Benchmark Redakcija
Za Olympus bi se svakako moglo reći da je kompanija sa možda najviše vremena utrošenog u projektovanju i konstrukciji kamera sa dugačkim objektivima. Ovu konstataciju bi najpre mogao da opravda broj fotoaparata koji u svom imenu nose oznaku “UZ”, a koja u slučaju Olympus-a znači posedovanje 10x optičkog zuma. I pored par “aktivnih” modela u ponudi (misli se na ultrazum) i još isto toliko starijih (ali ni malo lošijih), Olympus je početkom godine najavio čak tri nova ultrazum fotoaparata, C760, C765, C770. Ova tri fotoaparata se suštinski previše međusobno ne razlikuju, ali je evidentno da se svakako razlikuju (u manjoj ili većoj meri) od svojih predhodnika, a pogotovo od konkurencije. U celoj priči prednjači najluksuzniji Olympus C770 Ultra Zoom kome je dodeljen sufiks Movie (film). Zašto baš Movie i da li su proizvođači fotoaparata zaboravili na primarnu upotrebu ovih sprava (ili je Olympus radio i na poboljšanju fotografskih mogućnosti i rezultata), možete saznati tokom ovog opisa, koji je uzgred jedan od prvih (ne do duše i prvi) na internetu, a u kome se pojavljuje C770 kao “glavni glumac”.
Za Olympus C770 bi se na prvi pogled moglo reći da “kozmetički” osveženi C750 – u pitanju je i dalje fotoaparat koji nudi fotografije od 4 megapiksela, sa 10x optičkim zumom, adekvatnim brojem ručnih podešavanja, itd. Međutim to bi se moglo reći samo na prvi pogled, pogotovo ukoliko niste bili u direktnom kontaktu sa C770 modelom. Prva stvar koja vam prolazi kroz glavu neposredno posle otvaranja pakovanja u kome se nalazi C770 su njegove iznenađujuće male dimenzije (i težina), pogotovo ako se uporedi sa ostatkom ultrazum “boraca”. Čak šta više, stiče se utisak da C770 dimenzijski nije ništa veći od nekih malo gabaritnijih fotoaparata sa standardnim 3x optičkim zumom. I zaista, samo je objektiv ono što se ne može smanjiti na ovakvom fotoaparatu (ukoliko se naravno želi zadržati CCD senzor istih dimenzija, pa samim tim i rezolucije), dok je sve ostalo podvrgnuto manjoj ili većoj minijaturizaciji, što je dovelo do najmanjeg (pa i najlakšeg) aparata sa 10x optičkim zumom (jun, 2004.).
Olympus definitvno nije mislio samo o minijaturizaciji, te je uz C770 ponudio, slobodno se može reći, idealan kompromis kvaliteta i mogućnosti za skladištenje video snimaka (u smislu odabira kompresije). U predhodnom testu na Benchmark-u, pričali smo o Canon-u S1 IS i njegovim video mogućnostima, ali i problemima koji se odnose na skladištenje videa – nedovoljno memorije. Canon je možda čak i preterao sa kvalitetom video snimka (ako se uopšte može reći da je bilo kome kvaliteta previše), dok je ipak zadražao stare vidove kompresije, koji nikako nisu mogli da odgovore 640×480 rezoluciji sa po 30 frejmova u sekundi (u smislu da video snimak po jedinici vremena zauzima previše prostora), bez obzira što cene memorijskih kartica opadaju a kapaciteti se povećavaju. C770 ima jednu veoma bitnu osobinu kada pričamo o video mogućnostima, a to je MPEG 4 kompresija (jako slično DIVX-u) i uz specifikacije koje trenutno predstavljaju vrh video mogućnosti (640×480 pri 30 frejmova u sekundi) može da bude itekako zanimljiv za sve one koji od fotoaparata žele nešto više.
Kvalitet fotografija, mogućnosti, performanse su i od pre poznate, te svakako nema potrebe o tome pričati u uvodu (o tome nešto kasnije), te smo sada naglasili neke najosnovnije novine. Posle specifikacija sledi upoznavanje sa pakovanjem i dodatnom opremom.
kamera
CAMEDIA C-770 UZ Movie
megapiksela
4.0
maksimalna rezolucija
2288×1712 (interpolaciom 3200×2400)
niže rezolucije
2288×1520(3:2), 2048×1536, 1600×1200, 1280×960, 1024×768, 640×480
kompresija
TIFF(za sve rezolucije, osim 3200), JPEG – SHQ i HQ (za sve date rezolucije)
veličina senzora
1/2.5″
tip senzora
CCD
objektiv
6.3 – 63mm
objektiv – ekvivalentno 35mm fotografiji
38 – 380mm
najveći otvor blende
f/2.8(w) – f/3.7(t)
optički zoom
10x
digitalni zoom
4x
auto fokus sistem
iESP, spot, odabir AF predela
af lampa
ne
ručni fokus
da
makro
3cm
merenje
Digital ESP metering, Spot metering, Multi-spot metering
kompenzacije ekspozicije
+/- 2 EV u koracima od 1/3
iso osetljivost
AUTO, 64, 100, 200, 400
shutter speed (brzina zatvarača)
16-1/1000
white balance (balans belog)
Auto, Daylight, Overcast, Tungsten, Fluorescent 1, 2, 3 ili Custom
fino podešavanje balansa belog
red-blue +/- 7 koraka
modovi blica
Auto, Red-eye reduction, Fill-in, Slow synchronisation, Off
kompenzacije ekspozicije blica
+/- 2 EV u koracima od 1/3
hot shoe
da
domet blica
0.3-4.5m(w) – 1.2-3.5m(t)
aperature priority (prioritet blende)
da
shutter priority (prioritet zatvarača)
da
filmovi (sa tonom)
640×480 (MPEG4), 640×480, 320×240, 160×120
self timer
10s
tip memorije
xD
tražilo
EVF – 240.000 piksela
LCD
1.8″
rezolucija LCD ekrana
118.000 piksela
live histogram
da
playback histogram
da
konekcija sa računarom
USB (verzija 2.0 ?)
baterija
Lithium-ion LI-10B 3.7V 1090mAh
težina
~280g bez baterija
dimenzije
104.5 x 68.5 x 60.0 mm
Pakovanje
U klasičnom Olympus pakovanju se može pronaći sledeće:
– Olympus C-770 UZ Movie fotoaparat rezolucije 4.0 megapiksela
– Zaštitni poklopac za objektiv
– 128mb xD kartica
– LI-10B punjiva litijumska baterija (1090 mAh)
– Punjač sa kablom
– Olympus RM-2 daljinski upravljač
– USB kabl
– AV kabl
– Traka za nošenje oko vrata
– Veliki broj osnovnih upustava (potpuno upustvo se ipak nalazi na CD-u)
– CD sa Olympus Camedia Master programom, potrebnim drajverima i potpunim upustvom, kao i CD sa VideoStudio 7 SE Basic programom.
Očekivano pakovanje za ovakav tip kamere, dok se svakako pozitivno može okarakterisati potez Olympus-a da uz C770 spakuje i xD karticu kapaciteta 128mb. Postoje takođe ista ovakva pakovanja sa 16mb xD karticom – u početku nam nije bilo jasno u čemu je stvar, pošto je na kutiji u kojoj smo dobili C770 za test najjasnije naznačeno da je unutra 128mb xD kartica (dakle, nismo dobili neko “veštačko” pakovanje). Kasnije smo dobili objašnjenje da se u Evropi, sve varijante C770 UZ, preko zvaničnih Olympus-ovih firmi isporučuju sa 128mb xD memorijskom karticom. Veoma lep i efikasan potez, koji će se definitivno ceniti. Ono što se mora zameriti je nepostojanje potpunog upustva u štampanoj formi. Današnja dobro urađena upustva za tehničke uređaje znaju da budu jako zanimljiva (i pre svega korisna), pa mnogi jednostavno vole da ih pročitaju kao knjigu (što je malo neprijatnije uz monitor). Ipak, to potpuno upustvo koje se dobija na CD-u je odlično i veoma korisno. Ne treba zaboraviti ni na daljinski upravljač, koji do duše ima samo jedan taster, ali koji može da bude sasvim upotrebljiv, kao zamena za samookidač, kada je kamera postavljena na stativ (kao zamena za žični okidač) ili jednostavno prilikom pregleda fotografija (kada je aparat povezan sa, npr, televizorom).
Dodatna oprema
Kratak “isečak” najzanimljivijih stvari sa liste dodatne opreme koja se može koristiti na C770 modelu.
TCON-17
Tele objektiv koji za 1.7x povećava zum mogućnosti (žižnu daljinu) bez uticaja na otvor blende.
WCON-07
Wide objektiv koji umanjuje postojeću žižnu daljinu 0.7x bez uticaja na otvor blende.
MCON-40
Makro objektiv za poboljšanje (inače odličnih) makro mogućnosti.
FL-50
Najjači eksterni blic na listi dodatne opreme za C770.
D-7AC
Ispravljač za struju za korišćenje C770-ice bez baterije.
RM-1
Naprednija verzija daljinskog upravljača.
Spoljašnjost
Pored već naglašenih malih dimenzija, pogotovo za ovu klasu fotoaparata, pozitivan utisak (mada to može biti subjektivno) ostavlja crna boja kućišta. To svakako nekome može da bude nebitno ili negativno (pa se tako može naći i C770 sa kućištem koje je obojenu u određenu nijansu srebrne boje), ali je očito da je u zadnjih X godina, najčešće korišćena srebrna boja (i njene varijacije) na tehničkim uređajima i automobilima, pre svega dosadila, ali i izašla iz mode. C770 svakako nije igračka, te je tako jedan banalan potez Olympus-a ostavio pozitivan utisak kod svih onih koji su C770 videli uživo. Crna boja kao odraz elegancije i ozbiljnosti – definitivno odgovara C770 fotoaparatu.
Objektiv
Ono zbog čega su ultrazum kamere najzanimljivije jesu upravo objektivi, koji su verovatno najkomplikovaniji deo ovakvih fotoaparata (u smislu konstrukcije), ali koji su obično vrlo dobro urađeni i koji nikako nisu slaba karika celokupne “mašine”. Specifikacije ovog objektiva su 6.3-63mm (38-380mm ekvivalentno 35mm fotografiji) svetlosne moći f2.8(w)-3.7(t). Naravno moglo bi se zameriti širokougaonom delu od čak 38mm, ali ne treba preterivati u kritikama jer je konstrukcija objektiva sa 10x optičkim zumom dovoljno komplikovana, a svakako ne treba zaboraviti ni na ograničene dimenzije. Ni za svetlosnu moć se takođe ne može reći da je vrh ponude, ali su ultrazum objektivi uglavnom veoma solidni na ovom polju, pa je takav slučaj i sa C770. Sam objektiv je veoma kompleksne konstrukcije i sastoji se od 11 elemenata sadržanih u 7 grupa, uz “pomoć” 2 asferična sočiva koja služe za smanjenje distorzija, kao i ED elementa koji pomaže minimizovanju hromatskih aberacija, koje su definitivno najizraženije na ovakvom tipu foto kamera (objektiva). Na sve ovo još treba dodati neverovatnu preciznost u smislu doziranja zuma (žižne daljine). Slobodno se može reći da C770 ni malo ne zaostaje za (predhodno opisanim) Canon-om S1 koji ima totalno drugačiji sistem kretanja sočiva, a čijom smo preciznošću bili više nego oduševljeni.
Blic
C770 je opremljen tzv. “pop-up” blicom koji (kako mu ime kaže) “iskače”. Ovakva konstrukcija i sam položaj blica su praktično neophodni kod svih fotoaparata koji imaju ogromne objektive, jer upravo objektiv zauzima veliku većinu prostora na prednjoj strani aparata (gde se inače postavlja blic), pa je bilo potrebno staviti blic daleko iznad kako objektiv ne bi bacao senku. Ovo rešenje je bilo nužno, ali i najbolje moguće, plus što (makar na papiru) obećava solidne rezultate prilikom redukcije crvenih očiju. Specifikacije blica kažu da ima domet 0.3-4.5 (w) i 1.2-3.5 (t) (nešto bolje cifre nego na C760 i C765 modelima) što su sasvim solidne performanse.
Mikrofon
Desno od objektiva se nalazi mikrofon koji služi za snimanje tona za video sekvence i za ostavljanje poruka uz fotografije.
Self-timer lampa
Ova crvena lampa “otkucava” kada se koristi samookidač ili daljinski okidač u vidu daljinskog upravljača.
Senzor
Odmah levo od crvene lampice se nalazi senzor za daljinski upravljač, nalazi se na mestu gde se drži desna ruka (srednji prst) verovatno zato da neko ne bi slikao (umesto vas) daljinskim dok aparat držite ruci ili je jednostavno bez posebnog razloga postavljen upravo baš na to mesto.
Zvučnik
Standardni zvučnik koji će reprodukovati audio snimak sa kratkih filmova snimljenih ovim fotoaparatom.
Konekcije
Sa ove strane fotoaparata se još može naći priključak za ispravljač za struju (kako bi C770 mogao da se koristi bez baterija, u nekim studijskim uslovima ili slično), USB konekcija i 3.5mm priključak za eksterni mikrofon (odnosno A/V izlaz). USB konekcija je 2.0 Full-speed specifikacija, dok veliku važnost priključka za eksterni mikrofon možete saznati dalje tokom testa (kada budemo prešli na video mogućnosti ovog Olympusa).
Ništa previše zanimljivo se ne može naći sa ove strane fotoaparata.
Baterija, xD slot
Ispod vratanaca, sa donje strane aparata se nalazi xD slot i mesto za bateriju. Olympus je definitivno u potpunosti prešao na xD memoriju za svoje fotoaparate i od kamera novijeg datuma još “samo” profesionalni E-1 i dva aparata koja to teže, 5060 i 8080, koriste (ili imaju mogućnost korišćenja) CF memorijskih kartica. Ovaj, tako reći tranzicioni period je bio jako bolan za Olympus, jer je bio praćen visokom cenom xD kartica, slabom podrškom (na čitačima za fleš memorije ili u foto radnjama) što je dovelo do loših reakcija potrošača. Ipak, može se reći da je taj period prošlost, te da je podrška za xD standard osetno poboljšana, a cene skoro dovedene na adekvatan nivo što je pre svega doprinelo daleko pozitivnijim reakcijama kupaca prilikom pominjanja xD kartica. Baterija je takođe jedna vrlo bitna promena u odnosu na neke predhodne modele. Već je bilo priče o minitajurizaciji digitalnih fotoaparata, a C770 je pravi dokaz da je to bilo moguće izvesti i sa ultrazum fotoaparatima (koji na sebi nose ogromne objektive). Nema sumnje da je ovaj potez Olympus-a iznuđen, jer i ako budete tražili nećete naći mesto za 4 AA baterije, te je u pomoć zbog svojih dimenzija morala da pritekne poznata LI-10B specijalna baterija. Kapacitet ove baterije jednostavno ne može da premaši mogućnosti 4 punjive AA baterije koje uveliko prevazilace cifre od 2000mAh, svaka. Cena brzog punjača i 4 AA baterije velikog kapaciteta skoro da dostižu cenu jedne LI-10B, koja može da služi kao baterija broj 2 (jer se jedna dobija uz aparat) i ove dve baterije bi mogle da se približe dužini trajanja nekih standardnih (4x) AA baterija većeg kapaciteta. Istina, u pauzama safarija u Africi nećete moći da dođete na trafiku i zatražite “Olympus LI-10B battery, please” jer je tamo nećete naći, ali ne treba sitničariti jer kao što smo rekli, potez Olympus-a što se baterije tiče je svakako bio iznuđen.
Kad smo već kod safarija, evo jednog zanimljivog komercijalnog spota kojim Oly promoviše svoje UZ modele :).
Olympus Ultrazoom.wmv – 553kb
Navoj za stativ
Posle ove kratke reklame, koja je služila čisto da razbije monotoniju, red je da se nastavi dalje. Sa donje strane fotoaparata se još može naći navoj za stativ, koji deluje plastično, mada u tu konstataciju nismo bili najsigurniji jer ne deluje nekvalitetno. Navoj se ne nalazi u ravni sa objektivom, čemu se do duše ne može zameriti (ako se pogleda konkurencija).
Hot Shoe
Ono što apsolutno uvek naiđe na pozitivne reakcije je “hot shoe” priključak za externi blic, a kako i ne bi? Nekoliko Olympus spoljnih bliceva se nalazi na listi dodatne opreme, od kojih najluksuzniji FL-50 zaista impresionira. Na sve ovo treba dodati mogućnost postavljanja “nekih drugih” (koji nisu Olympus) bliceva, koje je do duše potrebno manuelno podešavati. Problem crvenih očiju je, može se slobodno reći, veliki na svakom kompaktnom aparatu. I ne samo na kompaktnom; jednostavno, problem crvenih očiju će se uvek (manje ili više) javljati kada je blic integrisan u sam fotoaparat. Postoje razni načini za ublažavanje efekta crvenih očiju, kao i veliki broj programa za naknadno smanjivanje ovog dosadnog fenomena, dok je jedini način za njegovo potpuno elimisanje spoljni blic, koji će što više biti udaljen od objektiva. Ne treba zaboraviti ni na generalno bolje performanse spoljnih bliceva.
Zum prsten, okidač
Sam zum prsten je standardno dobro urađen i neće predstavljati smetnju doziranju žižne daljine (zuma) u sitnim koracima (što ovaj Oly inače radi odlično). Okidač je sa druge strane malo atipičan i trebaće veoma kratak period za navikavanje. Njegova atipičnost se sastoji u tome što je ipak potrebno imati malo “lakši” prst u smislu da je okidač mekši nego inače. Ostaje nejasno da li je ovo Olympus namerno uradio ili je jednostavno u pitanju slučajnost, ali se tokom testiranja pokazalo da je ovakav okidač u stvari veoma ugodan prilikom korišćenja ~10x zuma, kada je potrebno kameru držati veoma mirno. Naime, vibracije (koje nikako nisu poželjne) su upravo najveće prilikom okidanja – sigurno je da se sa ovakvim okidačem one mogu još više smanjiti.
Točkić sa modovima
AUTO
Auto mod predstavlja najprostiji mod na svim fotoaparatima koji ga poseduju. Njegova suština se svodi na onemogućavanje uticaja na što veći broj ozbiljnih setovanja, kojim možete da uništite fotografiju. Moguće je samo promeniti dimenzije slika, uključiti fotografisanje u sekvencama (continious), formatirati karticu ili uključiti mod blica za redukciju crvenih očiju. Idealan mod za početnike – jednostavnije od ovoga ne može.
P
P mod na većini fotoaparata predstavlja mod koji veoma liči na auto mod, ali koji je u biti mnogo bliži nekim naprednijim modovima. Suština je da kamera i dalje sama određuje otvor blende i brzinu zatvarača, dok su sva ostala bitna, ili manje bitna, foto podešavanja dostupna, kao i neke totalno sekundarne opcije koje su iz neobjašnjvih razloga nedostupne u AUTO modu.
A/S/M
Ono za šta se opredeljuje manjina proizvođača fotoaparata je da na jedno mesto (na točkiću sa modovima) postavi zajedno Av, Tv (S) i M mod.U principu, ova tri moda dele (bez obzira što se suštinski razlikuju) većinu opcija i podešavanja, tako da i nije toliko nelogično staviti ih na jedno mesto na točkiću. Takođe, ova tri moda imaju najveći broj pratećih opcija i podešavanja. Odabir između ova tri moda se vrši u meniju, ali nema sumnje da će nekome zasmetati što zahvaljujući točkiću neće moći brzo da prelazi sa jednog na drugi mod fotografisanja. A – ili Av predstavlja mod za prioritet blende, odnosno mod u kome korisnik bira potrebnu blendu, dok AE sistem kamere na osnovu merenja scene određuje potrebnu brzinu zatvarača. Ponuđeni otvori blende na 38mm su f2.8, f3.2, f3.5, f4.0, f4.5, f5.0, f5.6, f6.3, f7.1, f8.0, a na 380mm f3.7, f4.0, f4.5, f5.0, f5.6, f6.3, f7.1, f8.0, dok na položajima objektiva između ponuđeni otvori blende po prirodi variraju. S – prioritet zatvarača, na većini aparata se ovaj mod označava kao Tv. Suština ovog mod je suprotna u odnosu na Av mod. Korisnik određuje potrebnu brzinu zatvarača, dok kamera na osnovu merenja sama određuje otvor blende. M – potpuni manuelni mod u kome korisnik bira i otvor blende i brzinu zatvarača. Ovaj Olympus, za razliku od predhodna 4 testirana Canon-a u manuelnom modu, u realnom vremenu na LCD ekranima prikazuje pozitivna ili negativna odstupanja, u EV vrednostima, od pravilnih podešavanja (zahvaljujući AE sistemu), pa je samim tim korišćenje potpunog manuelnog moda tek za nijansu teže i komplikovanije od Av i Tv modova.
My mode na ovom Olympusu predstavlja jedan od najboljih do sada viđenih modova na kome se memorišu određena setovanja radi kasnijeg korišćenja. Suština ovog moda je da na njega možete snimiti sva bitna i nebitna podešavanja, kako se kasnije ne bi gubilo vreme ukoliko se aparat koristi (na primer) u istim svetlosnim/vremenskim uslovima ili ukoliko su objekti fotografisanja isti ili slični. Jedan od najboljih je upravo zato što je lista podešavanja praktično beskrajna (sve što se može na ovom aparatu podesiti) i što se sva ta podešavanja, u ovom slučaju nalaze na jednom mestu. Na ovo još treba dodati da su na raspolaganju čak četiri ove opcije, odnosno čak četiri mesta za memorisanje svih parametara fotografisanja. Takođe je moguće tokom korišćenja drugih modova, te modove i setovanja prekopirati na jednu od “my mode” lokacija.
Self-Portrait mod je zamišljen da olakša slikanje samoportreta (ne verujemo da ova reč postoji). Kamera će zaključati zum na 1x (wide) kako bi bili sigurni da ćete se videti na fotografiji koju u stvari vi fotografišete. Parametri ekspozicije će se u ovom slučaju automatski odrediti.
Night Scene mod. Predviđen da olakša fotografisanje uveče ili noću. Njegova suština se svodi na to da će kamera izabrati dužu ekspoziciju. Ukoliko na primer sa AUTO modom fotografišete neke noćne scene, senzor neće biti dovoljno izložen svetlosti i fotografija će biti previše tamna. Night Scene mod upravo produžava ekspozicju kako bi se prikupilo dovoljno svetla (kamera sama određuje parametre ekspozicije). Obzirom da su za ovakve uslove na svakom fotoaparatu inače potrebne duže ekspozicije, potrebno je koristiti stativ ili makar postaviti kameru na neku čvrstu podlogu.
Landscape je još jedan od prostih (za korišćenje) modova. Za ovaj mod, u kome inače AE sistem kamere sam određuje otvor blende i brzinu zatvarača, Olympus kaže da je pogodan ne samo za fotografisanje pejzaža, već uopšte za fotografisanje napolju – u prirodi i slično.
Landscape+portrait mod koji će dobro doći ukoliko želite da uspešno zabeležite i obližnje objekte (ljude) i divne pejzaže u pozadini.
Ukoliko ne znate mnogo o podešavanjima blende, brzine zatvarača i ISO osetljivosti, Sport mod na ovom Olympus-u će biti najsigurnije rešenje da fotografišete sportske, odnosno scene u kojima se objekti brzo kreću. Za razliku od prethodna 4 Canon-a viđena na ovom sajtu, u ovom Sport modu je moguće posešavati ISO osetljivost (ali i to pretpustiti automatici). Ono na šta će se automatika prvo “osloniti” je što veći otvor blende, što će omogućiti veće brzine zatvarača (kraću ekspoziciju). ISO osetljivost će takođe varirati po potrebi, ukoliko je naravno ta opcija postavljena na “AUTO”.
Portrait mod će biti zanimljv za fotografisanje (naravno) portreta. Kamera će insistirati na što većem otvoru blende (manji f broj), ovoga puta ne zato što će to omogućiti veće brzine zatvarača, već zato što veći otvor blende smanjuje dubinsku oštrinu, što je uvek efikasan načina fotografisanja portreta. Ukoliko se ISO osetljivost postavi na AUTO, automatika (u specifičnim uslovima) ovu vrednost neće povećavati u toj meri kao kod sport moda, jer velike brzine zatvarača nisu potrebne za fotografisanje portreta.
(EVF) Tražilo
Olympus C770 je još jedan u nizu većine ultrazum modela koji imaju elektronsko (EVF) tražilo. U pitanju je mali LCD ekrančić postavljen na mesto optičkog tražila. Dva su osnovna razloga zbog kojih se proizvođači odlučuju za ovakav potez. Ako se setimo da ovo nisu SLR aparati, jasno je da nijje nimalo jednostavno napraviti optičko tražilo za aparat sa 10x optičkim zumom koje će povrh svega biti i precizno. Preciznost i vrlo verovatno eksluzivnost su drugi i bitniji razlozi zbog kojih ovakvi fotoaparati poseduju EVF. Konkretno, tražilo na C770 je (kao uostalom i veliki LCD) odlično, rezolucije 240.000 tačaka. Vrlo je upotrebljivo, pogotovo ako se setimo da će uspešnost fotografija pri velikim zum vrednostima (fotografisano iz ruke) biti daleko veća ukoliko aparat prislonite na lice, čime ćete osetno smanjiti vibracije koje znaju da budu kobne pri ~10x zumu (naravno, ovo je moguće uraditi i sa optičkim tražilom, ali setimo se preciznosti). I povrh svih prednosti EVF tražila, poznata je činjenica da njihova upotrebljivost i nije velika u situacijama sa veoma malo svetla. Dinamika LCD tehnologije (pa samim tim i ovog malog ekrančića) teško da će ikada moći da se približi ljudskom oku, pa samim tim EVF tražila dosta zaostaju za “običnim” optičkim. Srećom, Olympus C770 poseduje “live” histogram, koji će nemerljivo biti koristan. Još treba naglasiti da tražilo ima i korekciju dioptrije, za one korisnike sa ne baš perfektnim vidom.
LCD ekran
LCD ekran na Olympusu C770 ima dijagonalu 1.8 inča i rezoluciju od 118.000 piksela. Već je praktično postala praksa da ekrančići u EVF tražilu imaju veću rezoluciju nego “veliki” ekrani sa zadnje strane fotoaparata. Tako ni u ovom slučaju ne treba da čudi manja rezolucija većeg ekrana. Naravno, tačaka na ekranu nikad dosta, ali se ne može reći da ovom LCD-u nedostaje rezolucije. Za nijansu iznad-prosečna dijagonala, kakvu ima ovaj Olympus, je ono što svi vole da vide na svom digitalcu. Ako se na to još doda veoma jasan, čist i tečan prikaz “živog” pregleda i uslikanih fotografija, može se slobodno zaključiti da je LCD ekran na C770-ici odličan. Međutim, kako ništa nije savršeno, tako se i ovom ekrančiću može zameriti slabiji frejmrejt u situacijama sa malo svetla (na primer, veća soba sa jednom običnom sijalicom), mada je to i onako slučaj sa dobrim delom digitalnih fotoaparata, te se neke teže zamerke ne mogu uputiti.
“Card access” lampica
Lampica sa zadnje strane fotoaparata koja blinkuje u svim situacijama čitanja ili pisanja po xD kartici unutar fotoaparata.
Tasteri sa zadnje strane aparata
“Taster” kojim se određuje status u kojoj radi kamera: isključena, pregled snimljenog materijala, fotografisanje, snimanje video klipova.
Taster OK, kojim se ulazi u menije, potvrđuju razne operacije i podešavanja i najzad izlazi iz menija.
Takozvani “4-way” odnosno kursorski tasteri koji služe za 4-smerno kretanje kroz menije, (zavisno od moda) podešavanje korekcije ekspozicije, otvora blende, brzine zatvarača i tako dalje.
Taster kojim se prelazi sa korišćenja LCD ekrana sa zadnje strane aparata, na EVF tražilo i obrnuto.
“Quick view” taster služi za brzi odlazak (bilo stanja fotografisanja ili snimanja video klipova) u mod za pregled snimljenog materijala. Ponovnim pritiskom na taster se i izlazi iz pregleda materijala.
– 
“AE lock” taster je u stvari samo u startu namenjen za zaključavanje parametara ekspozicije. To je u stvari prilagodljiv taster kome se može dodeliti jedna od sledećih funkcija: AE Lock (zaključavanje parametera ekspozicije), AF lock (zaključavanje fokusa), promena načina merenja, makro, DRIVE (odnosno, odabir jednog od par načina snimanja više fotografija za redom), promena ISO osetljivosti, promena između A, S i M određivanja ekspozicije (podrazumeva se samo u A/S/M modu), uključivanje “slow sync” blica, redukcija šuma pri dužim ekspozicijama, digitalni zum, bezprekidni auto-fokus, AF mod, foto efekti, informacije na ekranu, histogram, promena rezolucije, balans belog, snimanje tona i super zum. Funkcija ovog tastera prilikom pregleda fotografija je definisana i sastoji se u rotiranju slika radi lakšeg pregleda.
– 
Taster kojim se prilikom snimanja materijala može uključiti (i isključiti) samookidač i korišćenje daljinskog upravljača. Prilikom pregleda snimljenog materjala, ovaj taster služi za pojedinačno brisanje slika, odnosno video klipova.
– 
Ukoliko je blic uključen (podignut), ovaj taster služi za odabir moda blica: auto, redukcija crvenih očiju, uvek uključen (u dnevnim uslovima ima dakle funkciju tzv. “fill flash”-a, odnosno blica za ublažavanje senki) i “slow sync” (fotografisanje blicom sa dodatno produženom ekspoziciom). Tokom pregleda materijala, ovaj taster služi za zaključavanje fotografija i video klipova, od slučajnog (ili namernog) brisanja.
Opcije i podešavanja
Camera meni
Metering
Odabira jednog od tri načina merenja svetla: ESP, Spot i Multi Metering. ESP – kamera odvojeno meri centralni deo kadra i okružujuće predele. Spot – predeo za merenje se vezuje za AF frejm – trebalo bi koristiti ovaj način merenja ukoliko se fotografišu objekti (ljudi na primer) iza kojih je jak izvor svetlosti. Multi je jedan specifičan način merenja i stiče se utisak da ponekad može da bude izuzetno koristan. Moguće je izmeriti do 8 predela, dok će kamera na osnovu proseka odrediti blendu i brzinu zatvarača
Macro
Moguće je izabrati “običan” ili super makro mod. Kod super makro moda je žižna daljina zaključana na oko jednu petinu puta, a nije moguće korišćenje blica
Drive
Odabir jednog od 4 načina fotografisanja sekvenci ili “bracketing”. Prva opcija je običan način fotografisanja. Druge dve opcije su stanardni i brzi mod fotografisanaj sekvenci (poznatije kao “brust” ili “continious”). Četvrta opcija je takođe neki vid fotografisanja sekvenci, stim što će se fokus određivazi za svaku fotografiju (sporiji od predhoda dva moda)
ISO
Odabir jedne od pet (AUTO, 64, 100, 200, 400) ISO osetljivosti
A/S/M
U A/S/M modu na ovom mestu se upravo bira jedan od ta tri moda koji će se koristiti
Flash intensity control
Određivanje inteziteta blica u rasponu od +/- 2, u koracima od 0.3
Slow synchronization flash
Određivanje da li će blic sevnuti na početku (pri ovoj opcij je moguće koristiti i redukciju crvenih očiju) ili na kraju ekspozicije, prilikom korišćenja blica sa produženom ekspozicijom (“slow sync”)
Noise reduction
Uključivanje ili isključivanje opcije za redukciju šuma prilikom dužih ekspozicija (preko 1 sekunde)
Digital zoom
Uključivanje ili isključivanje digitalnog zuma
Fulltime AF
Opcija kojom je moguće uključiti neprekidno izoštravanje (fokusiranje), čak i kada se okidač ne drži pritisnut do pola
AF Mode
Biranje između dva načina fokusiranja. iESP – izoštravanje se zasniva na celoj slici, čak i kad objekti nisu u sredini. Spot – izoštravanje se vrši na objektu koji je označen AF frejmom
Panorama
Asistencija prilikom fotografisanja više slika za redom, kako bi se kasnije spojile u panoramsku fotografiju
2 IN 1
Kamera širinu kadra smanjuje za pola, kako bi se mogle fotografisati dve slike, koje će se kasnije automatski spojiti u jednu
Function
4 foto efekta
AF Area
Kada je u opciji “AF Mode” izabravno “Spot”, ovom opcijom je moguće taj AF frejm ili tu AF tačku pomeriti po 2 pozicije u levo, u desno, na gore i na dole
Info
Uključivanje ili isključivanje dodatnih informacija tokom fotografisanja
Histogram
Uključivanje ili isključivanje histograma
Recording sound
Ukoliko je ova opcija uključena, neposredno posle uslikane fotografije, krenuće snimanje zvučne poruke (od 4 sekunde) koje je moguće ostaviti uz svaku fotografiju
Super zoom
Ukoliko je ova opcija uključena, kamera će uzimati fotografije najveće rezolucije, isecati centralni deo slike (pa samim tim praviti fotografije manjih dimenzija), pa je tako na raspolaganju, uslovno rečeno, 14x optički zum
Picture meni
Rezolucije
Biranje rezolucije: 3200×2400 (interpolacija), 2288×1712, 2288×1520 (3:2), 2048×1536, 1600×1200, 1280×1960, 1024×768, 640×480. Za 3200×2400 rezoluciju je moguće izabrati samo dva nivoa kompresije, dok je za sve ostale rezolucije moguće izabrati i dva nivoa kompresije i nekompresovani (TIFF) format
Preset white balance
Moguće je odrediti jedan od 4 predefinisana balansa belog. Takođe je moguće dopustiti kameri da to radi automatski ili najpreciznije odrediti balans fotografisanjem belog papira pod svetlom pod kojim će se fotografisati i drugi objekti
White balance adjustment
Precizno korigovanje balansa belog, u čak 14 (+/- 7) koraka. Odlična mogućnost
Sharpness
Određivanje oštrine fotografija u rasponu od čak +/- 5 sa koracima po 1
Contrast
Određivanje kontrasta fotografija u rasponu od čak +/- 5 sa koracima po 1
Saturation
Određivanje zasićenosti boja na fotografijama u rasponu od čak +/- 5 sa koracima po 1
Card meni
All erase
Brisanje svih fotografija (ova opcija nije dostupna prilikom fotografisanja)
Format
Formatiranje xD kartice
Setup meni
All reset
Ukoliko ova opcija bude uključena, sva podešavanja će se resetovati posle gašenja i ponovnog paljenja kamere.
Language
Odabir jednog od jezika (Engleski, Francuski, Nemački, Španski, Italijanski, Ruski, Portugalski i jedan od daleko istočnjačkih jezika).
Pw ON/OFF Setup
Meni u kojem se podešavaju (ili isključuju) slikice i tonovi koji se puštaju prilikom uključivanja i isključivanja kamere.
Rec view
Moguće je uključiti ili isključiti prikazivanje neposredno snimljene fotografije.
Sleep
Moguće je uključiti “uspavljivanje” fotoaparata posle određenog perioda neaktivnosti.
My mode setup
Detaljna podešavanja “my mode” modova.
File name
Imena fajlova se ne resetuju ni posle ubacivanja druge xD kartice (auto), ali je to moguće promeniti opcijom “reset”.
Pixel mapping
Mogćnost koju imaju Olympus fotoaparati da kamera proveri i podesi CCD i procese u kameri. Olympus predlaže da se jednom godišnje vrši ova provera.
Monitor/viewfinder brightness adjustment
Podešavanje svetlosti LCD ekrana na zadnjoj strani kamere i EVF tražila.
Date and time
Podešavanje datuma i vremena.
Measurement units
Biranje između metra ili stope, kao jedinica prilikom koripšćenja ručnog fokusa.
Video out
Na ovom mestu treba da bude izabran onaj TV standard, kao i na uređaju na koji se kamera povezuje putem A/V kabla.
Short cut
Prilikom pritiska na OK taster (ulaska u meni), moguće je tasterima levo, gore i dole izabrati jednu od prečica. Na ovom mestu u podešavanjima je moguće promeniti te prečice i izabrati neke druge.
Custom button
Podešavanje promenljivog tastera (o kojem je iznad pričano).
Beep
Podešavanje ili isključivanje zvukova tokom korišćenja kamere.
Shutter sound
Podešavanje ili isključivanje tona koji će imitirati zvuk zatvarača.
Podešavanja i opcije tokom pregleda fotografija
Play meni
Printing
Štampanje fotografija.
Histogram
Uključivanje ili isključivanje preview histograma.
Sound record
Takođe je moguće snimiti zvučne poruke (u trajanju od 4 sekunde) uz fotografije koje su već snimljene.
Edit meni
Resizing
Smanjivanje fotografija.
Trimming
Isecanje fotografija.
Softver
Na glavnom CD-u u pakovanju ovog Olympus-a se nalazi, dobro poznati, Camedia Master softver u verziji 4.2 SE. U pitanju je jedan standardan softver, solidnih mogućnosti, koji prati digitalne fotoaparate. Uz pomoć ovog programa moguće je “transportovati” slike sa kamere ili sa nekih drugih medija, pregledati ih i korigovati, štampati, spajati panorame ili praviti pozadine. Deo koji je posvećen, tako reći, pripremi za štampu je možda i najbolji deo ovog softvera. Nema sumnje da će razne asistencije prilikom štampanja uštedeti dosta vremena i uzalud potrošenih listova papira, pogotovo ukoliko niste vešti sa nekim drugim, daleko naprednijim softverima. Deo koji se odnosi na pregled i korigovanje fotografija na prvi pogled deluje osnovno. Ipak, posle određenog vremena shvatite da će vam opcije koje se tu nude, omogućiti gotovo sve operacije koje želite da primenite na fotografijama. Ovo je upravo razlog zbog kojeg će se Camedia Master svideti, ne samo početnicima, već i naprednijim korisnicima koji jednostavno, lagano i brzo žele da izvše neke osnovne i malo naprednije korekcije na fotografijama.
Ulead VideoStudio 7 SE Basic je program koji se isporučuje samo uz C770 model. Za to postoji i odgovarajući razlog, a to su velike potencijalne mogućnosti C770 fotoaparata za snimanje videa. C770 snima video visoke rezolucije (svakako visoke za jedan fotoaparat, 640×480@30fps), u mpeg4 kompresiji, pa nema sumnje da su ove cifre možda i jedne od najboljih na tržištu kada se pogleda odnos kvalitet-veličina. Samim tim, ni ne čudi potez da se uz ovaj aparat ponudi jedan softver za obradu videa, sasvim solidnih mogućnosti. VideoStudio 7 se u stvari suštinski ne razlikuje ni od jednog drugog softvera za obradu video snimka, ali je dobro poznato da ovakvi programi jednostavno ne mogu da budu “prosti”, već i oni najosnovniji moraju da imaju veliki broj mogućnosti. VideoStudio 7 je sve ono što će vam biti potrebno za sređivanje vaših amaterskih snimaka, pa i više od toga.
Opšti utisak
Utisak koji Olympus C770 ostavlja posle određenog perioda korišćenja, svakako je pozitivniji u odnosu na prvi susret sa ovim najluksuznijim Olympus-ovim ultrazum digitalnim fotoaparatom. U početku je C770 delovao kao aparat sa mnogo potencijala, koji je malo trapavo napravljen. Međutim, vremenom se pokazalo da je u pitanju u stvari sjajan aparat, za koji je ipak potreban jedan period za privikavanje, što ne bi moglo da se okarakteriše kao propust, jer se radi o dosta ozbiljnom fotoaparatu. Dimenzije (pa i crna boja, ovog primerka sa testa) su prvi, ali i dosta snažni utisci koje ostavlja C770. I ako se do sada govorilo da je ultrazum aparate nemoguće smestiti u džep ili slično, to bi se možda moglo promeniti sa novom serijom Olympus ultrazum aparata. Istina, ovaj aparat nećete moći da stavite u farmerke ili košulju, ali će se lepo smestiti u nekom malo većem džepu od jakne ili prsluka. Na promotivnom CD-u sa Cebita, Olympus simpatično naglašava male (za jedan ultrazum aparat) dimenzije:
Same performanse C770-ice ne bi mogle da se okarakterišu kao preterano reprezentativne, što bi moglo da se pripiše izuzetno kompleksnoj konstrukciji.
operacija
Olympus C770
uključivanje aparata u mod za fotografisanje
4.8
uključivanje aparata u mod za pregled
4.1
iključivanje aparaza iz moda za fotografisanje
2.7
isključivanje aparata iz moda za pregled
0.1
prelazak iz moda za fotografisanje na pregled
3.6
prelazak iz pregleda materijala na mod za fotografisanje
3.2
zumiranje (iz wide u tele)
2.3
od isključenog aparata do uslikane fotografije
6
snimanje “slika za slikom”
~ 1.5
Treba imati na umu da određeni rezultati mogu varirati od rezolucije i kompresije u kojoj se fotografiše. Slika za slikom je takođe relativna situacija i tu rezultati dosta zavise od brzine zatvarača i kompleksnosti svetla i scene koja se fokusira (vremena fokusiranja) – potrebno je i isključiti “rec view” radi mnogo boljih performansi.
Kad smo već kod vremena fokusiranja, potrebno je dosta korišćenja kako bi se tačno definisalo i rečima opisalo kako i koliko brzo u stvari C770 fokusira. Opšti utisak na kraju bi se svakako mogao okarakterisati kao pozitivan. Po danu i u uslovima sa dosta svetla (ukoliko u pitanju nije neka teška scena za fokusiranje), na “wide” položaju objektiva i uz pomoć koliko toliko mirne ruke fokusiranje, će biti zaista brzo, sigurno ispod pola sekunde, što je skoro neosetno. Međutim u ovakvim idealnim uslovima, mnogi su aparati odlični i izoštravaju veoma brzo, ali se stiče utisak da je C770 opet za nijansu agilniji. Situacija se po prirodi menja u situacijama sa manje svetla i postaje dosta komlikovanija. Jasno je da postoji određena granica količine svetla, ispod koje C770 jednostavno ne može da fokusira. Ipak, ne može se reći da se C770 teško snalazi u situacijama sa manje svetla, ali je očigledno da bi neka AF lampa dobro došla ovom Olympus-u. Do određene granice, C770 manje-više opet dosta brzo, a ispod te granice jednsotavno ne može i to je priroda AF sistema. Možda bi upravo ispod te granice neka bolja AF lampa promenila situaciju, ali treba shvatiti da su to ipak ekstremne situacije i da je nažalsot za profi fokusiranje potrebno imati i profi fotoaparat.
I dok su AF mogućnosti na solidnom nivou, lag okidača se ne bi mogao okarakterisati kao reprezentativan. Naravno, pri velikim brzinama zatvarača, lag se neće osećati, ali će ipak biti osetan pri brzinama koje C770 koristi prilikom fotografisanja sa blicom(1/30s).
Ono na šta bi još trebalo skrenuti pažnju su malo konfuzni meniji. U stvari, ne toliko konfuzni, koliko ponekad čudi što su neke opcije previše zavučene. Opet, delimična prilagodljivost menija i jedan promenljivi taster će otprilike biti dovoljni uslovi da se meni, koliko-toliko prilagodi svakom pojedincu i da određene opcije budu dosta pristupačnije. Sa druge strane, preglednost i jednostavnost kretanja kroz menije je na visokom nivou.
O baterijama smo već pričali i jasno je da specijalna LI-10B baterija ne može da konkuriše nekim punjivim AA baterijama velikog kapaciteta. Isto smo tako i rekli da je gotovo sigurno bilo neophodno staviti ovakvu bateriju, usled smanjivanja dimenzija celog fotoaparata. Opet, kako se ova baterija dobija uz aparat, a punjive AA baterije u najvećem broju slučajeva kupuju zasebno, jasno je da je za tu razliku moguće kupiti još jednu LI-10B bateriju i tako se približiti vremenu trajanja koje imaju neke punjive AA baterije.
Još jednom je potrebno naglasiti da je C770 malo konfuzan u početku i da ovaj fotoaparat osvaja tek na “drugi pogled”, ali i da je bilo neozbiljno sumnjati u Olympus, koji je napravio do sada najveći broj ultrazum aparata i koji svakako zna kako se to radi.
Video mogućnosti
Po ko zna koji put ćemo skrenuti pažnju na ljutu borbu koju proizvođači vode međusobno, što se tiče video mogućnosti na digitalnim fotoaparatima. Tako reći stariji ljudi, iskusniji (što profesionalci, što amateri) fotografi, koji su sa fotografijom počeli mnogo pre digitalnog fotoaparata ili prvo PC-a, jednostavno ne mogu da shvate zašto je nekome jedna od najbitnijih stavki na fotoaparatu snimanje video sekvenci. Razlog se pre svega krije u tome što su digitalni fotoaparati ipak jednostavniji za upotrebu (pa i oni ozbiljniji i profesionalniji), što za sobom nosi širok krug korisnika koji imaju najrazličitije (i one osvnovne i najnaprednije) digitalne fotoaparate. Među njima je svakako veliki broj ljudi opsednutih mutimedijom, veliki broj mladih ljudi koji je znaju da cene, uslovno rečeno svaku “glupost” na fotoaparatu. Naravno, video snimci na digitalnim fotoaparatima odavno nisu “glupost”, a stiče se utisak da je ova godina sa sobom donela i digitalne fotoaparate koji imaju i veoma koristan mod za snimanje video klipova.
Puno smo pričali o video mogućnostima Canon-a S1 IS u prošlom testu. I pored do sada, na digitalcima neviđenog kvaliteta video snimaka, jasno je bilo da je skladištenje tog odličnog snimka veliki problem. Stare kompresije jednostavno nisu mogle da “izdrže” 640×480 rezoluciju sa po 30 slika u sekundi, pa su se veličine snimaka otele kontroli. Da li je Olympus gledao, uslovno rečeno greške drugih ili je ideju o kompresiji imao još ranije nije poznato, ali je očigledno da je izabrao možda najbolji odnos kvaliteta snimka i veličine tog snimka. Rezolucija 640×480 se ne može okarakterisati kao potrebna, jer bi odlično poslužila i neka niža rezolucija, ali je očigledno da je u pitanju neka praksa i standard, i naravno dobar marketinški potez. 30 slika (frejmova) po sekundi (fps) je mnogo bitnija stavka što se video mogućnosti tiče i to je definitivno pravi potez.
Olympus C770 video klipove snima direktno u mpeg4 format – jako slično divx formatu. Mpeg4 kompresija zna da bude jako oštra i komplikovana, pogotovo ukoliko se radi direktno, odnosno u realnom vremenu (što je neophodno). Kvalitet snimka naravno neće biti blizu onog viđenog na Canon S1, ali je to jednostavno bilo nužno. To je bilo neophodno jer je Olympus očigledno želeo da ponudi i mnogo više vremena za skladištenje tog snimka. Nekom prostom računicom, dolazi se do zaključka da po jedinici vremena Canon S1 IS zauzima 7-8x više prostora na memorijskoj kartici od C770 Olympus-a, što je možda i ključna činjenica zbog koje je C770 u prednosti. Na karticu od 128mb, koju smo dobili uz aparat, staje preko 7 minuta i 40 sekundi videa, a podrazumeva se da je moguće neprekidno snimati video dok se xD kartica ne napuni. Jasno je takođe da su xD kartice koje koristi C770 skuplje od CF kartica koje koristi Canon S1 IS, ali i pored toga C770 se ističe kao bolje rešenje za skladištenje snimljenog videa. Treba dodati da je snimanje videa u mpeg4 kompresiji moguće samo u najvišoj rezoluciji.
Opet, ako se može zaboraviti na problem sa skladištenjem prostora, definitivno se može reći da je Canon maestralno završio posao po svim ostalim osnovama za dobar video snimak. Ovde se pre svega misli na USM sistem za kretanje sočiva koji je omogućio promenu žižne daljine (zumiranje) i izoštravanje, tokom snimanja video klipova sa tonom. Ukoliko na C770 uključite snimanje tona uz video sekvence, zumiranje će biti onemogućeno, a fokus zaključan na onu razdaljinu na početku snimanja. Ovo je jako loše, jer praktično poništava većinu sjajnih osobina video moda na C770 modelu. Za ovakav potez se odlučuje velika većina proizvođača, kako se buka od kretanja sočiva unutar objektiva ne bi čula na video snimku. Srećom, Olympus-u se setio jedne sjajne stvari, koja će omogućiti video modu na ovom fotoaparatu dobijanje najviših ocena, a to je priključak za spoljni mikrofon. Pitate se “zašto je ovo ovako bitno”? Veoma je bitno, jer priključivanjem i nekog najprostijeg mikrofona od 5€ moguće je koristiti optički zum tokom snimanja video sekvenci sa tonom, a isto tako je sjajno što fokus više neće biti zaključan, već promenljiv.
Za kraj, evo jednog video snimka, koji će biti sjajan reprezent (ignorišite 2 ljubičaste štrafte, koje su nastale usled sunca). Ovaj kratak video je snimljen na beogradskoj stazi Ušće, na mestu kod splavova, gde je jedan od pravaca na kome automobili praktično proleću pored vas.
Fotografije
Sve fotografije su snimljene u rezoluciji 2288×1712 (4mpx) sa SHQ kompresijom, ISO64, osim ukoliko drugačije nije naglašeno.
Kvalitet fotografija koje pruža C770 je zaista na vrhunskom nivou. Količina detalja i rezolucija možda nisu najbolji među aparatima od 4 megapiksela, ali su defitnitivno u samom vrhu. Fotografije su veoma oštre i jasne, tako reći, bez kompromisa. Naravno, zna se da veće oštrenje (koje očigledno C770 primenjuje) podrazumeva povećan nivo šuma, što je praktično uzročno-posledična reakcija. Taj nivo šuma nikako nije strašan i ne treba ga pogrešno shvatiti, pogovoto ukoliko se fotografije ne štampaju na dimenzijama postera. Ova konstatacija o nivou šuma je možda i preterana, jer smo pre C770 imali 4 Canon fotoaparata koji daju slike koje su daleko mekše, pa samim tim i sa manjim nivoom šuma. Ukoliko vam se ne dopada način i nivo oštrenja koju primenjuje Olympus automatski na svojim slikama, u opcijama je dovoljno moguće smanjiti oštrinu, pa samim tim dobiti daleko mekše slike koje su nešto zahvalnije za oštrenje (u photoshopu ili nekom drugom programu). Što se ISO osetljivosti tiče, može se reći da C770 pruža fine mogućnosti, pogotovo ako se setimo da je ovo ultrazum aparat, koji (mora da) ima manji CCD. Količina šuma na ISO400 i nije baš mala, ali iznenađuje činjenica da fotografije nisu previše uništene (u smislu da fotografija više ne liči na sebe), pa su neke osvnovne korekcije u programima za eliminaciju šuma uglavnom dovoljne radi postizanja finih rezultata za neke štampe manjih ili srednjih dimenzija. Automatski balans belog se takođe pokazao kao vrlo dobar, s tim što je ponekad znao da se zbuni kada se na dobrom delu kadra nalazila crvena boja ili nijanse crvene boje. Kad pričamo već o crvenoj boji, stiče se utisak da je na nekim fotografijama crvena boja ponekad previše vukla na narandžasto (veoma mali broj slučajeva), što se može brzo korigovati. To je možda i zbog toga što se, upoređujući ove fotografije sa prethodno testiranim aparatima, stiče utisak da su boje malo isprane što bi ipak bila pogrešna konstatacija, jer su uglavnom boje sa prethodno testiranih fotoaparata bile prenaglašene. Zaključak
Ovo je najekskluzivniji ultrazum fotoaparat koji se može naći kod Olympus-a i svakako jedan od najeksluzivnijih ultrazum fotoaparata inače, te je neophodno birati reči prilikom ovog zaključka. Teško je a ne pomisliti da je Olympus ovaj model napravio previše siguran u sebe. I dok je na staru slavu komotno mogao da C750 modelu samo promeni ime i plasira ga na tržište, to se ipak nije dogodilo. C770 je definitivno nešto novo, što sa razlogom nosi epitet “naslednik”. Treba li podsećati da je ovo fotoaparat sa 4 megapiksela, 10x optičkim zumom, velikim brojem ručnih podešavanja, koji (najbitnije) nudi fotografije odličnog kvaliteta? To je istina bio i C750, ali je evidentno da je kod 770 modela to još, zavisno od mere koliko je bilo moguće, poboljšano. Bitne novine se takođe odnose i na spoljašnost, odnosno dimenzije. C770 je osetno manji nego prethodnik i trenutno najmanji digitalni fotoaparat sa ~10x optičkim zumom i kao što je rečeno, već deluje da se dimenzijski približio nekim malo gabaritnijim modelima sa standardnim 3x optičkim zumom.
Najveća novina se ipak odnosi na video mogućnosti ovog fotoaparata. Olympus je dugo imao, slobodno se može reći, jedan od najlošijih video modova na većini svojih fotoaparata. To se možda moglo i objasniti ozbiljnošću jedne kompanije na čijem ulazu piše “Olympus” (te su i video poduhvati, nekih drugih kompanija, samom Olympus-u verovatno bili neozbiljni). Ipak, vremena su se promenila i dobar video mod (pogotovo od jednog fotoaparata koji nikako ne spada u “low cost” klasu) je ono što kupci jasno traže, bilo od velikana poput Canon-a, Nikon-a ili Olympus-a ili nekog novog na polju fotoaparata, poput HP-a. Olympus je bio više nego agilan i početkom godine najavio prvi fotoaparat koji će veliku rezoluciju videa (640×480@30fps) snimati u mpeg4 kompresiji, kao da je osetio da će skladištenje prostora biti veliki problem. Mpeg4 kompresija je sama po prirodi jako agresivna i zna podosta da degradira kvalitetan video snimak (ako se poredi sa nekom blažom kompresijom, koja zauzima nekoliko puta više memorije). Ipak, to je ono na šta su kupci spremni, jer im svakako ne pada na pamet da kupuju par GB kartica, kako bi snimili 10-ak minuta videa. 640 rezolucija je sama po sebi dovoljna i za gledanje na monitorima, a ukoliko se C770 poveže putem AV kabla na televizor, jasno je da će rezultati biti još bolji (odnosno prijatniji za gledanje).
Ne smemo zaboraviti ni na kvalitete samih fotografija (setimo se, ovo je fotoaparat), koje su na C770 odlične. Pogotovo će se svideti onima koji vole oštrije fotografije, jer upravo kako na većini, tako i na ovom modelu Olympus-a “vuku” na oštrinu. Olympus uglavnom ne spada u one koji vole da sređuju boje unutar same kamere, te je okrenut tome da što realnije prikaže boje, što je uostalom slučaj i sa C770 modelom. Performanse aparata bi se mogle okarakterisati kao promenljive, ali i robusne, uzimajući u obzir celokupnu komplikovanu konstrukciju samog aparata.
Ono što je možda zaštitni zanak ovog Olympus-a je da osvaja tek “na drugi pogled”. Početne impresije se nikako ne mogu porediti sa impresijama posle korišćenja aparata 2-3 nedelje, u korist naravno ovih drugih. Te neke sitne bubice moraju se shvatiti i mogu tolerisati, jer je to i onako određeni trejdmark Olympus-a, koga definitivno ne treba učiti kako se to pravi dobar fotoaparat. Suštinski, ovaj fotoaparat je upravo to, pravi fotoaparat, bez kompromisa.
Za kraj imamo 4 megapiksela, male dimenzije, mnoštvo manuelnih kontrola, eksluzivan video mod, kvalitet iznad svega… Nema potrebe bilo kome predlagati ovaj fotoaparat, on je jednostavno sam sebi najbolja reklama.
Digitalnu kameru za potrebe testa ustupio “Olympus”
