Benchmark Redakcija
Nemanja Jevtić
Pregled zvučnika više klase Q4, 2004
ULTRA
Kako smo i najavili, multimedijalni deo Benchmarka će vam od sada prezentovati kvalitetniju ponudu zvučnika i zvučnih kartica, Ipak, kako se proizvodne linije vrlo retko zaustavljaju, nekad je teško čak i uhvatiti korak sa proizvođačima. Više je nego očigledno da se prozvani “ne zaustavljaju”, ali je situacija na tržištu malo drugačija. Naime, nije svaki zvučnik namenjen svakom tržištu, za šta bi kao najočigledniji primer služila večita razlika između Američkog i Evropskog, što zbog struje, što zbog dizajna i činjeince da “oni” ipak više vole Meka, pa su im flat panel zvučnici i providni kablovi daleko interesnatniji. Tržište PC-a je oduvek bilo otvorenije za sugestije, pa se proprocionalno tome i izbor raširio u daleko veću lepezu i raštrkao od Tajvana, preko Kine i Brodova do Amerike i Engleske. Praktično, sada svako ko ima drvo/plastiku ili lemilicu smatra da može da napravi zvučnik. Kako je naša namera da vam prezentujemo “Hot” ponudu, zarad arhive treba baratati i informacijama šta je dobro na tržištu a još se može naći u prodaji. Da bi izbegli ovakav hendikep, sledi blaga rekapitulacija stanja na tržištu. U ovom testu ćemo se baviti “Hi-End” kompletima čija popularnost nije poljuljana pojavom novijih modela, što se često ispostavlja kao slučaj, jer fakat stoji da dobar proizvod teško može da izgubi na vrednosti (uključujući i cenu), šta god se izrodilo posle njega. Cene ovih kompleta su odvojena kategorija, i time se ovoga puta nećemo baviti, ali u Hi-End klasu ulaze kompleti megalomanskih gabarita čije cena prelazi 300 aktuelnih monetarnih jedinica.
Logitech Z-680
Logi 680 je u momentu pojavljivanja bio potpuna revolucija. Iako je delimično najavljen samo par meseci ranije sa sličnim 4.1 modelom (Z-560), ovaj komplet je prosto oduvao sve ostale 5.1 komplete u zaborav. Jednostavno, imao je sve i svirao je kako treba, što je iz svakog aspekta dovoljno da se ozbiljno razmislite koliko se treba nategnuti da bi ga posedovali. Ključna novina je komandni modul koji je dozvoljavao tri tipa ulaza u sistem: optički, koaksijalni i analogni (3.5mm). U prevodu, na njega je moguće nakačiti računar, standalone DVD/Divx uređaj i eventualno audio komponente bez pojačala. Njegovi skriveni aduti, ipak, ležali su u sirovoj snazi, čistoj reprodukciji i DPL II modu rada, koji je premijerno promovisan na ovom kompletu zvučnika.
Dolby Pro Logic II mod raslojavanja zvučne slike je trik raslojavanja stereo (dvokanalnog) zapisa na 5.1 i kao takav razlikuje dva režima: Movie i Music. Koliko god to apstraktno zvučalo, DPL II radi taj posao odlično u šta su se oni koji su se igrali sa njim u softverskoj varijnti vrlo dobro uvideli. Naravno, momenat optičkog i koaksijalnog ulaza znači da sistem ima hardverski Dolby Digital i DTS dekoding, pa kad se sabere i daljinski upravljač, dizajn…Z-680 = desetka u našem referentnom sistemu.
Creative GigaWorks
Udarac koji je Z-680 naneo tržištu zvučnika nije smeo / mogao biti ispraćen pogledima konkurencije. Creative, koji je vrlo pionirski i počeo najviše da razvija zvučne karte i zvučnike uvideo je da im se monopolska pozicija ljulja sa svih strana, i shodno tome morao da odreaguje. Odatle GIGAWORKS, kao vrhunac megalomanije zvučnih sistema. Vrlo ponosno i elegantno, Creative je vratio lopticu i pokazao da još uvek barata tehnologijom i snagom da se vrati iz različitih promašaja. Ipak, GigaWorks nije posedovao taj trenutak kompletnosti 680-ice, jer nije baratao DPL II , hardverskim dekodingom i mogućnošću ubacivanja više zvučnih izvora simultano. Ipak, divlja karta Creative-a je ovog puta bio izbor 7.1 kompleta. GigaWorks ima dva satelita više, za koje smo se iskreno zapitali “a šta će nam sad još i ovo?”. Na svu muku, još dva kabla više, ali “da bije – bije!”. Ukoliko nekoga još uvek buni, razlika između 6.1 i 7.1 kopmleta leži u tome da 6.1 ima zadnji centralni zvučnik, a 7.1 dodatna dva bočna satelita. Sada, dok se 6.1 može kodirati kao takav (što se retko radi, Star Wars II “Attack of the Clones”), 7.1 dekoding nastaje u procesingu 5.1 zvuka gde sistem odlučuje šta ide pozadi a šta po bokovima, a praksi iz tih bočnih dolazi neki vid miksa prednjih i zadnjih satelita. Naravno, ništa od ovoga nije toliko nezanimljivo i suvišno, ali pre nego što se odlučite za GigaWorks, bacite još jedan pogled po prostoriji u kojoj treba da svira i zamislite…šumu kablova. Komplet poput ovog treba korisnicima koji ne poseduju ili ne koriste Hi-Fi, a imaju potrebe za glasnijim zvukom, jer ovakav komplet može da reši pitanje muzike ili filmova i u povećim prostorijama.
Cambridge MegaWorks
Megaworks je u nekom aspektu bio analogan 680-ici, ali žargonski “al' zamalo.” U nekom drugom smislu, on je ono najklasičnije zamislivo otelotvorenje 5.1 kompleta: crn, glasan i bez mnogo filozofije, ali sa daljinskim upravljačem. Ipak, i on boluje od iste boljke zvane “treba mi zvučna kartica za dekoding, po mogućstvu Audigy”, što se kod Logitecha nije ispostavljalo kao problem. Ipak, treba napomenuti da je bio prvi u ovoj kategoriji. Pojavio se otprilike kada i Ridli Skotov “Gladiator”, pa se inicijalno testiranje ovog kompleta svelo na besomučno ponavljanje borbe Rimljana sa poslednjim nepokorenim germanskim plemenom posle čega je nas, zamorčiće, malo bolela glava. U svakom slučaju, u pitanju je vrlo kvalitetan i nimalo diskretan sistem, koji je u trenutku pojavljivanja koštao nezamislivo mnogo novaca za komplet zvučnika. Ipak, dobar zvuk nikada nije dolazio jeftino, čemu svedoče najbolje Hi-Class audio sistemi koji su probili cifru od milion $, pa prema tome i ne deluje preskupo. Ipak, od pojave Windows XP, Creative je zapao u blagu krizu sa softverskom podrškom za svoje zvučne kartice, imenom Live! i Audigy (osim prve verzije drajvera koja se pojavila), pa su korisnici imali probleme ili sa asinhronitetom ili čak i odbijanjem zvučne kartice da zvuk dekodira hardverski. Svi koji su dobili noviji disk sa draverima ili su imali tu nesreću da se zbunjuju po milionima Creative-ovih sajtova tražeći update za njihovu karticu znaju o čemu pričamo. U tom smislu, jedan ovako kvalitetan sistem je morao da otrpi, osim ako u vašem računaru niste imali Terrateca, Herculesa, AC97 ili neku “normalnu” zvučnu kartu.
Altec Lansing
Neverovatno ali istinito, Altec kao apsolutni favorit nikada nije imao preterani izlet u u ovu našu “Hi End” kategoriju. Iako marketinški sasvim opravdano, jer Altec suvereno vlada kompletima “razumne cene”, imati jednog kandidata u ovoj kategoriji smatra se prestižom. Altec je, na naše opšte zapanjivanje, odlučio da izbaci veliki 4.1 komplet u momentu kada je 4.1 mrtav, zakucan u sanduk i sahranjen. Sa četiri identična i ne toliko brutalno glasna satelita i nisotoncem gabarita povećeg kućišta. Bez preterivanja, iako je ovaj sistem radio kako valja i dolikuje Altecu, niko nije mogao da ukapira štos sa 4.1 sistemom, pogotovu za te pare i u tom trenutku. Ipak, vremenom se ispostavilo da je komplet manje ili više popularan i tražen, te da i dalje postoji kategorija korisnika koja odbija da centralni satelit postavi na vrh monitora. Altec 641 se ističe još i po krajnje prosečnom dizajnu što je kategorija na koju nismo navikli od Altec Lansinga, koji je oduvek prednjačio u čudnim dizajnerskim rešenjima. Kako je 641 nastao i pod kojim okolnostima ostaje obavijeno misterijom, tek, i oni su se pokazali u ovom rangu. Međutim, trus koji je Altec izazvao godinu dana kasnije sa potpunom revitalizacijom 2.1 sistema kao pojma, delimično nam je otkrio šta su i na čemu radili dok su izbacivali komplete poput gore pomenutog. Altec je, naime, malo zastranio i krenuo u razvijanje Hi-Fi zvučnika (što im je oduvek i bila primarna delatnost), pa su rešenja pronađena u toj kategoriji uklopili u “računarski” dizajn i ponudili nam vrlo čudnovate hibride, FX-6021 i MX-5021.
Tako je zaživela nova subkategorija na sajtu ovog proizvođača, lokventno krštena “Powered Audio”. Ovi, sada “pojačani”, 2.1 sistemi odlikuju se realno vrhunskom reprodukcijom zvuka, bizarnom snagom i cenom proporcinalnom recimo JAMO-u ili MISSION-u, što je do tog momenta bila u najmanju ruku nezamislivo. Kada su ovakvi hrabri potezi u pitanju, možemo samo da slutimo kakvu je marketišku torturu Altec morao da sprovede na razvijenijim tržišta jer je nezamislivo naterati prosečnog kupca da odvoji toliki novac na dva kila plastike i nekoliko žica . MX model neguje manje – više klasični Hi-Fi pristup pravougaone kutije sa zvučnicima i mrežicama, dok je FX povratak u stari i provereni Altec Dizajn.
U raznim ranijim modelima, npr. 5100, Altec je koristio “NeoDymium” mikro zvučnike, ali nikada više od dva po satelitu. Kod ovog modela u svakom satelitu se nalaze po čak 6 ovih mališana, a sa ovim modelom je Altec promovisao svoj novu “In Concert” tehnologiju, direktno razvijenu iz proučavanja akustike Milanske “Skale”, ili neke slične dokolice. Tretirali mi ovo kao potpuno marketinško povlačenje za nos / džep, tek ovaj komplet realno predstavlja vrh ponude 2.1 kompleta za bezobrazne novce. Ipak je to Altec i tu nema mnogo priče.
Zaključna misao
Tu bi se otprilike završila priča o i dalje prisutnim kompletima zvučnika sa kojima smo se igrali proteklih godinu – dve. Neki od ovih modela polako očekuju naslednike, a neke ćemo još izvesno vreme morati da slušamo, jer se ipak radi o skupljim proizvodima čije se povlačenje sa polica nikako ne isplati dok se stvarno nešto još epohalnije ne dogodi, bar na nivou akustike, fizike i ljudske percepcije zvuka.
Altec Lansing FX6021 14509 din
Altec Lansing Mx5021 11738 din
ComputerLand
Creative MegaWorks 5.1 23023 din
Creative GigaWorks 7.1 30080 din
Logitech Z-680 5.1 33100 din
