Benchmark Redakcija
Sećate li se prvih digitalnih fotoaparata? Onih kutijastih sprava koje su sporo beležile fotografije sumnjivog kvaliteta na skupocene memorije. Verovatno ne, jer su prve struje koje su nosile digitalne fotoaparate sa sobom, uglavnom zaobišle naše okruženje (iz očiglednih razloga), a slobodno možemo reći da i nismo mnogo izgubili. Digitalni fotoaparati su kod nas postali normalna, ali skupa pojava tek kada je njihov kvalitet bio dovoljno dobar da prosečan amater ne zažali što je zaboravio u koju je fijoku odložio svog ljubimca “na film”. Mesec po mesec, godinu po godinu, uvek je nešto dodavano i poboljšavano na digitalnim fotoaparatima – sve po malo, ali opet dovoljno da ni ne primetimo da smo došlji u situaciju da danas i ne mislimo hoće li nam opet film zatrebati. Na leto ove godine će već biti godinu dana kako je na našem tržištu moguće za ispod 200€ kupiti digitalni aparat sa potrebnom opremom (kartica, baterije), a koji pritom neće služiti za uništavanje, već beleženje uspomena. Pogledajmo realnosti u oči – bez obzira što se ovaj sajt bavi digitalnim tehnologijama i što su nam digitalni fotoaparati draži, kao i to da nas aparati koji gutaju film ne interesuju, ne može se reći da bi bili pristrasni kada bi rekli da možemo polako da zaboravimo film. Ukoliko redovno koristite fotoaparat, ukoliko vam aparat treba, dakle ukoliko niste od onih koji fotoaparat imaju čisto reda radi, 200€ je cifra koju svako može da izdvoji, ma koliko situacija u društvu bila nestabilna što se finansija tiče. Povrh svega digitalni fotoaparati su manje “alavi” nego klasični, jer se memorija kupuje jednom, za razliku od filma koji je potrošna roba. Isto tako, fotografije možete i ne morate da štampate, a kada dođe vreme za štampu, rade se samo one slike koje vam se dopadaju i koje su uspele. Što se više koristi digitalni fotoaparat, pre će se isplatiti.
Poslednja godina prve polovine 21. veka se uveliko zahuhtala i mnogi će se pitati “a šta sa nekim boljim aparatima”, “da li je moguće da su digitalci samo idiote zamenili”. Ne, naravno – to je upravo poenta cele priče. Zrelost materije je ono o čemu ne treba diskutovati, da može bolje – svakako može i biće, ali digitalni fotoaparati danas praktično pokrivaju sve komercijalne oblasti, pa tako nije čudno ako neko potroši 6, 7 ili 8 stotina evra na fotoaparat koji mu treba za određeni posao ili jednostavno zato što ceni kvalitet. Štaviše, sasvim je normalno da vidite grupu turista, fotografskih amatera, kako oko vrata pojedinačno imaju opremu koja prebacuje 1000 evra, ali ćemo te priče ostaviti za neka bolja vremena. Neko bi se pitao: “ko je lud da kupi tako skup aparat”, a odgovor bi otprilike izgledao da to nije nikakva ludost, već realnost. Ako neko mora jedan ili jedan i po mesec da radi da bi kupio aparat od 300€, to nažalost ne znači da su ti aparati svemoćni i savršeni, daleko od toga. Uobičajan amaterski aparat košta 200€, dok profesionalan aparat košta gotovo 20 puta od te cene (a oprema verovatno još toliko), prvi služe za beleženje momenata, a drugi kao osnovno sredstvo za rad. Međutim, šta sa onima korisnicima koji su na pola puta. Veoma naprednim amaterima ili ljudima kojima žele besprekoran porodični aparat, a koji ponekad služi i da se završi neki bitan posao, a šta sa profesionalcima kada nisu na radnom mestu ili recimo ozbiljnim web sajtovima kojima zaista ne treba oprema od 10k evra za fotografije od jednog megapiksela “u vr' glave”.
Ideja (pravih) “prosumer” fotoaparata je nastala naravno dosta pre prvih takvih aparata, ali ako bi sad želeli i o tome da pričamo, te mešanju amaterskih dSLR aparata u tu priču, izgubili bi se u gomili teza i verovatno nikada ne bi došli do početka testa :). Prosumer fotoaparati su aparati koji liče na profi aparate, ali koji u osnovi nemaju dodirnih tačaka sa profesionalnim SLR aparatima – makar ne dele bitne hardverske osobine. Međutim, prosumer digitalci su nešto najbolje što “obični” aparati mogu da ponude, oni su “wanna be” pro SLR aparati, ali to nikada neće biti. Iznad svega to su aparati, koji ako se nađu u pravim rukama, mogu za uložene novce mnogo da pruže, te nisu ostali neprimećeni ni kod surovih profesionalaca posle kojih i mnogo hiljada evra skupa foto oprema zna da izgleda kao da je par ratova prošla. Najbitnija osobina prosumer aparata je da oni ipak baš nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Amateri će se razmišljati o “upgrade”-u na neki aparat te klase, profesionalci će razmišljati o tome kako na odmor umesto kofera opreme konačno mogu da nose jednu torbicu, dok oni “između” već uvekoliko poseduju ovakve fotoaparate. Pređimo konačno na Sony F828, svojevremeno prvi 8mpx prosumer koji se pojavio (sada već ne tako skoro), koji se jasno razlikuje od konkurencije, što čini se, predstavlja njegovu najbolju osobinu.
Sony Cybershot F828
Sony je oduvek pravio ekskluzivne i skupe fotoaparate, ali nema sumnje da do F828 nije naprvio bolji aparat, bez obzira što je i bilo skupljih (u vreme kada su digitalni aparati bili egzotika). F828 se pojavio krajem 2003. godine, ali Benchmark ne bi mogao da podeli nečije mišljenje da je ovo bajat test i da će malo kome biti koristan. F828 možda nije vruć proizvod, ali pravi kvalitet nema rok trajanja. Ovaj Sony danas, ali sigurni smo i za godinu dana, može biti određenoj ciljnoj grupi interesantna kupovina, jer ovaj aparat svoj posao radi brzo i kvalitetno, što je na kraju i najbitnije. F828 je naslednik serije aparata koji su oblika ćiriličnog slova “G”, a koju čine F505, F707 i F717. Naravno, nije nestandardan oblik ovih aparata njihova najbitnija osobina, već činjenica da su imali svetle objektive velikog raspona, kao i to da su neverovatno dobro ležali u ruci i da su pre svega bili prijatni za korišćenje. Sony F828 je isto to, samo još dosta bolje. Ovaj aparat je prvi od prosumer aparata sa senzorom od 8mpx koji se pojavio u ponudi. Štaviše, F828 se par meseci pojavio pre Canon-a Pro1, Minolte A2, Olympus-a 8080 i Nikona 8700 (promašaj zvani Fuji S20 ćemo ovaj put zaobići). Razlog toga bi mogla da bude činjenica da upravo Sony proizvodi 2/3″ senzora za sve nabrojane aparate (ne računajući Fuji). Sony F828 je doneo objektiv kakav se samo poželeti može, visoku rezoluciju, mehaničke prstene za zum i fokus, te neopisivo dobro ležanje u ruci, kao i još par Sony-jevih specijaliteta, koji su itekako ukusni. Ipak, specifikacije i teorija su jedno, a praktična upotreba drugo. Ne treba sumnjati da je ovo dobar aparat, ali se postavlja pitanje koliko je zaista dobar?
Specifikacije
foto kamera
Sony Cybershot DSC-F828
megapiksela
8.0
rezolucije
3264 x 2448, 3264 x 2176 (3:2), 2592 x 1944, 2048 x 1536, 1280 x 960, 640 x 480
raw
da
kompresija
Fine, Standard
veličina senzora
2/3″
tip senzora
Super HAD™ CCD, 4 Color Red/Green/Blue + Emerald (RGB+E)
objektiv
7.1 – 51mm
objektiv – ekvivalentno 35mm
28 – 200mm
najveći otvor blende
f/2.0(w) – f/2.8(t)
optički zum
7.1x
digitalni zum
2x
autofokus
AF u 5 tačaka, mogućnost ručnog izbora tačke
af lampa
da, laser
raspon fokusa
50cm – beskonačno
makro
2cm
kompenzacije ekspozicije
+/- 2 EV u koracima od 1/3
iso osetljivost
Auto, 64, 100, 200, 400, 800
shutter speed (brzina zatvarača)
30–1/2000s
white balance (balans belog)
Auto, Daylight, Cloudy, Fluorescent, Incandescent, Flash, One-Push Manual
modovi blica
Auto, On, Off, Slow Synchro, Red-Eye
domet blica
0.5m – 4.5m
aperature priority (prioritet blende)
da
shutter priority (prioritet zatvarača)
da
scene
Twilight, Twilight Portrait, Landscape, Portrait
podešavanje kontrasta/oštrenja/zasićenosti boja
da
video klipovi (sa tonom)
640×480@30fps, 640×[email protected], 160 x 112@8fps
self timer (samookidač)
10s
tip memorije
CF I, CF II, Memory Stick, Memory Stick PRO
količina memorije uz aparat
–
tražilo
EVF 0.44″, 235.000 tačaka
LCD
1.8″, 134.000 tačaka
live histogram
da
playback histogram
da
orjentacioni senzor
da
konekcija sa računarom
USB 2.0 High Speed
baterija
InfoLithium® NP-FM50 1180mAH
trajanje baterija
?
težina
955g
dimenzije
134.4 x 91.1 x 156.7mm
ekstra
NightShot, NightFraming, mehanički zum i fokus prsten
Dodatna oprema
MSA-32A, MSA-64A, MSA-128A
Memory Stick kartice 32, 64, 128MB
MSX-256, MSX-512, MSX-1G
Memory Stick PRO kartice 256, 512, 1024MB
MSA-128S2
128 MB x 2-in-1 Memory Stick
MSH-M64A, MSH-M128A
Memory Stick Duo kartice 64, 128MB
MSX-M256A, MSX-M512A
Memory Stick PRO Duo 256, 512MB
MSAC-MCF1N
Memory Stick Duo > CF adapter
MSAC-US30
Memory Stick PRO USB čitač
MSAC-US70
USB miš sa Memory Stick čitačem
HVL-F32X
TTL blic
LCS-FHA
Torba za F828 i F717
NP-FM50
Baterija
BC-TRM
Putni punjač
HVL-IRM
Infracrveni emiter
VCT-D680RM
Stativ sa kontrolama kamere
Pakovanje
– Sony DSC-F828 digitalni fotoaparat
– Punjač + NP-FM50 baterija
– USB kabl
– A/V kabl
– Traka za nošenje oko ramena
– CD rom sa drajverima i softverom
– Puno štampano upustvo
Ne, nismo zaboravili da spomenemo koja se memorijska kartica dobija uz ovaj aparat, jer se uz ovaj aparat ne dobija ni jedna. Kao što se iz specifikacija može videti, aparat koristi i MS i CF kartice, a recimo da bi bilo koja količina memorije koja se isporučuje uz aparate bila mala za aparat sa 8mpx i RAW opcijom. Veća kartica = veća cena aparata. Međutim, čini se da je Sony ipak iz običajnih, a ne iz finansijskih razloga odlučio da u kutiju sa ovim aparatom ne stavi karticu, jer je potpuno normalno da se uz profesionalne i polu-profesionalne aparate ne dobija memorija, a sada je to slučaj i sa naprednim amaterskim aparatima. Izbor tipa i kapaciteta kartice je ostavljen svakom kupcu pojedinačno.
Spoljašnjost
Sony F828 je fizički ubedljivo najbolji aparat koji smo do sada testirali. To istina nije bilo mnogo teško postići, jer je F828 upravo i najskuplji aparat koji smo prikazali na Benchmark sajtu. Međutim, F828 nije samo fizički kvalietan zato što je skup (skup u odnosu na običan amaterski aparat), već pre svega zato što Sony nije želeo praktično nikakve kompromise. Aparat je shodno klasi potpuno crn, mešavine metalnih i plastičnih materijala koji su reljefni i visokog kvaliteta, dok je aparat obložen gumom na svim mestima gde bi bilo loše da ruka sklizne. Ležanje u ruci, komande i slično su za čistu desetku, ali o tome nešto kasnije.
Objektiv
Objektiv je svetla tačka ovog fotoaparata i verovatno njegova najbolja osobina. Takođe, objektivi i na ostalim prosumer aparatima (već nabrojanim Pro1, A2, 8080, 8700) su glavni razlog zašto i okoreli profesionalci nalaze interesa u ovim aparatima. Čipovi manjih dimenzija od filma su omogućili pravljenje veoma svetlih objektiva, dobrog raspona, čije dimenzije ostaju u granicama normale (za jedan amaterski aparat). Pored toga što je senzor F828-ice manji od 35mm filma, on je manji i od svih dSLR aparata, što bi u prevodu značilo da je moguće na ovom aparatu napraviti objektiv sjajnih osobina, koji je mnogo manji od ekvivalentnog objektiva za SLR aparate. Štaviše, da bi se pokrile cifre ovog objektiva, verovatno su potrebna dva vrlo dobra objektiva za SLR, a nema potrebe spominjati da je duži SLR objektiv (od ta dva) ne par puta veći od objektiva na F828, nego par puta veći od celog ovog Sony-ja. Cifre ovog objektiva su zaista za respekt, 28-200mm f2.0/2.8 i može se reći da ovaj objektiv ima sve, osim što će možda nekome biti kratko 200mm, ali takvim korisnicima jedino možemo da preporučimo ultrazum fotoaparate. U svakom slučaju, bolje je što ovaj objektiv “kreće” od 28mm, što je čini nam se ipak praktičnije nego veća dužina objektiva.
Blic, hot shoe
Blic se nalazi skoro na sredini aparata po dužini i “pop-up” je stila, odnosno blic “iskače” kada je to potrebno (ali se ne vraća na svoje mesto automatski). Položaj blica u odnosu na objektiv bi se mogao okarakterisati kao dobar za izbegavanje crvenih očiju, ali nema sumnje da bi bilo bolje da je blic još viši. Domet je 0.5-4.5 metara i postoji “slow sync” mogućnost (mnogo puta objašnjena u našim testovima), a blic takođe služi i za redukciju crvenih očiju. Iza blica se nalazi hot shoe, odnosno mesto za priključivanje eksternih bliceva, što je očekivano za fotoaparat ove klase.
AF laser
Ovo je stvar koju će svako poželeti na svom aparatu. Na ovoj sličici iznad, levo i desno od Sony logoa vide se dve tačke. Leva predstavlja otvor iz kojeg 828 baca laser u trenutcima kada ne uspeva da fokusira sa raspoloživim svetlom. Ne možemo reći da je ovo najbolji način za uspešno fokusiranje, jer sigurno da dSLR aparati sa dodatnim blicevima ipak mnogo bolje fokusiraju čak i od F828 (razlog za to se krije u superiornim senzorima za fokusiranje i blicevima koji koštaju kao i ceo ovaj Sony), ali se ovaj laser pokazao kao najbolji način za uspešno fokusiranje u mraku i situacijama sa malo svetla, na svim aparatima koji nisu SLR. Prednost lasera u odnosu na klasične crvene AF lampe je u tome što lampa jednostavno osvetljava sve ispred sebe, pa ako na objektima nema nekih sjajnih predela koji u tim slučajevima postati kontrastniji, vrlo je moguće da će AF sistem aparata i dalje biti zbunjen. Kada 828 uključi laser, on na objektima pravi jasnu i oštru crvenu mrežu, koja je za AF sistem ovog aparata dovoljno kontrastna da bi fokusiranje bilo uspešno, čak i u apsolutnom mraku. Ovo nije mrtvo slovo na papiru, već ono što se jasno pokazalo tokom perioda testiranja ovog aparata – promašenih fokusa ima, to ne pretstavlja smak sveta (to se dešava svakom aparatu, pa i onom najboljem), ali su oni izuzetno retki i pojavljuju se u zaista teškim svetlosnim uslovima. Pored toga što F828 dosta brzo fokusira u standardnim situacijama. Jasno je će se ovaj proces prilikom korišćenja lasera produžiti gotovo na jednu sekundu ili više, jer se onda “taktika” fokusiranja menja, ali se generalno nema šta zameriti.
Zum i fokus prsten
Sony F828 poseduje mehaničku kontrolu nad objektivom, kao kod objektiva za SLR aparate. Ovakav način kontrole žižne daljine i fokusa objektiva je dosta brži i precizniji od elektronske kontrole putem tastera. Naravno, jasno je da je autofokus brži od određivanja fokusa putem prstena, ali će u određenim situacijama ručni fokus, upravo preko ovako dobrog prstena, biti nezamenljiv. Raspon cele žižne daljine je otprilike u jednoj četvrtini kruga (90 stepeni) i možemo reći da je to optimalan hod prstena. Od dva puta nabrojanih konkurentskih prosumer aparata, samo još Minolta A2 ima ovakav mehanički način kontrole objektiva i mislio da je ovo upravo jedna od bitnih prednosti Sony-ja.
Tasteri sa leve strane aparata
Pre svega treba napomenuti da se komande menjaju putem točkića koji se nalazi u visini desnog palca, a tasteri samo služe da se aktivira određena opcija, odnosno komanda (i potrebno ih je taster držati sve vreme dok se palcem okreće točkić).
Poluga za podizanje blica. Blic će se inače sam podići automatski kada je to potrebno (i ukoliko je uključen).
Način merenja scene.
Odabir modova blica.
Uključivanje “continous” (burst) načina snimanja i uključivanje “bracketing”-a.
Kontrola makro opcije.
Nighshot/Nightframing
Uključivanje ili isključivanje Nighshot/Nightframing opcija.
Focus
Poluga za odabir između ručnog i automatkog fokusiranja.
CF slot
Sa desne strane uređaja se nalazi slot CF(II) kartice. Slot je pokriven čvrstim vratancima, koja se otvaraju pritiskom na polugu sa zadnje strane aparata.
Navoj za stativ
Navoj za stativ na F828 je metalan i postavljen je u idealan položaj. Zaista, ovo nije otrcana fraza jer je ovaj skoro kilogram težak fotoaparat relativno stabilno stajao na džepnom Practica stativu koji nikako nije namenjen za takve poduhvate. Na bilo kojem drugom ozbiljnijem stativu F828 će se ponašati jednako dobro kao i pro aparati – ništa drugo nije ni bilo za očekivati. Kao što se na slici može videti F828 ima dva navoja za stativ, što u startu može da buni. Možemo pretpostaviti da razlog duplog navoja za stativ leži u tome što se na listi opreme ovog aparata nalaze i određeni stativi, odnosno stativ viđen kod Sony DV kamkodera, kod kojih je uobičajnija situacija sa dva navoja za stativ.
Baterija, MS slot
Sa donje strane aparata, posle otvaranja, takođe solidno čvrstih vratanaca, možemo naći FM50 bateriju kapaciteta 1180mAH. Što se tiče trajanja baterije, možemo reći da se ovaj aparat nalazi na vrhu što amaterskih aparata tiče. Zavisno od korišćenja blica, ali i zavisno od toga da li se koristi ekran ili EVF tražilo, gotovo je sigurno da ovaj aparat može da premaši cifre od 400-500 fotografija po jednom punjenju baterije. Naravno, broj drastično opada ukoliko se blic koristi kod svake ili mnogih fotografija.
Statusni LCD
dSLR aparati nemaju mogućnost pregleda onoga što će snimiti fotoaparat na ekranu, pa je tako potrebno gledati kroz tražilo (što je u slučaju ozbiljnog fotografisanja i lakše), dok se obično na statusnom mono LCD-u nalaze podaci o bitnim parametrima, odnosno podešavanjima. Ovaj LCD je jednostavno korisna stvar, a mnogima je čak i ostala navika sa klasičnih fotoaparata, pa tako nije čudo što se ovi ekrančići mogu naći na i na digitalnim fotoaparatima koni nisu SLR, a voleli bi smo da njihov broj bude još veći. Štaviše, izostavljanje ovog mono LCD-a sa Sony-ja F828 bi se mogao zavesti kao veliki minus, koji se ne bi dopao iskusnim korisnicima. Ipak Sony nije razočarao. Na slici ispod se može videti koje to informacije pruža ovaj maleni LCD – jako lepo.
1. Ispisivanje eventualnog problema (automatska dijagnoza) / brzina zatvarača / moguće vreme snimanja video klipova (minuti) / preostalo vreme trajanja baterije.
2. Status blica.
3. Status opcije za samookidanje.
4. Prikaz odabranog balansa belog.
5. Status baterije.
6. Indikator kompenzacije ekspozicije.
7. Vrednost otvora blende / moguće vreme za snimanje video klipova (sekunde).
8. “Burst” i “Bracket” indikatori.
9. Prikaz odabira načina merenja.
10. Preostali broj fotografija koje je moguće snimiti.
Tasteri sa gornje strane aparata
Kao i kod tastera sa leve strane, i ovde važi priča da tasteri služe samo da se aktivira menjanje opcije ili podešavanja, dok se menjanje konkretno odvija preko točkića koji se nalazi u vrhu palca.
WB
Odabir balansa belog.
Kompenzacije ekspozicije
Uključivanje pozadinskog osvetljenja statusnog mono LCD-a. Podrazumeva se da kod ovog tastera točkić nema nikakvu ulogu. Pozadinsko osvetljenje će se isključiti posle određenog vremena.
Točkić sa modovima
Točkić je sjajnog kvaliteta, čvrst, lagan za upotrebu i veoma precizan – po ko zna koji put ćemo reći, ništa drugo nismo ni očekivali.
Auto mod – Fokus, ekspozicija i balans belog su zaključani na auto, a kvalitet fotografija je podešen na “fine”, sve u cilju lakšeg fotografisanja.
P
P mod – odabir dužine ekspozicije i otvora blende su ostavljeni automaticji aparata, dok su se ostale opcije dostupne. Upravo su u P, S, A, M modovima sve opcije i podešavanja dostupne.
S
S mod (prioritet zatvarača) – korisnik sam bira dužinu ekspozicije (brzinu zatvarača – shutter speed), dok na osnovu toga AE sistem aparata određuje otvor blende (naravno, ne treba zaboraviti da na sve ima uticaja i ISO osetljivost). S je takođe mod u kome su sva podešavanja dostupna.
A
A mod (prioritet blende), je upravo suprotan do S moda. Korisnik bira potreban otvor blende, dok automatika aparata bira odgovarajuću brzinu zatvača. Kod ovog moda su sva podešavanja dostupna.
M
M mod – ručno se bira i otvor blende i brzina zatvarača (i ISO osetljivost na kraju krajeva), dok AE sistem aparata sugeriše ukoliko izabrani parametri ekspozicije otstupaju od idealnih (po mišljenju AE sistema aparata, na osnovu merenja scene).
SCN
SCN deo na točkiću rezervisan je za predefinisane scene. Kako je ovo ipak malo ozbiljniji aparat, jasno je da postoje samo četiri predefinisane scene. Istina, niko ovaj aparat ne bi etiketirao kao neozbiljan, ukoliko bi bilo više predefinisanih scena (pogotovo što aparat za to itekako ima tehničkih mogućnosti), ali je nepotrebno očekivati od ovakvog aparata da ima mnogo scena. Ponuđene scene su sumrak, sumrak-portret, portret i pejzaž.
SET UP
Kada se točkić postavi u ovaj položaj, pristupa se podešavanjima aparata. Nekome će smetati što za ulazak u setup nije određen neki taster, već je potrebno okretati točkić, ali se u ovom setup-u nalaze podešavanja koja se jednom ili nijednom ili vrlo retko menjaju, dok se opcije vezane za fotografisanje nalaze na drugom mestu.
Snimanje video klipova.
Pregled snimljenog materijala
Tražilo
Sony F828 poseduje elektronsko tražilo (EVF), tačnije, na mesto optičkog tražila je postavljen mali TFT ekran dijagonale 0.44″ koji ima oko 235.000 tačaka. Koncept EVF tražila je potpuno jasan, iako se ne može reći da su ovakva tražila superiorna u odnosu na optička, naprotiv. Međutim, kako napredne amaterske aparate na zapadu vole da zovu “SLR-like” (liči na SLR), jasan je trud da se optičko tražilo što više usavršava na amaterskim kamerama, kod kojih optičko tražilo ne gleda kroz objektiv (kao kod SLR aparata), već ima svoju posebnu optiku, koja je u uglavnom nedovoljno precizna. Možemo reći da je generalno odabir elektronskog tražila na ovoj klasi aparata dobar potez (bez obzira što se ovakva tražila slabo snalaze u situacijama sa malo svetla), a da je konkretno kvalitet tražila na F828-ici veoma dobar, ne i najbolji, ali takvog kvaliteta da se u svakom slučaju nema šta zameriti. Ispod tražila se nalazi točkić za korekciju dioptrije.
Ekran
Ekran na Sony-ju F828 je standardan TFT dijagonale 1.8″ sa oko 134.000 tačaka. Ovo svakako nije najveći TFT, najveće rezolucije, viđen na digitalnim fotoaparatima, ali je iznad svega veoma kvalitetan, što je u osnovi mnogo bitnije od njegove veličine. Prikaz je tečan i oštar, prijatnih i punih boja. Ono što je takođe veoma bitno jeste da ekran ima premaz protiv refleksija, koji će biti dosta koristan prilikom fotografisanja na otvorenom, pogotovo tokom sunčanih dana.
Tasteri sa zadnje strane aparata
Prekidač kojim se bira da li će se koristiti EVF ili veliki ekran.
Podešavanje prikaza količine informacija na ekranu (ili na tražilu, isto je, pošto je prikaz na oba ekrana identičan).
Kontrola opcije samookidača. Ovaj taster prilikom pregleda fotografija služi za prelazak na 3×3 index pregled.
Taster za digitalni zum prilikom fotografisanja i za uveličavanje prikaza fotografija tokom njihovog pregleda.
Quick review taster, odnosno taster koji prikazuje zadnju snimljenu fotografiju.
Slajder koji služi za biranje tipa memorije. Nažalost, na F828 se može koristiti ili jedan ili drugi tip memorije, nikakav vid paralelnog rada nije prisutan.
Poluga za otvaranje CF slota.
Opcije i podešavanja
Setup
Camera 1
AF Mode
Single/Monitoring/Continuos. Kod prve opcije, kamera fokusira tek kada se okidač pritisne do pola. Ukoliko je druga opcija uključena, aparat konstatno fokusira i tako skraćuje period potreban za tu operaciju. Ukoliko je izabran Continuos AF Mode, kamera nastavlja da fokusira čak i kada je okidač pritisnut do pola, što povećava šanse za uspešnost fotografije prilikom snimanja objekata u pokretu.
Digital Zoom
Precision/Smart zoom. Dva načina korišćenja digitalnog zuma, koji se u osnovi ne razlikuj previše. Kako usled visoke rezolucije i dugačkog objektiva apsolutno nema potrebe i rezona koristiti digitalni zum na ovom fotoaparatu, nećemo puno trošiti reči o ovim (beznačajnim) opcijama.
Date/Time
Opcija za štampanje datuma ili datuma i vremena na fotografijama (koja je po defaultu isključena).
Red Eye Reduction
Uključivanje ili isključivanje redukcije crvenih očiju (putem blica).
Hologram AF
Isključivanje AF holograma (lasera) ili podešavanja na “auto” (koristiće se samo kada je potrebno).
Auto Review
Ukoliko je ova opcija uključena, posle snimjene fotografija, ista će se na ekranu prikazati oko dve sekunde (za to vreme nije moguće dalje snimati).
Camera 2
Expanded Focus
Ukoliko je ova opcija podešana na ON, tokom ručnog fokusiranja, prikaz na ekranu će biti 2x uveličan.
Hot Shoe
Uključivanje ili isključivanje konektora za eksterni blic.
Pop-up Flash
Ovom opcijom se reguliše da li će blic sam iskakati kada je to potrebno ili je taj zahvat ostavljen korisniku.
CF Card Tool
Format
Formatiranje kartice.
Create REC. Folder
Pravljenje foldera na kartici.
Change REC. Folder
Odabir foldera u koji će kamera prosleđivati snimljene fotografije.
Setup 1
LCD Brightness
Odabir 3 nivoa osvetljenosti ekrana.
LCD Backlight
Odabir 2 nivo jačine pozadinskog osvetljenja ekrana.
EVF Backlight
Odabir 2 nivo jačine pozadinskog osvetljenja EVF tražila.
Beep
Shutter / Off / On. Prvo podešavanje znači da će se kamera oglasiti samo kada je pritisnut okidač. Druga opcija gasi sve tonove. Treća opcija pali “bipove” koje ispušta kamera, kao i lažni zvuk okidača (shutter sound – iz prve opcije).
Language
Odabir jezika.
Setup 2
File Number
Ovom opcijom se bira da li će naziv fajlova biti kontinuiran u svakom slučaju ili će kretati od 0000 kad god se promeni folder.
USB Connect
Podešavanje USB konekcije, zavisno od toga da li će aparat biti vezan sa računarom, štampačem itd.
Video Out
Odabir TV standarda.
Clock Set
Podešavanje datuma i vremena.
Fotografisanje
ISO
Iso osetljivost (osetljivost senzora) može biti podešena na auto ili na jednu od ponuđenih vrednosti 64, 100, 200, 400, 800.
Image size
8MP, 3:2, 5MP, 3MP, 1MP, VGA – odabir veličine fotografija.
P. Quality
Fine, standard – JPG kompresija.
Rec mode
RAW, TIFF, Voice, E-Mail, Normal. Prva opcija znači da će se uz snimljenu JPG sliku dodati ista u RAW formatu. Druga opcija predstavlja isto to, osim što se JPG-u dodaje TIFF. Treća opcija omogućava snimanje zvučnih poruka uz snimljenu fotografiju. E-Mail opcija uz snimljenu JPG fotografiju dodaje istu tu u veličini 320×240 tačaka, a ukoliko je Normal opcija izabrana, ništa se ne dodaje.
Bracket step
+/- za 1.0, 0.7, 0.3EV vrednosti. Ovom opcijom se uz snimljenu fotografiju dodaju i još dve, sa ekspozicijom u plusu i miniusu i moguće je odrediti ekspoziturne amplitude te dve fotografije.
Interval
1/7.5, 1/15, 1/30. Opcija kojom se određuje interval prilikom korišćenja multi-burst opcije.
Flash level
High, Normal, Low. Odabir jačine autputa blica.
P. Effect
Solarize, Sepia, Neg.Art, Off. Foto efekti.
Color
Real, Standard. Standard opcija (koja je inače default) ima blago “pojačane” boje, kao i kontrast. Real opcija ima prigušen vivid efekat i kontrast na normali, što bi u praksi značilo da su ovakve fotografije malo pogodnije za obradu na računaru.
Saturation
Podešavanje zasićenosti boja u 3 nivoa.
Contrast
Podešavanje kontrasta u 3 nivoa.
Sharpness
Podešavanje oštrenja u 3 nivoa.
Pregled
Folder
Odabir foldera iz kojeg će se pregledati snimljen materijal.
Protect
Zaštita snimljenog materijala od (slučajnog) brisanja (ne i od formatiranja kartice).
DPOF
Markiranje fotografija za štampanje.
Štampanje fotografija putem PictBridge veze.
Slide
Mnogobrojna podešavanja za “slide show” opciju.
Resize
Samnjivanje dimenzija fotografija.
Rotate
Rotiranje fotografija.
Divide
“Seckanje” video klipova.
Ekran
Da malo bacimo pogled na prikaz na ekranu, što tokom fotografisanja, što tokom pregleda fotografija:
Praktična upotreba
Nekako smo ustanovili formu da u našim testovima prvo idu utisci o ponašanju fotoaparata u praksi, pa tek onda komentar kvaliteta snimljenih fotografija. Ovoga puna nam je žao što je takav slučaj, jer će, što se kvaliteta fotografija tiče, F828 morati biti “izriban” na par polja, dok se apsolutno nema šta zameriti svim onim osobinama koje nisu kvalitet fotografija (a takvih ima mnogo).
Rekli smo već da je kvalitet materijala kao i izrada ovog digitalca na vrhunskom nivou, pa tako nema potrebe previše trošiti reči što se tiče fizičkog utiska koji ostavlja F828. Kao što je može videti, F828 je ogroman aparat za pojmove svega što nije dSLR. F828 je takođe osetno veći i od direktnih konkurenata (Pro1, 8080, 8700, A2).
Međutim, nismo stekli utisak da je i jedan milimetar ovog digitalca uzalud bačen, čak naprotiv. F828 u ruci jednostavno leži… ne možemo naći pravu reč… fantastično. Takav osećaj se ne može porediti ni sa jednim drugim amaterskim fotoaparatom. Takav oseđaj se takođe ne može porediti verovatno ni sa jednim profesionalnim (velikim dSLR aparatom). Uzimajući odgovornost da kod nekih čitalaca izazovemo gnev, rećićemo da je u ruci F828 leži bolje i najboljeg profesionalnog aparata. Razlog da se na profi (SLR) aparatima često menjaju objektivi i da je manji broj objektiva koji prave dobar težinski balans na aparatu. Upotreba bliceva na profi aparatima takođe dovodi do toga da se još više poremeti balans. F828 je drugačijeg oblika, izdužen je, ali nije visok, što dovodi do toga da je težište niže, te da je težina raspoređena na veću površinu, što je omogućilo sjajnog ležanja. Bitnu ulogu naravno igra i ergonomski projektovan oblik aparata.
Kontrole Sony-ja F828 nisu nimalo lošije. Naravno, nijedan tehnički uređaj ne dolazi sa “ugrađenim” kontrolama na koje nije potrebno navikavanje, pa tako možemo reći da posle prerioda navikavanja dostupnost i brzina kontrola na ovom fotoaparatu zaslužuju sve pohvale. Da može bolje, svakako može, ali je praksa pokazala da i kod najboljih uređaja ovakvog tipa “uvek može bolje” što se lakoće i brzine upotreba kontrola tiče.
Brzina i uspešnost fokusiranja je ono čega se F828 ne može stideti ni jednog trenutka. Brzina fokusiranja daleko je od idealne (najbrže), brzina fokusiranja isto tako ne može da se poredi sa SLR aparatom i dobrim objektivom, ali bi morali duboko da se zamislimo kada bi trebali da se setimo koji to konvencionalan digitalan aparat fokusira bolje, ili makar jednako dobro, kao F828 i pitanje je da li bi se na kraju setili nekog. Kako se digitalni aparati u osnovi dele na SLR i one “obične”, nije pogrešno reći da F828 ima isti izvorni kod kao i “neki” aparat od 100€. To upravo znači da je F828 bio osuđen na loše “fokus” osobine, ali da je bilo spasa ukoliko bi se konstruktori makar malo više potrudili nego inače. Ne želimo da pričamo da je AF sistem na F828 revolucionaran, te da je mnogo bolji od konkurenata, ali bi bili grešni kada bi rekli da bi fokusiranje moglo biti bolje, bez obzira što ovo nije jeftin aparat. U situacijama sa dovoljno svetla, fokusiranje je odlično (brzo i bez promašaja), stim što je ta granica sa “dovoljno svetla” niža nego kod nekog običnog amaterskog aparate srednje klase. Štaviše, možemo reći da je donja granica svetla u stvari veoma niska, a ukoliko svetla ima malo ili čak nimalo, Sony iz rukava vadi svog keca i to ni manje ni više nego aduta – laser. O laseru koji pomaže AF sistemu smo već pričali, pa nema potrebe ponavljati neke stvari, ali se još jednom mora ponoviti neopisiva korisnost ovog asistenta AF sistemu. Retke su situacije kada će se F828 zbuniti prilikom fokusiranja, čak i u situacijama bez svetla, jednostavno, Sony je pametno odradio AF posao kod ovog aparata. Bravo za Sony još jednom.
I na ostalim poljima F828 je skoro jednako brz. Kako je prilikom uključivanja aparata objektiv uvek spreman, vreme potrebno da aparat bude spreman za upotrebu iznosi svega oko 1.5 sekundu. Uključivanja aparata u mod za pregled je nešto duže, jer je potrebno učitati uglavnom velike fotografije od 8mpx, pa je tako potrebno oko 2.5 sekunde za ovu operaciju. Isključivanje aparata je trenutno. Ono što je ipak najpozitivnije jeste što je od isključenog aparata, do snimljene fotografije, potrebno da prođe manje od dve sekunde, tačnije, tek nešto više od 1.5 sekunde, što je rezultat vredan respekta. Snimak-za-snimkom je takođe polje na kome se F828 dobro pokazao: ~1.5 sekundu je potrebno za ovu operaciju ukoliko je “review” isključen i ~3 sekunde ukoliko je “review” uključen.
Tehnički utisak koji je na nas ostavio F828 je veoma pozitivan, ali ne treba zaboraviti da je ovo ipak uređaj koji pravi fotografije, a o njima još ništa nismo rekli…
Fotografije
Sve fotografije su 3264 x 2448 rezolucije, Fine kompresije i ISO 64, osim ako drugačije nije naznačeno. Veličina fotografija je 2.37-3.7MB.
Sony F828 je aparat rezolucije 8 megapiksela (3264 x 2448) i to je uglavnom dovoljan razlog totalnom laiku da pomisli da su fotografije koje ovaj aparat pravi “svemirske”. Nadamo se da smo makar nekoga, uz ove retke, ali opet se nadamo edukativne testove naučili da količina megapiksela ne mora automatski da znači i visoki kvalitet fotografija. Međutim, F828 kao i njegovi prosumer konkurenti imaju senzor veličine 2/3″ pa se može reći da tih 8mpx i nije za bacanje (makar ne u startu). Taj senzor je i dalje par puta manji od senzora na profesionalnim aparatima, a ako se setimo da profi aparati imaju ili jednaku ili manju rezoluciju od ovih prosumer aparata, jasno se može pretpostaviti da će tih 8 megapixela biti šumovito u tamnim predelima, a pogotovo na višim ISO osetljivostima. Međutim, niko nikoga ne “tera” da “koristi” 8mpx – realno, i 3mpx je dovoljno za pristojnu štampu na A4 formatu, tako da je tih 8mpx ipak više tu da bi se ovaj aparat odvojio od jeftinijh amaterskih aparata, pa samim tim bi bilo glupo optuživati F828 i ostale aparate ako “zabrljaju” u određenim teškim situacijama – 8mpx je ipak previše za 2/3″ senzor.
Međutim, ni trenutka ne treba sporiti da će se F828 visoko kotirati što se kvaliteta fotografija tiče. Sjajan objektiv, bez mnogo izobličenja, dobre oštrine, uparen sa ipak većim senzorom nego inače ne može da omane (u svojim domenima). Ne želimo porediti F828 sa bilo kojim dSLR aparatom, pa čak ni sa “jeftinim” Canon 300d i Nikon D70, jer to nije moguće. SLR aparati će uvek praviti kvalitetnije fotografije, zahvaljujući većem senzoru pre svega i izlišno je trošiti vreme na takve diskusije. Ipak, F828 (i njegovi konkurenti) pomeraju granicu upotrebne vrednosti fotografija sa “običnih” fotoaparata, jer slobodno možemo reći da ova klasa aparata može da služi i za neke ozbiljnije poslove, a ne samo za fotografisanje rođendana i letovanja.
F828 pokazuje veoma dobru oštrinu svojih fotografija i moramo reći da to ne možemo primarno prepisati procesiranju unutar kamere, naprotiv, već odličnom objektivu. Opis reprodukcije boja je u najmanju ruku nezahvalno raditi, jer boje koje se dopadaju jednoj osobi, ne moraju pod obavezno da se sviđaju nekoj drugoj. Isto tako, problem je najviše u tom subjektivnom faktoru, a ne treba zaboraviti ni hardver na kojima se te fotografije pregledaju. Ono što se nama dopada jeste činjenica da Sony ne vrši velike intervencija na bojama tokom procesiranja, odnosno vidan je trud da te boje budu što realnije. Problem definitivno predstavlja šum, pogotovo ako se poredi sa nekim dSLR apratom (mada smo rekli da to nećemo činiti). Naravno, nema ni govora o šumu na fotografijama na ISO64, koje su snimane po danu, ali čim se malo ISO “podigne” i čim se pojavi neki tamniji deo na slikama, eto šuma. Sve do ISO200 bi se moglo okarakterisati kao “dobro”, dok bi se više ISO osetljivosti već morao koristi neki softver za uklanjanje šuma. Naravno ova priča važi za ipak neke malo veće štampe, dok je za 15×10 “uvek sve dobro”.
Ono na šta jasno moramo skrenuti pažnju jeste, tako da kažemo, problem vezan za hromatsku aberaciju. Da, F828 ima problem sa ovim fenomenom (bolje reći posledicom nesavršenosti sočiva) i on je jasno vidljiv u određenim situacijama.
f4.5
f2.8
Ovo su 100% isečci iz fotografija i moglo bi se reći da su ovo zaista ekstremne situacije, naručito drugi isečak. Aberacije na fotografijama neće uvek biti (makar ne da bi čupali kosu od muke), ali će se ona uvek pojaviti u situacijama gde ima kontrasnih predela, pogotovo ako je blenda širom otvorena. Minimalan broj fotografija neće biti upotrebljiv za neku ozbiljnu upotrebu, dok bi ove pojave realno trebali da se plaše samo oni koji planiraju ogromne štampe da rade. Da bi svi voleli da ne vidimo ovakve pojave na našim digitalcima, svakako da – ali da ova pojava generalno smeta utisku koji F828 ostavlja, svakako ne (osim možda nekim pojedinačnim slučajevima). Sony F828 ima manu sa aberacijom, ali, ne želivši da izigravamo Sony-jeve advokate, to nije razlog zbog kojeg treba otpisati ovaj aparat (pogotov zbog brda prednosti koje on nosi sa sobom).
Zaključak testa
Prošlo je dosta vremena od kako je F828 izašao, prošlo je dosta vremena i od kako su njegovi direktni konkurentni izašli na veliku scenu. Uglavnom su testovi po internetu i časopisima bili orijentisani ka poređenju aparata iz klase 8 megapiksela. Ti opisi su izazivali, malo je reći žučne rasprave oko ovih kamera po internet forumima. Neretko su ti testovi ličili i na iznošenje prljavog veša, traženje najsitnijih grešaka i uopšte preterano poređenje tih aparata, sve u cilju da bi se dobio najbolji. Cilj naravno nije ostvaren, jer definitivno ne postoji najbolji od ovih 5 aparata (F828, Pro1, 8080, 8700, A2). Svaki ima svoje prednosti i upravo je to način da svaki osvoji svoju publiku.
Sony F828 je, kao pionir prosumer aparata rezolucije 8 megapiksela (a potom i ostala četvorka), prvi “običan” aparat koji se umešao u profesionalne vode. Po prvi put su se i profesionalci “okrenuli” za ovakvim aparatima. Ovo (prosumer) nisu aparati koji mogu da se guraju među profesionalne i par puta skuplje sprave, već su ovo aparati koji mogu za ograničeni broj stvari da zamene pro opremu. Više je ipak za očekivati da F828 bude “backup” aparat ili aparat koji će jedan profesionalac koristiti u privatne svrhe, ali da u manjem broju situacijama može da bude jednako dobar kao pro, svakako može.
Konkretno, Sony F828 je odličan aparat. Nismo previše blagi u zaključku, ali nema koristi biti previše grub. Sony je doneo neke sjajne stvari, poput mehaničke kontrole objektiva, lasera koji asistira AF sistemu i iznad svega vrhunsku erogonomiju i fizički kontakt sa aparatom. Kvalitet fotografija dobijenih ovim aparatom je takođe za sve pohvale. Kvalitet fotografija nije savršen i to je očigledno, ali bi se pre moglo reći da je posledica toga to što je Sony očigledno želeo previše da izvuče iz senzora i objektiva. Dve stvari bi se u osnovi mogle zameriti fotografijama, a to su šum i hromatske aberacije. Šum je u opisanim situacijama očekivan, jer je gustina senzora ogromna, što dovodi do toga se aparat lošije snalazi na većim ISO osetljivostima, kao i na mračnijim delovima slike. Međutim, rezolucije je dovoljno i za isecanje i za neutralisanje šuma, tako da ovaj Sony može da služi i za veće štampe (do A3 formata sigurno, ako ne i više), pogotovo ukoliko fotografisano u dobrim svetlosnim uslovima pri ISO64. Drugi problem je hromatska aberacija, koji je daleko realniji i “opipljiviji” problem od šuma, ali koji nije hroničan, već se pojavljuje u konkretnim situacijama i može se izbegavati.
Ova dva nabrojena “problema” upravo i govore o kvalitetu ovog fotoaparata, jer su ta dva “problema” u najmanju ruku zanemarljiva. Mnogo je bolje pričati i pričali smo o kvalitetima ovog Sony-ja, kojih ima za “izvoz”. Svakako da će se naći mnogo kritičara koji će se truditi da budu preoštri prema Sony-ju i uopšte prema ovakvom tipu aparata, a naše je mišljenje da je to pogrešan pristup, jer se onda zaboravlja na neke brilijantne osobine, a to su odlično fokusiranje, sjajna ergonomija, odličan objektiv, profi kontrola objektiva, a samo jedna od ovih osobina je dovoljna da osvoji oređenog pravog ljubitelja i poznavaoca fotoaparata. Da smo testirali i ostale aparate iz klase, razmišljali bi o tome da F828-ici dodelimo nagradu “editors choice”, jer: 1) Sony je sa par trikova jasno odvojio svoj uređaj od konkurencije, 2) iznad svega, ovo je dobar uređaj koji je prijatno i zanimljivo koristiti i koji ne troši ničije vreme i nerve.
Uređaj za potrebe testiranja ustupio “Pakom”
