Sony HandyCam DCR-DVD106E

Sony HandyCam DCR-DVD106E

Sony je uvek blagonaklono gledao na krajnjeg korisnika kada su ručne kamere u pitanju. I dok su se neki drugi proizvođači gotovo potpuno okrenuli profesionalnom korisniku, Sony nije imao baš nikakvu potrebu da se preterano ističe na tom polju, obzirom da se i dan danas veoma lako izbore da njihov standard postane „standard“...

    Sadržaj

      Nemanja Jevtić

      HandyCam serija do sada je prošla kroz dosta formata, od kojih je prethodni svakako miniDV. Kamere sa jednim CCD (Charged Coupled Device) Handy serije, ipak, dugo su držale cenu, obzirom da je i sam Sony verovatno uvideo da je kvalitet snimka daleko prevazišao „amaterizam“ i ponudio nešto sa čim realno može da se, doduše ograničeno, radi i u „broadcast-u“. DV kamere sa tri čipa su tek dokazale to pravilo, ipak, ostala je činjenica da „turistu“ malo sve od toga toliko zanima koliko lakoća prebacivanja materijala na DVD mediju. U čemu je zapravo trik? Pri radu sa DV formatom i miniDV trakama, ipak se morate obrazovati po pitanju formata i konverzije, zatim posedovati malo jači računar sa dosta slobodnog prostora na HDD-u, Firewire i neki od softvera za import materijala u računar. Zatim sledi nešto „basic“ poznavanja montaže i rada u programima za montažu što, naravno, ne zanima svakog preterano.

      Postoji i plan „B“, gomila softvera koja direktno importuje u MPEG2, ali sa ovakvim ili onakvim rezultatima. Stoga je sledeći logičan korak u HandyCam generaciji bila kamera koja snima direktno na miniDVD mediju, opet direktno u MPEG2 kodek. Najprostije rečeno, ova kamera se u sprezi sa njenim propratnim softverom ponaša kao i digitalni fotoaparati; snimićete nešto, ubosti kameru u USB 2.0, videti pregled snimaka i odlučiti šta želite da prebacite na računar. Zapravo, toliko je lako. Kada je samo snimanje u pitanju, tu možda leže i najveće aduti ovog modela; kamera je izuzetno lagana, ima odličan „SteadyShot“ koji nemirne pokrete ruke u velikoj meri sanira i ublažuje, odlično ulazi i izlazi iz čak 40x optičkog zuma i ima dovoljno kontrastan displej za snimanje i po dosta svetlom danu.

      Dalje od toga, odlično barata automatskim balansima kolorita i osvetljenja, što se najviše koristi u prilikama kada naglo menjate količinu svetla. Iako to banalno deluje, kada izlazite iz hlada na direktno sunce, kamera se neverovatno brzo prilagođava novim uslovima, odmah uspostavlja fokus i ostavlja vam tako jedan dosta upotrebljiv prelaz. Za one koji ne žele preterano mnogo da znaju o svemu, Sony je predvideo „Easy“ dugme koje sva setovanja prebacuje na automatiku i sve se od korisnika očekuje je da nanišani i opali. Ukoliko pak želite da se petljate sa kadrom ostavljene su mogućnosti i „White Balans-a“, ručnog fokusa i  „Spot Focus-a“. Međutim zbog koncepta i dizajna kamere, ručni fokus i sve ostalo mora da se podešava putem touch screen-a, dakle nemoguće je to uraditi pri snimanju pokretnog kadra i nemoguće je izvesti prešarfovanje. Ono što je ova kamera povukla iz kinematografije je „nazovi 16/9“ mod snimanja, ukoliko vam je isti iz nekog razloga draži od 4/3 aspekta. Ipak, kao i većina kamera ove generacije i sa teleobjektivom, 16/9 se ne postiže anamorfizacijom već pukim lepljenjem crne maske na gornju i donju ivicu slike u kadru. Dakle, sam kadar neće biti ništa širi od onog u 4/3 aspektu. Sam meni i rukovanje kamerom je dosta intuitivno i svedeno, što je pozitivna osobina. Čak, ukoliko sve ostavite na automatici, rezultat teško da će vas razočarati. Kamera poseduje Carl Zeiss optiku, sa kojom Sony posluje već ravno deceniju.

      Samo snimanje se obavlja na bilo koji tip 8cm-DVD medije kapaciteta 1.4 GB ili 2.8 u slučaju Dual Layer diska. Možete koristiti RW ili R medije, bilo da su „+“ ili „-“ pa čak i pomenuti Dual Layer. Pre snimanja, medija se mora formatirati za snimanje, a po završenom snimanju postoje dva tipa finalizacije diska; jedan koji će komunicirati sa računarom, i drugi koji će od medije napraviti disk kompatibilan sa kućnim DVD plejerima. U drugoj varijanti, svaki kadar može biti tretiran kao posebna celina u generičkom meniju, a izvesno editovanje možete obaviti i u samoj kameri. Ipak, daleko je bolja varijatna poslužiti se nekim računarskim softverom za DVD Authoring obzirom da ako ništa druga, barem možete određivati početak i kraj i spajati kadrove na određenim mestima.

      Pri snimanju vibracija medije u kameri jeste osetna, ali daleko od toga da će vam smetati čak i pri dužem snimanju. Ono što jeste pomalo problematično je da se u najvećem kvalitetu može snimati desetak minuta na Single Layer mediju, i da vam za promenu diska treba određeno vreme, a ukoliko diskove niste formatirali, onda operacija traje i do par minuta. Idilično rešenje je da koristite samo RW diskove, prethodno formatirane da vam kadar ne bi pobegao kilometar daleko dok vi šnirate disk. Ipak, ovo „on fly“ kodiranje daje drastično bolje rezultate u HQ modu snimanja, pa je ovaj mod jedini preporučljiv. Dakle, naoružajte se sa barem 5-10 diskova unapred da izvučete nešto jače od sat vremena snimka. Za razliku od DV trake kojoj presnimavanjem pravite „generaciju“, dakle degradirate kvalitet snimka, mini DVD-RW će raditi isto, sve dokle radi, pa to celu priču malo „vadi“ na pozitivniji aspekt. Ipak, ukoliko želite bilo šta što bi podsećalo na kontinuitet snimka, miniDVD-DL je jedina solucija.

      Obzirom da su cene ovih medija identične miniDV trakama, ništa ovu kameru ne čini preterano zahtevnijom za održavanje. Zvuk se, zbog suženog kapaciteta medije, direktno kodira u AC-3 stereo, što u suštini i nije loše rešenje, obzirom da vas ta konverzija sigurno čeka na nekom koraku. Ono što bismo svakako zamerili Sony-u je da se u osnovnom paketu nalazi baterija kapaciteta do sat vremena snimanja, ne postoji „complementary“ medija, i ne postoji čak ni ProDuo kartica od 8MB, pa čak ni trakica za nošenje oko vrata, što paket čini dosta „osnovnim“. Sa druge strane, postoji CD sa softverom i DVD film sa tutorijalima šta sve vaša nova kamera može da uradi.

      Ono što je primetno i pozitivno je da proizvođači generalno smanjuju broj „svadba“ efekata u kamerama, pa tako 106E ima sepiu, B&W (crno-belo) i „paste“. Dok su prva dva delimično upotrebljiva, treći je puki egzibicionizam. Obzirom da se radi o snimanju u MPEG2 format, možda je apsolutni zaključak da poverujete svojim očima i pogledate par „Raw“ snimaka koje je ova kamera zabeležila, dakle bez ikakvog rekompresovanja. Što se lakoće upotrebe tiče i generalne praktičnosti u sprezi sa razumnom cenom, može da postane potpuni hit.

      Video klip: adaptacija na pormenu osvetljenja

      Video klip: snimak u pokretu

      Tipovi Medija

      3″ DVD-R, 3″ DVD-RW, 3″ DVD+RW, 3″ DVD-R DL

      Displej

      LCD display – 2.5″ – colour

      Optički zum

      40 x

      Digitalni zum

      2000 x

      Video Format

      PAL

      Viewfinder (zuher)

      elektronski u boji

      Rezolucija senzora

      800.000pix

      Focal Length

      1.9 mm – 76 mm

      Mikrofon

      interni, stereo

      Dimenzije (WxDxH)

      5.5 cm x 13.1 cm x 8.9 cm

      Težina

      390 g

      Kontakt

      Sony

      PUN POGODAK:

      – Odličan SteadyShot

      ZA:

      – lakoća
      – touchScreen

      PROTIV:

      – mali kapacitet snimanja na mediju
      – nešto lošiji kodek
      – ograničena mogućnost manipulisanja materijalom

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test