Benchmark Redakcija
Delimir Tasić
Prilikom predstavljanja prethodnog IBM-ovog modela na našem sajtu detaljno smo vas upoznali sa svim prednostima koje tradicija, iskustvo i nesumljivi kvalitet znače kada su u pitanju IBM mašine. IBM T40 je po mnogim prikazima jedan od najpoželjnijih poslovnih notebook računara, a njegov inovirani naslednik IBM T41, koji je u trenutku pisanja ovog teksta dostupan i na domaćem tržištu, je doneo dodatna poboljšanja i onako odličnog proizvoda.
I dok je T serija u vrhu ponude kompanije IBM (International Business Machines), serija R je zamišljena kao nešto jeftinija verzija popularne poslovne serije. Na prvi pogled razlike su jako male, a posebno je interesantno videti koliko se npr. R50, kao predstavnik definitivno novije serije, razlikuje od modela T40 kao predstavnika prethodne generacije IBM notebook “mašina”.
Kada je klasifikacija prenosnih računara u pitanju, moguće ju je izvesti na više načina, ali je najčešća ona prema ciljnoj grupi kojoj se proizvođač obraća pojedinim serijama svojih uređaja. Tako imamo prenosne računare namenjene igračkoj populaciji, prenosne računare za kućne korisnike, ali i modele namenjene (ozbiljnoj) populaciji poslovnih korisnika. Pogledamo li za trenutak stvari iz perspektive poslovnih korisnika, jasno je šta bismo očekivali od jednog notebooka. Idući od sastanka do sastanka, od prezentacije do preznetacije, korporativni korisnici očekuju od svoje prenosne mašine što veću autonomiju u radu, jer izvor električne energije nije uvek dostupan, a i samo razvlačenje kablova često nije praktično, jer oduzima dragoceno vreme. Ništa manje važne nisu ni dimenzije koje moraju biti primerene celodnevnom nošenju računara u torbi. Ako tome dodamo da je često na spisku obavezne opreme i projektor, jasno je kakve dimenzije mora imati dobro projektovan poslovni prenosni računar. I poslednji, ali svakako ne i najmanje bitni uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se neki računar uopšte mogao koistiti u korporativne svrhe, svakako je bezbednost. IBM, slobodno možemo reći, ima jednu od najboljih zaštita podataka na tržištu prenosnih računara. Tako je pored BIOS-a računara moguće zaključati i hard disk. Podatke nećete moći pročitati čak ni ukoliko izvadite disk iz računara i spojite ga na neku drugu mašinu. IBM sa serijama T i R već dugi niz godina izlazi u susret skoro svim poslovnim potrebama biznis korisnika, pa kao takav predstavlja ultimativni izbor ovog izuzetno izborljivog tržišta, kome cena nije primarni faktor prilikom izbora. Pogledajmo kako izgleda najnoviji predstavnik ThinkPad R serije…
Spoljašnji izgled
Kada je dizajn u pitanju o njemu se može naširoko diskutovati, ali je to svakako subjektivna kategorija. Možemo reći da spolja računar nije atraktivan kao npr. skoro prikazani HP Compaq nx9000, ali je više nego evidentan beskompromisni kvalitet izrade. Potvrda tome je svakako činjenica je da je dizajn kućišta „pozajmljen“ od T serije, pa samim tim računar dosta sliči modelu T40/T41. Poklopac na kome se nalazi ekran je izuzetno čvrst, a poseban primer pažnje sa kojom se pristupilo projektovanju je i mala lampa (bolje reći: dioda) pri vrhu ekrana koja se uključuje pritiskom na kombinacju tastera FN i PgUP. Dakle, ukoliko radite u oskudno osvetljnoj prostoriji a na ekranu su tamni sadržaji, aktiviranjem ovog osvetljenja dobićete baš toliko svetla koliko je potrebno da biste bili u mogućnosti da npr. normalno kucate. Ekran je pričvršćen metalnim nosačima tako da apsolutno nema bojazni da će se poklopac oštetiti, razlabaviti i sl. Ispod ekrana se nalazi set kontrolnih dioda i naravno natpis R50 – čisto da se zna 😉 .
Sam ekran je izuzetno kvalitetan i još jedna je „pozajmica“ iz prestižne T serije. Iako se radi o panelu dijagonale 15.1“ rezolucija je respektabilnih 1400×1050 piksela, a prikaz na ekranu je u 16.7 miliona boja. Da IBM striktno poštuje specifikacije uverili smo se prikazivanjem fotografija na ovom ekranu – ditheringa, karakteristčnog za jetfine notebook računare nije bilo, a prikaz boja je na zavidnom nivou. Sledeća stvar koja ovom ekranu obezbeđuje najvišu ocenu svakako je fenomenalni ugao gledanja, koji je slobodno možemo reći na pola koraka od teorijski maksimalne vrednosti ovog parametra. Dakle, koliko god se pomerali i vrpoljili ispred IBM Thinkpad R50 ekrana, prikaz na njemu će uvek biti konzistentan. Ono što je ipak žrtvovano je odziv koji je mogao biti i bolji, ali imajući u vidu da je mašina predviđena za korporativne korisnike to i nije velika mana. Dakle, možemo zaključiti da se IBM, sasvim logično, odlučio za tip panela koji obezbeđuje veći ugao gledanja, jer je poznato da ekrani koji imaju brži odziv za sada pate od lošijeg ugla gledanja. Bilo kako bilo, kvalitet slike je zaista vrhunski. Kako je rezolucija velika, a ekran relativno male dijagonale, proizvođač je uz računar dodao i nekoliko Windows temica u kojima su fontovi povećani, a ikonice promenjene. Nazivi ovih tema su „Think“ i „Active Think“ i preinstalirane su zajedno sa mnoštvom programa na hard disku. Obe teme su prilagođene poslovnom okruženju, izuzetno su prijatne za rad i defitivno su još jedan odraz ozbiljnosti pristupa koji IBM ima kada su prenosni računari u pitanju.
Idući dalje dolazimo do sledećeg elementa koji konkurenciju ostavlja deleko iza sebe. Da, to je tastatura. I dok smo često umeli da se požalimo na previše mekanu tastaturu koja se celom dužinom ugiba prilikom kucanja, tastatura kod testiranog računara je izuzetno čvrsta a kucanje na njoj izuzetno prijatno. Dodatni tasteri su jasno izdvojeni nešto svetlijom bojom, enter je svetlo plav, baš kao i specijalni „Access IBM“ taster koji se nalazi nedaleko od ESC tastera. Funkcija ovog tastera je ulazak u specifično dizajnirani BIOS računara. Naime, taster ima funkciju sličnu onoj koju imaju npr. taster „Del“ ili „F2“ prilikom uključivanja računara.
Međutim, ono što je posebno zanimljivo, jeste da kod IBM-a umesto direktno u BIOS ulazite u grafički meni iz koga možete pokrenuti npr. dijagnostički program PC Doctor, restore sadržaja sa skrivene particije (vraćanje računara u fabričko stanje), ući u BIOS i sl. Sve opcije se biraju pomoću miša i ikonica – kao da ste u Windows-u!. U Windows okruženju „IBM Access“ taster ima funkciju pokretanja specijalnog kontrolnog interfejsa pomoću kojeg je moguće izvršiti konfigurisanje sistema, zaštiti i bekapovati podatke, konsultovati help sistem ili updateovati on-line softver koji je stigao sa računarom…
Inače, softver koji služi za podešavanje i kontrolu rada sa Thinkpad notebook-om je vrlo kompleksan i sa njime ćete biti upoznati u posebnom delu ovog teksta.
Sama tastatura poštuje IBM tradiciju, pa tako nema Win tastere a između kursora su smešteni forward i backward tasteri koji će obavljati istoimene funkcije u Internet browseru. To je ujedno i naša najveća zamerka, jer se tokom rada vrlo često dešavalo da slučajno pritisnemo umesto strelice neki od ovih tastera.
Dodatnih multimedijalnih tastera na kućištu nema što je i razumljivo, jer se radi o biznis mašini. Prisutni su samo tasteri za kontrolu jačine zvuka, koji će biti korisni prilikom reprodukcije npr. PowerPoint prezentacije. Sveukupno posmatrano deo kućišta oko tastature je vrlo čvrst tako da „krckanja“ i ugibanja plastike jednostavno nema, pa slobodno možete u potpunosti osloniti dlanove dok kucate.
Kada su kontrolni uređaju u pitanju, IBM već dugi niz godina nudi svoj TrackPoint sistem koji se sastoji od malog kontrolnog „joysticka“ između tastera H,B i G, a koji radi u kombinaciji sa još tri tastera koji su pozicionirani uz gornju ivicu touchpad-a koji je IBM od skoro počeo da paralelno ugrađuje sa TrackPoint-om. Koji je sistem kontrole od ova dva bolji zavisi od toga da li ste ranije radili sa nekim IBM prenosnim računarom ili ne. Možemo reći samo da TrackPoint traži nešto više vremena za privikavanje, ali da se i sa njime može postići zavidan stepen preciznosti (kada se priviknete, defintivno je precizniji od touchpad-a). Kako je Trackpoint izrađen od gume, vremenom se može oštetiti, pa je u paketu isporučena i rezervna kapica kojom ćete zameniti oštećenu kada se za time ukaže potreba.
Kada su dodatni priključci u pitanju, IBM se jasno diferencirao od ostalih proizvođača. Ukoliko pogledate zadnju stranu ostaćete pomalo zatečeni, ako ste navikli na modele sa obiljem priključaka: samo paralelni port, ako zanemarimo priključak za strujni adapter!
Podjednako se „škrtarilo“ kada su konketori u pitanju i na desnoj strani gde je smešten samo monitorski izlaz i DVD combo drajv. Ne treba zaboraviti modularnost koja je obezbeđena implementacijom UltraBay slotova. Tako se u „običnom“ UltraBay slotu nalazi optički uređaj, a u slotu pod nazivom UltraBay Enhanced je 2.5“ HDD. Oba slota su dostupna sa desne strane računara i, u slučaju HDD-a tj. UltraBay ECS slota, zaštićeni su plastikom.
Leva strana – nešto bogatija. Tu smo zatekli dva USB porta, S-video izlaz, mrežni i modemski priključak, stereo 3.5mm jack za slušalice i sličan priključak za mikrofon (mono, naravno). Tu je i jedan 4-pinski IEEE1394 port. PCMCIA slot je specifičan, jer podržava i kartice tipa III. PCMCIA Typer III je unazad kompatibilan, pa je tako moguće koristiti, pored jedne TypeIII kartice, i dve TypeII ili dve Type I kartice. Možemo reći da je raspored konketora skoro identičan kao i kod IBM T40 mašine.
IC port ne na prednjoj strani, a pored IC veze računar podržava i Bluetooth koji se aktivira kombinacijom tastera FN i F5 kada će se pojaviti lepo dizajnirani meni iz kojeg je moguće uklučiti Bluetooth i Wireless adapter (pod uslovom da ste, kao i za modem, skinuli i instalirali drajvere sa www.ibm.com ).
Nije na odmet spomenuti i izuzetno kompaktan adapter koji će posebno pozdraviti korisnici koji često putuju, a za koje je ova mašina uostalom i predviđena…Takođe, sa donje strane se nalazi priključak za DockingStation na koji se mogu povezati: ThinkPad Dock II, ThinkPad Mini Dock ili ThinkPad Port Replicator II. Na donjoj strani je, nedaleko od DockingStation konektora, smešten i otvor posredstvom kojeg se dolazi do memorijskih slotova, a koji će biti korisni ukoliko se ukaže potreba za proširenjem memorije.
Rezime ovog dela bi mogao da glasi da je Thinkpad R50 odgovor na skoro sve zahteve prosečnog poslovnog korisnika. To je uređaj koji vas neće razočarati bilo da očekujete vrhunski kvalitet izrade ili lakoću pristupa naprednim funkcijama, a za šta se brine IBM-ov softver koji je slobodno možemo reći najkomplksniji kada su notebook računari u pitanju.
Unutrašnjost
Kada smo pre nekih otprilike godinu dana na stranicama Benchmark sajta predstavili Centrino tehnologiju, rekli smo da ona podrazumeva Pentium M procesor, specijalno dizajnirani Intel čipset i wireless mrežni adapter iste firme. U ovom slučaju ugrađen je Intel Pentium M procesor na 1.5 GHz. Čipset se sastoji od northbridge-a sa oznakom i855PM, a južni most je poznati ICH4 u M verziji…
Slično kao i kod T41 modela, IBM je u T50 implementirao Intel gigabitni LAN adapter, pa je pored 802.11b wireless načina umrežavanja ponuđena i veoma brza gigabitna mrežna konekcija, ukoliko se za njom ukaže potreba, što je nesumnjivo prednost u odnosu na model T40.
Iskorišćena je mogućnost upotrebe DDR333 memorije, pa je tako testirani primerak imao sasvim primerenih 512 MB DDR333/PC2700 memorije. Ne treba podsećati da će instalirani Windows XP Professional (još jedan dokaz poslovne namene testirane mašine) sasvim pristojno raditi sa tolikom količinom memorije. Memoriju je, naravno moguće proširiti, a u tu svrhu poslužiće jedan slobodni memorijski slot do kog se dolazi na već opisani način.
Ipak, R50 zaostaje za T serijom kada je hard disk u pitanju – upotrebljen je uobičajeni Hitachi Travelstar kapaciteta 40 GB sa brzinom rotacija ploča od 4200 RPM i svega 2 MB keša. On je smešten u tzv. IBM UltraBay Enhanced slot, pa ga je tako moguće lako promeniti nekim bržim/većim modelom, ali treba imati u vidu da su 2.5“ diskovi i do nekoliko puta skuplji od svojih desktop verzija čije su ploče prečnika 3.5 inča. Podsećanja radi, T40 poseduje disk čije ploče karakteriše brzina rotacije od 5400 RPM uz 8 MB keša. Takođe treba imati u vidu da je i kod R50, kao i kod T40, 10 GB prostora na HDD-u rezervisano za skrivenu particiju na kojoj se nalazi instalacija softvera i operativnog sistema što je uobičajeno za IBM Thinkpad mašine.
Zvučna podrška izvedena je posredstvom standardnog AC97 dvokanalnog audio rešenja, koje radi u tandemu sa dva zvučnika koji su pozicionirani na prednjoj strani kućišta, a čija ukupna snaga ne prelazi 1w. Sami zvučnici se ne mogu pohvaliti preteranim kvalitetom muzičke audio reprodukcije, ali verujemo da im to i nije namena.
Pored komunikacije putem Bluetooth, WiFi 802.11b i Giabitnog LAN-a, vezu sa Svetom moguće je ostvariti i na tradicionalni način – pomoću 56k/V.92 modema. Valja napomenuti da modem nije instaliran i da za njega treba skinuti drajvere koji su dostupni na sajtu proizvođača. Sami drajveri su „teški“ oko 5 MB, a kada već skidate drajvere za modem skinite i one za WiFi adapter pošto i za njih važi ista situacija kao i za modem. Ceo download bi se na kraju sveo na nekih 13 MB, jer su drajveri za wireless adapter oko 7 MB. Iz nekog čudnog razloga to je uobičajeno za IBM notebook mašine. Definitivno, pomalo nezgodna situacija, ali šta da se radi – kada ih jednom skinete, drajvere narežite na CD. Razumemo da IBM ima u ponudi i R50 mašine bez modema i WiFi mrežne podrške, ali je mogao da barem u bazi softvera na skrivenoj particiji snimi, pored dodatnog softvera, i drajvere za te uređaje. Time bi se i dalje identična instalacija operativnog sistema koristila za sve R50 mašine, a korisnik bi bez potrebe za downloadom drajvera, iste mogao lako da instalira posredstvom dobrog instalera koji karakteriše IBM softverski paket.
Grafički adapter je nama dobro poznati ATi Radeon Mobility 9000 sa 32 MB DDR-SDRAM memorije. Slobodno možemo reći da primerenije rešenje ovakvoj mašini teško da je moglo da se nađe. Sam adapter se i dalje solidno nosi sa 3D aplikacijama, a drajveri su preinstalirani zajedno sa ATi Control Panelom. Ono zbog čega će poslovni korisnici biti posebno zadovoljni jeste odličan TV izlaz i mogućnost multimonitorskog rada po kome su ATi čipovi veoma poznati. Hydravision softver je takođe moguće dodati i nalazi se na skrivenoj particiji zajedno sa ostalim softverom, a poseban, ranije već spomenuti kontrolni centar je napravljen kako bi se aplikacije iz ove baze softvera lako dodavale i uklanjale…
Optički uređaj potpisao je japanski Teac i radi se o combo DVD/CD-RW drajvu brzinske specifikacije 24x24x24x/8x koji je smešten u IBM UltraBay slot iz koga se lako može izvaditi i zameniti za neki drugi uređaj. Sam drajv je bučan tokom rada, ali je IBM u tu svrhu u softveru za podešavanje ponudio mogućnost nekoliko režima rada od kojih je “silent mod” onaj u kome će ugrađeni optički drajv biti apsolutno nečujan, ali će i raditi sporije. To će se, naravno, pozitivno odraziti na autonomiju od električne mreže, pa u tom kontekstu i treba posmatrati taj elemenat u podešavanjima.
Ugrađena baterija sa šest ćelija je litijum-jon tipa i deklarisano vreme za koje će se ispraziniti tokom napajanja računara je oko 3.6 časova, a otprilike isto toliko će trajati i njeno punjenje do punog kapaciteta. Kao i kod T40 modela i ovde je moguće dokupiti dodatnu bateriju znatno većeg kapciteta, ali ne raspolažemo podatkom o dostupnosti tog proizvoda kod domaćeg distributera, firme “Sinteh” iz Beograda.
Sve je smešteno u veoma tanko kućište čija ukupna masa ne prelazi 2.5 kilograma. Posle teške kategorije desktop replacement mašina (skoro svaki je bio teži od 3.5 kg) ne preterano veliki gabariti, ali na tržištu postoje i dosta lakši modeli – i IBM ima u ponudi takve računare, u pitanju je serija X.
Ipak, treba imati u vidu da se nisu pravili kompromisi po pitanju kvaliteta izrade i da je upotrebljena plastika veoma čvrsta, a gde god je to bilo neophodno korišćen je i metal. Sistem hlađenja je veoma tih tako da mašina radi apsolutno nečujno. Možemo reći da teško da može bolje od ovoga kada je kvalitet izrade u pitanju, pa je i po tome IBM seriju R opasno približio prethodnoj generaciji računara iz T serije.
Prethodni deo teksta sublimiran u tabelu bi izgledao ovako…
Procesor
Intel Pentium M 1.5 GHz (Banias jezgro), 1 MB L2 keša
Čipset
Intel i855PM + ICH4-M
Memorija
512 MB 64-bit DDR333/PC2700 (max. 2 GB)
Ekran
15.1″ TFT-LCD, 1400×1050, 16.7 mil.boja (True color)
Grafika
ATi Radeon Mobility 9000 – 32 MB DDR-SDRAM
PCMCIA
Texas-Instruments PCMCIA Type III
Hard Disk
Hitachi Travelstar 40 GB, 4200 RPM, 2 MB cache, ATA100
IrDA
IBM IrDA (max. 4 MB/s)
Bluetooth
IBM Integrated Bluetooth II
Optički uređaj
Teac DW-225
Tastatura
86 tastera, funkcijski tasteri
Audio
SoundMax AC97, Stereo zvučnica (1w snage)
Baterija
Sanyo Li-Ion, 6 Cell, 4400 mAh, 327 g
AC adapter
Output: 16V DC, 4.5 A, Input: 100~240v, 72w
Upravljački uređaj
Synaptics touch pad i IBM Trackpoint
Mre žni adapter
Intel Pro 1000/1000 MT Mobile
WiFi adapter
Intel 802.11b
Proširenja
Ultrabay, Ultrabay ECS, PCMCIA III, Docking Station
Dimenzije (mm)
332 x 269 x 37
Masa
~ 2.5 kg
Softver
Windows XP Pro, Record Now!,Sonic Labeler…
Softver
Dolazimo polako i do najkompleksnijeg dela ThinkPad R50 računara. Već po prvom uključivanju zateći će vas specijalno prilagođeno Windows XP okruženje. Kastomizacija se ogleda kako u vizuelnom segmentu (spomenute Windows teme), ali i po pitanju dodatnog softvera. Da nije sve kao kod obične Windows instalacije primetili smo prilikom instaliranja PC Mark 04 sistema. Poznato je da će prilikom instalacije korisnik na čijem hard disku nije instaliran Windows Media Player 9 i Windows Media Encoder 9 biti upozoren da iste mora instalirati ukoliko želi da koristi PC Mark 04. Ovog puta Media Player 9 nije bilo potrebno posebno instalirati, jer je on već preinstaliran u IBM-ovim pogonima. Isto važi i za DirectX 9.0b, Service Pack 1, IBM Java Runtime Enviroment, MS Bluetooth update i još mnoštvo sistemskog softvera koji ste prinuđeni da instalirate svakog puta kada ispočetka insaltirate operativni sistem. Još jedan pokazatelj ozbiljnosti kojom IBM nastupa na tržištu. No, to je sitnica naspram onoga što smo zatekli gledajući dalje šta je sve ponuđeno od sistemskog softvera.
Odlaskom u Control Panel zatekli smo tri nove ikonice koje su karakterisitčne za IBM Thinkpad mašine…
Opšte je poznato da su hard diskovi koji se ugrađuju u prenosne računare izloženi znatno većem broju potresa nego što je to slučaj kod desktop radnih stanica. To je i normalno, pa (pojedini) proizvođači tome posvećuju posebnu pažnju. Kako bi podatke korisnika još više zaštitio, IBM je ponudio jedinstvenu aplikaciju koja ima kao svoju osnovnu namenu zaštitu konzistentnosti podataka na hard disku kroz sprečavanje njegovog oštećenja usled potresa. Naime, svaki hard disk je najranjiviji u toku rada, kada glava isčitava/upisuje podatke. Jači potres, i pored svih zaštitnih mehanizama, može oboriti glavu na površinu ploče i naneti ozbiljno oštećenje pločama, a time i vašim dragocenim podacima. IBM softver će detektovati svaki pokret kućišta računara (možete defnisti prag tolerancije!) i zaustavljatii hard disk kako bi se mogućnost nesrećnog ishoda minimizovala…
Sledeća aplikacija je ustvari konfiguracioni panel pod nazivom “Think Pad Configuration”. U izuzetno vizuelno atraktivno dizajniranom interfejsu smešteno je skoro sve što vam je potrebno da u potpunosti kontrolišete parametre rada vašeg notebook računara. Sve je tu, počev od podešavanja IRQ-ova, uključivanja i isključivanja dodatnih uređaja, izbora power profila, rada sa više monitora i sl. Slobodno možemo reći da apsolutno nema nikakve potrebe da koristite Windows programe za upravljanje hardverom pored IBM softvera za konfigurisanje…
Pored ovakvog klasičnog prikaza konfiguracioni centar moguće je smestiti u vidu “lajsne” u gornjem delu ekrana, slično kao i kod Sound blaster Live!/Audigy(2) kartica…
Ukratko ćemo prezentovati najzanimljivije elemente ThinkPad configuration softvera. Dakle moguće je isključivati pojedine uređaje, zarad uštede energije…
Isto tako, veoma je lako isključiti uređaje koji imaju hot-swap podršku zarad brzog uklanjanja istih iz sistema tj. UltraBay slota…
Ništa teže nije rekonfigurisati dodatne tastere koji se nalaze na tastaturi…
Rad sa više ekrana je kao što smo rekli jedna od velikih prednosti ATi kartica, ali je uključivanje dodatnih ekrana iz ATi Control Panel-a ponekada veoma zamorno. IBM je u tu svrhu kreirao „Presentation Manager“ u kome se nalazi nekoliko predefinisanih profila, uz mogućnost kreiranja dodatnih od strane korisnika…
Sasvim je logično da u skladu sa svojim potrebama, korisnik instalira dodatne uređaje, a kontrolu nad njima veoma jednostavno će obavljati pomoću sekcija ThinkPad Config Panela koji se zove Add-on devices…
Ono što je veoma važno kod svakog notebook-a su režimi uštede energije kada se sistem napaja sa baterije. IBM je u svom stilu, propisno očitao lekciju u ovom domenu ostalim proizvođačima. Toliko je detaljno moguće podesiti režime uštede energije da je npr. razlika između „max. performance“ režima i „high battery performance“ režima tačno dvostruka kada je trajanje baterije izraženo u minutima u pitanju…
Informacije o stanju baterije su prikazane veoma pregledno, a aproksimativno vreme koje će proteći pre nego što se baterija isprazni je takođe prikazano…
Režime uštede energije ćete detaljno podesiti preko „Battery Maximizer wizarda“, a indikator stanja baterije moguće je uključiti i u systray-u…
Izgleda da po IBM-u, ni to nije bilo dovoljno kako bi se upravljalo režimima štednje, pa je u standardni sistem za kontrolu potrošnje u Windows control panelu implementirano još nekoliko korisnih opcija…Tu je i već spominjani sistem za kontrolu rada optičkog uređaja, ali i kontrola brzine procesora u zavisnosti od izvora napajanja…
Zvučnu signalizaciju stanja baterije je detaljno moguće iskonfigurisati u skladu sa sopstvenim potrebama…
Pošto sistem softvera obuhvata i detaljan OSD (On-Screen-Display) moguće je iz „ThinkPad Config“ sistema upravljati i parametrima ovog sistema…
Uređaji koji nisu instalirani će se identifikovati u posebnoj sekciji „ThinkPad Config“ interfejsa i na veoma lak način ćete moći instalirati drajvere za te uređaje. Dovoljno je kliknuti na određeni taster, odrediti putanju do drajvera i totalno zaobilazeći device manager, instalirali ste drajvere za „problematični“ uređaj…
Već spominjana sigurnost podataka je od krucijalnog značaja za korporativne korisnike, a jedan od vidova zaštite je definisanje lozinke koji je moguće aktivirati na više nivoa, što je već dobro poznata karakteristika security sistema IBM prenosnih mašina…
Pored toga, moguće je izabrati i preferirani način povezivanja sa „spoljnim Svetom“ preko „IBM Access Connections“ sekcije…
Tehničku podršku moguće je pozvati u pomoć veoma lako posredstvom „Access Help“ sistema… Na raspolaganju vam je pored konsultovanja helpa i server sa updateovima softvera, novim drajverima i svim onim što odražava najviši nivo brige za korisnika, a što je odraz veoma visokog profesionalizma kompanije IBM…
Sličnoj nameni podređen je i deo softvera pod nazivom „Update Connector“…
Određenim programima za konfigurisanje koji se najčešće koriste moguće je pristupiti iz Systray-a pomoću karakteristično dizajniranih ikonica…
Kako se ne biste osetili zapostavljenim IBM je napravio „Message Center“ sistem koji će vas obaveštavati o novostima vezanim kako za kompaniju, njene proizvode, ali i o važnim informacijama koje su bitne kako za bezbednost vaših podataka tako i za rad na ThinkPad računaru…
Upravljački uređaj koji IBM naziva TrackPoint moguće je podesiti veoma detaljno u posebnoj sekciji upravljačkog softvera pod nazivom „Track Point Accesability“…
Takođe, sekcija contol panela koja se odnosi na podešavanja miša je obogaćena podešavanjima vezanim za TouchPad i track point, gde je još detaljnije moguće podesiti ova dva kontrolna uređaja…
Kada ste sve podesili kako treba (a podešavanja ima zaista mnogo!) poželećete da više nikada ne morate da ponovo sve podešavate 🙂 Da i zaista ne biste morali da sve podešavate npr. u slučaju da ste uradili povratak sistema sa skrivene particije čime ste računar vratili u stanje u kom je bio kada ste ga kupili, pobrinuće se „Rapid Restore Ultra“ softver. Na novokreiranu backup praticiju bekapovaće se sva podešavanja i fajlovi (slično „System Restore“ ili „File and Settings Wizard-u“ koji postoji u Windows XP operativnom sistemu)…
Kako smo već pomenuli, računar ima podršku kako za infracrvenu vezu tako i za naprednu bluetooth konekciju sa prenosnim uređajima (npr. mobilni telefoni, PDA uređaju i sl.).
Za tu svrhu „Wireless link“ sekcija Windows Control Panela obogaćena je novim opcijama…
Pored konfiguracionog softvera IBM je ponudio i softver za izradu omota za diskove pod nazivom „Sonic Express Labeler“, a koji se odlikuje prijatno dizajniranim interfejsom, solidnim opcijama i zavidnom lakoćom upotrebe…
Nero 6.3.0.6 nije bio u stanju da prepozna ugrađeni Teac combo drajv, a dok se ne pojavi nova verzija sa podrškom za taj model optičkog uređaja možete koristiti ponuđeni „Sonic RecordNow“.
Zanimljivo je da je dodat i softver za merenje performansi sistema sličan npr. SiSoft Sandra-i. Radi se o poznatom „PC Doctor“ softveru koji se, da stvar bude još interesantnija, može pokrenuti i iz BIOS-a u DOS režimu…
Uopšte ne sumnjamo da smo poneku opciju zaboravili, a neki detalj preskočili. Jednostavno, nije moguće opisati u potpunosti, zaista fantastičan softver koji je IBM pripremio za svoje ThinkPad mašine. Ne treba posebno napominjati koliko je po tom pitanju IBM odmakao od ostalih proizvođača. Nama ostaje samo da iskreno pohvalimo detaljan i veoma kompleksan softver IBM ThinkPad R50 notebooka, jer tako nešto nismo do sada videli niti kod jednog proizvođača.
Performanse
Intel je dosta napora uložio kako bi performanse računara vezao sa sirove megaherce u vremenu kada je promovisan Pentium 4 procesor. To je i bilo razumljivo, jer je P4 odnosno NetBurst arhitektura, za razliku od tada dominantne P6 arhitekture i bila predviđena da radi na visokim učestanostima. I dok je takva politika imala rezona u jeku borbe na polju desktop radnih stanica protiv Athlon procesora (kasnije je AMD promovisao Athlon XP procesor kod koga je uveden rating model zarad lakše komparacije), promovisanjem Centrino procesora gigahercna trka se pokazala kao mač sa dve oštrice. Ogromna novčana sredstva koja je Intel uložio u promociju Centrino tehnologije (figuriraju cifre od 300 miliona, pa sve do pola milijarde dolara!) izgleda nisu uspela da u potpunosti ubede kupce da je npr. Pentium M procesor na 1500 MHz podjednako brz kao i P4 na 2.4 GHz, jer do juče je procesor koji radi na više megaherca bio brži od onog koji radi na manje megaherca. Naravno, istina je negde na sredini. Pentium M (Banias jezgro) ima drastično kraći pipeline u odnosu na Pentium 4 (Willamette, Northwood i Prescott), a pozajmljen je quad pumped bus i SSE2 set instrukcija iz NetBurst arhitekture. Samim tim jasno je da se radi o kombinaciji Pentium III i Pentium 4 procesora.
Ono po čemu je Pentium M nenadmašan su napredni režimi štednje energije, mogućnost variranja radnog takta u više koraka i promena napona u toku rada, a sve to u zavisnosti od trenutnih potreba korisnika. To i nije prevelika novost (iako Intel marketing mašina pokušava da to predstavi tako). Naime, precizno rečeno, jeste novost ako se posmatra ponuda Intel procesora (npr. Pentium 4-M može samo da obori svoj takt na polovinu inicijalne vredonsti kada se napaja preko baterije i na tome se priča završava), ali ako se u igru uključi i AMD sa svojim Athlon XP-M procesorom (koji je promovisan pre Centrino tehnologije) onda sve to i nije tako novo.
Kako bismo ispitali performanse Centrino platforme u odnosu na klasične desktop replacement mašine za koje se kupci (ponekad u neznanju) vođeni visokim frekvencijama rada najčešće odlučuju, suprostavili smo IBM R50 (kao odličnog predstavnika Centrino klase mašina) skoro testiranom FSC Amilo 8830D (P4 3.06 GHz, ATi Radeon Mobility 9000, 256 MB DDR333, 60 GB HDD). Da bi videli kako se ponaša i jeftinija Pentium 4-M mašina, nešto nižeg takta i lošije grafike, u tabele sa rezultatima smo uvrstili i one koje smo dobili prilikom testiranja HP Compaq nx9000 računara (P4-M 2.2 GHz, ATi IGP340M, 256 MB DDR266, 30 GB HDD).
Svi testovi kada je IBM R50 u pitanju su vršeni kada je računar radio maksimalnom brzinom, tj. kada je bio povezan na adapter. Ovog puta nismo testirali performanse koje računar postiže kada radi na baterijskom napajanju, jer performanse variraju u zavisnosti od izabranog režima uštede energije. Baš zato smo se potrudili da vam predstavimo, kroz PC Mark 2002 Battery Mark test, koliko računar može da radi kada su aktivirani pojedini režimi uštede energije. Valja napomenuti da poređenje performansi nismo sproveli da bismo videli kako npr. biznis mašina kao što je IBM R50 radi kada se koristi za igranje igara (to joj nije namena, mada se možete sasvim lepo poigrati na R50 notebooku), već da bismo utvrdili koliko relativno niski radni takt na kome obično rade Centrino mašine zbilja predstavlja hendikep u odnosu na „moćne“ Pentium 4 desktop replacement mašine vrlo visokih radnih taktova. Kada tome dodamo i priču od drastično većoj autonomiji rada i potkrepimo je rezultatima testova u tom domenu, priča će biti još zanimljvija…
Prvi test u kome smo surpostavili tri dosta različite mašine bio je najpopularniji sintetički test – SiSoft Sandra 2004 Standard Edition…
SiSoft Sandra – CPU Score
IBM R50
4694 / 2086 (2664)
FSC Amilo 8830D
9262/3839(6741)
HP Compaq nx9000
5704 / 1573 (2954)
SiSoft Sandra – Multimedia
IBM R50
14 228 / 15749
FSC Amilo 8830D
23493/32558
HP Compaq nx9000
13384 / 16060
SiSoft Sandra – Memory
IBM R50
2185 / 2180
FSC Amilo 8830D
2380/2399
HP Compaq nx9000
900 / 903
Smatramo da smo dužni par komentara vezanih za rezultate testova u SiSoft Sandra 2004 paketu. Kao što se iz rezultata procesorskog testa vidi, skoro 1 GHz zaostatka Pentium M procesora u odnosu na P4-M 2.2 GHz koji je ugrađen u HP notebook nije bilo dovoljno za neku ubedljiviju brzinsku prednost. Rezultat koji je FSC Amilo sa svojim P4 3.06 GHz procesorom postigao, je samo delimično odraz realnog stanja stvari, jer Sandra benchmarking program precenjuje procesore sa HyperThreading tehnologijom. Koliko je Pentium M na 1500 MHz moćan može se videti i u multimedia testu gde je ostavio iza sebe P4 2.2 GHz, ali je favorizovani P4 3.06HT ipak ostao nedostižan. Rezultati memorijskog transfera za HP nx9000 nisu konzistentni, na šta smo se već osvrnuli tokom prikaza ovog računara…
Kao predstavnika benchmarking alata koji se bazira na realnim aplikacijama koristili smo popularni Futuremark-ov program PC Mark 04…
PC MARK 04 – System
IBM R50
2641
FSC Amilo 8830D
4071
HP Compaq nx9000
2194
PC MARK 04 – CPU
IBM R50
2851
FSC Amilo 8830D
4559
HP Compaq nx9000
2650
PC MARK 04 – Memory
IBM R50
2161
FSC Amilo 8830D
3043
HP Compaq nx9000
1597
PC MARK 04 – Graphics
IBM R50
759
FSC Amilo 8830D
1436
HP Compaq nx9000
497
PC MARK 04 – HDD
IBM R50
2074
FSC Amilo 8830D
2117
HP Compaq nx9000
2004
I PC Mark je potvrdio da se Centrino mašina na 1.5 GHz sasvim lepo može nositi sa P4-M računarom na 2.2 GHz ali je snažni P4 3.06 ostao nedostižan, barem kada su sintetički testovi u pitanju. Sveukupno bolji rezultat koji je IBM R50 postigao u System testu (koji obuhvata sve kategorije testova čiji se rezultati ponderišu određenim ponderima zarad dobijanja prosečne vrednosti) pokazatelj je da naizgled sporija mašina nije zaista sporija, jer nije sve u sirovoj snazi procesora. Nesumnjivo je da je boljem sveukupnom rezultatu IBM R50 notebook-a dosta „kumovao“ superiorniji grafički adapter u odnosu na nx9000 mašinu.
Prelazak na gaming testove nas vodi u dobro poznate 3D Mark vode. Kako nijedan od testiranih grafičkih adaptera ne podržava DirectX 9 bilo je sasvim logično da se zadržimo na verziji 2001SE ovog popularnog benchmarking programa…
3D Mark 2001SE – 640x480x16
IBM R50
9156
FSC Amilo 8830D
10748
HP Compaq nx9000
2721
3D Mark 2001SE – 1024x768x32
IBM R50
5931
FSC Amilo 8830D
7393
HP Compaq nx9000
1536
Kako HP nx9000 ima dosta inferiorniji grafički adapter nećemo se osvrtati na njegove rezultate u odnosu na IBM R50 i FSC Amilo 8830D koji imaju skoro iste grafičke adaptere tj. ATi Radeon Mobility 9000. I dok su sintetički testovi neprestano favorizovali P4 3.06 procesor, naspram Pentium M procesora koji radi na više nego duplo nižem taktu, prvi realni test je pokazao kako stvari zapravo stoje. U režimu 640×480 pri 16-to bitnoj paleti boja, u kome se skoro u potpunosti eliminiše uticaj grafičkog adaptera na performanse razlika je svega 17% (podsećamo da je razlika u radnim taktovima više nego dvostruka!). Kada smo se oslonili na snagu grafičkih adaptera došla je do izražaja razlika u količini memorije kojom su proizvođači opremili Radeon 9000 čip. Tako je kod IBM-a raspoloživo 32 MB, naspram 64 MB koliko je FSC obezbedio kod AMILO notebook-a. Sve u svemu: Pentium 4 ni približno nije opravdao visoki takt na kome radi u odnosu na živahni Pentium M procesor na 1500 MHz! To i ne treba da čudi, ako se primeni iskustvo iz npr. uporednog testiranja Athlon XP i Pentium 4 procesora.
Kako dosta igara koristi OpenGL API nismo propustili priliku da istestiramo računare kroz Quake III – The Arena igru…
QIII – 640×480 Fastest
IBM R50
307,1
FSC Amilo 8830D
360,4
HP Compaq nx9000
92
QIII – 1024 x 768 Quality
IBM R50
77.8
FSC Amilo 8830D
105,9
HP Compaq nx9000
31,3
Slična priča kao i kod 3D Mark 2001SE testa se ponavlja i ovde, tako da slobodno možemo zaključiti da razlike u performansama ni približno nisu jednake razlikama u taktovima i da, iako jeste brži, P4 na 3.06 GHz generalno gledano nije drastično brži od P-M 1.5 GHz. Da je kojim slučajem u R50 notebook-u bio npr. P-M na 1.7 GHz, situacija bi možda bila i obrnuta.
PC Magazine – Business Winstone
IBM R50
13.7
FSC Amilo 8830D
14.2
HP Compaq nx9000
11.5
Test poslovnih aplikacija je opet dao prednost Centrino mašini u odnosu na P4 2.2 GHz bazirani nx9000 računar, pa pošto ovde grafika ne igra preterano značajnu ulogu možemo izvući zaključke po pitanju odnosa performansi.
HDD Tach 2.7 – Prosečan transfer
IBM R50
23.1
FSC Amilo 8830D
20.7
HP Compaq nx9000
20.3
Skoro ujednačene performanse hard disk podsistema su sasvim razumljive, ako se uzme u obzir da svi računari koriste hard diskove identičnih karakteristika.
Na kraju dolazimo do pokazatelja koji nešto veće performanse koje postiže jaka desktop replacement P4 3.06HT mašina totalno obesmišljava ukoliko vam je bitan rad sa prenosnim računarom van kuće. Dakle, PC Mark 2002 Battery mark test smo „provrteli“ na sve tri mašine na identičan način. Više puta smo objašnjavali metodologiju testiranja, a ovom prilikom ćemo to ponoviti. Naime, merimo vreme koje je potrebno da se baterija isprazni od punog kapaciteta (100%) do polovine kapaciteta tj. 50%. Prethodno smo bateriju skroz ispraznili i celu noć punili notebook kako bi litijum-jonska baterija, kakve se najčešće ugrađuju u prenosne računare novije generacije, pokazala svoj maksimum…
Kada je IBM R50 u pitanju, kao relevantan podatak vezan za autonomiju u radu koristili smo onaj koji se odnosi na „High Battery Performance“ profil uštede energije, jer on obezbeđuje znatno bolje uslove rada od „Super power saver“ profila, a razlika u autonomiji je svega 6 minuta. Dakle, PC Mark 2002 Battery test…
PC Mark 2002 – Battery mark
IBM R50
84 min.
FSC Amilo 8830D
26 min.
HP Compaq nx9000
42 min.
Mislimo da je svaki komentar suvišan i da, kada je autonomija u pitanju, Centrino suvereno sedi na tronu. Totalna neprilagođenost Pentium 4 procesora ugrađenog u FSC Amilo uštedi energije je jasno došla do izražaja, ali se ništa bolje nije pokazao ni P4-M.
Međutim, svojoj odličnoj autonomiji u radu IBM R50 treba, pored odlične Centrino tehnologije, da zahvali i superiornom IBM softveru za kontrolu potrošnje enregije. Kao što smo već rekli, postoji nekoliko režima uštede energije. Mi smo proverili kako se baterija ponaša kada su aktivirani sledeći profili: „Disable Shut-off timers“ (praktično nijedan režim uštede energije nije aktivan), „High Battery Performance“, „Super Power Saver“ (radikalna ušteda energije, ekran izuzetno zatamnjen, procesor maksimalno usporen, a optički uređaj u silent režimu)…
IBM R50 – Battery Mark (PC Mark 2002)
Disable Shut Off timers
42 min. 27 sec.
High Battery Performance
1h 24 min. 13 sec.
Super Power Saver
1h 30 min. 3 sec.
U realnom radu, svakako, treba očekivati znatno veću autnomiju, jer se Battery Mark test u okviru PC Mark paketa svodi na neprekidno ponavljanje testova iz PC Mark paketa, a koji su relativno zahtevni. Tokom „normalnog“ rada nije realno očekivati da će sistem biti neprekidno pod tolikim opterećenjem, pa samim tim treba očekivati nešto veću autonomiju – jako blisku deklarisanoj vrednosti od 4h.
Rezime
Šta na kraju reći ? IBM je još jednom pokazao kako se pravi notebook računar i podsetio nas je zašto su ThinkPad računari sinonim za dobar notebook. Počev od odlične izrade, pa do vrhunskih performansi sve je na nivou imena koje ovaj računar nosi. Bukvalno ništa nismo pronašli na ovom računaru, a što bi mogli da mu zamerimo kao značajniji nedostatak. Istina je da je broj konektora nešto manji nego kod ostalih notebook računara koje smo testirali, ali zato i postoje jače serije. Uglavnom sve ono što vam može zatrebati je tu – ni manje, ni više…
Dodatna funkcije su posebna priča. Okrenut zahtevnim poslovnim korisnicima R50 je jedan od retkih notebook računara koji imaju npr. Bluetooth podršku uz neizostavni IC port. Wireless adapter je postao realnost čak i u našim uslovima, a korporativni korisnici znaju da se npr. video konferensing može obavljati kako treba samo kroz gigabitne mreže. Uopšte nismo sumnjali da to zna i „veliki plavi“, pa nam je jasno zašto novi T41 i R50 imaju baš takav mrežni adapter.
Odluka da se mašina bazira na Centrino tehnologiji je više nego logična i ispravna. Kao što smo se i sami uverili, autonomija je zaista u samom vrhu kada su Centrino modeli u pitanju, a to je opet stvar koja ide na čast kompaniji koja je potpisala ovaj odlični notebook računar.
Ne možemo, a da još jednom ne napomenemo da ThinkPad ima najkompleksniji i izuzetno profesionalno urađen prateći softver, što se najbolje ogleda u profilima za kontrolu potrošnje energije, konfigurisanje upravljačkih uređaja, ali i opcijama za povećanje bezbednosti podataka, kreiranje backup-a operativnog sistema itd. Prosto je neverovatno koliko se daleko otišlo u nastojanjima da se korisniku pruži kompletna platforma za rad. To do sada nije uspeo da obezbedi nijedan proizvođač bez obzira na staž koji ima na tržištu prenosnih računara.
Kada su performanse u pitanju njima smo više nego zadovoljni, ako se imaju u vidu dimenzije i gabariti celokupnog sistema i klasa kojoj pripada. Ne treba nikako zaboraviti ni više nego dobar rashladni sistem, koji vas svojim zvukom neće uopšte ometati u radu – iz prostog razloga što je nečujan. Komfor u radu će vam dodatno povećati vrhunska tastatura uz vrlo kvalitetan ekran kakav se zaista retko sreće. Odlična SXGA+ rezolucija uz vrhunski ugao gledanja su nešto što ćete itekako znati da cenite, ako dosta vremena provodite ispred računara.
Zbog svega toga IBM R50 zaslužuje našu bezrezervnu preporuku i ukoliko ste u stanju da ga sebi priuštite, a pri tome imate potrebu za jednom takvom mašinom, nikako nećete pogrešiti i teško da možete napraviti bolji izbor. Od Editor 's Choice nagrade ga deli jako malo , a posebno mu ide na čast to što je evidentno bolji od prethodne generacije mašina iz više klase tj. T serije. Sasvim smo sigurni da će, ukoliko bude na ovom nivou novi predstavnik T serije biti najozbiljniji kandidat za najviše priznanje Benchmark sajta. Do tada slobodno možemo reći da je IBM R50 nesumnjivo najbolji notebook računar koji je do sada prikazan na našem sajtu!
Notebook za potrebe testiranja ustupio “Sinteh”
