislu RAID mogucnosti sto
ce svakako pozdraviti vlasnici sistema sa vise hard diskova koji mogu da iskoriste
blagodeti vezivanja diskova u RAID nivoe.

U radu se pokazao kao vrlo brz kontroler narocito prilikom kopiranja pod DOS-om
(GHOST) gde je jednostavno receno NENADMASAN! Problema sa detekcijom hard diskova,
kao u Promise PDC-20267 slucaju nije bilo. Pozitivna je i cinjenica da HPT 370
sada zauzima samo jednu IRQ adresu sto je u poredjenju sa prethodnim HPT 366 modelom
koji je za svaki kanal uzimao poseban IRQ, daleko bolje resenje!

Proj konfiktnih situacija, kada se radi o vecem broju PCI kartica u sistemu, sada
je sveden na najmanju mogucu meru. Jedinu ozbiljnu zamerku upucujem na veoma los
da ne kazem nemoguc rad sa IDE ATAPI uredjajima (CD-ROM, ZIP). Cak je i u upustvu
jasno naznaceno da se radi o “cistom” HDD kontroleru i da treba izbegavati IDE
ATAPI uredjaje. U tim situacijama su ceste pojave zaglavljivanja i nekontrolisanog
resetovanja operativnog sistema. Po pitanju rada sa IDE ATAPI uredjajima konkurencija
se pokazala daleko boljom, gde pre svega mislim na Promise.

ABIT se potrudio da napravi proizvod koga karakterise lepo dizajnirano i bogato
opremljeno pakovanje. Uz kontroler karticu dobicete dva 80-pinska UltraDMA kabla,
detaljno upustvo za povezivanje diskova i CD sa pratecinm drajverima i RAID monitoring
utility programom. Generalno, radi se o jednom lepo zaokruzenom proizvodu koji
ima odlicnu podrsku i pre svega je namenjen korisnicima koji zele da ubrzaju podsistem
hard diskova! Komentar testa Svi kontroleri su pokazali odredjene prednosti ali i nedostatke u radu. Sve to
me je dovelo u situaciju u kojoj ne mogu da dam nagradu “Best choice” ni jednom
od testiranih proizvoda. Integrisani IDE kontroleri u okviru chipseta su evidentno
napredovali, tako da je veliko pitanje da li prosecnim korisnicima trebaju uredjaji
tipa zasebnog IDE kontrolera! To vazi u situaciji korisnika koji u vecini slucajeva
poseduju jedan hard disk u “Primary Master” konfiguraciji, dok su na drugom kanalu
obicno CD-ROM uredjaj i ZIP drive. Za sve zahtevnije korisnike koji poseduju jos
neki IDE uredjaj nabavka zasebnog PCI IDE kontrolera je neminovan i savakako opravdan
potez. Nadamo se da ce nas test svakako olaksati izbor i kupovinu adekvatnog uredjaja
koji ce na najefikasniji nacin zadovoljiti potrebe korisnika! Zahvaljujemo se firmi “MD&Profy“
na ustupljenom hardveru za potrebe testa