Asus Zenbook A16 - test

ASUS Zenbook A16 sa Snapdragon X2 Elite Extreme procesorom nije laptop računar koji treba posmatrati kroz uobičajenu priču o ARM autonomiji. Naprotiv, ovo je jedan od onih uređaja koji lako može da zavede površnim tumačenjem: ARM procesor, tanko kućište, mala masa i obećanja o dugom radu na bateriji automatski stvaraju očekivanje štedljive mašine. Međutim, Zenbook A16 je nešto drugo. Ovo je ultralaka, veoma tanka i iznenađujuće tiha Windows on ARM mašina visokih performansi, uređaj koji više liči na neobičnu interpretaciju desktop zamene, nego na klasičan laptop računar napravljen da obara rekorde autonomije.

Upravo zato je ovaj test zanimljiviji od još jednog prepričavanja specifikacija. Zenbook A16 je povod za mnogo smisleniju priču: koliko je Qualcomm za samo dve generacije napredovao, koliko je Microsoft ranije od većine tržišta razumeo da Windows ne sme zauvek da zavisi od x86 platforme, ali i koliko čitava sudbina platforme zavisi od softverskog okruženja koje još uvek nije na nivou ASUS Zenbook A16 i Qualcomm hardvera.

Snapdragon X2 Elite Extreme u pojedinim ARM optimizovanim aplikacijama deluje brutalno brzo, dovoljno brzo da ozbiljno uzdrma staru pretpostavku kako najbrži Windows računar mora obavezno da koristi Intel ili AMD procesor. Ali ta snaga ima cenu, i ona se vidi kroz potrošnju, toplotni limit, realnu autonomiju i ograničenja aplikacija koje još nisu potpuno prilagođene Windows on ARM platformi, odnosno još uvek zahtevaju Prism prevodilac x86 u ARM instrukcije, a nekad ni on ne pomaže.

ASUS Zenbook A16 (UX3607) – karakteristike

ASUS je kod Zenbook A16 modela očigledno želeo da pokaže koliko daleko može da se ide u tankom 16-inčnom formatu potpuno neobične bež pesak boje koja ističe njegovu ekscentričnu tehnološku prirodu. Kućište je izrađeno od tog fantastičnog Ceraluminum materijala, Ceraluminium je dobijen oksidacijom površinskog sloja aluminijuma pomoću procesa elektrolize dok je potpopljen u rastvor čiste vode i minerala, što znači da nije premaz, već je i dalje deo aluminijuma iz kog je nastao zbog čega se može 100% reciklirati.

Masa od oko 1,2 kg za 16-inčni laptop računar sama po sebi je impresivna, posebno kada se zna da uređaj nosi veliki OLED ekran, aktivno hlađenje i procesor visokih performansi. zapravo ASUS A16 Zenbook deluje skoro idealno izbalansiran zbog čega se neobično lako nosi i manevriše praktično jednom rukom.

Ekran je jedan od glavnih aduta. ASUS koristi 16-inčni Lumina OLED panel rezolucije 2880 x 1800 piksela, u formatu 16:10, uz Windows Dynamic Refresh Rate DRR tehnologiju adaptivnog osvežavanja do maksimalnih 120 Hz, deklarisanu maksimalnu osvetljenost panela koja se kreće od 500 pa do 1100 nita u HDR režimu na malim površinama, a ekran takođe pokriva100% DCI-P3 pokrivenost i raspolaže VESA DisplayHDR True Black sertifikatom. To je panel koji ima smisla za multimediju, obradu fotografija i videa, prezentacije i svakodnevni rad, ali je istovremeno jedan od razloga zašto ovaj laptop računar ne treba zamišljati kao ekstremno štedljivu mašinu. Veliki i svetao OLED ekran u realnom radu nije besplatan, naročito kada se koristi pri visokim vrednostima osvetljenja, ali je zato uživanje u radu maksimalno. Posle njega prelazak na iole stariji ili lošiji ekran je bolno otrežnjenje realnosti.

Srce ovog uređaja je Snapdragon X2 Elite Extreme model X2E-94-100 sa taktom od 3.6 – 4,7 GHz. Spomenimo da postoji  još brži X2E-96-100 do maksimalnih 5,0 GHz. Oba Extreme modela stižu sa 18 Oryon (12 Prime i 6 Performance) procesorskih jezgara treće generacije, Adreno X2-90 grafikom i Hexagon AI koprocesorom deklarisanim na maksimalnih 80 TOPS performansi. Procesor je izrađen u 3 nm TSMC tehnologiji i koristi memorijski magistralu širine 192 bita za transfer podataka koji dostiže 228 GB/s, uz mogućnost adresiranja maksimalno 48 GB LPDDR5X memorije koja kuca na efektivnih 9523 MHz. Spisak memorijske konfiguracije ovog laptop računara obuhvata i 1 TB veliki Samsung SSD sa  PCIe x4 Gen4 NVMe specifikacijama. Jasno, u pitanjuje hardverski vrlo ozbiljna platforma i koja pokazuje da ovaj model nije projektovan kao pasivna kancelarijska mašina, već kao demonstracija maksimalnog potencijala Snapdragon X2 platforme u premijum klasi Windows laptop računara.

Povezivanje je takođe vrlo dobro rešeno. Zenbook A16 donosi dva USB4 Tip-C porta sa podrškom za DisplayPort i Power Delivery, full-size HDMI 2.1, USB-A 3.2 Gen 2, 3,5 mm audio priključak i čitač SD kartica. To je važan detalj jer se kod ovako tankih laptop računara često žrtvuje praktičnost, dok ovde ASUS nije otišao u ekstrem minimalizma. Uređaj može da pokrene i do tri eksterna monitora, što dodatno potvrđuje da se ne radi samo o putnom računaru za lagane zadatke, već o mašini koja želi da zauzme nezamenljivo mesto na vašem radnom stolu.

Tastatura i touchpad idu u skladu sa Zenbook klasom. ASUS navodi hod tastera od 1,3 mm, blago udubljene kapice i veoma dobar osećaj aktivacije pod prstima. Tu je i veliki, pre bi rekli ogromni, ali u radu naprosto fantastični „edge-to-edge“ touchpad sa podrškom za pokrete podešavanja osvetljenosti ekrana, jačine zvuka i kontrole reprodukcije.

Iznad ekrana se nalazi FHD IR kamera sa ASUS AI Camera funkcijama, uključujući prepoznavanje prisustva korisnika, automatsko zatamnjivanje ekrana, zaključavanje sistema pri udaljavanju od laptop računara i 3DNR obradu slike za čistiji prikaz tokom video poziva u uslovima slabijeg svetla.

Veza sa internetom obezbeđena je preko Wi-Fi 7 standarda bežičnog povezivanja na Snapdragon procesoru sa podrškom za Bluetooth 5.4 i BT LE verzije. Laptop ima šest zvučnika i Dolby Atmos podršku tj zvuk sa kojim se zaista može pohvaliti u svetu laptop računara. Drugim rečima, Zenbook A16 je opremljen kao moderan premijum laptop računar, a ne kao eksperimentalna razvojna platforma.

Računar i opisani hardver napaja litijum-jonska baterija sa tri ćelije kapaciteta 70 Wh. Autonomija baterije i rad računara kada su performanse u prvom planu je vrlo delikatna priča u okruženju Windows 11 operativnog sistema. Kao što smo ranije skrenuli pažnju, problem je što korisnici na pomen Qualcomm Snapdragon platforme odmah zamišljaju minimalnu potrošnju, malo grejanje i dugo trajanje baterije.

Ovaj računar i procesor u njemu su pak zamišljeni da isporuče najveći mogući nivo performansi o čemu svedoči i TDP faktor postavljen na prosek vrednost od 65 W. Zvanično PL1 je postavljen na 54 W, dok PL2 dozvoljava izlete do 94 W potrošnje. Proizvođačima uređaja je ostavljeno na shodno dizajnu konkretnog modela plivaju u intervalu zadatih vrednosti. Po logici stvari kada podelite vrednosti kapaciteta baterije i proseka potrošnje u režimu maksimalnih performansi, koje računar vrlo lako dostiže, dolazite do surove istine da brzi sistemi i dalje troše dosta energije jer treba napajati tranzistore koji rade na frekvenciji od skoro 5 GHz.

Ukoliko vam je u mislima, autonomija moraćete dobro da se potrudite i uronite Windows Power podešavanja, ali i Windows Startup i deo sa aktivnim servisima kako biste isključili bespotrebne procese u pozadini  koji troše dosta energije.

Zašto vam ovo pričamo, zato jer je navedeni podatak o par dana autonomije ili preko 20 sati rada čista utopija. Možda sa nekim drugim modelom iz Snapdragon X2 serije, ali ne i sa Elite Extreme primerkom. Problem realnog rada je da ćete instalirati dosta aplikacija koje u današnje vreme, podrazumeva se, ubacuju gomilu aktivnih servisa u pozadini, kao i startup sekvenci. Pa ukoliko instalirate Adobe Photoshop, Lightroom i Premier, obaveno je tu i Adobe Content Cloud aplikacija sa gomilom stalno aktivnih servisa. Dodajte tome MS Office, Steam, Discord i još koju aplikaciju koju svakodnevno koristite. Plus tu je gomila ASUS instaliranog softvera, a o Windows servisima da i ne govorimo.

Dakle u realnoj, a ne marketinški idealnoj situaciji, ovakav Windows 11 u „idle“ stanju komotno troši 23-25 W. Ukoliko isključite sve servise koji nisu Windows Microsoft servisi, potrošnja pada na 15 W u „idle“ stanju. Mada neke zaista nije moguće u potpunosti isključiti i na neki volšeban način opstaju na spisku pozadinskih procesa.

Uglavnom, najnižu potrošnju koju smo uspeli da zabeležimo je sa agresivno uključenim Windows Power Save i Best Power Efficiency opcijama i podužim spiskom isključenih servisa, sa 38% osvetljenosti ekrana oko 190 nita, kada je procesor značajnije oborio frekvenciju i performanse, a povlačio u idle stanju minimalnih 6-7 W električne energije. YouTube uz aktivnu Wi-Fi vezu, tada troši oko 12 W, spuštajući se do 10 W sa povremenim skokovima do 15 W. Jednom kada prekoračite ovu tananu granicu uštede i poželite performanse, računajte na par sati trajanja baterije najviše.

Posebnu pometnju unosi MyASUS aplikacija koja nije nabolje optimizovana da iskoristi različite energetske profile pa je razlika u autonomiji između Performance, Standard i Whisper moda minimalna tj skoro i da ne postoji, a što u neku ruku priznaje i sam proizvođač ostavivši prekidač za sinhronizaciju i usklađivanje sa Windows Power podešavanjima.

Na sreću tu je USB-C punjač snage 130 W koji odlično sarađuje sa ugrađenom baterijom i PD elektronikom za punjenje, držeći tempo od prosečnih 100 W, čak i preko 55 % dopunjenog kapaciteta baterije, što će reći da veoma brzo puni bateriju od 70 Wh. Za manje od 50 minuta ili za pola sata dostigne 65-70% kapaciteta ugrađene baterije, što je impresivan rezultat!

Uostalom pogledajte rezultate potrošnje na različitim energetskim MyASUS profilima u testu MS Office 365 aplikacija

Kao što možete videti razlika u autonomiji je čitava dva sata, ali uz razliku u performansama od 42% što je svakako prihvatljivo obzirom na vrhunske rezultate u Performance režimu. U režimu visokih performansi kada se angažuje više Oryon Prime jezgara u multicore scenariju frekvencija jezgara ide preko deklarisane granice i dostiže prag od 4.54 GHz. Razlika između Performance, Standard i Whisper režima je samo u tome koliko se dugo jezgra zadržavaju na toj visoko postavljenoj granici radne frekvencije. Značajnije smanjenje frekvencije i time ušteda se ostvaruje u pomenutom Windows Best Power Efficiency modu kada frekvencija najbržih jezgara ne prelazi 3.9 GHz. Temperatura u najtoplijem delu procesora u Performance modu dostiže i 95 stepeni Celzijusa, dok je na površini uređaja daleko manja jer koristi aktivni sistem hlađenja sa ventilatorima, parnom komorom i toplotnim cevima.

Kada je u pitanju gejming scenario zahtevne Cyberpunk 2077 igre, Oryon Prime jezgra rade na 4.45 GHz, dok su Performance jezgra na nivou od 3.7 GHz, a Adreno grafičko jezgro u tim situacijama kuca na 1850 MHz što je čak i malo preko deklarisanih specifikacija. U tim uslovima računar povlači 85 W, pa je lako izračunati da bi ukoliko se igrate na bateriji, na max performansama, autonomija pada ispod sat vremena.

ASUS Zenbook A16 – performanse

U pogledu performansi, situacija je sledeća. Gde postoje optimizovane, namenske Windows aplikacije za ARM arhitekturu kao u slučaju, Adobe Photoshop, Premiere Pro, MS Office ili Blender aplikacija, performanse uređaja su odlične, čak u pojedinim situacijama fantastične zahvaljujući mnoštvu brzih jezgara na visokom taktu, širini memorijske magistrale i RAM-u koji kuca na efektivnih 10 GHz. Photoshop je eksplodirao i ostavio daleko iza sebe Windows x86 računare, čak je i Premier Pro pokazao vrhunske performanse, ali je bio hendikepiran činjenicom da u verziji za ARM nema R3D podršku za RED RAW tip fajlova pa taj deo nije ušao u konačan rezultat. Međutim i pored toga bio je na nivou Windows x86 mašina.

U Office 365 delu testova briljira i postiže ujednačeno najbolje rezultate. U multiplatformskom delu testova brži je od najnovijeg Intel Panther Lake procesora za 16 %, dok je MacBook Neo bio iza njega za čitavih 56 %.

Slično je i u rendering testovima gde se meri sirova snaga procesorskih jezgara u kome je Snapdragon X2 Elite Extreme postigao drugi najbolji rezultat do sada, što je činjenica vredna pomena. Kuriozitet je da je i Apple M5 bio potučen do nogu, do duše u svojoj početnoj verziji ali je bio duplo sporiji od Snapdragon X2 Elite Extreme procesora u delu Blender rendering testova. I to imajte na umu da postoji još jedna, brža Snapdragon X2 Elite Extreme verzija.

Dakle, kada su u pitanju performanse, tamo gde postoje Windows aplikacije sa ARM optimizacijom Snapdragon X2 je jako, jako brz, toliko da se zapitate da li smo sve ove godine bili u zabludi kada smo mislili da ne postoji bolja platforma za Windows sistem od x86 arhitekture.

Međutim ukoliko ARM optimizacija izostane, performanse drastično padaju jer Microsoft Prism prevodilac čak i u svojoj najnovijoj varijanti, nije na nivou koji može da premosti jaz različitih arhitektura, a što sledeći grafikon performansi najbolje ilustruje.

Lošije performanse su samo deo problema na koji biste možda i pristali u pojedinim situacijama, ali gore je to što mnoge aplikacije i igre, odbijaju da se i pokrenu ili prave povremene greške i izbacuju vas na desktop kao u slučaju Fortnite igre ili nekih popularnih sistemskih alata.

Ali i pored povremenih naizgled nepremostivih problema koji se tiču arhitekture, Snapdragon X2 pokazuje veliki potencijal u gejming performansama.  Ostvareni rezultati pokazuju da je među najboljim integrisanim platformama današnjice.

A možda još bolja demonstracija je kako to izgleda u realnom igranju, jer uz pomoć AMD FSR 3.0 i Frame Generation tehnologije postiže itekako igriv prosek od minimalnih 70 i prosečnih 82 frejma u Cyberpunk 2077 igri pri 1080p rezoluciji i Medium grafičkim detaljima, naravno bez RT efekata. U Counter Strike 2 igri postiže prosek od 168 FPS-a u Full HD rezolucijii i medijum detaljima, potvrđujući veliki potencijal performansi koji definitivno postoji, ali isto tako treba reći i da veliki broj igara ne podržava u ovom trenutku Windows on ARM poput Apex Legends naslova ili Fortnite-a koji radi ali onda samo prijavi grešku i  „izleti“ iz igre. Dakle, predstoji još dosta rada na peglanju Window on ARM platforme, ali isto tako situacija je svakim danom sve bolja.

Što se tiče ergonomije rada, A16 Zenbook je većinu radnog vremena u standard režimu prilično tiha i nečujna mašina sa prosekom od 29-30 do 32 dB buke. Kada se optereti do maksimuma i kada potrošnja skoči na osetno većih 85 W, tada se oglašava ventilator i to rezonancom visokih, šumećih frekvencija oglašavajući se sa 55-56 dB buke.

Kućište računara sve vreme u standardnom režimu potrošnje i opterećenja ostaje prilično hladno i mlako sa najtoplijim delovima koji su na nivou telesne temperature od nekih 36-37 stepeni Celzijusa. U zoni tastature i dlanova temperatura keramičkog premaza ne dozvoljava neprijatnosti i održava toplotu na dodir u pomenutom rasponu Celzijus vrednosti.

Najviše toplote emituje kada ga prebacite u Performance režim i gejming tj rendering scenario, kada temperatura u tom najstresnijem scenariju na površini uređaja ide i do 44-45 stepeni Celzijusa.

ASUS Zenbook A16 – zaključak

ASUS Zenbook A16 sa Snapdragon X2 Elite Extreme procesorom nije savršen laptop, ali je izuzetno važan računar. Njegova vrednost nije u tome što navodno obara rekorde autonomije, jer to u realnom radu nije njegova prava uloga. Njegova vrednost je u tome što pokazuje da Windows on ARM više nije samo ideja, eksperiment ili platforma koja vodi poreklo sa mobilnih telefona za lagane zadatke, već potencijalno vrlo ozbiljan pravac razvoja Windows računara.

Qualcomm ovde zaslužuje priznanje. Snapdragon X2 Elite Extreme pokazuje koliko je ova platforma brzo napredovala i koliko se promenila percepcija ARM procesora u Windows okruženju. U ARM optimizovanim aplikacijama ovaj čip ume da bude izuzetno brz, u nekim scenarijima dovoljno brz da direktno napadne ono što su Intel i AMD godinama smatrali svojim prirodnim prostorom. To ne znači da je x86 poražen, niti da je Windows on ARM spreman da preko noći preuzme tržište. Ali znači da se prvi put ozbiljno vidi pukotina u starom uverenju da najbrže Windows iskustvo mora nužno da dolazi iz x86 sveta.

Microsoft je tu očigledno video nešto mnogo pre većine korisnika i velikog dela industrije. Korisnici nisu ni mogli da vide širu sliku događaja, jer se takve promene ne vide kroz jedan laptop računar ili jedan benchmark rezultat. One se vide kroz planove, odnose sa partnerima, slabljenje Intelove dominacije, usporavanje starog PC modela i pritisak koji je Apple sa svojom serijom M procesora napravio na čitavom tržištu. Microsoft nije gurao Windows on ARM zato što mu je nedostajao još jedan eksperiment, već zato što nije smeo da dozvoli da sudbina Windows-a ostane vezana za pad nekada dominantnog Intelovog hardverskog carstva.

Zenbook A16 je zato najzanimljiviji kada se posmatra kao dokazni materijal za tu širu strategiju. On nije klasičan štedljivi ARM laptop računar. On je ultralaka, tanka i tiha Windows on ARM mašina visokih performansi, sa velikim OLED ekranom, visokim taktovima, ozbiljnom potrošnjom i još uvek nekompletnim ali sve boljim softverskim okruženjem. U tome je njegova snaga, ali i njegova potencijalna slabost.

Najveći problem nije sam hardver, već pogrešna priča koja se oko njega gradi. Ako se Zenbook A16 kupcu predstavi kao laptop računar koji treba da radi par dana zato što koristi ARM procesor, razočaranje je gotovo neizbežno. Ako se predstavi kao nova Windows platforme visokih performansi, kao mašina koja pokazuje gde Qualcomm i Microsoft žele da pomere PC tržište, onda postaje mnogo pošteniji i mnogo zanimljiviji proizvod.

ASUS Zenbook A16 zato nije test autonomije. Ovo je test zrelosti celog Windows on ARM ekosistema. Hardver je stigao, performanse su tu. Microsoftova strategija sada izgleda mnogo jasnije nego pre nekoliko godina. Ono što još uvek kasni jeste softver, tržišni udeo i iskrenost u predstavljanju proizvoda.

Ipak, ova priča još uvek nije završena. Da bi Windows on ARM zaista postao priča sa srećnim krajem, potrebno je još nekoliko iteracija u kojima će platforma sazreti i na hardverskom i na softverskom planu. Hardver je ovde već pokazao da postoji veliki potencijal, često i mnogo veći nego što se očekivalo, dok softver u ovom trenutku za nijansu kasni. Upravo to kašnjenje softvera potvrđuje koliko je ova platforma važna: kada se aplikacije, drajveri, plug-in moduli, kodeci i profesionalni alati konačno usklade sa ARM osnovom, Windows će dobiti drugi tehnološki oslonac koji više neće izgledati kao alternativa, već kao prirodan deo PC budućnosti.

Microsoftova strategija zato ne deluje kao improvizacija, već kao pokušaj da se ogromna tranzicija izvede u pravom trenutku, postepeno i gotovo neprimetno. Ne kao nagli prekid sa x86 svetom, već kao tiha promena osnove koja se dešava u pozadini, dok korisnik i dalje koristi Windows, iste aplikacije i poznato radno okruženje. Ako taj plan uspe, prelazak sa Windows x86 na Windows on ARM neće izgledati kao velika revolucija pred očima korisnika, već kao tehnološki skok od sedam milja koji se dogodio iza scene, a koji je istovremeno na letimičan pogled prosečnog korisnika izgledao sasvim prirodno.

Takve prelaze mogu da izvedu samo najveći igrači u tehnološkom svetu: oni koji imaju dovoljno tržišne snage da rizikuju, dovoljno novca da izdrže dugačak prelazni period i dovoljno vizije da krenu pre nego što ostatak industrije shvati šta se zapravo dešava. A to nije odluka u trenutku, već strateški realizovan proces…

Zato Zenbook A16 nije kraj priče, već jedan od vesnika novog vremena, da je pravac ispravan. Platforma još nije potpuno zrela, ali više ne deluje kao eksperiment bez smisla i budućnosti. Naprotiv, deluje kao projekat koji je konačno počeo da pokazuje zašto je uopšte nastao. Hardver je stigao, ostaje da softver sustigne tempo koji je Qualcomm nametnuo, a Microsoft očigledno već dugo planirao.