Benchmark Redakcija
Prethodna godina je bila godina najava velikih promena u Intel-ovoj ponudi, a ove godine polako ta obećanja počinju da se realizuju. Prva velika stvar koja je označila „novo doba“ jeste napuštanje Pentium 4 brenda i promovisanje Pentium D i Pentium XE procesora bez sufiksa „4“ i pored toga što je i dalje bila u pitanju inferiorna NetBurst arhitektura. Ipak, naslednik Pentium M procesora je prvi procesor koji donosi značajnije arhitekturalne promene prevashodno vezane za delimično 128-bitnu FPU jedinicu tj. FPU jedinicu koja je u stanju da sa pojedinim tipovima instrukcija radi sa 128-bitnom propusnom moći čime se postiže drastično veća efikasnost po kloku. Core Duo ( i Core Solo, naravno, ali ćemo u ostatku teksta spominjati samo Core Duo, kao High-End verziju. prim.aut. ) je na pola puta do ostvarenja tog cilja, ali su njegove mikro-arhitekturalne promene dovoljno velike da bi označile značajniji raskid sa P6 arhitekturom iako je i dalje u pitanju derivat dotične tehnologije na kojoj su bili bazirani: Pentium Pro, Pentium II, Pentium III i Pentium M (P6+). I dok je Pentium M patio od istih boljki kao i njegovi prethodnici (PPro, PII i PIII), a koje su se ogledale prevashodno u lošoj FPU jedinici, kod Core Duo procesora Intel je unapredio FPU jedinicu, a skup poboljšanja marketinški pogodno je nazvan Digital Media Boost o kome će kasnije biti malo više reči.
Intel je razvoj svoje Centrino mobile tehnologije poverio svom tehnološkom odeljenju koje smešteno u Izraelu. Baš zbog toga će se kodna imena Intel-ovih mobilnih procesora učiniti čudnim, ali su uglavnom u pitanju termini iz istorije jevrejskog naroda. Pored razvojnog tima, Intel u Izraelu ima lociran i Fab18 koji između ostalog i proizvodi Pentium M i Core procesore. Razvojni centar Intel-a u Haifi (Izrael) je odgovoran i za dodavanje čuvenih MMX instrukcija originalnom P5 procesoru tj. za P55C reviziju. Intel-ov razvojni centar u Haifi je tržištu predstavio i prvo Banias jezgro, a ubrzo zatim i Dothan. Tako, Banias označava vodopade koji se nalaze nedaleko od ostataka istoimenog drevnog grada koji se nalazi između Jerusalima i Damaska. Dothan je drevni grad u Izraelu, udaljen oko 100 km od Hebrona, a Yonah (Jonah na hebrejskom) je ime jevrejskog propovednika koji je od strane Mikelanđela oslikan i u Sistinskoj kapeli. I budući mobilni CPU iz Intel-a imaće jezgro čiji naziv potiče iz jevrejske istorije. Naime, jezero Merom nalazi se nedaleko od Golanske visoravni oko koje je Izraelska vojska u prošlosti vodila rat sa okolnim arapskim zemljama. 1950. godine jezero je isušeno kako bi se dobila obradiva površina. Zanimljivo je da je Conroe, što je kodno ime budućeg Intel-ovog desktop procesora, takođe jezero, ali u SAD. Dakle, iako će arhitekturalno Merom i Conroe biti jako slični, imena im nisu nastala od iste istorijsko-geografske osnove.
Intel je novu, treću generaciju, Centrino tehnologije, nazvao Intel Centrino Solo i Intel Centrino Duo u zavisnosti od tipa Core procesora koji se nalazi u prenosnom računaru. Kao i pre i dalje je obavezna upotreba Intel PRO Wireless adaptera i Intel-ovog i945xx čipseta. Mi smo na testu imali Intel Mobile i945GM čipset, mada su moguće kombinacije i sa drugim i945 Mobile čipsetovima kao što su i945P i i945G. Novina je i dodatno proširenje FSB-a, pa je tako takt procesorske magistrale, kako Intel naziva vezu između procesora i čipseta, povećan na 667 MHz što bi dodatno trebalo da poboljša iskorišćenje DDR2 memorije. Od ostalih novina, valja spomenuti i novo podnožje, pa se tako Core Duo procesori i dalje pakuju u Socket 479 ležišta, ali sa izmenjenim rasporedom pinova. Intel ima u ponudi više modela Core procesora. Core Solo modeli označavaju se kao „T“ 1xxx serija, a Core Duo predstavlja „T“ 2xxx. Uočljivo je da je napuštena tro-slovna nomenklatura koja je na snazi kada su u pitanju Pentium D, Pentium XE i Pentium 4 procesori.
Arhitektura
Intel Core Duo je prvi Intel Dual Core procesor. Core Duo nije samo po tome značajan, već predstavlja i prvi procesor koji ima tzv. deljeni L2 keš što znači da oba jezgra mogu da pristupaju celoj količini L2 keš memorije što može, ali i ne mora da donese neka opipljiva poboljšanja po pitanju performansi. Pre svega, u situaciji kada oba jezgra koriste instrukcije koje zauzimaju podjednake količine keš memorije oba jezgra dobiće jednake delove L2 keša na raspolaganje. U toj situaciji nema prednosti od deljenog L2 keša. Ukoliko se obrađuje samo jedan proces tada će celokupna količina L2 keš memorije biti na raspolaganju jezgru koje se bavi tim procesom što znači da je poboljšanje po pitanju performansi u ovom scenariju moguće. Najveće poboljšanje je u situaciji kada oba jezgra obrađuju instrukcije koji koriste iste podatke iz keša.
Tada nema potrebe, kao u slučaju Smithfield i Presler jezgra, da se podaci u L2 kešu dupliraju, jer oba jezgra mogu da koriste iste podatke. Tu se ipak postavlja pitanje latencije, jer oba jezgra ukoliko se za time ukaže potreba neće biti u stanju da istovremeno očitaju isti podatak iz L2 keša. Ipak, takve situacije su ekstremno retke. Kada već govorimo o latenciji L2 keša kod Core Duo procesora, valja napomenuti i da je ona povećana u odnosu na Pentium M. Kod Pentium M L2 latencija je bila 12 ciklusa, a kod Core Duo procesora ona je povećana na 14 ciklusa. Iako, veća latencija označava lošije L2 keš performanse, poboljšanja u arhitekturi L2 keša kod Yohan jezgra kompenzuju ovaj nedostatak. Četvrti scenario koji je moguć kada je raspodela L2 keša izmešu jezgara u pitanju jeste situacija u kojoj postoje različite potrebe za količinom L2 keš memorije od strane jezgara. Tada će ono jezgro koje ima potrebu za većom količinom keša moći da alocira više L2 keš memorije. Dakle i ovaj scenario označava poboljšanje performansi. Sva ova poboljšanja po pitanju L2 keša Intel je krstio marketinškim nazivom Intel Smart Cache.
Promene u strukturi L2 keš memorije su označile veliki napredak kada je Intel Dual Core CPU u pitanju i trenutno Intel je jedini proizvođač koji je obezbedio Integraciju dva jezgra na ovakvom nivou. Tek se Core Duo može nazvati Dual Core procesorom u pravom smislu te reči za razliku od Smithfield-a i Presler-a koji su ustvari predstavljali dva procesora spakovana na jednu LGA775 pločicu. Mikro-arhitekturalne promene koje je doživeo Core Duo odnose se pre svega na proširenje FPU magistrale i angažovanje tri dekodera za obradu SSE instrukcija što je značajno za softver koji je pisan tako da operacije sa pokretnim zarezom obavlja pomoću SIMD Streaming ekstenzija (SSE). Dodate su i SSE3 instrukcije, ali je poboljšan i sistem za predviđanje grananja instrukcija (Branch Prediciton).
Naime, u slučaju Dothan procesora 128-bitne SSE instrukcije bile su obrađivane iz četiri dela (koraka) što je davalo jako loše FPU performanse u poređenju sa K8 arhitekturom. Yonah u ovom slučaju donosi teoretski duplo poboljšanje, jer se 128-bitne instrukcije obavljaju u dva koraka tj. za njih su zadužena dva 64-bitna dekodera. Tek će Merom/Conroe biti u stanju da 128-bitne instrukcije obavlja u jednom koraku bez ikakvih deljenja zahvaljujući 128-bitnoj dekoderskoj magistrali. Tako će Merom biti u stanju da nadmaši K8 procesore i teoretski ponudi četiri puta bolje performanse na istom kloku u poređenju sa Pentium M procesorom u slučaju da se koriste 128-bitne SSE2 instrukcije.
Kod Pentium M procesora su se 64-bitne SSE2 instrukcije izvršavale duplo sporije usled 32-bitne dekoderskog propusnog opsega. To je ujedno bila najslabija tačka Pentium M procesora, a po svoj prilici tek će Merom doneti poboljšanja u ovom segmentu. U vreme projektovanja Pentium M procesora sva poboljšanja bila su usmerena ka većoj efikasnosti u izvršavanju 32-bitnih SSE2 FPU operacija. Za razliku od PIII procesora koji je bio optimizovan za x87 FPU i SSE FPU operacije, Pentium M je pretežno bio podređen boljoj obradi SSE2 FPU operacija.
Dakle, najslabija tačka Core Duo procesora ostaje FPU jedinica (što će biti otklonjeno kod Merom-a). Naime, FPU jedinica kod Yonah-a koristi praktično 64-bita pri radu sa SSE FPU operacijama (80 bita za x87 FPU). To znači da se 128-bitne SSE instrukcije (4x 32bit) i SSE2 (2x 64bit) dele u dva koraka (uOPS) i obavljaju od strane 64-bitnih dekodera duplo sporije nego što bi teoretski to trebalo da bude slučaj. Kako će Merom imati pravi 128-bitni SSE FPU ovakvog deljenja neće biti i procesor će biti značajno efikasniji u poređenju sa K8 i P6+ arhitekturama.
Kada je dubina pipeline-a u pitanju Intel se nikada javno nije izjasnio o tome kada je Pentium M u pitanju, a po svemu sudeći tu nema promena ni kod Core Duo procesora. Naime, pipeline je u slučaju Core Duo procesora, kao i kod Pentium M modela, „duži nego u slučaju Pentium-a III (10 koraka), a kraći nego kod Merom-a (14 koraka)“. Time je možda i potvrđeno „nagađanje“ da Pentium M ( odnosno Core Duo, prim. aut. ) imaju 12-to stepeni pipeline. U prilog tome ide i podatak da Core Duo neće dostići frekvence veće od 2.33 GHz, a da je Yonah jezgro debitovalo na istim radnim taktovima na kojima radi i Dothan. Termalna disipacija novih procesora zadržana je u okviru, za dual core procesor, fantastičnih 35W pa tako Intel hvata priključak sa ostatkom industrije koja se trudi da ponudi najbolji „performanse per watt“ odnos.
Desk-ov notebook na test
Jedan od prvih prenosnih računara sa novim Intel-ovim mobilnim procesorom u našoj zemlji stigao je iz Desk-a koji jedini ima Intel Premium Partner sertifikat na ovim prostorima. U pitanju je barebone notebook u koji je za potrebe testa bio smešten Intel Core Duo T2400 procesor radnog takta 1.86 GHz. Samsung hard disk kapaciteta 60 gb i brzine 5400 RPM sa 8 MB keša nismo imali prilike često da viđamo u prenosnim računarima. Desk nudi barebone notebook računare koje je moguće prilagoditi potrebama korisnika, a ovo je prvi model koji podržava Core Duo procesor
Sasvim logično na matičnoj ploči testiranog barebone notebook-a nalazi se i945GM čipset kao i Intel PRO Wireless 3945ABG koji predstavlja triple band WiFi adapter u stanju da radi po 802.11a, 802.11b i 802.11g standardu. Implementacija i945GM čipseta znači da se koristi Intel Graphics Media Accelerator 950 jezgro koje je u stanju da za svoje potrebe koristi do 128 MB sistemske memorije. Do sada nismo imali prilike da se susretnemo sa ovim Intel-ovim WiFi adapterom, jer većina proizvođača koristi inferiorniji PRO/Wireless 2200BG bežični mrežni adapter. Kao što se sa naših slika može videti montaža i zamena WiFi adaptera je u slučaju Desk-ovog barebone prenosnog računara veoma jednostavna.
Isto se može reći i za ugrađeni 2.5“ Samsung HM060II hard disk koji koristi SATA 150 interfejs ima kapacitet od 80 GB, a ploče mu rotiraju 5400 puta u minuti. Količina keš memorije implementirane na hard disku je naravno 8 MB. Tokom rada disk se prilično grejao, pa je možda bolje opredeliti se, ako je to moguće, za neki Hitachi TravelStar ili WD Scorpio. Ugrađen je i optički uređaj i to DVD snimač sa dual layer mogućnostima. Rashladni sistem kod testiranog notebook računara radi po sistemu toplotnih cevi i sva toplota se odvodi na levu ivicu kućišta odakle je izbacuje blower fan koji se posebno montira. Notebook ima tri ugrađena USB 2.0 porta, jedan 4-pinski IEEE1394A priključak, S-Video izlaz, DSub konektor za monitor. Ugrađen je ekran od 13“ WXGA rezolucije (1280×768). Kvalitet prikaza je za svaku pohvalu, ali je odziv nešto slabiji.
Kako je očigledno u pitanju 16-bitni panel primetan je u pojedinim situacijama dithering, ali u slučaju poslovne primene to ne igra neku preterano značajnu ulogu. Po pitanju kvaliteta izrade testirani notebook je u srednjoj kategoriji, pa se i po tome jasno vidi da je kompanija Desk pažljivo izabrala čije će barebone notebook-ove ponuditi domaćem tržištu. Iako o ukusima ne treba raspravljati, jednostavan dizajn bez ikakvih nametljivih detalja se dopao autoru teksta, a lepo je rečen si panel na kome se nalazi set signalnih dioda koji se nalazi na prednjoj strani kućišta. Nenametljivo svetlo koje emituju ove diode prijatno je osveženje i ne narušava celokupni neutralni dizajn testiranog računara. Iako je plastika od koje je izrađen testirani notebook mogla biti i kvalitetnija tj. čvršća to je nužni kompromis koji je morao biti prihvaćen kako bi cena bila prihvatljivija što širem krugu korisnika. Tastatura je mogla takođe biti bolja, mada smo nažalost viđali i gore. Ipak, ono što je najozbiljnija zamerka u slučaju ovog barebone računara jeste prisustvo samo jednog SO-DIMM ležišta za DDR2 memoriju. To znači da nećete biti u stanju da iskoristite prednosti 128-bitnog rada sa memorijom koji i945 čipset podržava. Ipak, arhitektura Core Duo procesora je takva da to neće predstavljati, kao i u slučaju Athlon 64 procesora, preveliki udar na performanse.
Baterija kapaciteta 4400 mAh obezbedila je solidan stepen autonomije i PC Mark 2002 je izmerio rezultat od 1h i 39 minuta što je bolji rezultat od proseka. Mada, ruku na srce u poslednje vreme sve više je notebook računara koji su po pitanju autonomije zaista pokazali izvanredne rezultate što je verovatno odraz sazrevanja Intel Centrino tehnologije i boljeg pristupa proizvođača koji su vremenom uspeli da nađu optimalan odnos po pitanju cene i ugrađenih litijum-jonskih agregata kojima se notebook napaja kada nije priključen na električnu mrežu.
Rezultati testova
SiSoft Sandra 2005 SR2
CPU Benchmark
16616/5085(6574)
Multimedia
34839/38669
Memory
3197/3198
HDD
8398 MB/s
PC Mark 05
CPU
3333
Memory
2381
Graphics
757
HDD
2915
PC Magazine Benchmarks
Business Winstone 2004
16.9
Content Creation Winstone 2004
21.6
3D Mark 03
Default
1106
CPU
432
3D Mark 2001SE
1024x768x32 Software T&L
4439
HDD Tach 2.7
Averager transfer
25.9 MB/s
PC Mark 2002
Battery Test 40%
1h 39min
Rezime
Iako rezultati testova ne govore previše u slučaju prenosnih računara, naše iskustvo u radu sa prvim dual core notebook računarom koji smo imali prilike da testiramo više je nego pozitivno. Naime, već prilikom instalacije baterije test programa bez problema smo pokretali sa eksternog Firewire hard diska paralelno više instalera i bez obzira što bi se u pozadini instalirala po dva test programa istovremeno sistem je i dalje radio besprekorno. Pored toga, banalna situacija kada se instalira npr. glomazni 3D Mark 06 koja dobro optereti single core sistem, ovde je pokazala da dual core itekako ima svojih prednosti. Međutim, u Office primeni, sasvim izvesno, nemoguće je iskoristiti ovakvu arhitekturu, a konfiguracija kao što je ova koju smo dobili na test upravo je i predviđena za poslovnu i manje zahtevnu primenu. SpeedStep tehnologija takođe je radila besprekorno obarajući radni takt procesora na 1 GHz u slučaju kada nije bilo potrebe za velikom računarskom snagom. Naime, množilac bi se u tim situacijama spuštao na vrednost od 6x sa inicijalnih 11x. Primetili smo i da matična ploča ne drži magistralu na inicijalnih 166 MHz, već je radni takt procesora sve vreme bio oko 1900 MHz, a magistrala 172 MHz. Dakle, Core Duo ima prostora i za overklok 🙂
Prvi Core Duo notebook koji smo imali prilike da testiramo ostavio je svojom performansama veoma pozitivan utisak na nas. Lagodan rad u slučaju upotrebe više aplikacija tj. odličan multitasking do skoro se nije viđao kod većine prenosnih računara prevashodno zbog uske memorijske magistrale i sporijih hard diskova. Intel je sa Yonah jezgrom uspeo da kompenzuje nedostatak sporije memorije, ali i obezbedi dosta procesorske snage. Ipak, pravi sud o novoj Centrino tehnologiji treće generacije, donećemo tek pošto na tržištu bude dostupan veći broj Core Duo notebook računara.
Računar sa Intel Core Duo T2400 procesorom za potrebe testa ustupio Desk.
