Benchmark Redakcija
Bez obzira što digitalni fotoaparati teže da se odvoje od računara, malo je verovatno da će oni jednog dana u toj meri biti samostalni kao što su nekada to bili klasični, odnosno kako se još nazivaju analogni ili fotoaparati sa filmom. Pitanje je uopšte da li će bilo šta u daljoj, ali i bliskoj budućnosti moći da bude odvojeno od računara u širem smislu. Tačnije, proces približavanja digitalnih fotoaparata računarima još uvek traje (otuda i ovakvih tekstova na ovom mestu), ali nema sumnje da će se fotoaparati u nekom periodu koji predstoji ipak distancirati od memorija, ploča, procesora ili grafičkih karti, blizu kojih se danas olako postavljaju.
Kako drugačije objasniti “HP” ispred oznake modela bilo kog digitalnog fotoaparata, a da se prvo ne pomisli na činjenicu da su savremeni (digitalni) fotoaparati mnogo bliži kompjuterima (nego klasični aparati). Istina, malo bi bilo kada bi se za HP reklo da je gigant – to je jednostavno ime koje je prisutno gde god i ima naznaka da su u pitanju neki poslovi sa kompjuterima (a verujte, to je neizmeriva veličina). Ukoliko se uzme u obzir činjenica da je HP bio silan i pre pojave digitalnih fotoaparata, slobodno bi se moglo reći da je HP mogao i ranije da uđe u fotografske vode, odnosno pre pojave tolike količine elektronike na fotoaparatima.
Ipak, nerealno bi u to vreme bilo očekivati da HP odvoji parče sredstava od štampača ili skenera kako bi se posvetio analognoj fotografiji. Digitalna? To je već druga priča i ne samo na tehničkom, nego i na psihološkom planu. U podsvesti je ljudi, koji nemaju vremena da prate DC trendove, da su digitalni fotoaparati nešto elektronski 100% novo, što u stvari nije slučaj. Ukoliko se uporede najsavremeniji SLR i d-SLR aparat (analogni vs. digitalni) dođe se do zaključka da se oni suštinski razlikuju samo po senzoru (film vs. cmos/ccd) i naravno još nekim, za aparate te klase, kozmetičkim razlikama. Situacija je ipak drugačija kod standardnih, prosečnih (ili kako ih već nazvati) digitalnih fotoaparata. Jasno je da HP, Panasonic, Casio, Samsung, Toshiba-u ne treba tražiti u digitalnoj profi borbi, gde tek sada Olympus, Minolta, Pentax pokušavaju da zasmetaju imenima kao što su Fuji, Kodak, Canon ili Nikon. Međutim, što se tiče već spomenutih “običnih” digitalnih fotoaparata, HP i “ekipa” itekako imaju šta da pokažu veteranima na sceni. (Sony iz cele ove priče treba izostaviti, jer je njihova politika prema digitalnim fotoaparatima, od njihovog prvog dana pa sve do danas, brilijantna, pa je samim tim to tema o kojoj bi mogao da se napiše jedan esej na 50 strana gusto pisanog teksta, bez ilustracija.)
[BANNER]
Vratimo se onom psihološkom efektu. HP je bio a i sada je naširoko poznat po svojim vrlo dobrim štampačima i sjajnim skenerima, a posle venčanja sa Compaq-om, odnosno udaje Compaq-a za HP, postao je jedan od najboljih na polju notebook računara i definitivno najbolji i najjači što se tiče PDA uređaja, odnosno ručnih/džepnih računara. To su svakako najjače karike HP sistema, ali ne i jedine. Povrh svega, ko bi mogao odoleti takvoj ideji, da uz sve navedeno, ponudi i par modela digitalnih fotoaparata, pogovoto pred i u vreme njihove najveće ekspanzije, kada verovatno samo Bog zna koliko je miliona ovih sprava prodato po svetu. Ukoliko nekom laiku, čoveku koji nije preterano informisan o tehnici, pogotovo o fotoaparatima, ponudite po sličnoj ceni i specifikacijama HP i na primer Pentax i Minoltu, velika je šansa da zbog imena on izabere ovaj prvi, a HP je to dobro znao – ideja je bila više nego primamljiva.
Međutim, ulazak HP-a na scenu digitalnih fotoaparata svakako nije bio “s neba pa u rebra”, ali se ne može ni reći da je za njih put do današnjih dana (kada bi trebalo da ima svoju stabilnu poziciju na tržištu) bio spokojan. Stiče se utisak da je svojevremeno HP previše napadno nastupio sa svojim aparatima što ga je koštalo. Ne sigurno nekih finansijskih rezultata, koliko vremena da stigne do određenih pozicija koje je želeo.
Dakle, jasno je bilo da je HP želeo ipak ode koji stepenik više i da izgradi malo cenjenije ime na polju digitalne fotografije, nego što je imao u početnim danima/mesecima/godinama – želeo je da priđe Canon-u, Nikonu, Fuji-u, Olympus-u, makar na polju “kompaktnih”, odnosno onih fotoaparata koji nisu profesionalni d-SLR ili prosumeri.
HP Photosmart R707
HP Photosmart R707 je od kada je najavljen (PMA sajam 2004. godine) izazivao uglavnom pozitivne reakcije, naručito na prvi pogled. Odmah je bilo jasno da to nije savršen fotoaparat, takav jednostavno nije moguće napraviti, ali je i dalje od svoj početka R707 ocenjivan kao “nešto zaista novo od HP-a”, “nešto što uopšte ne liči na prethodne HP modele”. Istina, na takvim sajmovima, gde je prvi put viđen R707, je uglavnom malo vremena da se probaju aparati, a neki su i čak samo “fizički” prisutni, odnosno nisu funkcionalni, pa je samim tim dovoljno samo napraviti aparat sa solidnim kućištem (odnosno fizičkom izradom) da bi se dobile visoke ocene… makar na prvi pogled. Međutim, solidne kritike vezane za ovaj fotoaparat su se nastavile i nakon dubljih testiranja, što bi se samo moglo pozdraviti, ali i što se ne bi moglo okarakterisati kao iznenađenje, jer se od početka videlo da je HP uneo dosta truda u ovaj projekat. Istina, HP R707 nije digitalni fotoaparat zbog kojeg Sony ili Canon neće mirno spavati, međutim R707 je svakako aparat zbog kojeg se HP ne treba stideti, dok se čini da je konkurencija (pogotovo ona sa zvučnim imenima) malo i iznenađena sjajnim nastupom osveženog HP-a uopšte, sa R707-icom kao možda glavnim adutom.
Ono što krasi ovaj model je rezolucija od 5 megapiksela, vrlo dobro kućište, odnosno fizička izrada, 3x optički zum i neka, tako reći, inovativna rešenja (“adaptive lighting”, uklanjanje crenih očiju u samom aparatu, sjajan help u aparatu…) koja mogu da budu jako interesantna.
Specifikacije:
foto kamera
HP Photosmart R707
megapiksela
5.1
rezolucije
2592×1952, 2048×1536, 1280×960, 640×480
kompresija
****, ***, **, * (4 nivoa, za sve ponuđene rezolucije)
veličina senzora
1/1.8″
tip senzora
CCD
objektiv
8mm – 24mm
objektiv – ekvivalentno 35mm
39mm – 117mm
najveći otvor blende
f/2.8(w) – f/4.9(t)
optički zum
3x
digitalni zum
8x
autofokus
centar
af lampa
da
raspon fokusa
50cm – beskonačno (w), 70cm – beskonačno (t)
raspon fokusa – makro
14cm – 90cm (w), 50cm – 1m (t)
merenje
TTL – Average, Center-weighted & Spot meter
kompenzacije ekspozicije
+/- 3 EV u koracima od 1/3
iso osetljivost
AUTO, 100, 200, 400
shutter speed (brzina zatvarača)
16-1/2000s
white balance (balans belog)
Auto, Sun, Shade, Tungsten, Fluorescent, Manual (Custom)
modovi blica
Auto, Flash-Off, Flash-On, Night, Red-eye reduction
domet blica
2.7m (w) – 1.5 (t)
aperature priority (prioritet blende)
da (dve vrednosti)
shutter priority (prioritet zatvarača)
ne
modovi snimanja
auto, action, landscape, portrait, beach & snow, sunset, panorama, document, my mode
podešavanje kontrasta/oštrenja/zasićenosti boja
da
video klipovi (sa tonom)
320×240 pri 30 fps – bez ograničenja
self timer (samookidač)
10s
tip memorije
SD/MMC
količina memorije uz aparat
32MB – interno
tražilo
optičko
LCD
1.5″
rezolucija LCD ekrana
119.548 tačaka (494×242)
live histogram
ne
playback histogram
ne
orjentacioni senzor
da
konekcija sa računarom
USB 1.1
baterija
Li ion, 3.7v, 1050mAh
trajanje baterija
?
težina
180gr bez baterije, 204gr sa baterijom
dimenzije
96 x 60 x 35mm
Specifikacije ovog aparata jesu očekivane, za jedan aparat ovog cenovnog ranga i klase, ali se ipak mora skrenuti pažnja na par pojedinosti. Pre svega se ističe (u negativnijem smislu) uzak objektiv, koji ima najveću širinu od svega 39mm. Ne treba propustiti ni ne baš respektibilan makro, ali šta je tu je. Pozitivne strane HP-a R707, makar ovako na papiru i na prvi pogled, su adekvatan (ili neophodan) CCD za rezoluciju od 5 megapiksela, umerene dimenzije i težina, visoka rezolucija ekrana, dobar frejmrejt što se tiče video klipova (doduše, svega 320×240 rezolucija), sport predefinisan mod (koji se čudom i ne sreće tako često kod aparata koji ne poseduje manuelne kontrole), itd. Generalno, HP R707 na papiru deluje kao digitalni fotoaparat sa malo stvari koje mu nedostaju. Neke su dobro urađene, neke tu postoje čisto reda radi, ali ipak postoje. Kako se ovaj fotoaparat pokazao tokom malo dužeg i dubljeg korišćenja, videćemo…
Pakovanje
– HP Photosmart R707 digitalni fotoaparat
– HP Photosmart R07 punjiva Li ion baterija
– HP Photosmart 3.3V AC adapter (koji je ujedno i punjač za bateriju, odnosno baterija se puni dok je u aparatu)
– USB kabl za konektovanje aparata i računara
– USB kabl za konektovanje aparata i štampača
– Potpuno štampano upustvo za upotrebu na engleskom jeziku
– Upustva za upotrebu na CD-u (arapski, slovački, hrvatski, rumunski, slovenački, estonski, litvanski i letonski jezik)
– CD sa HP Image Zone softverom za Windows i Macintosh operativne sisteme, HP memories disc creator i ArcSoft Panorama Maker 3.5
– traka za nošenje oko zgloba
Dodatna oprema
– HP Photosmart dok za R seriju aparata (C8887A)
– HP Photosmart kit za brzo punjenje za R seriju fotoaparata (L1810A)
– HP premium torbica za R seriju fotoaparata
– HP Photosmart R07 punjiva Li ion baterija (L1812A)
– HP Photosmart 3.3V AC adapter (C8912B)
Pakovanje u kojem stiže HP R707 je zaista ogromno, za jedan aparat ovih dimenzija, praktično kao kutija za cipele. Za one koji poznaju nastup HP-a što se digitalnih fotoaparata tiče to bi mogla da bude solidna varka, jer je kutija dovoljnih dimenzija da se pomisli da se uz sam aparat dobija i prva stavka na listi dodatne opreme – dok za R seriju HP digitalaca. “Istant share” je, ukratko rečeno, jedna filozofija koja se zasniva na konekciji sa donje strane fotoaparata, koja omogućava trenutno konektovanje raznih HP fotoaparata na pojedine štampače ili dokove radi bržeg preuzimanja, pregleda, deljenja i štampanja digitalnih fotografija. Konkretno, spomenuti dok za ovu seriju HP digitalaca sa sobom donosi sve konekcije koje ima fotoaparat, kao i daljinski upravljač, pa čak i mesto za punjenje još jedne baterije. To bi u praksi značilo da je kablove od aparata dovoljno vezati za dok, što će jednostavnim spuštanjem aparata na dok, omogućiti pregled fotografija na računaru i početak punjenja baterija. I ne samo to, kako dok ima A/V konekciju, moguće je na primer postaviti ga blizu televizora i pomoću daljinskog upravljača do detalja pregledati fotografije koje se nalaze na fotoaparatu (dok ste naravno udobno uvaljeni u fotelju). Spomenuti dok je zaista sjajna stvarčica i ukoliko kupujete fotoaparat na duže staze, upravo bi ovaj dok mogao da bude stavka zbog kojeg ćete voleti vaš HP R707 (ili ostale modele iz R serije).
Što se samog serijskog pakovanja tiče, moglo bi se reći da je moglo i bolje da bude (vidi se ipak da je akcenat bačen na dodatnu opremu). Situaciju ipak vadi AC adapter koji omogućava korišćenje aparata bez baterije.
Spoljašnjost
HP R707 ostavlja utisak o vrlo dobroj fizičkoj izradi, u šta se gotovo svi mogu uveriti prilikom prvog kontakta sa ovim fotoaparatom. Sama konstrukcija je na visokom nivou, aparat deluje zaista čvrst i postojan, dok na njemu i u njemu ništa ne škripi, ne klima i sve stoji mirno i čvrsto na svom mestu. Materijali od kojih je urađena spoljašnost ovog aparata su takođe nešto vredno spomena. Prednja strana aparata je prekrivena nerđajućim čelikom koji se ne viđa tako često na fotoaparatima, ako se uopšte i koristio u izradi nekog modela do sada. Ovaj potez HP-a bi u principu trebao da zasluži sve pozitivne kritike, jer ova prednja maska na R707-ici izgleda zaista sjajno – postoje neke zamerke na stranu nerđajuđeg čelika, odnosno ove maske u vezi sa grebanjem i ostavljanjem otisaka prstiju. Da, otisci zaista ostaju na ovom fotoaparatu (u principu, ništa strašno) ali se ne bi mogli složiti sa nekim drugim sajtovima u vezi sa grebanjem ovog fotoaparata, odnosno prednje maske. Naš zaključak je da se ovaj materijal ne grebe ništa više u odnosu na neke druge metale koji se upotrebljavaju na fotoaparatima sa metalnom spoljašnošću. Štaviše, čini nam se da smo posle perioda testiranja ovaj fotoaparat vradili distributeru bez i jedne sitne ogrebotine. Ni ostatak kućišta aparata nije “za bacanje”. U pitanju je nažalost (šteta što kompletan aparat nije urađen u metalnom maniru) plastika, ali očigledno plastika visokog kvaliteta. Ta plastika je pored svoje čvrstoće još i presvučena gumom, ali očigledno nekom savremenom tehnologijom integrisanja gume i plastike, jer je sloj debeo verovatno nekoliko desetina ili stotina delova milimetra. Ni ovaj deo aparata se ne guli i grebe, makar ne od normalnog korišćenja, dok na silu nismo probali da oštetimo ovaj aparat. Sve u svemu, HP R707 bi trebalo da dobije lepe ocene što se korišćenih materijala i fizičke izrade tiče.
Objektiv
Krenimo klasičnim redom u hardversko-funkcionalni obilazak ovog fotoaparata. Objketiv bi zasigurno trebala da bude prva stavka na koju treba obratiti pažnju kod bilo kog fotoaparata, ali se nešto senzacionalno o objektivu na HP-u R707 ne može reći. U pitanju je standardan objektiv (sa 3x optičkim zumom) kod kojeg je akcenat bačen na dužinu, pa samim tim objektiv kreće tek od 39 milimetara i završava na 117mm. Da li je HP zaista želeo ovakvu žižnu daljinu ili razlog leži u činjenici da je ipak teže i skuplje napraviti širi objektiv, su pitanja u koje nema potrebe dublje zalaziti, ali je ipak potrebno naglasiti da će sa 39mm najširim delom objektiva, fotografisanje u manjim prostorijama znati da predstavlja problem, pogotovo ukoliko je, na primer, potrebno više osoba smestiti u jedan snimak. Svetlosna moć objektiva je, slobodno se može reći, najčešće viđena f2.8-4.9 i ne bi se mogla okarakterisati kao prosečna, već pre kao standardna za jedan digitalni fotoaparat ovog profila. Sam objektiv i nije preterano precizan, u smislu da ga je moguće postaviti u svega 7 položaja. Međutim, ni većina konkurenata ovog HP-a nije preterano, ili uopšte, bolja po ovom pitanju. Ono što je definitivno pod “obavezno” za ovu klasu fotoaparata je da se, kada je aparat isključen, objektiv uvlači do kraja u telo aparata, dok plastična vratanca prekrivaju prednje sočivo, sve naravno u funkciji zaštite.
Mikrofon i prednji deo tražila
Rupica iznad objektiva predstavlja mikrofon za snimanje audio poruka, koje predstavlaju opciju za ostavljanje uz uslikane fotografije. Takođe, podrazumeva se da ovaj mikrofon snima i ton za video klipove, koje je naravno moguće snimiti ovim fotoaparatom. Pored objektiva, posmatrano spreda, desno od mikrofona se nalazi prednja strana optičkog tražila.
Blic
Od samog početka HP R707 pokazuje da je jedna vrlo dobro upakovana celina, koja ruku na srce nikoga ne može zaseniti nekim konkretnim fantastičnim, naručito fotografskim, mogućnostima. U stilu sa tom činjenicom se može opisati i blic ovog digitalca. U teoriji, odnosno na papiru, ovaj blic dobija prelaznu ocenu, jer ima domet od svega 2.7m. U praksi to ne mora ništa strašno da znači, jer je uz pomoć ovog blica moguće uspešno snimiti sve one scene koje se očekuju da se snime digitalnim fotoaparatom ove klase (a ne treba zaboraviti ni na relativno male dimenzije HP-a 707 – pa samim tim nije realno očekivati ni preterano jak blic). Redukcija crvenih očiju na ovom fotoaparatu se vrši najviđenijim načinom, odnosno duplim blicem – blic sevne prvi put kako bi suzio zenice ljudi koji se slikaju i zatim se ponovo pali drugi put kada se i dešava fotografisanje. Performanse blica je moguće povećati naravno povećanjem ISO osetljivosti, a generalne performanse R707-ice u uslovima sa malo svetla i situacijama kada se blic koristi su na zaista dobrom nivou, zahvaljujući vrlo dobroj AF lampi i “adaptive lighting” opciji.
AF lampa
Posmatrano spreda, u gornjem desnom uglu ovog fotoaparata se nalazi crvena lampa, koja sija u situacijama sa nedovoljno svetla i tako povećava šansu za uspešno fokusiranje u ovim kobnim uslovima za auto-fokusni sistem. Tako to izgleda u teoriji, a u praksi smo nailazili i na slučajeve kada ovakav tip asistencije AF sistemu praktično i nije imao upotrebnu vrednost. To definitivno nije slučaj sa ovim fotoaparatom. Da li sve pohvale treba uputiti na račun AF lampe ili je vrlo dobro fokusiranje posledica kooperacije lampe i dobrog AF sistema, nije u ovom trenutku toliko ni bitno, koliko je bitna činjenica da će se ovaj fotoaparat vrlo dobro snalaziti u teškim situacijama za fokusiranje. Naravno, ni slučajno ne treba očekivati AF mogućnosti nekog profi aparata sa sve profi blicem, ali da HP R707 zaista fokusira bolje od (većine) ostalih konkurenata je jedan jak adut ovog fotoaparata, koji će osvojiti mnoge koji aparat vole da koriste u diskotekama i sličnim prostorijama sa malo svetla za konvencionalne AF sisteme (gde je uostalom i potrebna asistencija jedna ovakve lampe).
Konekcije
Ispod fine gumene zaštite, sa leve strane fotoaparata se nalaze dva priključka. Prvi priključak je za AC ispravljač za struju, koji se dobija uz aparat, a koji omogućava korišćenje aparata bez baterije i koji uz to služi kao punjač za bateriju (kada se ona nalazi u aparatu). Drugi priključak je USB priključak, koji služi za povezivanje sa računarom ili štampačem, putem dva različita kabla (koja se dobijaju u pakovanju ovog fotoaparata). AV priključak nije prisutan na samom aparatu (ima ga na već spomenutom doku za R seriju), pa tako bez dodatnog doka nije moguće na primer gledati “slide show” na televizoru ili nekom sličnom uređaju, a upravo je i nedostatak AV priključka razlog nižeg kvaliteta i malog broja prikaza ekrana i menija, koji slede u nastavku teksta.
Osim alke za traku za nošenje, ništa se još zanimljivo ne može videti, posmatrajući HP R707 iz ovog ugla.
Baterija, SD slot
Kako se HP R707 može svrstati među fotoaparate manjih dimenzija, jasan je potez da napajanje ovog aparata izvede u vidu posebne Li ion punjive baterije. Mesta za 2 AA baterije bi se još i moglo naći, ali za 4 nikako. Priča oko posebnih i standardnih AA baterija je već dosta puta ispričana. Prednost posebnih baterija je u tome što se one uvek dobijaju uz fotoaparat (pa samim tim ne predstavljaju trošak) i što su osetno manjih dimenzija i mase, pa su samim tim često viđene na manjim digitalnim fotoaparatima. Prednosti AA baterija su u njihovoj ceni, pristupačnosti i u većini slučajeva dužoj autonomiji rada, dok se kao glavni nedostatak može istaći to da se uz aparate koji koriste AA baterije najčešće i ne isporučuju te baterije, odnosno da one često predstavljaju dodatni trošak. Naše je mišljenje da ne treba puno obraćati pažnju na to koje baterije koristi oređeni aparat, jer se na primer za cenu punjača i AA baterija, može uvek dokupiti posebna Li ion baterija i tako duplirati autonomija rada bilo kog digitalnog fotoaparata, koji koristi posebne baterije. Što se trajanja baterije konkretno na R707-ici tiče, ne možemo uputiti ni neke značajne pohvale, ali isto tako ni kritike. Kao što je i rečeno pre par opisa, sve je veći broj fotoaparata koji koriste SD memorijske kartice, pa je upravo to slučaj i sa ovim HP-om. Štaviše, danas je već velika verovatnoća da na svemu što ne nosi ime Canon, Fuji, Olympus i Sony pronađete SD/MMC slot. SD kartice nemaju još uvek tako nisku cenu kao CF, ali su tome jako blizu, dok se njihova rasprostranjenost praktično izjednačila. HP R707 ima SD slot, ali se uz njega ne dobija neka SD kartica manjeg kapaciteta, već ovaj digitalni fotoaparat ima svoju internu memoriju. Interna memorija je jedna fina osobina, ali samo u slučaju kada nje ima dovoljno, a takav je i slučaj sa ovim HP-om. U prošlom testu smo imali fotoaparat koji pravi fotografije od 4 megapiksela i koji je posedovao internu memoriju od svega 11mb, što je dovoljno tek da se malo isproba aparat. 32mb koje poseduje ovaj fotoaparat je fin kapacitet, bez obzira što je maksimalna rezolucija čak 5 megapiksela. Praksa nam govori da se, pre ili kasnije, u većini slučajeva uz digitalac kupuje i dodatna memorijska kartica (64, 128, 256mb) i da se često ona manja (koja se dobila uz aparat) ne koristi jer je zaista komplikovano nositi i paziti neku kutijcu zbog svega 16 ili 32mb memorije. Interna memorija je nešto drugo, jer je ona uvek u aparatu i ne može se izvaditi ili zaboraviti, dok je naravno uvek moguće proširenje te memorije SD/MMC karticama.
Instant share
Sa donje strane aparata se nalazi slot koji služi za povezivanje ovog aparata na već spomenuti dok.
Navoj za stativ
Još je sa donje strane aparata može naći navoj za stativ koji se ne nalazi niti centralno po dužini aparata niti u ravni sa objektivom
.
“Mode” taster
Ovaj HP nema klasičan točkić sa modovima, već jedan taster koji “vrti” u krug sve ponuđene modove. Malo komplikovaniji način da se pronađe predefinisani mod koji je potreban, ali u principu ništa strašno.
Klasičan automatski mod koji i nije 100% automatski kao što to imaju neki digitalni fotoaparati. Ono što aparat sam radi je merenje scene i biranje brzine zatvarača i otvora blende, dok je ISO osetljivost moguće ručno izabrati ali i isto tako prepustiti automatici aparata. Pored svega, moguće su korekcije kontrasta/oštrenja/zasićenosti boja, kao i korišćenje posebne HP-ove opcije “adaptive lighting”.
Action mod bi trebalo da bude najbolje rešenje za što bolje zamrzavanje nekih pokretnih objekata. Međutim, kako ovaj mod (kao i većina drugih) nema neka ograničenja, u smislu blokiranja nekih podešavanja, stiče se utisak da jedino što kamera može da uradi je da otvori blendu što više, kako bi skratila dužinu ekspozicije i tako što više zamrzla neke akcione scene. Zbog toga vam i savetujemo da ISO osetljivost (koja je treći parametar ekspozicije) ostavite na “auto”, kako bi kamera, kada je to potrebno, sama birala više vrednosti, sve u cilju obezbeđivanja što je veće moguće brzine zatvarača.
U ovom (landscape – pejzaž) modu, kamera koristi manje otvore blende, kako bi povećala dubinsku oštrinu, a i isto tako povećava zasićenost boja i oštrenje radi postizanja “vivid” efekta.
U potret modu kamera koristi što veći otvor blende, kako bi smanjila dubinsku oštrinu (zamutila, koliko je to moguće, pozadinu) i tako istakla objekat, odnosno osobu koja se fotografiše.
Beach & snow. Pogodan mod za snimanje na otvorenom, u situacijama sa puno svetlosti.
Sunset. Mod u kojem je fokus zaključan na “beskonačno”, blic isključen i boje malo korigovane, sve u cilju što boljeg dočaravanja zalaska sunca.
Aperture priority. Nažalost, ovo nije punokrvni Av mod, jer je moguć izbor samo dva otvora blende, zavisno od položaja objektiva. Podrazumeva se da automatika aparata, u zavisnosti od odabranog otvora blende, računa i postavlja potrebnu brzinu zatvarača (shutter speed).
Panorama mod. Mnogi aparati imaju mod koji asistira snimanji više fotografija za redom, kako bi se one kasnije spojile u jednu panoramsku fotografiju. Takav je slučaj i sa ovim HP-om, koji ima jedan “panorama assist” mod. Povrh svega, R707 ima opciju i za pregled panoramskih fotografija u samom aparatu, što je zaista jedna zanimljiva novina.
Mod u kojem je podešen visok kontrast i mala zasićenost boja, a blic isključen, sve u cilju efikasnijeg fotografisanja raznih dokumenata.
My mode. Mod koji memoriše i čuva sva setovanja.
Zvučnik
Zvučnik za reprodukciju tona sa video klipova ili poruka koje se mogu snimiti uz fotografije.
Okidač za fotografisanje i snimanje videa
Ovaj digitalac ima dva okidača, levi za fotografije i desni za video klipove. U praksi se ovo rešenje pokazalo kao vrlo dobro. Mod za snimanje videa samim tim ne postoji, pa je tako aparat uvek spreman da snimi, solidan 320×240@30, video. Sam okidač (za fotografisanje) je dosta čvrst, naručito u drugom delu hoda, što u principu ne mora ništa loše da znači, već naprotiv, naručito kako se u određenim situacijama ne bi greškom okinulo, kada se okidač duže vreme drži pritisnut do pola (kada se čeka neka scena).
Tražilo
Optičko tražilo na HP-u R707 nije preterano velikih dimenzija, ali je relativno prijatno za gledanje i što je najvažnije pregledno. Tražilo je u punom smislu optičko, pa samim tim i zumira zajedno sa objektivom. Sledeća slika bi trebala grubo da prikaže odstupanje, odnosno preciznost optičkog tražila, koje je na dobrom nivou, što omogućava relativno uspešno korišćenje optičkog tražila na ovog fotoaparatu. Siva boja je ono što je tražilo videlo, a bela ono što je slikano:
On/Off
Klizač za uključivanje i isključivanje aparata.
LCD
Utisci koji se svesti u vezi sa LCD ekranom su totalno različiti, odnosno dvojaki. Negativan utisak ostavlja dobro snalaženje ekrana, odnosno prikazivanje živog prikaza, samo u situacijama sa dosta svetla, dok se smanjivanje osvetljenosti scene kobno odražava na kvalitet živog prikaza na ovom ekranu. Podrazumeva se da je identična priča i sa frejmrejtom. Sa druge strane, ovaj ekran dijagonale 1.5 inča u situacijama sa dovoljno svetla, a pogotovo prilikom pregleda slika, pruža kristalno jasnu i čistu sliku, zahvaljujući pre svega sjajnoj rezoluciji (velikom broju tačaka).
Tasteri
– 
Dva tastera koja služe za podešavanje položaja objektiva, odnosno zumiranje.
Taster koji služi za odabir jednog od četiri načina fokusiranja. Normal focus – za situacije kada je objekat nije bliži od 40 centimetara, odnosno od 0.4m – “beskonačno”. Makro – kada su objekti bliži od 40 centimetara, odnosno 0.18 – 0.4m. Infinity – (beskonačno) fokus je zaključan na najudaljeniju moguću tačku – pogodno za snimanje pejzaža i udaljenih objekata, a kako je fokus zaključan, fokusiranje se ne vrši i samim tim je okidanje znatno brže. Manual focus – ručni fokus, gde se putem tastera gore i dole vrši precizno ručno fokusiranje, odnosno izoštravanje.
Taster za biranje moda blica. Pet modova blica je na raspolaganju: auto, on, off, red-eye i night. Sve bi u principu trebalo da bude jasno od ovih modova, osim možda ovog zadnjeg. U pitanju je naravno klasičan “slow sync” blic, gde blic sevne prvi put i osvetli objekte u svom dometu, dok se ekspozicija produžava kako bi se u dovoljnoj količini prikupilo svetlo sa nekih udaljenih objekata. Mirna ruka ili čak stativ su poželjni prilikom zadnjeg moda blica.
Taster za uključivanje samookidača ili vrlo dobrog “brust” moda.
Taster za prelazak na mod za snimanje ili kontrolu prikaza, odnosno uključivanje ili isključivanje ekrana.
Taster za ulazak u mod za pregled fotografija.
Taster-prečica koji služi za brzi odlazak u “HP Istant Share” meni.
Taster za brzo štampanje fotografija (kada je aparat priključen na neki od kompatibilnih štampača).
Kursorski taster služi samo za kretanje i podešavanje po menijima. Nažalost, ova četiri tastera su mogla biti i pametnije istorišćena u svrhu brzog podešavanja kompenzacije ekspozicije ili na primer ISO osetljivosti, međutim ovi tasteri ostaju nezaposleni prilikom fotografisanja. Unutar kursorskog tastera se nalazi menu/ok taster koji služi za ulazak u meni i potvrđivanje opcija i podešavanja u meniju.
Opcije i podešavanja
EV Compensation
Kompenzacije ekspozicije u vredosti od +/- 3 u koracima od po 1/3.
Image Quality
Podešavanje rezolucije i stepena kompresije. Tasterima levo i desno je moguće izabrati samo 5 predefinisanih kombinacija. Pritiskom na taster OK je moguće ući i pod meni i otići do “custom” palete gde je moguće odrediti bilo koju kombinaciju ponuđenih rezolucija i nivoa kompresije (ukupno 16 kombinacija).
White Balance
Biranje balansa belog.
ISO Speed
Odabir ISO osetljivosti.
AE Metering
Biranje jednog od tri načina merenja.
Adaptive Lighting
Uključivanje “adaptive lighting” opcije.
Color
Pored standardnih “full” boja, moguće je izabrati crno belu ili sepia kombinaciju.
Saturation
Podešavanje zasićenosti boja.
Sharpness
Podešavanja oštrenja.
Contrast
Podešavanje kontrasta.
AE Bracketing
Uključivanje “bracketinga” za ekspoziciju. Moguće u 0.3, 0.7 i 1 +/- EV vrednostima.
Date & Time Imprint
Ovom opcijom je moguće uključiti “štampanje” datuma (ili datuma i vremena) na snimljenim fotografijama.
Exit
Izlazak iz menija.
Delete
Opcija kojom je moguće brisanje jedne fotografije, svih fotografija ili formatiranje memorije.
Remove Red Eyes
Opcija za uklanjanje crvenih očiju unutar same kamere.
Image Advice
Opcija koja pokušava da otkrije eventualne nedostatke na fotografijama, odnosno da uputi tehničke sugestije u vezi sa snimljenim fotografijama.
Image Info
Detaljnije informacije o snimljenoj fotografiji.
Record Audio
Snimanje zvučnih poruka uz fotografije.
Rotate
Rotiranje fotografija koje se zaista može obaviti u samoj kameri.
Preview Panorama
Opcija za pregled snimljenih panoramskih fotografija.
Exit
Izlazak iz menija
Display Brightness
Podešavanje osvetljenja LCD ekrana u tri nivoa.
Camera Sounds
Podešavanje glasnoće tonova koje ispušta kamera ili njihovo isključivanje.
Focus Assis Light
Isključivanje ili uključivanje AF lampe.
Live View Setup
Ukoliko je ova opcija postavljan na ON, živi prikaz se prikazuje na ekranu odmah po uključivanju kamere. U suprotom, živi prikaz je potrebno naknadno uključiti.
Date & Time
Podešavanja vremena i datuma.
USB
Podešavanje USB konekcije, odnosno da li će se kamera koristiti kao kamera ili kao memorijski disk.
TV Configuration
Biranje između PAL i NTSC sistema.
Language
Odabir jezika.
Move Images to Card
Kopiranje fotografija sa interne memorije na dodatnu SD/MMC karticu.
Reset Settings
Resetovanje svih setovanja.
Exit
Izlazak iz menija.
Neka inovativna rešenja na HP-u R707
Adaptive lighting
Prva zanimljivost na ovom fotoaparatu je upravo Adaptive lighting opcija. Teorijski, sve svodi na određenu korekciju na fotografiji unutar samog fotoaparata, kako bi se donekle povećala dinamika snimka, odnosno smanjili nagli prelazi sa jako svetlih na jako tamne delove, odnosno istakli detalji u tamni predelima slike. Dakle, teorijski je to zahvat u Photoshop-u u trajanju od 10-15 sekundi, dok praktično to ipak nije opcija za zanemarivanje. Sigurno je da manji broj korisnika vešto barata Photoshop-om, a i zašto bi se maltretirali kada već u samom fotoaparatu, praktično automatski, mogu postići solidne rezultate. Sledi naš primer, koji sigurno ne prikazuje u pravom svetlu ovu opciju, ali koji ipak dočarava od kakve koristi može biti ova opcija. U principu, Adaptive lighting treba koristiti u svim slučajevima kada je potrebno smanjiti veliku razliku između svetlih i tamnih predela slike, a ona usput može biti i korisna za isticanje nekih pozadinskih detalja (u neki većim prostorijama na primer) koji van dometa blica
Adaptive lighting off
Adaptive lighting high
Automatsko uklanjanje crvenih očiju unutar fotoaparata
HP R707 je aparat koncipiran da generalno što je to više moguće bude samostalan od računara, pa samim tim ne čude neke softverske implementacije u samom aparatu. Uklanjanje crvenih očiju unutar fotoaparata je jedna zaista prijatna novina, koja u principu može da bude jako zanimljiva, pogotovo kako bude napredovale te tehnike za automatsko uklanjanje crvenih očiju. Sama opcija je neverovatno laka za korišćenje, jer je potrebno samo izabrati sliku na kojoj ima crvenih očiju, pritisnuti jednom OK, sačekati desetak sekundi i sačuvati u sliku, ukoliko je rezultat naravno zadovoljavajući. Naravno, jasno je da ne postoji nikakva garancija da će svi problemi u vezi sa crvenim očima nestati, ali nikako se ne može reći da je ova opcija beskorisna, čak naprotiv. Istina, rezultati će varirati, zavisno od težine zadatka, što se u ostalom i moglo očekivati usled automatizovanja celog procesa. Sigurno je da će neka buduća rešenja biti još bolja, ali ni ovo sada viđeno svakako nije beskorisno. Slede dva totalno slučajna uzorka, odnosno demonstracije kako to radi ova opcija – 100% isečci iz 5 megapiksela.
HP Image Advice
Neko bi rekao “mnogo se ovaj R707 pravi pametan”, ali daleko od toga da su u pitanju samo neka kozmetička rešenja. Image Advice informativna je ukratko opcija gde fotoaparat iznosti svoje mišljenje o snimljenoj fotografiji. Zanimljivo, zar ne? Podrazumeva se da fotoaparat ne može da ima osećaj za kompoziciju, pa samim tim ovi saveti mogu biti samo tehničke prirode. Ipak, koliko god to izgledalo nemoguće, ova opcija u principu može biti od koristi, pogotovo početnicima. Aparat analizira situaciju i uslove pod kojima je slika napravljena, to pamti i kasnije iznosi neka svoja preformulisana mišljenja o tome da li je fotografija tehnički pravilno snimljena.
Help fotoaparata
Još jedna sjajna, po nama najbitnija osobina, od svih “specijalnih”, je help unutar aparata i to praktično na svakom “ćošku” i u vezi sa bilo kojom opcijom ili podešavanjem. Prilikom podešavanja bilo čega na R707-ici u donjem delu ekrana je ispisana jedna rečenica koja ukratko objašnjava čemu ta opcija služi, a ukoliko to nije dovoljno, moguće je brzo otići u help podmeni koji praktično prisutan za bilo koje važno ili ne tako važno podešavanje. Ako je nekome Image Advice opcija izgledala možda i smešno, help sistem u ovom HP-u je nešto što bi sigurno trebalo sve desetke da dobije, jer je upravo ovo najbolji primer iskorišćavanja mogućnosti digitalnog fotoaparata. Help je ono što će ceniti svi početnici (ukoliko koliko-toliko barataju sa jednim od ponuđenih jezika među kojima nema srpskog ili hrvatskog), ali i ne samo totalni početnici već i oni koji nisu 100% povezali materiju u vezi sa fotografisanjem. Kao šlag na torti ovog help sistema je odeljak sa TOP10 savetima koje sigurno vredi pročitati.
Softver
Prateći softver je takođe ono o čemu ne treba brinuti kada je u pitanju HP. Milioni prodatih štampača i skenera širom sveta tokom godina, predstavljaju odličnu školu u kojoj je HP imao visoke ocene kada je u pitanju softver koji prati hardver, a koji se na većini tržišta ceni kao sastavni deo hardvera. Istina, programi, odnosno program koji se dobija uz R707, neće “kuvati ručak i čuvati decu”, ali će uvek ostavljati utisak dobrog i zaokruženog softverskog paketa. Pored osnovnih i par naprednih zahvata na fotografijama, koje u principu nude svi programi uz razne digitalne fotoaparate, ovaj softver se izdvaja po nekim drugim osobinama i to podeljenim u tri grupe. Prva grupa, pod nazivom “projects”, predstavlja solidan alat za automatizovano pravljenje raznih kartica, albuma, pozivnica i tako dalje. Sve se odvija jednostavno i jako brzo. Druga opcija koja nam je skrenula pažnju predstavlja odeljak ovog softvera za rezanje fotografija i to: jednostavno čuvanje slika i video klipova, malo zabavnije skladištenje, pogodno za, kako HP kaže, razgledanje slika sa porodicom ili prijateljima, snimanje CD-a za pregled na TV-u ili kompjuteru. I konačno treća zanimljiva opcija ovog softvera svodi se na jednostavno deljenje fotografija putem elektronske pošte, naručivanje fotografija putem interneta (što se kod nas još uvek ne praktikuje) ili kreiranje on-line albuma. Sve u svemu, fin prateći softver u stilu sa ostatkom fotoaparata.
Opšti utisak
Pre svega brojke. Nezahvalno je i nemoguće digitalni fotoaparat “benchmarkovati” poput grafičke kartice ili matične ploče, ali se ipak ne može sve svesti na lični utisak, odnosno osećaj. HP-ovi raniji modeli sigurno se ne bi proslavili u ovoj tabeli, jer su jednostavno delovali kao nedovršeni proizvodi, koji su na papiru lepo izgledali, ali i ne toliko lepo u praksi. Oni su naravno bili 100% upotrebljivi fotoaparati, ali su brzinski ipak bili iza mnogih. Već smo pričali o tome kako HP nije želeo samo da ponudi novi fotoaparat ili novu seriju fotoaparata, već želeo generalno da ostavi utisak da su osvežili i obnovili i da su većinu negativnih osobina po kojima su bili poznati, ostavili iza sebe.
HP R707 je definitivno nešto novo, to je već par puta rečeno, a u prilog tome idu podaci iz ove tabele.
operacija
HP Photosmart R707
uključivanje aparata u mod za fotografisanje
2.5
uključivanje aparata u mod za pregled
–
iključivanje aparaza iz moda za fotografisanje
1.3
isključivanje aparata iz moda za pregled
1.3
prelazak iz moda za fotografisanje na pregled
1
prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje
0.5
zumiranje (iz wide u tele)
1.1
od isključenog aparata do uslikane fotografije
3
snimanje “slika za slikom”
~ 2.5
Ovako na papiru ove brojke deluju zaista OK i realno se nema šta zameriti HP-u, već se samo može odati priznanje da su nešto naučili na svojim greškama. Međutim, nije to sve tako sjajno kao što deluje, odnsono R707 ima ozbiljan problem sa procesiranjem fotografija, što će delimično odvojiti od ovog aparate sve one koji ne zanju u kom će trenutku “stići” neki njihov sledeći snimak. Ukoliko lagano šetate nekim turističkim mestom i povremeno snimite po neku fotografiju, nećete osećati sporost ovog aparata, ali u čemu je u stvari problem? Samo fotografisanje se odvija relativno brzo, čak štaviše veoma brzo jer je R707 u mogućnosti da snimi, odnosno pošalje u bafer, skoro 3 fotografije po sekundi (ukupno 4), što, mora se priznati, od jednog HP-a nismo očekivali. Međutim, tu počinju problemi. Svaki digitalni fotoaparata obrađuje, odnosno procesira fotografiju (kao neki interni Photoshop) i potom je snima u memoriju za skladištenje. Vreme između punjenja bafera i snimanja fotografija u memoriju, odnosno oslabađanja fotoaparata za sledeću seansu fotografisanja, traje veoma dugo. Da li je problem u kompleksnom procesiranju fotografija ili jednostavno slabom hardversko-kompjuterskom rešenju ovog fotoaparata, iz našeg ugla nije toliko ni bitno. Bitno je samo da se aparat, zavisno od veličine fotografija, kompresije i dodatnih efekata, može blokirati od 5 sekundi pa praktično do pola minuta, što nekome može itekako da zasmeta. Ipak, koliko god ovo delovalo strašno i odbojno na papiru, relno je da će se samo u relativno malom broju slučajeva, odnosno specifičnim potrebama, osetiti sporost u procesiranju ovog fotoaparata. Za neko klasično fotografisanje, R707 je tek za koji stepen sporiji od direktnih konkurenata.
Ono što sigurno veoma jak adut HP R707 digitalnog fotoaparata je fokusiranje, odnosno snalaženje AF sistema u slabim svetlosnim uslovima, pre svega zahvaljujući vrlo dobroj AF lampi. Porodica svih kompaktnih fotoaparata ima realtivno male objektive, što je uglavnom najbitnija stavka za postizanje dobrih brzina fokusiranja – u dobrim svetlosnim uslovima, naravno. Međutim, dobar deo fotoaparata ima problem sa uspešnim fokusiranjem u situacijama sa nedovoljno svetla (za aparat). Sretali smo se i sa aparatima kojima ta donja granica količine svetlosti u stvari uopšte nije tako niska, pa je praktično njihova 100% uspešna upotreba bila moguća samo u po danu ili dobro osvetljenim prostorijama. Kao što je već rečeno, da li je dobro snalaženje ovog HP-a posledica dobrog AF sistema, dobre AF lampe ili uopšte kooperacije ova dva činioca, nije u ovom trenutku toliko ni bitno. Naravno, od ovog digitalca ne treba očekivati super rezultate u nerealnim svetlosnim uslovima (gde bi se možda mučili i profesionalni fotoaparati), ali sigurno treba očekivati da fokusira bolje od dobrog dela aparata iz svoje i obližnjih klasa.
Kontrola raznih opcija i podešavanja je ono što bi HP sigurno morao da unapredi. To što ovaj fotoaparat neće služiti za profesionalnu upotrebu, svakako nije razlog da je 4-5 puta potrebno pritisnuti par tastera da bi se promenila kompenzacija ekspozicije, podesila ISO osetljivost ili promenio način merenja scene. Ovo pogotovo još više nervira što su kursorski tasteri praktično ostali neupotrebljeni. Staviti na levo-desno tastere kompenzaciju ekspozicije, na gornji taster ISO kontrolu i na donji kontrolu načina merenja i nije neka umetnost, dok bi taj potez sigurno osvojio solidan deo potencijalnih ili neodlučenih kupaca.
Sa druge strane, generalni utisak ergonomije i osećaja koji R707 ostavlja u rukama korisnika je vrlo pozitivan. Pre svega se mora skrenuti pažnja na iznenađujuće dobru ergonomiju iz relativno “kockastog” dizajna, za šta su zaslužna dva mala trika:
Leva slika prikazuje mali zalizak sa prednje strane aparata gde udobno smešta srednji prst, dok leva slika označava malo udubljenje dok zum tastera, gde se najčeće smešta palac. Srednji prst je naravno u predelu okidača. Zahvaljujući ovome, HP R707 zaista udobno leži u ruci, pogotovo ako se pogledaju njegove dimenzije, oblik i klasa. Sama fizička izrada, odnosno materijali su nešto o čemu je već bilo reči, ali na šta opet treba skrenuti pažnju. Odličan posao i bravo za HP.
Fotografije
Sve fotografije su rađene u 2592×1952 rezoluciji, *** JPG kompresiji i ISO 100, osim ako nije drugačije naglašeno. Njihova veličina se kreće u rasponu od 1.36-2.52mb.
Tokom celog teksta ovog HP-a R707 su se provlačili opisi u stilu “dobro”, “solidno”, “vrlo dobro” što bi u principu značilo da je ovaj digitalni fotoaparat itekako upotrebljiv u velikoj većini slučajeva (što je verovatno i bio cilj HP-a), dok očigledno nije zasijao nigde, odnosno makar ne što se tiče usko fotografskih tema. Takav je uostalom slučaj i sa fotografijama, odnosno njihovim kvalitetom. 5 megapiksela je odavno prisutno na sceni digitalnih fotoaparata i već ne prestavlja problem da se za tu rezoluciju “izvuku” solidni rezultati. Ni slučajno ne treba pomisliti da R707 postiže loše rezultate što se kvaliteta slika tiče, ali je evidentno da njegove slike nose oređeni “HP” pečat, koji u principu ne mora ništa loše da znači. Vidljiv je visok nivo procesiranja fotografija, ali ne u agresivnom maniru kao što to na primer voli Kodak da uradi. Najvidljivije je uklanjanje šuma, što kao pojavu ima poremećenost detalja (videti krošnje drveća na primer ). Međutim, vidljivo je da se to čišćenje šuma odvija pažljivo i kontrolisano, pa se na kraju ipak može doneti zaključak fotografije poseduju dovoljan nivo detalja. Podrazumeva se naravno da se ove finese neće osetiti prilikom standardnih veličina štampi, do recimo 15x21cm, ali da čak ni pri većim formatima, kao što je A4, rezultati ne moraju da budu uopšte loši, čak naprotiv. Generalno, kvalitet fotografija dobijenim sa HP R707 digitalnim fotoaparatom nije senzacionalan, ali je ipak iznad naših očekivanja i svakako vrlo upotrebljiv za neke podorične, turističke ili čak polu-poslovne primene, pogotovo što se iz 5 megapiksela svašta može “izvući”.
Zaključak
Šta reći na kraju, a da to ne bude klasičan i mnogo puta odslušan kliše? Ovo je, ne možda, nego sigurno nešto novo od HP-a, a HP je upravo to i želeo. Novi proizvod, novi nastup, sve naravno u cilju boljih finansijskih rezultata, ali kakvih koristi mi korisnici imamo od toga? HP R707 nije samo “fotoaparat sa 3x optičkim zumom i 5 megapiksela”, takvih možda čak ima i previše. Pored veoma solidnog kvaliteta fotografija i unapređenih tehničkih mogućnosti, ovaj HP ipak donosi neke novine, od kojih su mnoge jedinstvene. Pored odlične fizičke izrade, odnosno ergonomije, čvrstoće aparata i korićenih materijala, dobar deo novina treba potražiti “unutar” samog fotoaparata. Help sistem, Adaptive Lighting, Image Advice, pregled panorame u samom aparatu, uklanjanje crvenih očiju u aparatu su sve opcije i mogućnosti koje smo već objasnili, a koje nekima mogu da budu jako zanimljive. I ne samo to, ovo je pravi primer kako u najpozitivnijem smislu iskoristiti mogućnosti digitalnog fotografisanja, a ne samo “forsirati” megapiksele i još neke, za obične koristike, zaista beskorisne osobine, u beskraj.
Naravno, daleko od toga da je ovo savršen digitalni fotoaparata, bezbroj puta je to rečeno, ali treba to ponoviti još jednom – takav ne postoji. Nije nam se svidela kontrola raznih bitnih opcija, koje je ponekad potrebno brzo podesiti odnosno promeniti. Isto tako, fantastičan “brust” odnosno “continious” mod od praktično 3 slike u sekundi je umnogome uništen neverovatno sporim procesiranjem koje nekada čak zna da “zakuca” fotoaparat i do 30 sekundi.
Međutim, ukoliko je potrebno na kraju “svoditi račune”, pa makar stavku po stavku, jasno je da Photosmart R707 nema ni trunku razloga sebe da se stiditi. Odličan osećaj u rukama, vrlo dobre fotografije, sjajno (za ovu klasu) snalaženje u teškim, odnosno mračnim svetlosnim uslovima, je nekima taman dovoljno da odmah danas kupe ovaj fotoaparat, bez obzira na mane, koje naravno ima. Još jednom, ovo nije savršen fotoaparat, takav ne postoji, ovo isto tako nije jedini aparat u klasi ili aparat koji će bezdušno počistiti svoju klasu, ali je ovo definitivno fotoaparat koji ima šta da ponudi u zamenu za svoju cenu. Određeni broj dobrih osobina, određeni broj loših osobina, određeni broj jedinstvenih osobina, obavezuju onoga ko čita ove redove da ih pažljivo čita, kako bi se uverio da li je to upravo fotoaparat za njega, a da je HP uradio dobar posao, svakako jeste!
Digitalni foto-aparat za potrebe testiranja i prikaza ustupio “Pakom”
