Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Kada kupujete laptop, kojim se parametrima određujete? Koliko ste dosledni samom sebi i parametrima sa kojima krenete u kupovinu? Koliko vam se puta desilo da ste već manje-više rešili šta da kupite po karakteristikama poput performansi i funkcionalnosti, ali vas je na kraju odbio dizajn, za koji ste uvek tvrdili da vam je u zapećku. Da li ste nekada pojurili za formom, samo da biste shvatili da ipak to nije ono što vam treba? Da li ste se nekada između dva ili više kandidata slične cene odlučili za određeni model koji pripada brendu koji je, po vašem shvatanju, najjači od onih koji su u opticaju? Na ova pitanja samo vi znate odgovor, ali nagađamo da je svako od vas (svako ko je ikada išao u kupovinu laptopa, to jest) imao ovakve ili veoma slične dileme, trileme, kvadrileme. Stoga smo želeli da sistematizujemo koji su to kriterijumi po kojima se kupci opredeljuju u današnje vreme, posebno imajući u vidu veliki pad prosečne cene laptopa, finansijsku krizu koja je pogodila ceo svet, ali i trendove tržišta.
Parametri za kupovinu računara su često složeni. U praksi, velika većina nas prilikom kupovine mobilnog računara koristi manje ili više složen spektar kriterijuma, koji su ili vezani za mogućnosti i karakteristike same mašine, ili naše lične potrebe, želje i zahteve – neretko i kombinaciju istih. U ovom tekstu smo pokušali da raščlanimo parametre kupovine laptopova na one koje smatramo najbitnijim, te da vas posavetujemo kako da se postavljate prema njima. Nikada ne znate da li i kada savet može zatrebati…
Brend
Kupovina po osnovu brenda ima svoje prednosti i mane. Brendovi su jasno prepoznatljivi, ulivaju poverenje i sigurnost korisnika, u njihovim očima predstavljaju određenu garanciju kvaliteta i pouzdanosti. Da li je uvek tako, vrlo je diskutabilno, ali na takav način korisnici doživljavaju najveće brendove računara na svetu. U Srbiji je situacija sa brendovima i dobra i loša. Veliki brendovi posluju ovde, ali nam je iskreno žao što ne vidimo više manjih brendova, sa izuzetkom sporadičnih uvoza ograničenih količina. Oni daju izvesnu notu tržištu, nude korisnicima opciju koja ima prilično vidljivu vrednost u odnosu na ono što veliki nude (dobar balans, dobar kompromis, povoljna ponuda), i u svakom slučaju predstavljaju dobru, zdravu konkurenciju. Takvih brendova u Srbiji nema. Sa druge strane, pogledamo li listu najvećih brendova notebook računara, svi oni posluju u Srbiji, u manjem ili većem obimu, i to je dobro za domaće tržište.
Šta je specifično za brendove na području Srbije? Raspored na svetskom nivou se ne reflektuje na domaće prilike. Neki proizvođači su ažurniji od drugih, neki imaju velike kancelarije sa više (desetina) zaposlenih, dok drugi imaju male kancelarije, ili čak ne posluju direktno, već preko distributera. Naravno, to ne znači da je tržišni uspeh direktno zavisan od tih parametara, ali je jasno da određena veza može da se uspostavi. Raspored brendova na tržištu stoga (ali i usled drugih razloga) nije u potpunosti identičan kao na svetskim tržištima. Neko vreme je ovde MSI bio prvi po isporukama, neko vreme nekadašnji Fujitsu Siemens. Danas se za prvo mesto bore HP i Asus, koji je u svetskim okvirima nedavno ušao u top 5, ali je još uvek daleko od udarne trojke (HP, Acer, Dell). Sa druge strane, udeo Dell-a je prilično mali, a drastično manji u odnosu na udeo te kompanije na svetskom tržištu.
Šta reći o biranju računara po kriterijumu brenda? Korisnike koji tako biraju računar nema smisla zamarati drugim kriterijumima kupovine, oni su manje-više već opredeljeni. Možda najtipičniji primer mogu biti ljubitelji Apple računara, koji su radi prilagođavati svoje potrebe mogućnostima računara koji kupe, umesto obrnuto. Ali na to ne treba gledati kao nešto što je loše – svaka ptica svome jatu leti, to je najbolji način na koji možemo opisati kupovinu oslanjanjem prevashodno na brendove. U skladu sa tim, ne vidimo poentu davanja ozbiljnijih saveta korisnicima koji se u startu kupovine opredeljuju na ovaj način.
Cena
Kada govorimo o ceni kao parametru pri kupovini, radi se o neizostavnom faktoru, izuzetno značajnom faktoru na koji pažnju obraćaju svi koji kupuju prenosne računare. Nekima je apsolutno primaran faktor, dok se drugi opredeljuju da „naprave smesu“ u kojoj je cena jedan od sastojaka. Jedno je sigurno – brend i cena su najznačajniji faktori po kojima se opredeljuje najveći broj korisnika.
Ipak, da li je dobro opredeljivati se isključivo prema ceni? Svakako da nije. Savetujemo vam da dobro izvagate odnos dobijenog i tražene cene i da cenovni parametar posmatrate kroz prizmu traženja dobrog balansa sa ostalim parametrima, poput funkcionalnosti, forme, brenda, performansi i sl. pre nego kroz traženje što jeftinijeg računara po svaku cenu. Ukoliko se pak odlučite za potonji pristup, vrlo lako možete upasti u probleme, što sa samim izborom (i od jeftinog ima jeftinije), što sa naknadnim stavkama koje nisu tako vidljive na prvi pogled. Možda bi vam trebala snažnija mašina, drugačiji hardver, veći/manji uređaj, možda bi vas duža garancija spasila velikih glavobolja. Što se ne plati na mostu, plaća se ponekad na ćupriji, ali višestruko.
Naravno, svako od nas je u određenim situacijama prosto ograničen sumom koju može da izdvoji za prenosni računar. U takvim prilikama, savetujemo vam da dobro promislite i napravite balans. Možda će vam koja godina garancije više značiti više nego brži procesor – čak smemo da potpišemo da će vam značiti. Isto tako, da li je veći disk bitniji od ekrana više rezolucije, da li je broj konektora važniji od forme računara. Sve dobro prevagajte i ne dozvolite da cena bude određujući faktor sama za sebe. Na duže staze, neprijatno ćete se iznenaditi, i to pokazuju iskustva brojnih korisnika.
Funkcionalnosti
Funkcionalnosti su verovatno najkorišćeniji kriterijumi, ali po nekom našem iskustvu, istovremeno oni koji najlakše ustupaju pred ostalim parametrima, makar kada se radi o širokom krugu korisnika. Postoji manja grupa korisnika koji jednostavno imaju jasno ustanovljene zahteve, ali je naše iskustvo da se radi o maloj grupi korisnika. Prosto, kada govorimo o funkcionalnostima, mišljenja smo da su mnogi korisnici jači na rečima nego na delu kada kažu da je ovo određujući kriterijum.
Kada govorimo o funkcionalnostima, skloni smo da kažemo da razlikujemo mikro-funkcionalnosti i makro-funkcionalnosti. Makro funkcionalnost bismo definisali kao kombinaciju mogućnosti, hardvera i globalnih vidova upotrebe računara, a pomoću njih se uglavnom određuju korisnici koji itekako znaju šta hoće i koji imaju vrlo jasnu predstavu o primeni računara u svakodnevnoj praksi. U skladu sa tim, imaju unapred određene kriterijume koje notebook mora da ispunjava.
Mikro-funkcionalnosti, sa druge strane, predstavljaju određenu osobinu za koju su korisnici sigurni da im je neophodna, ili da će im biti neophodna u budućem radu, dok su “otvoreni” za druge stvari. Smatramo da je grupa korisnika koja se određuje na osnovu mikro-funkcionalnosti (jedne ili kombinacije više njih) veća od onih koji se opredeljuju na osnovu makro-funkcionalnosti. Primera radi, vrlo često ćete čuti da neko zahteva ExpressCard slot (kako bi očuvao kompatibilnost sa određenim dodatkom), da mašina ima barem 4 GB RAM memorije i da stiže sa OS-om, ili pak da je u stanju da pušta Full HD filmove. Što se svega ostalog tiče, oni su otvoreni. Ovakav način kupovine je veoma čest, ali to ne znači da je lišen “kombinovanja” sa drugim parametrima kupovine računara.
Formati/veličine
Prenosni računari nude mnoštvo formata. Uglavnom se radi o modelima dijagonala 10 do 17,3 inča, uz par izuzetaka koji idu i preko/ispod toga, ali se zaista mogu nabrojati na prste jedne ruke u praksi. U principu, modeli manjih dijagonala donose slabije performanse, ali bolju prenosivost, sa jedne strane samim tim što su manjih dimenzija i lakši, a sa druge, što mogu da koriste štedljivije čipove. Kada se dođe do 13 inča, stvari postaju nešto drugačije. Od tog formata pa naviše računari dolaze u svim mogućim verzijama i varijantama. U principu, u modele od 13 i 14 inča se izbegava stavljanje brze diskretne grafike, pa se u takvim računarima može naći uglavnom diskretna grafika niže klase, dovoljna za multimedijalne potrebe.
Kada se dođe do 15 inča i više – sve je moguće. Ovakvi računari su pogodni i kao zamene za desktop. Nude dosta toga što se može smatrati “komocijom” u svetu notebook-ova. Velike površine, tastature sa numeričkim delovima, mnoštvo konekcija zahvaljujući širokim obodima, ekrani velikih površina a neretko i rezolucija…Proizvođači se opredeljuju da u ovakve računare ugrađuju i najsnažniji hardver, za koji u modelima manjih formata jednostavno nema mesta. To ne znači da ne možete naći low-end 15,6” ili 17,3” mašinu, naprotiv.
Kada se opredeljujete za format, trebate biti svesni da sve ispod 13” u principu ne donosi visok nivo performansi, da sve ispod 15,6” skoro sigurno ne nudi dobre grafičke performanse, a da u 15,6” i preko možete naći i brze i sporije mašine. Međutim, van hardvera, izbor vam se svodi na sledeće – komotnost i udobnost u radu naspram prenosivosti i minimalizma. Ukoliko se puno krećete, svakako da 13” ili 14” predstavljaju izuzetno pogodan izbor naspram glomaznih 17,3”. Ako će vam računar biti stacionaran, treba vam ipak masivnija tastatura za snalaženje, ili jednostavno želite veliku površinu ekrana, 15,6” i preko toga je pravi izbor za vas.
Prenosivost
U principu, ovaj parametar je delimično već pokriven u odeljku o formatima. Ako ćete puno “nositi” svoj računar, preporučujemo vam uređaje do 13 ili 14 inča. Oni su po pravilu manje mase, do oko 2 kilograma. Računari preko tog formata imaju masu od 2,5 kilograma i više, što nije baš prijatno nositi. Ukoliko su vam potrebni ultra-prenosivi računari, imate izbor u vidu nekog od brojnih netbook-ova (10 inča), mase od nešto preko 1 kilograma ali i ograničenih hardverskih performansi, baš kao i modele od 11 i 12 inča, uglavnom sa ULV (ultra low voltage, štedljiva platforma) hardverom. Njihova masa se kreće oko ili nešto iznad 1,5 kilograma, što ih čini veoma zanimljivom kupovinom za korisnike kojima ipak trebaju bolje performanse od onih koje nudi netbook, ali i dalje insistiraju na visokom stepenu prenosivosti.
Estetika i dizajn
Koliko puta smo samo čuli na početku odluke o kupovini “nije bitan dizajn koliko funkcionalnost”, da bi se kupovina pretvorila u “ma ovaj mi se ne sviđa, onaj drugi laptop je lepši”? Priznali to ili ne, dizajn i estetika računara su jedan od najbitnijih parametara kupovine danas. To posebno važi sa omasovljavanjem upotrebe računara i u situaciji kada se na njega gleda kao na deo kućnog nameštaja, nečega za šta je potpuno prirodno da bude u skladu sa stolom na kome se nalazi ili da stilski ne narušava dizajn sobe. Uostalom, zašto se mnogi odlučuju za glossy laptopove? Odaćemo vam jednu malu tajnu koju nam je svojevremeno otkrio jedan distributer. Kada smo ga pitali zašto se uzimaju glossy laptopovi sa visokim sjajem i ekrana i spoljašnjosti, pri čemu se spoljašnjost lako prlja a ekran se toliko sjaji da (po našem mišljenju) čak i smeta u realnom radu, dobili smo odgovor: “Da, sve to stoji, ali kada stoje jedan pored drugog u radnji, kupci traže glossy model, jer im je lepši kada je računar ugašen i stoji izložen.”
Ono što je jasno jeste da su svi proizvođači odreda obratili daleko više pažnje na ovaj segment. Neki “tipični Tajvanci” nisu bili lenji niti tašti, pa su unajmili timove u Italiji i Nemačkoj da im izrađuju dizajn prenosnih računara (na primer, Acer ili Asus), te su tako uspeli da ostvare neophodni podsticaj. Kralj dizajna, koji ponekad ide i nauštrb mogućnosti ili funkcionalnosti, je svakako Apple. Ipak, svi proizvođači nude veoma lepe i dopadljive notebook računare, makar u određenim serijama. Kada se osvrnete unatrag i pogledate šta su bili laptopovi pre 2 i pre, recimo, 5 godina, videćete tako dramatičan pomak u njihovom dizajnu da je to gotovo neverovatno. Čak ne biste nikada rekli da je neki brend nekada pravio takve i takve računare, koliko je promena tu bilo. Tržište napreduje i svako od nas u manjoj ili većoj meri postaje sve “bolećiviji” na estetiku, naročito kako prosečne cene prodatog računara padaju, a izbor dopadljivo dizajniranih modela je sve veći. Tačno je da je računar tu da bi se koristio, ali ako je pri tome i estetski dopadljiv, kome to može da škodi? I ako je neko raspoložen čak i da doplati zarad toga, kako i zašto ga sprečavati?
Hardver i performanse
Onog trenutka kada je softver počeo da zaostaje za hardverom u tom smislu da 95% i više korisnika može da zadovolji 98% i više svojih potreba i na računarima koji koštaju manje od 500 evra, važnost hardvera kao parametra pri kupovini je dramatično opala. Istovremeno, sa širenjem kruga korisnika, došlo se dotle da se mobilni računari, nekada alatke za rad u rukama profesionalaca, danas uglavnom kupuju od strane ljudi koji ne žive od računara, ili ih čak tehnologije kao takve ne zanimaju previše van osnovnih stvari.
Hardver birate na osnovu svojih želja i potreba. I budite spremni na to da svaki korak napred na lestvici hardverskih mogućnosti računara sa jedne strane sve značajnije povećava cenu, a sa druge strane čini da je vaša investicija dugoročno manje vredna, jer će cena računara dramatično opadati vremenom. Pre tri godine ste za ultra-mobilni računar ili za snažan gejming računar morali da platite po 2000 evra, pa i više. Danas se prvi mogu naći i za 500-700 evra, a drugi za nešto više od 1200 evra. Što se tiče hardvera, malo upozorenje za one koji su navikli na desktop hardver – mobilne verzije hardvera su uglavnom “srezane”, pa tako čipovi rade na nešto nižim taktovima, neke mogućnosti su izbačene i tako dalje. Na primer, imamo situaciju da grafički čip u mobilnoj verziji (u odnosu na desktop) ima duplo manji memorijski protok, manje memorije i radi na značajno nižem taktu, pa tako iako po imenu odgovara grafičkoj karti visoke klase na desktop tržištu, u praksi su performanse na nivou desktop grafičke karte srednje klase. Pride, čak i najjeftiniji laptopovi danas imaju višejezgarne procesore, koji značajno doprinose udobnosti u radu. Ovi trendovi ne mimoilaze ni segment netbook računara, koji polako dobijaju dvojezgarne Atom procesore…
Ipak, snažan hardver je i dalje nešto na čemu insistira veliki broj korisnika. Višejezgarni procesori, puno memorije i prostora na disku, opcije konektivnosti i slično su i dalje želja mnogih od nas. No, hteli mi to da priznamo ili ne, nisu više tako važni kao nekada. Takođe, vrlo su pogodni za pravljenje određenih kompromisa. Odreknete se koje stotine MHz u brzini procesora u zamenu za više memorije, ili pak u zamenu za značajno pristupačniju cenu (nekada razlike mogu da budu tolike da je potpuno suludo kupovati skuplji model zanemarljivo veće brzine pojedinih čipova) priuštiti sebi torbu za nošenje ili neku periferiju.
Garancija
Ah, taj često zanemarivani faktor. Zanemaren najčešće od strane novih kupaca, koji su skloni da novac ulože u model sa nešto bržim procesorom, nešto lepšeg dizajna, sa većim diskom ili memorijom. Uglavnom bez predstave o obaveznom razmišljanju oko ove stvari, skloni bezbrižnom pristupanju kupovini u liniji navika vezanih za desktop računare, gde se čak i pokvarena komponenta može bez po muke odstraniti, zaboravljaju da je laptop visoko integrisana mašina koja se ne može tek tako popraviti, koja se prilično greje u svom relativno ograničenom kućištu, te za koju je apsolutno neophodno da se korisnik može i mora pouzdati u dužu i dobru garanciju.
Oni iskusniji korisnici, kojima je naredna kupovina druga, treća, peta…ipak znaju nešto više o ovome. Naše mišljenje je da je apsolutni minimum garantnog roka 2 godine, i da svakako uzmete mašine koje to nude. Neki proizvođači, kao što su Acer ili HP, nude i mogućnost da se unutar garantnog roka dokupi dodatna garancija, što je i naša topla preporuka. Što duže koristite laptop, svakog dana je veća šansa da mu se nešto desi. Mašine nisu savršene, i načekaćemo se još neko vreme pre nego što postanu/budu. U međuvremenu, tu je naš pregled garancija na srpskom tržištu od A do Š, koji vam može pomoći da se dodatno informišete o svakom aspektu ovog izuzetno bitnog parametra!
Čovek kao najbitniji faktor u kupovini
U celoj priči, najbitniji ste vi! Ovo ne govorimo da bismo se dodvoravali vašoj taštini, ili da bismo vam pričali prazne priče, od kojih su neke ciljane tako da prijaju raznim sujetama. Želeli smo da vam damo savete i upozorenja koji vam mogu biti od značaja u kupovini. Posle će biti kasno da se kajete. Ali, početni uslov jeste da dobro poznajete sebe i sopstvene potrebe, i to je preduslov svake uspešne kupovine. Koliko je samo situacija u kojima se pogrešno i nonšalantno pristupa toj problematici, pa se, primera radi, kupi snažan laptop čija se snaga gotovo nikada ne iskoristi, ili kupi masivan uređaj čije prenošenje nije baš tako lako kao što se mislilo.
Sedite, izanalizirajte dobro svoje želje, potrebe, načine korišćenja notebook računara. Izvagajte šta vam je značajno, koji su vam parametri prioritetni, koji sekundarni. Neka vam ovaj tekst pomogne u tome. Koristite mrežu parametara za kupovinu, formirajte svoj sistem zahteva. Nekome će se presek skupa parametara naći bliže performansama, nekome bliže dizajnu, nekome bliže ceni ili brendu. Što bolje obavite pripremu za kupovinu, to će vam biti lakše u samoj kupovini i bićete zadovoljniji svojim izborom. Ne zaboravite, prenosni računar ćete najverovatnije koristiti godinama. Zašto dozvoliti sebi da se naprečac donese odluka (koja, istina, ne mora nužno biti pogrešna), zbog koje ćete kasnije godinama morati da trpite nešto što ne želite, ili ćete se kajati. Mnogi u kupovini traže idealno. Ne postoji savršen računar, već samo onaj koji bolje odgovara vašim potrebama, željama i zahtevima. Potrudite se samo malo da korišćenjem mreže parametara napravite što bolji izbor, i bićete zadovoljniji.
Pored parametara koje smo nabrojali, postoji i niz sitnijih parametara, koji su ipak sporedna stvar i stoga ih nismo obrađivali u istoj meri kao i primarne parametre. Možda će u nekoj kupovini da odluči ranac ili miš koji se dobija uz računar, ili će da najbitniji parametar bude preporuka prijatelja “koji se razume”, da li kupiti računar sa ili bez operativnog sistema…Nismo obuhvatili baš sve načine na koje korisnici kupuju računare, ali smo se potrudili da obuhvatimo sve primarne parametre kupovine i nadamo se da smo uspeli da vam dočaramo koliko nekada može biti komplikovana kupovina tako naizgled proste stvari kao što je jedan mobilni računar. Prosta stvar, ali u stvari zahvaljujući visokom stepenu integracije u jednu stvar, kupovina može postati vrlo “zamršena”. Naravno, isto tako se nadamo da će vam ovaj tekst i saveti koje ste mogli pročitati u njemu olakšati izbor prilikom naredne kupovine.
